Gospodin Dragan Todorović, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije Predlog zakona o izmeni samo važeća dva člana Zakona o putnim ispravama. Kao što znate, Zakon o putnim ispravama je počeo da se primenjuje 9. aprila ove godine.
Inače, on je donet pre nekoliko godina u ovoj Narodnoj skupštini. Da li se sećate ko je izgovorio ove istorijske rečenice i kada? Ja mislim da bi trebalo da se setite to je bio 28. decembar 2008. godine, a izgovorio je ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić.
To je bio zadnji radni dan kada je trebalo da se usvoji zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, jer u protivnom naši građani već u 2009. godini ne bi mogli da putuju u inostranstvo sa starim pasošem. I tada je počela priča kako to da dolazimo u situaciju da praktično na tri dana pred istek 2008. godine mi dolazimo u situaciju da menjamo zakon jer ćemo milione naših građana dovesti u izuzetno tešku situaciju.
Tada su počele priče zbog čega se to tako desilo kako se desilo. Ako se sećate mi u to vreme, iako je Vlada formirana, čini mi, se u junu, posle majskih izbora, nismo, na neki način, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Ivicu Dačića prozivali ili krivili za situaciju u koju smo došli. Navodili smo razne druge objektivne razloge zbog čega se nalazimo u toj situaciji u kojoj smo se nalazili.
Sada, posle gotovo godinu dana, ne možemo da izuzmemo od odgovornosti ministra Ivicu Dačića, jer je imao dosta vremena, a sećamo se i onoga što je rekao tim povodom, kada smo utvrđivali odgovornost svih onih koji su po nama bili odgovorni zbog čega je nastao problem sa pasošima.
Pošto je nažalost u našoj državi takva situacija kakva je da se stvari brzo zaboravljaju, jer jedna afera zatrpa drugu, jedan kriminal zatrpa drugi kriminal i sve se to odvija na način na koji otprilike, doći će nešto drugo, pa ćemo zaboraviti.
Mislim da se gospodin Ivica Dačić seća, a očekujem da nas danas i obavesti šta je urađeno tim povodom, jer oko pasoša postoji objektivno problem, odnosno sumnja da je u pitanju veliki kriminal. Kompletan posao oko izrade pasoša je bio nešto oko 98 miliona. Mislim da ne grešim, gospodine ministre. Od tih 98 miliona, Zavod za izradu novčanica je trebalo da dobije 29 miliona.
Tu sad, čim se pomenu tolike pare, zna se da je u pitanju neki problem. Koji problem? Problem provizija za davanje posla, raznorazne druge stvari. Ako odmah na to nadovežete da je tu umešan G 17 plus, onda više nemate šta da sumnjate. Uzmete odgovarajuće instrumente i ministar krene da radi onako .... Ovo je koferče moje, izvinjavam se, za svaki slučaj da ga premestim ovde. Što je sigurno, sigurno je.
Onda se preduzimaju određene stvari koje bi trebalo da državu na neki način dovedu u situaciju da nema takvih problema. Sećate se, gospodine ministre, kako je to počelo. U taj posao je prvo bila umešana slovenačka firma Miraž. U taj posao su takođe bili umešani Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić. Pošto je Mlađan Dinkić još kao guverner Narodne banke imao određene odnose sa firmom Milbauer, nemačkom firmom, oni su ubedili ove iz Miraža, iako su bili najpovoljniji na tenderu, da taj posao daju Milabaueru, a da Miraž bude podizvođač u tom poslu, jer su se nadali da će dobiti neku crkavicu.
Znate šta, kada su u pitanju krokodili, tu nema milosti. Kada su u pitanju kriminalci, ni tu nema milosti. Da li je tako, gospodine Batiću? Kad ti se pruži šansa, uzimaj, a u ovoj državi Srbiji, nažalost, i država omogućava da oni koji hoće da je oštete to mogu da rade bez ikakve bojazni.
