Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam na član 16. amandman koji glasi da se stav 3. u članu 16. briše. Glasi: „Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu“. Smatram da je ovaj stav 3. nepotreban u ovom članu.
Takođe, kao što je i prethodni govornik objašnjavao za stav 2, tj. Dragan Stevanović, u obrazloženju koje ste dali, da bi amandman koji se ne prihvata, koji sam podneo, urušio član 16, da je on upravo suština člana 16. kao celine, između ostalog da ne dolazi do multiplikovanja prihoda i rashoda, pošto je činjenica da račun za komunalne usluge i većinu slučajeva glasi na nosioce korišćenja imovine.
Zatim – u skladu sa tim predloženim stavom 3, koji sam predložio da se briše u ovom zakonu, precizirano je da budžetski korisnici treba da planiraju sredstva za navodne rashode u iznosu potrebnom samo za njihove potrebe. To je za mene nelogično objašnjenje kad je ovaj stav 3. u pitanju i smatram da ovim refundiranjem određeni korisnici, tj. vlasnici imovine, korišćenja imovine, koji su nosioci, to nekim drugim ugovorima i drugim dokumentima mogu da postignu.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman. Gospodin Jojić želi da se zahvali.

Hvala, gospođo predsedniče.
Zašto sam uložio ovaj amandman? Samo bih ukazao da je predlagač zaista napravio jednu skandaloznu grešku utoliko što u članu 16. nigde nema Republike Srbije i ja sam počeo da sumnjam da li se radi o republici Kosovo i njenom budžetu ili se radi o budžetu AP Vojvodine. Jer, po novome, i tamo sada spominjemo i vladu, i skupštinu itd.
Ako mi još dozvolite, ukazao bih da Narodna skupština mora konačno da postane kontrolor ministra finansija, najvećeg neprijatelja Republike Srbije. Vidite li kud su otišle pare? Vidite šta kažu narodni poslanici. Ovo je haračlija, ministar za finansije, kako je rasporedio ova sredstva.
Vidite koliko sredstava ide za usluge po ugovoru. Ko to kontroliše, gospođo predsedniče? Morate uspostaviti kontrolu nad Vladom. Ne može Vlada da kontroliše Narodnu skupštinu. Ne može Vlada da preuzme ulogu revizora. Revizor državni je po Ustavu, iz člana 92. On i Narodna skupština moraju konačno da preuzmu kontrolu i da uspostave vlast nad Ministarstvom za finansije i Vladom Republike Srbije.
Pitamo se zašto je deficit u budžetu? Zato što smo poslednjih godina imali rasipničku Vladu, Vladu koja troši ogromna sredstva, Vladu koja ne zna na koju će stranu više da potroši određene pare.
Uzmite samo kolike su razlike između ministarstava. Ministarstvo za infrastrukturu ima samo 10 miliona određenih troškova, a Ministarstvo za ekonomiju ima 100 miliona za troškove putovanja i troškove usluga. Ko kontroliše usluge po ugovoru? Tu je kriminal.

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Ovaj član je potpuno suvišan zato što predstavlja izvestan „leks specijalis“ u odnosu na Zakon o obligacijama. Član 17. zapravo govori o zaključivanju ugovora o korišćenju poslovnog prostora i ovo je isključivo tema Zakona o obligacionim odnosima. Jer, zakup poslovnog prostora je čist obligaciono-pravni odnos.
Ali, vi nekako volite ili uredbama ili leks specijalisima da uređujete određene oblasti društva zato što to svakako je u vašem interesu jer na taj način se takve stvari odvijaju dalje od javnosti. Istina, zakon o budžetu jeste javan, ali kad vi u ovaj zakon sa svim ovim mnogo bitnijim stavkama ubacite i ovaj član, onda to svakako može lakše da prođe a da ne bude značajno primećeno.
U okviru ovog člana Vlada može samo da utvrđuje cenu zakupa i mi smo to i rekli. Vi ste rekli da moj amandman ne prihvatate zato što ste prihvatili amandman kolege Nenada Popovića. Moram da vas podsetim, gospođo ministar, da naša dva amandmana apsolutno nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Kolega Popović ne dira u ovaj vaš član 17, on ga zadržava kao stav 1. tog nekog budućeg člana koji će sada biti takav kada ste usvojili amandman kolege Nenada Popovića, a mi mislimo da ovaj član treba da se briše. Vi nama zapravo niste odgovorili zbog čega niste prihvatili amandman SRS.
Kako ćete vi zakonom o budžetu regulisati nešto što reguliše Zakon o obligacionim odnosima? Podsetiću vas, kada budem govorila o mom sledećem amandmanu, kako ste rekli da je to već regulisano nekim drugim zakonom pa ne treba ovim.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami, koji želi da obrazloži svoj amandman.

