Gospođo Kolundžija, od vas nisam očekivao da se ponašate bezobrazno, zaista nisam očekivao. Ovo je znak drskosti vlasti. Prvo, vređate me kada kažete da ste prihvatili amandmane opozicije. Prihvatili ste amandmane LDP, to nije opozicija, to je vlast, to je deo vas, jedan deo koji je amputiran i veoma brzo prišiven ponovo vašem telu. S druge strane, ako već tumačite Ustav, treba da znate da predsednik Republike ima pravo da daje abolicije i pomilovanja i da je dužan da pregleda svaki predmet svakog građanina koji mu se obrati sa takvim zahtevom. Nisam rekao – oslobodiću ubice, nisam ni rekao da su ubice, vi ste skoro tek imali konačno donetu presudu po tom slučaju.
Samo sam rekao – naravno da mi je dužnost da pregledam svaki predmet koji stigne i da tamo da utvrdim da postoje osnove, to je onda moje neprikosnoveno pravo, kao što ga ima i vaš sadašnji predsednik Republike, vladika Boris, neprikosnoveno pravo predsednika Republike da da pomilovanje ili da da aboliciju.
Što ja to vama objašnjavam? Zato što ste nešto promenili stav prema opoziciji, ponašate se nekako uzdrhtalo, dosad ste treperili od opozicije, a danas ste uzdrhtali, nešto vam ne ide tako dobro. Čini mi se, u Kruševcu ste izgubili na svim biračkim mestima izbore za savete mesnih zajednica.
Čini mi se, u Leposaviću nećete moći da formirate vlast, iako ste potrošili pola budžeta Srbije na kampanju Leposavić i na Voždovcu.
Čini mi se, gospođo Kolundžija, da ste pretočili one najniže strasti samo lepim, finim, tihim, mirnim glasom, za razliku od nekih od nas koji ponekad i viknemo, ali ideje su vam iste. Ponašate se isto kao oni koji ovde skrnave ugled Narodne skupštine Republike Srbije. Zaista nemate osnova da mene optužujete za bilo šta. Nisam imao nijednu funkciju na kojoj sam mogao da vas uvredim, kao građanina Srbije.