Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili tačan broj poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, te postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?
Gospođa Milica Vojić-Marković, izvolite.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, rizikujem da postanem dosadna, ali pošto poslanici DSS skoro dve godine traže i pokušavaju da okončaju jednu priču, koja je i te kako padala u oči nama kao poslanicima i građanima Srbije, moram da nastavim u istom tonu, u istom pravcu. Priča je, dakle, o zloupotrebi položaja i o nenamenskim trošenjima sredstava u bivšem ministarstvu zaštite životne sredine, dok je ministar u tom ministarstvu bio Saša Dragin i moram da nastavim da postavljam pitanja, jer očigledno se ljudi prave kao da se ništa nije dogodilo i da se ništa ne dešava.
Upozoravali smo tada da je 11 miliona evra utrošeno nenamenski za komarce, krpelje i ambroziju. Mislim da već svi vrapci na grani o tome znaju, ali je problem samo jedan. Ta sredstva su trošena bez postupka javne nabavke, što je bila obaveza svakog budžetskog korisnika i, s druge strane, to ministarstvo nije bilo nadležno za trošenje novca koje je potrošilo. DSS je zaista sa velikim iščekivanjem očekivala Izveštaj DRI i ono što smo tvrdili ovaj izveštaj je potvrdio. Dakle, sve što smo rekli stoji u tom izveštaju.
Pre nekoliko nedelja postavila sam pitanje ministru Dačiću - da li će možda postojati u ovoj zemlji oni koji su nedodirljivi, koji neće odgovarati za zloupotrebe? Obavestio me je vrlo šturo, doduše vrlo hitno sam dobila taj odgovor, što je pohvalno, ali šturo me obavestio da on kad bude dobio saznanje o tome i poziva se na to što sam ja dala informaciju, pa sam ja zabrinuta, ako nam ni ministri policije, ako nam ni Vlada, ni predsednik Vlade, ni predsednica Skupštine, ne čitaju izveštaje DRI, da li taj izveštaj uopšte postoji?
Što se tiče Skupštine, vladajuća većina u njoj nam kaže da ćemo taj izveštaj razmatrati u martu. Ne znam svrhu zašto se to događa u martu, kada je vrlo važno da to imamo u vidu danas kada govorimo o budžetu i mislim da je zaista to jedna od vrsta zloupotreba položaja.
Šta je ovaj izveštaj DRI ustanovio samo na jednom malom uzorku, to je 20% ministarstava, tri uprave i jedna direkcija? Zaista ne mogu u ovako kratkom vremenu da prepričam šta je sve ustanovljeno, ali ima toliko strašnih stvari i toliko bahatog ponašanja ministara iz Vlade Srbije, koja očigledno nema potrebu da štedi, kao što štede građani Srbije, koji se danas voze hladnim vozovima i autobusima. Ja sam danas iz Valjeva došla u jednom ledenom autobusu. Dakle, potpuno nenamenski trošena sredstva. Hajde ti komarci, to već svi znaju, 11 miliona evra, to je potpuno nebitno, što se nas tiče, vladajuće koalicije.
Dalje, za ugostiteljske usluge ministri i članovi Vlade su potrošili toliko da su pojeli 83 narodne kuhinje koje su mogle da se naprave od tih sredstava.
Gospodo, svaki deseti građanin Srbije se danas hrani u narodnim kuhinjama. Ministarstvo kulture je poklanjalo vredne slike gostima koji dođu u to ministarstvo ili tamo gde oni odu, samo za jednu je dalo 15 hiljada evra. Za umetničke fotografije koje je davalo Ministarstvo trgovine, to su hiljade i hiljade, stotine hiljada evra.
Ono što je moje pitanje - da li je Vlada možda raspravljala o ovom izveštaju? Doduše, pročitala sam izjave predsednika Vlade Cvetkovića o tome da niko neće biti odgovoran, da su to neke sitnice za koje će knjigovođe biti kažnjene, jer nisu dobro knjižile, da nema potrebe da se potežu takva pitanja, ali ono što je moje pitanje predsedniku Vlade jeste - da li je Vlada, gospodo, raspravljala o ovom izveštaju?
Tražim zaključke Vlade, ako je Vlada raspravljala o ovom izveštaju. Ti zaključci mogu da budu vrlo dragoceni za narodne poslanike i građane Srbije.
