Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom moj kolega narodni poslanik Vučeta Tošković u stvari ukazuje kako se Vlada stvarno odnosi prema budžetu Republike Srbije. Amandman je odbijen i moram da pročitam obrazloženje.
Kaže se: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Kancelariju za saradnju sa medijima, koja je osnovana uredbom Vlade“, znači nije čak ni zakonom, nego uredbom, „kao služba Vlade i samim tim ova služba je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije“. Da vidimo šta je u stvari Kancelarija za saradnju sa medijima i koliko troši sredstava građana Republike Srbije. Za plate troši 34 miliona. Nije mi jasno koliko je to službenika potrebno u toj kancelariji da efikasno rade svoj posao, odnosno sarađuju sa medijima. Čak i ako postoji, ne bi trebalo da bude više od tri, četiri, eventualno pet zaposlenih. Po ovoj stavci, u toj kancelariji se nalazi najmanje 30 zaposlenih.
Sledeće što u ovom razdelu što bode oči, jesu usluge po ugovoru – 12 miliona 750 hiljada. Kakve to usluge Kancelarija za saradnju sa medijima plaća? Uopšte sve ovo što čitavo vreme pokušavamo kroz ove amandmane da ukažemo jeste, kako to kaže moja koleginica narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, pravite kuću od krova. Ova vlada i one prethodne od 2000. godine pokazale su da su efikasne samo kada je u pitanju umnožavanje državne administracije. Dovoljno je da pogledate koliko je bilo zaposlenih 2000. godine i koliko će danas, posle ove racionalizacije, biti zaposlenih. To će sve da vam kaže.
Međutim, ako neko ozbiljno hoće da se bavi ovim poslom i da bude ministar u Vladi, mora sebi na prvom mestu da postavi pitanje – da li je bolje da sredstva iz budžeta idu za plate zaposlenih u državnoj administraciji, koja se neprestano umnožava a nije efikasna, ili da idu u investicije? Čuo sam više izgovora u toku ove godine, da se smanjenjem državne administracije neće mnogo postići na prihodnoj strani poreza, možda nekih efekata na rashodnoj, ali će i prihodna doći u obzir. Ne mogu sa tim da se složim.
Ako se sredstva usmeravaju u investicije, plate će primati neko drugi, a ne državni činovnik koji ne radi svoj posao ili mu je radno mesto izmišljeno. Primaće radnici koji izvode te investicije, primaće proizvođači repromaterijala, trošiće taj novac na robu široke potrošnje i samim tim će ponovo biti novostvorene vrednosti, a ovako imamo jednu jalovu administraciju koja nema nikakvih rezultata.
Druga, sekundarna posledica ulaganja budžetskih sredstava u investicije jeste da olakšavate budućim investitorima i proizvođačima raznih roba uslove da otpočnu kvalitetno da rade svoj posao, da proširuju svoje kapacitete ili da otvaraju nove. To je sekundarna posledica i o tome neću ni da pričam. Izgleda da to niko u ovoj vladi ne želi da razume.
Znači, kada je pitanju priča oko smanjenja javne potrošnje, ne vidimo ozbiljnih pomaka, jer ako pogledamo samo razdeo za plate i dodatke zaposlenih, on je za nekih pet ili šest milijardi manji nego što je predviđeno budžetom za 2009. godinu, pre nego što su stupili na snagu zakoni koji bi to trebali da smanje, a čisto da se tim iznosom ne biste mnogo ni hvalili, što ste smanjili tih šest milijardi, predviđeno je negde oko 180 milijardi, što je jedna izuzetno skromna ušteda.
Mislim da ćete ovom problemu morati malo više da razmišljate i da konačno shvatite – ne mogu državni službenici, kojima su izmišljena radna mesta, da se zaklanjaju iza političkih stranaka koje su im izmislile radna mesta.

Da li još neko želi po amandmanu gospodina Toškovića? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović, koji želi reč. Izvolite.

Počeo bih prvo od obrazloženja zašto se ne prihvata ovaj amandman. U obrazloženju stoji da bi iznos od 10.000 dinara ugrozio funkcionisanje ovog budžetskog korisnika. Pre svega, postavio bih pitanje – šta je suština i zašto uopšte postoji ovaj budžetski korisnik?
Vama, gospođo ministar, kada već imate kancelariju predsednika države, gde imamo medijske magnate i gde imamo njegove saradnike vlasnike velikih firmi koje se bave medijima, to su „Univerzal mekejn grupa“, „Mekejn Erikson“, gde je vlasnik Srđan Šaper, član Predsedništva DS, zatim, „Nova komunikejšen“, gde je vlasnik Nenad Krstić, savetnik predsednika Tadića, gde imamo „Mulitikom grup“, gde su vlasnici Dragan Đilas, gradonačelnik i Milica Delević, koja je direktor Vladine Kancelariju za saradnju sa EU. Oni su stvarno ti koji spinuju celu situaciju i prikazuju virtuelnu Srbiju onako kakva ona, u suštini, nije. Država je u velikim problemima, više puta smo pričali kakva je kriza i koliko radnika ne radi.