Ovim amandmanom, koji sam podneo u ime DSS, mi naravno želimo opet da pomognemo da se budžet bolje puni.
Naime, u članu 18. zakona je predviđeno da kada budžetski korisnik iznajmljuje neki svoj prostor sve pare koje na osnovu toga zaradi idu u budžet. Drugim rečima, budžetski korisnik od toga nema ništa. Po nekoj logici, ako neko ima višak radnog prostora, ako nema nikakav prihod od toga što će da ga izda, on ga naprosto neće izdavati. Komodaće se u višku prostora, jer nisam siguran da budžetski korisnici imaju preteranu svest o tome da valja puniti budžet.
Našim amandmanom je predviđeno da polovina tih sredstava ostaje budžetskom korisniku, a polovina da ide u budžet. Računam da će na taj način budžetski korisnici biti stimulisani da se racionalno ponašaju i da, ukoliko imaju višak radnog prostora, privremeno ili trajno, taj radni prostor i iznajmljuju i na taj način pribavljaju sredstva i sebi i budžetu.
Ne razumem do kraja razloge zašto je ovakav razuman amandman odbijen, sem ako ne mislimo da to tako reda radi treba da stoji u budžetu. Nisam siguran da se na ovaj način mogu ostvariti neki značajniji prihodi, jer, ponavljam, budžetski korisnici ni na koji način nisu stimulisani da se racionalno ponašaju.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić i Veroljub Arsić. Gospođa Tabaković želi reč. Izvolite.

Žao mi je što nismo ostavili više vremena za priču po ovom amandmanu, ali u dva minuta ću ilustrovati zašto se Vlada, a ja bih ovde pre optužila ministra Dinkića, s pravom, a ne gospođu Dianu Dragutinović kao ministra finansija, za zloupotrebu para po sopstvenom nahođenju, bez zakona, na osnovu uredbe i da se zato član 19. ne želi izbrisati ni po koju cenu. On govori o pravu Vlade da daje pozajmice i da vrši njihov otpis, a na osnovu kriterijuma koje, rekla bih, samo navodno utvrđuje Ministarstvo finansija.
Ne možemo da vam ostavimo ovo pravo, jer je ovakav član zakona bio sadržan i u ranijim zakonima o budžetu i nikada nam niste dostavili izveštaj o efektima ovakvih otpisa. Nije tačno da nikada niste otpisali sredstva po ovom osnovu, jer samo za 2008. godinu u izveštaju revizora stoji da je 1.500.000.000 dinara bukvalno za otpis, ali vi to niste samo knjigovodstveno sproveli.
Sada molim za trenutak vaše pažnje. Papir na kojem se lepo vidi da 621 nabavka finansijske imovine jeste u stvari kredit domaćim nefinansijskim javnim institucijama, što ne piše ni u jednom objašnjenju, koje potpisuje gospodin Mlađan Dinkić svojim rešenjem.
Znači, ni zakon, ni kriterijumi i izveštaj koji imam od maja do kraja novembra odlukom gospodina Dinkića po ovom osnovu 688 miliona dinara.
Što je rekao moj mladi kolega Saša Maksimović, nije samo NIP način da se dođe do cenzusa, nego evo ga i član 19 - namene restrukturiranja, kao način da se dođe do cenzusa. Najzanimljivije, ko se ovde pojavljuje kao korisnik ovog restrukturiranja? Na primer, IMT motori Rakovica, FAP, Zastava, kamioni i tako dalje.