Ono što je nama vrlo sporno jeste redosled poteza koji se dešavao ovde u ovom domu. Mi poslanici smo trebali da dobijemo budžet 1. novembra i da on bude usvojen u ovoj skupštini 15. decembra. Danas je, koliko znam, 17. decembar 2009. godine, još nekoliko dana sigurno neće biti usvojen. Zatim, mi nismo videli rebalans, rebalansa nema. Postavljam pitanje - šta se dešava sa rebalansom? Zašto se ne pojavljuje? Očigledno je da se nešto petlja i sa tim, kao i sa završnim računom koji je došao ovde, pa se ni o njemu nije raspravljalo pre budžeta.
Dakle, molim vas odgovorite, predsedniče Vlade, kada već sve znate, da li ste o ovom izveštaju raspravljali i šta ste preduzeli?

Narodni poslanik dr Nebojša Ranđelović ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana je tekla rasprava o budžetu i čini mi se da smo isključivo svoju pažnju fokusirali na ono šta će taj budžet doneti, koje su njegove loše strane i ima li uopšte dobrih strana.
Ja bih budžet stavio u širi kontekst iniciran jednom vešću, jednim naslovom u dnevnom listu "Politika", koji kaže, odnosno naslov je "Više od milijardu evra gubitaka" i u tekstu kaže: "Ukupno procenjeni gubici lokalne samouprave po osnovu desetogodišnje primene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije procenjeni su na 1,3 milijarde evra i više hiljada radnih mesta" itd. Onda ministar Marković govori o inertnosti i krivici lokalnih samouprava da se na neki način ovakve posledice centralizacije promene, odnosno ublaže.
Ovo pitanje ne postavljam samo kao poslanik LDP, ovo pitanje prvenstveno postavljam kao Nišlija, jer pre nego što smo raspravljali o budžetu, usvojili smo zakon i Statut AP Vojvodine i onda je delovalo kao da je sever dobio nešto što nama južnjacima pripada, ali mi to ne umemo da dobijemo ili ostvarimo. Tačka na "i", odnosno zovite to kako god hoćete, bila je priča o eksproprijaciji, gde će zemlje naših sugrađana nakon eksproprijacije pripasti jednoj privatnoj firmi koja je većinski vlasnik u poslovima sa gasom i naftom u Republici Srbiji.
Naravno, sve ovo o čemu sam govorio, pa i stavljanje rasprave o budžetu u širi kontekst, ostvarivanje sredstava lokalnih samouprava, jeste i pitanje kada, kako i šta treba još da se dogodi da, recimo, niške pare ostanu u Nišu i da nas ovakvi naslovi pred kraj godine ne susreću u javnim glasilima.

Reč ima poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, prvo pitanje, odnosno obaveštenje koje želim da dobijem, a nisam čini mi se mesec dana dobio, odnosi se na vaše aktivnosti, poštovana predsednice.
Dakle, bio sam učesnik konsultacija u vašem kabinetu, pred početak jesenjeg zasedanja i vi ste, mislim da ostale kolege koji su predstavljali i ostale poslaničke grupe to mogu da posvedoče, promovisali jedan princip u radu Skupštine jesenjeg zasedanja, koje sam ja vrlo rado, ako se sećate pozdravio, pa ste to uradili u medijima na nekoliko emisija i konferencija, a tiče se nadzorne uloge ovog parlamenta.
Ovaj najviši zakonodavni dom nema samo ulogu, bar sam tako shvatio ono što ste vi rekli i to prihvatam i kao svoje mišljenje, nema samo ulogu da donosi odluke i zakone koji se tiču pre svega najvažnijeg života građana, nego i da nadzire kako se ti zakoni sprovode i primenjuju.
Mi smo svedoci, svi zajedno ovde, čini mi se u zadnjih desetak godina, objektivno rečeno, bio neko u opoziciji u trenutku donošenja zakona ili bio u vladajućoj koaliciji, glasao ili ne, objektivno rečeno doneto je dosta dobrih zakona koji su i evropski i ljudski, i iskazivali su trenutnu potrebu građana Srbije.
Svedoci smo isto tako da mnogi od tih zakona su ostali mrtvo slovo na papiru, tako sam shvatio vašu želju da prodrmamo malo izvršnu vlast, odnosno ministarstva, odnosno organe koji su dužni da sprovode te zakone, odnosno da ih pitamo zašto ih ne sprovode.