Ono što je interesantno, to je da ukupan iznos usluga po ugovoru za Vladu i za sva ministarstva iznosi 4 milijarde i 800 miliona dinara.
Hteo bih da kažem da ovaj iznos, koji sam predložio i kojim želim da umanjim ta sredstva za usluge po ugovoru kod Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i predložio da se prebace na sredstva za socijalnu zaštitu, pre svega porodica sa decom.
Taj iznos od 10 miliona dinara uopšte nije mali iznos. Tih deset miliona dinara ako raspodelimo samo na hiljadu porodica mi time završavamo.
Hiljadu porodica bi dobilo pomoć od 10.000 dinara. Da li vi znate šta znači 10.000 dinara, gospođo ministar za jednu socijalno ugroženu porodicu u Srbiji? Da li uopšte imate predstavu šta za običan narod znači 10.000 dinara.

Na član 7. amandman je podnela potpredsednica gospođa Judita Popović, koja ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, mi danas raspravljamo o novcu, jer šta je budžet neko novac, i raspravljamo o poverenju zato što Vlada traži poverenje od građana Srbije koje mi predstavljamo ovde u Skupštini na koji način namerava da potroši novac poreskih obveznika u toku 2010. godine. Nažalost, mi ne raspravljamo o odgovornosti, a trebalo bi prethodno normalno da se priloži račun o tome kako se novac trošio u prethodnom periodu.
Nažalost, iz skupštinske procedure povučeni su i Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2008. godinu, ujedno je povučen i izveštaj državnog revizorskog inspektora. Dakle, to su ona akta koja su neizostavno morala da prethode raspravljanju o budžetu za 2010. godinu. Upravo to je razlog za postojanje ovog amandmana koji sam predložila, a to je da se pojača kapacitet državnih regulatornih tela. Iz tog razloga sam predložila da se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti funkcija, DRI, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije poveća određeni iznos novca za poboljšanje njihovog rada, dakle, da im se da određeni autoritet i na taj način što će im se materijalni položaj poboljšati.
Veoma lako mogu da podnesu smanjenje dela troškova usluga Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju, kao i Ministarstvo vera. Dakle, to je ono što može da se uradi da se pojača autoritet ovih regulatornih tela, koja su brana za zloupotrebe, za korupciju, kao i za besomučno trošenje novca iz budžeta.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslani poslanik Stefan Zankov, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je SNS podnela na član 7. Predloga zakona o budžetu kojim predlažemo brisanje u razdelu trećem Glave 3.8. i u razdelu 23 Glave 23.1, a odnosi se na Kancelariju za evropske integracije i Agenciju za zaštitu životne sredine, apsolutno nema nikakve veze sa našim stavom o evropskim integracijama za koje se kao stranka zalažemo, a takođe je poznato iz naših diskusija i stav o ulozi Agencije za zaštitu životne sredine, odnosno o tome da li je ona neophodna ili ne, ali to je neka druga tema.
Generalno posmatrano, jasno je naše opredeljenje, posebno u uslovima ekonomske krize da se ne sme povećavati javna potrošnja i umnožavanje državne administracije koja radi, da tako kažem, na istim poslovima. Mislim na razne kancelarije, agencije i direkcije čije se nadležnosti praktično poklapaju sa poslovima ministarstava. Postavlja se pitanje postojanja onda takvih ministarstava i ministara, koji u situacijama kada treba da se reše određeni problemi iz delokruga rada njihovog ministarstva kažu da nemaju nadležnost. Nama je potrebno kao državi i društvu da oni koji su na najvišim funkcijama, koji vrše vlast, imaju i odgovornost. Ako nemaju odgovornost nisu nam potrebni ni oni niti njihovi ne tako mali troškovi.
Vi ste sigurno čuli da jedna agencija za lekove Republike Srbije ima 15 automobila, pa je navodno polovinu tog broja novo rukovodstvo, pazite, poklonilo, kaže "Vladi Republike Srbije". S jedne strane se postavlja pitanje da li oni kontrolišu ispravnost lekova ili su recimo renta kar preduzeće, sa druge strane, uvredljivo je da jedna agencija na ovakav način pomaže Vladi Republike Srbije. Čijim novcem? Potpuno je jasno da sva ova praktično duplirana ministarstva, ne znam kako drugačije da ih nazovem, van su kontrole sistema, da nas mnogo koštaju, da su efekti njihovog rada i postojanja nesrazmerni njihovoj ceni koju plaćaju naravno građani.