Od tog posla samo je trebalo Zavodu za izradu novčanica da ostane preko pet miliona evra. Ono što je interesantno da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dobilo taj posao, inače je do tada uvek Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo pasoše. Da li je tako, gospodine ministre? To je potpuno normalno i logično i najsigurnije.
Ima li ste i kadar, obučen kadar. Mašine ste naručili. Ne bi bio nikakav problem da vrlo brzo uđete u taj posao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova od tog posla ima deo koji mu pripada.
Sada se postavlja logično pitanje - zašto? Kome je bilo u interesu da taj posao prebacuje u Zavod za izradu novčanica? Koji je odgovor? Dajte jedan logičan odgovor. Tako je, gospodine Batiću, u pitanju je provizija, kriminal. To je osnovni razlog, jer nema drugog. Evo, navedite neki drugi razlog koji bi mogao da bude prihvatljiv i ja ću ga prihvatiti.
Mi smo našim informacijama, gospodine Dačiću, uspeli, a i vi ste verovatno znali već ste se upoznali da smo bili potpuno u pravu kada je u pitanju izrada pasoša. Rekli ste da računajući troškove koje će ZIN imati na osnovu izrade pasoša do sada je 98 miliona evra u proteklih osam godina potrošeno u te svrhe. Ugovor ZIN-a za izradu pasoša je oko 29 miliona evra. Kaže - mislim da je to potpuno, ako me već pitate, nelogično, zato što i ZIN, odnosno NBS ne rade sami to za šta su dobili ovlašćenja.
Evo ga još jedan razlog koji navodi sam ministar. Ne radi taj posao, nego su dali drugom proizvođaču, a MUP bi radio taj posao, to za šta su dobili ovlašćenja po zakonu, nego raspisuju tender i daju posao drugima. Ne vidim zašto bi to neko radio u ime ovlašćenog državnog organa, kao što je MUP. Potpuno smo se sa vama složili i danas se slažemo, ali tražimo i odgovor. Ovo ste vi rekli u decembru mesecu 2008. godine.
Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi do sada dati odgovor građanima Srbije - šta je u pozadini ovog posla. Ovo Ministarstvo koje je ubralo sve lovorike za balkanskog ratnika, pazite, naša BIA, naše MUP, otkrilo dve i po tone kokaina, pre neki dan oko pola tone. Ovi DEA i ove druge službe, oni ni cipele ne mogu da vam brišu.
Kada ste vi uspeli da otkrijete ovako veliki kriminal, očekivao sam da ćete vi ovo da rešite lako, da je ovo dečija igra, svi su vam tu, i Božidar Đelić, i Mlađan Dinkić, i Jelašić i direktor ZIN-a, svi su vam tu. Završite posao maltene za 24 sata.
Doduše, pomažu vam i ovi sa strane. Imamo informaciju da ste dobili obaveštenje da se iza ovog posla koji ste otkrili, koji ste vi zahvaljujući vašim angažovanjem uspeli da se popnete na sam vrh po kvalitetu rada, posebno BIA i Saša Vukadinović svojim doprinosom, kažu da iza svega ovoga sa kokainom stoji neki balkanski baron, pod slovom "C". Možda je K, neka to čita K ili C ili CE.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Meni to liči na Cane.)
Ne znam ja na koga vama liči, gospođo Vjerice, ja sam pročitao to u novinama, a računam da gospodin ministar zna ko se krije iza tog pseudonima. Očekujemo da to kažete građanima Srbije, jer svesni smo činjenice da, na žalost, ovde kriminal upravlja ovom državom, to je činjenica.
Bilo je kriminala i ranije, ali od 2000. godine tu nema nikakve dileme. Jedan od tih barona je, između ostalog, rekao da je dao DS 10 miliona evra. Čitao sam vam ovde izjavu onog privatnika iz Zrenjanina, koji kaže da je dao u četiri navrata preko 200 hiljada evra DS. Znači, činjenice su tu.