Prema tome, ovo sam vas pitao i pre mesec dana, mislim da biste vi u jednom kratkom izlaganju ili usmenom, još bolje pismenom, poslanicima trebalo na kraju skoro jesenjeg zasedanja da kažete šta ste vi uradili ili šta smo mi uradili. Odavde pokušavam nešto sa nekim pitanjima, da li je to nadzorna uloga nad nekim ministarstvima, nekim javnim preduzećima, neka procenjuju građani, ali ipak je to drugačije ako to radi i predsednik Skupštine, koji ima i službe i veće mogućnosti da proveri kako rade neka ministarstva i neki organi, dakle, vi imate veće mogućnosti nego ja.
Drugo, želim da vas obavestim, na pitanja koja ja postavljam ovde mesecima do dana današnjeg nisu odgovorili premijer Mirko Cvetković, ministarka Diana Dragutinović i direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić. Samo da vas podsetim da ste jednom prilikom ministarki iz G17 Snežani Marković, kada je isto tako ignorisala moje pitanje, dali tu javnu opomenu. Mislim da bi tako trebalo da postupite i prema premijeru Cvetkoviću, ministarki Diani Dragutinović i direktoru Javnog servisa Aleksandru Tijaniću.
Treće obaveštenje koje tražim, dakle, upućujem ga Savetu Radiodifuzne ustanove, pre svega predsedniku, da se izjasni o emisijama, po meni, neprimernog sadržaja koje se emituju na Javnom servisu. Dakle, promovisanje igara na sreću svako veče u direktnom prenosu, svi građani znaju o čemu govorim, primećujem da je zadnjih nekoliko dana se pojavila i Državna lutrija, kao verovatno organizator toga, ali Javni servis Srbije, televizijski, evropski, kako oni kažu, onda mora da podlegne i Zakon o igrama na sreću i kocku, i da svako veče objavi koliko je građana zvalo, ja kažem prevareno to veče bilo, ali ako je to po zakonu da građani budu prevareni, neka bude tako, i koliko je novca uplaćeno i koliko se isplaćuje srećim dobitnicima. To se podrazumeva za svaku igru na sreću.
Četvrto obaveštenje tražim od Ministarstva infrastrukture, policije i premijera. Šta misle da preduzmu u sledećih 24 sata i da glavni grad Srbije očiste od snega? Ovo kako naš grad danas, naš glavni grada danas izgleda ovo nije evropski i čak otvorena poruka da će samo glavne ulice da se čiste. To je generalno poruka ove vlasti građanima Srbija, ali da li u poprečnim ulicama ne žive građani? Da li tamo žive ljudi sa decom, da li žive i tamo ljudi koji treba da odu na posao? Prema tome, ko je odgovoran što grad Beograd nije očišćen? (Predsednik: Vreme.)

Pitanje je dakle bilo upućeno meni, i mogu da vam odmah odgovorim da se s vama slažem da smo imali intenzivnu zakonodavnu aktivnost, o čemu govori broj donetih zakona 286 i drugih akata, a to je 93 akta. Naravno da smo to svi mi ovde zajednički i uradili i da zaista doneti zakoni ne znače ništa ako se ne primenjuju.
Naša nadzorna funkcija se može odvijati na različite načine, pre svega kroz funkcionisanje nezavisnih tela koje mi biramo i koji za svoj rad odgovaraju nama i dostavljaju nam izveštaje o tome, a i kroz formu postavljanja poslaničkih pitanja ili pitanja za obaveštenja za rad i informisanost narodnih poslanika.
U skladu sa članom po kome sada i postavljate pitanje našeg Poslovnika, ministri i svi funkcioneri treba da odgovore u roku od 15 dana. Ako to nisu učinili nema sankcija, ali imamo mogućnost, i evo ja ih sada ponovo javno sve pozivam i urgiram da dostave pitanja, dakle naš Poslovnik nije predvideo, niti je moguće imati neke sankcije u odnosu na one koje nisu u ovom parlamentu, ali prosto evo i javnost informišemo o tome da ima onih koji vrlo revnosno odgovaraju na poslanička pitanja.
S druge strane, Vlada je svakog poslednjeg četvrtka u mesecu ovde i to nam je još jedna mogućnost da vrlo direktno članovima Vlade i premijeru postavimo pitanja vezana za najrazličitije oblasti i za zakone koje smo doneli, odnosno njihovu aplikativnost.
Gospodin Zoran Krasić ima reč.

U skladu sa navedenim članom Poslovnika, u ime SRS tražim od Vlade objašnjenje i obaveštenje da bi mogli da ispunjavamo ove naše obaveze koje imamo u Narodnoj skupštini, a povodom dve grupe pitanja.
