Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam u ovom svom amandmanu da se član 43. briše.
On se isključuje u odnosu na ograničenje prava gde nosilac prava za industrijski dizajn ne može da zabrani trećem licu određene radnje.
Te radnje se uglavnom odnose na učinjene radnje u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe ili umnožavanje u svrhu podučavanja ili licitiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu sa praksom lojalne konkurencije.
Ne postoji praksa lojalne konkurencije, ne postoji ni telo koje tu praksu može da ospori ili da potvrdi. Dakle, i u samom Republičkom zavodu za zaštitu intelektualne svojine ne postoji telo koje može da oceni da li je nešto u komercijalne svrhe ili ne.
Zbog toga se mora prostor za zloupotrebu nekih određenih dizajna ili proizvoda, primera radi, uzmimo bilo koju vrstu reklame u kojoj se jedan proizvod nipodaštava da bi se favorizovao drugi, on nije u komercijalne svrhe, ili za vrstu testiranja u kome jedna automobilska industrija može reklamom da predstavi uništenje nekog automobila da bi favorizovala svoj i time utvrdila ili pokušala barem da poveća stepen proizvodnje i prodaje svoje vrste proizvoda.
Dakle, ako već pričamo o opsegu zaštite, tačnije pravo dodeljeno registracijom industrijskog dizajna je apsolutno pravo i u smislu da povreda prava postoji, nezavisno od toga da li je kopiranje urađeno slučajno ili namerno i da bi bilo ko ostvario svoja prava prema zakonu, čak i o autorskim pravima, nosilac tih prava mora pokazati da delo kojim je izvršena navodna povreda, direktna ili indirektna reprodukcija ili kopija zaštićena autorskim pravom. Zbog toga sam tražio da se ovaj član 43. briše, jer potvrda o ograničenju prava je apsolutno nepotrebna.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna odnosi se na poglavlje iscrpljenja prava i u ime SRS sam podneo amandman u kojem sam tražio brisanje 1. stava u 45. članu.
Međutim, u obrazloženju koje je usledilo od strane predlagača stoji jedna kontradiktorna stvar, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što se odredbom člana 45. Predloga zakona nosilac prava na industrijski dizajn sprečava da svoje monopolsko pravo koje mu pripada zloupotrebljava tako što će svoj monopol pokušati da proširi i van okvira koje dozvoljava klasično pravo na industrijski dizajn.
Svaki nosilac prava na industrijski dizajn ugovorom, obligaciono-pravnim odnosom može trećim licima da onemogući dalju preprodaju robe koja inkorporiše zaštićeni industrijski dizajn ili je napravljena prema njegovom zaštićenom industrijskom dizajnu, ali to se ne može na osnovu svojinskog prava tj. kao vlasnik prava na industrijski dizajn.
Ukoliko se kao posledica paralelnog uvoza na tržištu nađe proizvod koji je autentičan i legalno stavljen u promet od strane nosioca prava na industrijski dizajn i proizvod koji je stavljen u promet bez saglasnosti nosioca prava, po mišljenju predlagača, ne radi se o povredi prava na industrijski dizajn, već o povredi nekog obligacionog odnosa ili eventualno carinskih propisa.
Smatramo da bi prihvatanjem ovakvog amandmana, upravo u okviru Predloga zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, bila regulisana ova oblast, ali nismo naišli na razumevanje od strane predlagača.
Inače, zaštićujući industrijski dizajn i državnim ili regionalnim ustanovama, ustanovama za intelektualno vlasništvo, jasno je da bi vlasnik trebalo da stekne isključivo pravo da spreči druge u nedopuštenom kopiranju ili oponašanju tog dizajna. To i jeste deo jedne uspešne poslovne logike, jer se na taj način, kao što smo mogli da čujemo u prepodnevnoj raspravi, apsolutno jača i poslovna konkurentnost i često se donosi dodatni prihod na jedan ili više načina.

Iskorišćeno je 25 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Član 56. predloženog zakona se tiče prestanka prava na industrijski dizajn. U ime SRS podnet je amandman gde je zatraženo da se u članu 56. briše tačka 4, odnosno ako je prestalo da postoji pravno lice ili ako je umrlo fizičko lice koji je nosilac prava na industrijski dizajn, danom prestanka pravnog lica, odnosno smrti fizičkog lica, osim ako je pravo na industrijski dizajn prešlo na pravne sledbenike ovih lica.
Amandman je samo logičan sled prethodnih amandmana SRS u kojima smo tražili da se uvaži ta činjenica da pravni sledbenici u slučaju smrti lica postanu nosioci prava na industrijski dizajn.
Naš principijelni stav vezano za Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna je da bi trebalo, poput drugih zemalja, da budu zaštićeni prema zakonu o nelojalnoj konkurenciji, jer na taj način dizajn može biti zaštićen upravo od dela nelojalne konkurencije, uključujući naročito doslovno kopiranje dela koja dovode do zabune i oponašanja i korišćenja tuđeg ugleda.
Ipak, jasno je da je tu značajno slabija mogućnost zaštite i da se prekršaji teže dokazuju i to je bio razlog što smo kroz podnošenje amandmana pokušali da u Predlogu zakona o zaštiti industrijskog dizajna neke stvari definišemo na pravni način i da tako izbegnemo svaku moguću zloupotrebu odnosno dvosmisleno tumačenje određenih zakonskih predloga.
Ono što bih takođe želeo ovom prilikom da iskoristim u okviru vremena koje imamo za poslaničku grupu, jeste činjenica da u nekim zemljama zakonodavstvo omogućuje i tzv. grejs period za registraciju od najčešće šest meseci do jedne godine od trenutka kada je dizajn postao dostupan javnosti, otkriven ili objavljen.
Radi se o slučajevima kada su proizvodi predmetnog dizajna prodati, izloženi na sajmu trgovine ili na ostalim sajmovima ili na izložbi, ili su pak objavljeni u katalozima, brošurama ili reklamirani pre podnošenja prijave za zaštitu dizajna.
Jako je bitno da se za vreme tog perioda može plasirati dizajn, ali da se pri tom ne izgubi onaj uslov novosti i još uvek da je moguće podneti prijavu za registraciju. Međutim, kako to nije slučaj u svim zemljama i zbog toga što je upravo taj grejs period vremenski ograničen, očigledno je da je često bolje čuvati dizajn u tajnosti, dok se ne podnese prijava za zaštitu dizajna.
Takođe, bitno je napomenuti činjenicu da se za vreme tog grejs perioda gube isključiva prava na dizajn, iako dizajn može biti automatski zaštićen i prema Zakonu o autorskom pravu ili Zakonu o nelojalnoj konkurenciji, u zavisnosti od odredaba relevantnog nacionalnog zakonodavstva.