Pretpostavljam, gospodine ministre, da ste vi za ovih godinu i po dana skoro uspeli da se uhvatite u koštac sa kriminalom. Vi to znate, najgori kriminal je onaj kriminal koji je povezan sa politikom. Vidim da ste imali ovu akciju "Dunav" ili "Morava"? Izgleda da je "Moravica". Pohvatali ste tamo neke po pijaci, ali od ovih velikih nema nikoga.
Ipak, građani Srbije, kao najveću pošast na prvom mestu stavljaju problem sa drogom. Očekujemo da vi taj problem, gospodine ministre, rešite, jer ova država, ako i dalje kriminal bude nastavio da ovako divljački razara ovu državu, nema nikakve šanse za opstanak, posebno zbog toga što je povezan sa politikom.
Siguran sam, gospodine ministre, da vi to dobro znate, i ne samo da znate, nego da imate i dobre podatke, ali onda se postavlja pitanje - koji je razlog da državni organi, pre svega MUP, ne reaguje po tom pitanju? Ili, kako da poverujemo uopšte da možete da reagujete, ako ovaj jednostavan posao sa pasošima niste u stanju da rešite?
Podsećam vas na naš amandman, gospodine ministre, iz 2008. godine, gospodina Buhe. Pretpostavljam da se sećate da smo mi, sagledavajući kompletnu situaciju vezano za našu državu i za Ministarstvo, predložili našim amandmanom da se rok izrade pasoša produži na 2010. godinu. Ovaj problem bi bio rešen.
Međutim, vi ste odgovorili, odnosno neko u vašem ministarstvu, sagledavajući sve okolnosti, činjenice itd, da je najoptimalniji rok da to bude do 2010. godine, a da o 2011. godini nema ni govora. Evo, sada smo došli u situaciju da raspravljamo upravo o tome što smo vam mi predložili pre godinu dana.
Postavljam retoričko pitanje, ne mogu da kažem ko je tu baš zbunjen, ali očito neke stvari ne idu. Ako mi vama predložimo pre godinu dana da nešto uradite, a vama treba godinu dana da shvatite da to treba da uradite, onda ili smo krivi mi što smo to predložili prošle godine ili ste krivi što to niste prihvatili prošle godine, jer iskreno govoreći, ništa vas ne bi obavezivalo, niti bih pravio bilo kakav problem. Umanjili bi troškove zasedanja Skupštine Republike Srbije. Pet puta su ova gospoda iz ministarstva, ja im se izvinjavam, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, dolazili ...

Gospodine Todoroviću, izvinite, samo jedno pitanje. Da li želite sada da koristite vreme? Samo nastavite. Prošlo je 15 minuta od vremena koje imate kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Hvala vam veliko.
Vaši činovnici pretpostavljam da su vam se žalili, pet puta su dolazili na Odbor za odbranu i bezbednost, a vi ste nekada bili predsednik tog odbora.
Nažalost, mi nismo mogli ovu jednostavnu stvar da završimo zato što nije bilo poslanika vladajuće većine. Mislim, gospodine Dačiću, da, koliko se sećam, pošto sam bio član odbora u to vreme, da se nije desilo da odbor ne održi sednicu zato što nema kvoruma.
Postavljam opet neko retoričko pitanje - da li možda to poslanici vladajuće većine ne žele da radi Odbor za odbranu i bezbednost?
Da li oni žele da spreče civilnu kontrolu? Znate, Odbor za odbranu i bezbednost ne treba vama da govorim, ima izuzetno važnu ulogu baš u toj civilnoj kontroli, jer on je jedini odbor koji, bar po slovu Poslovnika, ima pravo kontrole ministarstva sile, odnosno službi bezbednosti, koje se na žalost zloupotrebljavaju u političke svrhe, odnosno iz političkih razloga i najčešće za proganjanje političkih protivnika.