Krenuo bih prvo sa nečim što je postalo interesantno svetskim medijima, a prenose i naši mediji. Više ću da pročitam, evo neka samo budu naslovi tekstova, jedan tekst od 15. decembra ima naslov "Srbin povezan sa trgovinom 35 tona oružja", pa podnaslov "Prekršen embargo Ujedinjenih nacija", pa onda "Rat je dobar za biznis", možemo da krenemo na nešto što je bilo, recimo 2007. godine, a i tada smo nešto postavljali kao pitanje, pa nismo dobili odgovor.
Recimo tada je objavljen tekst pod naslovom "Šura švercer", pa onda "Švercovao naoružanje iz Paraćina", takođe podnaslov, pa onda na meni nepoznatom engleskom jeziku, poprilično nešto iz Njujork tajmsa, vidim da je slika dotičnog lika sa trubačima, doduše ovo nije u Guči, nego u Beogradu ovde.
Sledeći tekst od juče - "U avionu gospodara rata iz Srbije zaplenjeno 35 tona ratnog naoružanja" itd.
Smatram da su nam potrebna objašnjenja i dodatne informacije kakve ovo veze ima sa našom državom - da li samo po osnovu sedišta te firme dotičnog Tomislava Damjanovića ili je nešto drugo u pitanju?
U Srbiji nikada nije postojao terorizam. U ovim našim okolnostima pod kojima mi živimo, znate svaki tekst Njujork tajmsa ili bilo gde da se objavi, ili recimo ovaj stručnjak Međunarodnog instituta za istraživanje mira Hju Grifit, kada proziva ljude iz Beograda sa srpskim imenom i prezimenom, šverc oružja, cigareta itd, pa još se kaže da taj čovek je šurak jednog potpredsednika Vlade, ministra itd, država mora da se javi da odgovori.
Kao narodni poslanik ne bih znao šta da kažem mom biraču kada me pita - da li je tačno ovo što novine pišu? Hajde, možda našim novinama se i ne veruje, ali kada vidim Njujork tajms itd. Znači potrebne su neke informacije da znamo da li je država umešana, jeste, nije, ko je taj Damjanović, ko je ovaj, ko je šurak.
Mi smo ovde donosili zakone o borbi protiv terorizama, o sprečavanju pranja novca itd, ali ovakvi tekstovi ukazuju praktično da je to izostalo ovde.
Samo usput da vas podsetim, do mene se nalazi Vjerica Radeta, koja je pre nekoliko godina, kada je menjan jedan od ovih zakona gde su stvorene obaveze da se fiskalne kase nalaze i u taksi vozilu, ukazala da to nije evropska praksa, da taksisti jednostavno smatraju da to nije dobro rešenje, da nikakvo rešenje neće biti, niste nas poslušali.
Niste nas poslušali, niste čak ni hteli da odgovorite, smeškali ste se kao što se obično smejete, a sad imate blokadu grada od strane taksista. Samo da vas podsetim, da kada nešto potenciramo kao pitanje ili kao politički stav, da to ozbiljno shvatate.
Druga grupa pitanja, gospođo Dragutinović, jeste preširoka, moram da kažem, stvarno jeste preširoka, ali morate da objasnite građanima Srbije, pa da ubedite i nas ovde u ovoj zgradi – šta su to evropski standardi, molim vas. Evo da vam dam jedan primer, da biste se zadužili, i maja ove godine i sad donosite neke zakone o zaduženju, naveli ste čitav niz obaveza koje ste preuzeli ili koje ste ispunili, između ostalog, da se država oslobodi kapitala u bankama, osiguravajućim društvima itd, a u Evropi imamo potpuno drugi proces – nacionalizaciju privatnih banaka od strane država.
Sada imamo stranu banku u vlasništvu strane države koja hara ovde na našem tržištu. Kako je to moguće? Gde je tu standard? Kada je to bio standard? Apsolutno sam siguran da nije standard ono što nam vi ovde saopštavate kao uslov da nešto mora da se uradi. Nije standard. Evo odite u Pariz, odite u Holandiju, vozite se taksijem – dobićete račun, ako tražite, ako ne tražite – nećete dobiti račun. Ali ne, kod nas mora to da bude, baš da se istera kako je neko zamislio. Molim vas, gde počinju i završavaju ti standardi? Ovde kako se ko pojavi od ministara sve proglašava, svoj ćef proglašava za evropski standard.

Pošto se više niko ne javlja u skladu sa članom 235, obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milica Radović, Đuro Perić, Konstantin Arsenović, Branko Ružić, Đorđe Milićević, Gordana Čomić, Vladimir Milentijević, Donka Banović i Željko Tomić.
Obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored ministara u Vladi, pozvala da sednici prisustvuje i gospođa Ružica Stoiljković, pomoćnik ministra finansija.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2010. GODINU (pojedinosti)
Na član 7. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Gospođa Đerić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poštovana gospođo predsednice, podnele smo amandman ispred poslaničke grupe Nova Srbija gde smo tražili da se iz četiri kabineta potpredsednika Vlade deo sredstava koja su namenjena za usluge po ugovoru odvoje i prebace Ministarstvu prosvete, konkretno kao sredstva za podsticaj takmičenja učenika.
Dobili smo odgovor, za odbijanje amandmana, između ostalog, da ne čitam ceo odgovor, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva namenjena za rashode budžetskih korisnika kabineta prvog potpredsednika Vlade, kabineta potpredsednika Vlade za oblast evropske integracije, itd, u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika i nije prihvatljivo dodatno smanjivanje, s obzirom da bi se time ugrozila funkcija ovih budžetskih korisnika, posebno imajući u vidu činjenicu da su kod ovih navedenih budžetskih korisnika sredstva za ove namene opredeljena na nivou budžeta za 2009. godinu.
Ovo sada upućujem i kao poslaničko pitanje – kako su potrošena ta sredstva u 2009. godini u ovim kabinetima, obzirom da je promovisana ušteda upravo u sektoru Vlade, da je Vlada najavila da će prva da podnese troškove krize, a usluge po ugovoru po kabinetima iznose iste onolike cifre, gotovo ili približno iste koliko iznose plate zaposlenih u tim kabinetima. Da li oni uopšte zapošljavaju kompetentne osobe u svojim kabinetima? Zašto smo tražili da se ta sredstva opredele u Ministarstvo prosvete? Upravo radi takmičenja učenika, zato što je važno podsticati najbolje, podsticati onu decu u kojoj leži naša budućnost i koja će, između ostalog, dobiti tu tešku ulogu da ove silne dugove kojima ih svakodnevno zadužujemo vrate.
Takođe, moraće se postaviti pitanje odgovornosti ovih vremena u budućim vremenima i očekujemo da oni budu spremni i sposobni da to pitanje postave i na njega daju mnoge odgovore. U njih je potrebno uložiti. Vaspitni značaj ulaganja u najbolje je nemerljiv, dalekosežan, jer oni su jedina svetla iskra na kraju tunela u kom se nalazimo.
Oni treba da se vaspitavaju da prepoznaju pošasti tipa „Velikog brata“, „Farme“, „Trenutka istine“. Oni treba da se vaspitavaju na ovaj način da budu etični, moralni, časni, savesni, svesni i uspravni. Oni treba da prepoznaju sve one hohštaplere koji im nude igre na sreću kao koske u zamenu za opljačkan život i opljačkana detinjstva i mladost. Oni treba da prepoznaju i katastrofalne ministre i opasne nekompetentne stranke koje posle postavljaju Vlade vrlo opasnog diletantizma i oni treba to da spreče u nekom budućem životu.
Svakako oni treba i da spreče da nikom više ne padne na pamet da u budućnosti jedne države najveće, ako ne i jedine uštede, sprovede na obrazovanju i da znaju da su takvi koji štede na obrazovanju opasniji po život više od svakog rata i više od visokog napona.
Ako budemo govorili o redu veličina koliko smo tražili da se prebaci na ovu stavku, da znate da samo u jednom od kabineta od ova četiri potpredsednika, stavka usluge po ugovoru je za dva miliona veća nego što je predviđeno da se uloži u tu izuzetnu decu u celoj Srbiji, tamo gde oni treba da se ostvare, potvrde, promovišu i stimulišu, da ne pričamo o ogromnoj energiji ljudi koji sa njima rade.
Onoliko koliko smo mi tražili da se prebaci na ovu stavku i da se u njih uloži dodatno jeste, opet, kada govorimo o redu veličina, nešto malo više od one slike koju je platilo ministarstvo, a duplo manje gotovo od onih fotografija koje je takođe ministarstvo platilo, opet, za izuzetnu, najbolju decu cele Srbije.
Nisam iznenađena odbijanjem amandmana. Iznenađena sam što niko zaista istinski i iskreno ne želi da uloži u budućnost, a već smo govorili o tome da para ima, samo nisu dobro ili pravilno raspoređene i niko nije poželeo da prekine onu dugu praksu prepisivanja budžeta iz jedne u drugu godinu ili možda čak nije ni znao.