Ovaj predlog zakona, gospodine ministre, na najbolji mogući način pokazuje koliko je ova Vlada nesposobna, koliko nije u stanju da reši probleme sa kojima se mi suočavamo. Vi ovo pravdate time da mnogi naši građani u inostranstvu koji nisu mogli da zamene pasoše stanuju daleko od gradova gde se nalaze konzulati ili ambasade i da nisu mogli da izvade do sada pasoše.
Iskreno da vam kažem da sumnjam u te razloge. Zbog čega? Iz jednostavnog razloga. Zato što želite da izbegnete ono osnovno pitanje - šta je sa građanima KiM, jer oni će imati te plave pasoše u najvećoj meri, jer neće moći da izvade ove biometrijske pasoše? Ovo od svetog Nikole, vezano za belu šengen listu, na najdrastičniji način je podelio građane Srbije na građane prvog reda i na građane drugog reda. Vi ste to znali i niste smeli da prihvatite ni na koji način da nas dele. To što vi prihvatate da vas Silvio Berluskoni tamo kao igračke stavlja gde će ko da se slika i kako vas zove, to je sad druga stvar, to je stvar i ličnog dostojanstva i digniteta i Vlade i predsednika Republike, u to neću da ulazim. Ali, vi niste smeli da dovedete državu u ovaj položaj. Vi niste smeli da dozvolite da postoji podela građana Srbije na građane prvog reda i na građane drugog reda.
Šta će građani KiM da rade? Za njih neće važiti bela šengen lista. Bez obzira na te vaše priče i uljuljkivanje o tome da će moći i oni da putuju, činjenica je to da neće moći da putuju, posebno ako se ima u vidu kakvi su stvarno efekti o tele bele šengen liste. Vi, gospodine ministre, imate dobre podatke. Bilo je oko milion, koliko se sećam, pasoša SRJ.
Ne znam koliko ste do sada izdali ovih biometrijskih pasoša, ali ne verujem da će to biti više, ako uzmemo da će imati 10%, kao i u prethodnoj državi, znači, to će biti nešto možda oko 700 hiljada pasoša. Ali, od tih 700 hiljada pasoša, dajte da vidimo koliko građani stvarno putuju.
Pretpostavljam, gospodine ministre, da znate za koliko je opao broj putovanja u prošloj godini. Samo su turističke agencije iznele podatak da je oko 35-36% građana Srbije u ovoj godini putovalo manje u inostranstvo. Dajte da vidimo jedanput koliko je to građana Srbije dobilo tu belu šengen listu, da li je dobilo 10.000, 15.000 ili 20.000 ili možda par hiljada građana?
Oni koji su putovali ranije, putovali su bez šengen viza, odnosno sa šengen vizom koju su dobijali u ambasadama. Putovali bi i od sada, ali ste dozvolili da zbog te bele šengen liste podelimo građane Srbije na građane prvog i građane drugog reda. Mislim da je to najteža posledica ove bele šengen liste i da će imati dalekosežne posledice, jer pretpostavljam da će EU nekim svojim potezom omogućiti građanima na Kosovu i Metohiji, da bi učinila još jedan korak ka daljoj nezavisnosti Kosova i Metohije, da Srbima na Kosovu i Metohiji izdaju neke druge putne isprave, koje će uzeti zato što nisu mogli da dobiju pasoš Srbije i onda će šteta biti nemerljiva. Hvala.

Gospođa Vesna Pešić ima reč.

Bila sam inspirisana ovim što je kolega Šormaz govorio, gde se nekako kritički osvrnuo na LDP, a navodno smo se hvalili zbog toga što smo dobili viznu liberalizaciju, što naši građani mogu slobodno da putuju.
Prvo, možda zaista neko preterivanje u nekom hvaljenju nije potrebno, zato što smo mogli da dobijemo to i ranije, ali dobro je što smo sada dobili, ipak smo smogli snage da se koncentrišemo na mapu puta koju je početkom januara 2008. godine bila dostavljena i nama, i Crnoj Gori, i Makedoniji, i bez te koncentracije, bez fokusiranja, jer ta mapa puta nije tako jednostavna, kao što se mislilo, jer trebalo je doneti niz zakona za šta jeste zahvalna i ova skupština.
Moram da kažem da se to vrlo malo ističe, da je Skupština morala da odradi prilično veliki deo posla da bismo dobili viznu liberalizaciju i da svi zajedno možemo malo da se pohvalimo kada imamo nekakav uspeh, jer je neosporno da je zaista uspeh što naši građani mogu danas slobodno da putuju.
Ne treba da se stidimo onda kada uradimo nešto korisno za naše građane. Zaista ne vidim zašto i opozicija mora da kontrira. Evo, i ja sam opozicija, ali zaista smatram da su građani sigurno veoma zadovoljni, zadovoljni su naši mladi ljudi koji sada mogu da putuju, da vide Evropu. Stigle su i ove agencije koje mogu…
(Dragan Todorović, sa mesta: Vratite pare.)
Gospodine Todoroviću, da vam odgovorim odmah, ne mogu mnogi građani u Banju Koviljaču da odu.
(Dragan Todorović, sa mesta: To vam i ja govorim.)

Gospodine Todoroviću, nemojte ometati gospođu Pešić.

Taj argument zaista ne stoji. Pojavile su se i ove agencije koje nude te karte koje su zaista jeftine. Sigurno je da će veliki broj mladih ljudi, i starijih, moći da koriste sada te mogućnosti jer su karte bile preskupe, sada su karte mnogo jeftinije. Mladi ljudi mogu da koriste i ove jeftine hotele i da zaista mogu da se upoznaju sa EU i sa drugim zemljama koje do sada nisu imale priliku.
Nema nikakvog razloga da negiramo nešto što je potpuno jasno da jeste prednost za sve naše građane. Pored toga, često svodite to pitanje samo na nekakvo putovanje. Molim vas, ovde se radi o jednom osnovnom ljudskom pravu, da imamo pravo slobode kretanja. To sam više puta naglasila.
Čak i što je rekla jedna naša sugrađanka, i ako čovek neće da putuje, dobro je da zna da mu nije zabranjeno, da nije isključen i da može da putuje. To je veoma pozitivno.
Tačno je i to što je rekao gospodin Šormaz. Tačno je, hvalili smo se i mi. Lično sam se hvalila, ako tako treba da kažem. Hvalila sam se dva puta u dve emisije na televiziji, gde sam rekla da nije samo Vlada i samo vladajuća koalicija zaslužna, zaslužni su i mnogi ljudi koji su velikim naporima doprineli da dođemo do slobodnog viznog režima.
Jeste tačno, prošle godine pred samu novu godinu, kada su naši građani bili u velikoj panici, bukvalno u panici, da neće važiti stari pasoši, nije vladajuća koalicija krajem 2008. godine, pred samu novu godinu, kada smo ponovo radili isti posao, produžavali smo važenje starih pasoša i da nije bilo glasova LDP ne bismo mogli da produžimo te pasoše i zaista smo tada uskočili.
Naglašavam ponovo, to jeste politika LDP, ne biti po svaku cenu protiv, pa ostaviti građane da ne mogu da se vraćaju, i studenti, ili da ne mogu da putuju da nismo produžili važenje ovih pasoša. Moram to da kažem gospodi koja sede iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Godine 2007, kada smo doneli Zakon o putnim ispravama, tada sam bila u Odboru za evropske integracije, skrenuli smo vam pažnju da onaj datum do 2008. godine, za godinu dana da ćete da promenite pasoše, apsolutno to nije bilo moguće da se izvede.
Mislim da je nekoliko nas reagovalo i reklo - pa, čekajte, kako ćete, još niste počeli da izdajete biometrijske pasoše, još nije bio nijedan pasoš odštampan tada, kako ćete do marta 2008. godine da ištampate i da promenite sve te pasoše?
Naravno, taj datum nije bio realan. U Skupštini smo skrenuli pažnju na to. Glasali smo za nove putne isprave i naravno da smo krajem godine morali da radimo isti ovaj posao koji sada radimo.
To je možda moglo brže, ali sada kada se nađemo u situaciji da građane ostavimo da ne mogu da putuju, svima nama je u zajedničkom interesu da produžimo važenje tih putnih isprava zato što naša konzularna predstavništva, naša DKP nisu mogla da izdaju mnogim našim građanima koji žive u inostranstvu i koji sada mogu da se vrate kući za novu godinu i za praznike i za slave, ali mogu da se vrate zato što ćemo ponovo to da uradimo.
Danas ćemo ponovo da raspravljamo o tom pitanju i da odlučimo u danu za glasanje da građani mogu da koriste sve te pasoše dok se ne izvrši potpuna transformacija pasoša.
Kada je bio onaj zakon protiv diskriminacije, videli ste kakva je situacija tada bila, smatrala sam da je ono nešto što je bilo nedozvoljeno.
Sutradan smo to imali na dnevnom redu Skupštine, Zakon protiv diskriminacije i odjedanput se neko iz crkve javio, neki vladika, javio se predsednici Skupštine i na njegov zahtev, bez ikakve procedure, kršeći proceduru, to je bilo skinuto sa dnevnog reda, dok nije napravljen nekakav kompromis i ponovo taj zakon koji je na mapi puta vraćen u skupštinsku proceduru i, naravno, iz vladajuće koalicije niste imali dovoljan broj glasova da izglasate taj zakon i da nismo podržali Zakon protiv diskriminacije ne bi moglo danas da bude vizne liberalizacije zato što bez tog zakona ne bi bilo moguće. Zašto to ne reći? Da li je to hvaljenje ili nije hvaljenje, ali mi ćemo uvek kada god je u pitanju put Srbije ka EU uvek podržati takvo zakonodavstvo.
Gospođo predsedavajuća, hoćete li da umirite ovog čoveka ovde koji mi neprekidno dobacuje?

Gospodine poslaniče, zaista vas molim da ne ometate gospođu Pešić.

Glavni prioritet, politički prioritet LDP jeste Srbija u EU, i jeste sloboda kretanja, i jeste mogućnost naših građana da se slobodno kreću posle 18 godina čekanja u redovima, gde je šibala i kiša, i sneg itd, gde su se namučili, mnoge generacije nisu mogle da putuju. Mislim da je ovo pozitivno.
Preporučujem da tu ne stanemo, jer to je veoma važno, da sada ne živimo u lovorikama. Zaista smo se s pravom juče kritički osvrnuli na to što ste bili juče u Briselu da slavite iz te radne grupe koja je radila na ovome, ali gospođa Malović je bila u Briselu, nisam ni videla da je njena uloga tamo bila značajna da se tamo pojavi, svi znamo koliko je koje ministarstvo doprinelo, ko je sve tu morao da radi, juče je bila veoma važna tema, birali smo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, birali smo tužioce, ona kao nadležna za to jednostavno je smatrala da je važnije tamo da se uhvati u kolo u Briselu, da se pravi važna, da tamo bude i ona, umesto da bude na jednoj od najvažnijih sednica, kada smo juče raspravljali o izboru ovakve funkcije kao što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Mislim da je bolje bilo da nije juče bila u tom kolu da se pravi važna, nego da sedi ovde, ali šta da radimo. Svejedno.
Zaključujem da je gospodin Šormaz malo preterao sa tom kritikom oko hvaljenja. I ja sam rekla da možda neki put preteruje Vlada u tome, ali da ne možemo da negiramo da je to pozitivno. Što je DSS glasala i protiv SSP, to su njeni problemi što ta stranka ne želi u EU. Možda voli da bude u zatvoru, da budu građani, da ne dobiju viznu liberalizaciju. Možda više voli taj zatvor ovde, ali mi više volimo slobodu i zato smatramo da smo svi zajedno doprineli tome da naši građani mogu slobodno da se kreću. Hvala.