Još je gore ako se zna da se mi kao država zadužujemo ne za ulaganje u proizvodnju ili posao koji će izvući korist od tog kredita, kredit vratiti, nego se zadužujemo za običnu potrošnju i samo se postavlja pitanje koliko će to moći da potraje, jer dugoročno je nemoguće, a ono što nije dobro to je da to dugoročno vas i apsolutno ne interesuje.
Konkretno što se tiče ovog amandmana, mi smatramo da je ovaj posao trebalo drugačije da se organizuje, jer imamo Kancelariju za evropske integracije i potpredsednika Vlade i njegov kabinet za poslove evropskih integracija, i sve to mnogo košta.
Kabinet 42 miliona, kancelarije 113 miliona, a da ne bi građani mislili da se tu ne znam šta iza tih cifara krije, radi se najviše o platama i o uslugama po ugovoru.
Ovakvih tela kao što je ova kancelarija koja regulišu neku oblast je preko 100 u našoj zemlji. "Potpredsednik Vlade", kaže: "usmerava i koordinira rad ministarstava i posebnih organizacija u oblasti evropskih integracija, a Kancelarija obavlja poslove za potrebe Vlade povezane sa koordinacijom rada ministarstva, posebnih organizacija i službi koje se odnose na proces pridruživanja i pristupanja EU" itd. Mi smatramo da je ovo moglo drugačije da se organizuje i da pre svega manje košta, jer kao što vidite, ovo je skoro jedno te isto.
U završnom računu za 2008. godinu videli smo da je za rad ove kancelarije potrošeno 61 milion dinara, a za 2010. godinu planirate 113 miliona dinara. Znam da smo mi ubrzali na tom putu, kako vi kažete, ka EU, ali baš ovoliko ne verujem. Znače neophodno je malo skromnije ponašanje, a ne samo da govorite o tome kako bi bili mirni penzioneri i radnici čija su primanja zamrznuta. E pa, gospodo iz Vlade, zamrznite i vi vaše troškove.
U obrazloženju Ministarstva finansija kaže se da je u obavezi da obezbedi u budžetu sredstva za rad organa državne uprave, službe Vlade. Vi ste se od suštinskog problema, da tako kažem, ogradili na jedan elegantan način.
Suštinski problem je naravno višak i duplirana administracija. Ovaj naš amandman upravo ima cilj da vas još jednom opomene da o ovome povedete računa i da javnost čuje da jedno govorite a drugo radite, a mislim da je situacija dovoljno ozbiljna da bi sa ovim trebalo da prestanete.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo ministre, sve amandmane koje je podnela SRS podnela je uglavnom na osnovu izveštaja DRI, koja je, da podsetim samo, uradila 27% svog rada. Gospođo ministre, 63% je preko dva puta više od ove cifre i da je ova institucija nekim čudom uradila i preostali deo svog posla od 63% preko ovih 27% pretpostavljam da bismo na svašta naišli.
Ovde, u Kancelariji za evropske integracije, u razdelu 10 usluge po ugovoru predviđene su u iznosu od 44 miliona i 542.000 dinara. Traženo je da se to smanji na 20 miliona dinara. Takođe, u Službi za upravljanje kadrovima usluge po ugovorima koje su predviđene u iznosu od 32.918.000 dinara, takođe smo tražili da se zameni iznosom od 20 miliona i da se ovaj zbirni iznos od 37 miliona pridoda razdelu 17, dakle funkciji 410 - subvencije privatnim preduzećima.
Gospođo ministre, ako želite da vam ovaj budžet bar malo liči na razvojni, usmerite sredstva tamo gde treba da budu usmerena, prioritetno, usmerite sredstva u ona preduzeća koja rade, koja prihoduju, koja izvoze, koja zapošljavaju. Tu je prioritet da se usmere ova sredstva.
Međutim, sve ono što dolazi od strane SRS nama je jasno da vrlo teško biva prihvaćeno. Ponekad se dešava, tako je i sa onim što je gospodin Krasić malo pre pričao, kada smo žestoko kritikovali onu odredbu koja uvodi fiskalne kase za taksiste, vi ste se na to smejali. Evo, sada imate blokadu Beograda. Imaćete blokadu i za mnoge druge stvari na koje smo vam mi ukazivali, a jednostavno ste ostajali kao Vlada gluvi i nemi na to.
Kazaću još jedan primer, gospođo ministre, dešava se da pojedini ministri koji tu sede deklarativno se izjašnjavaju da su za ono što im mi kao predstavnici SRS u pojedinim kritikama zakonskih predloga kažemo, ali samo deklarativno. Evo, pre neko veče, npr, gospodin Mrkonjić je 90% stvari od onoga što smo mi kritikovali o pojedinim zakonskim predlozima smatrao da je ispravno. To je čak i rekao. Znate, to ništa ne znači kada vaša vlada to ne prihvata. Vlada ostaje gluva i nema na to.
Znate šta, to pomalo podseća na ono vreme Nikole Pašića. Kada je Nikola Pašić sedeo negde, gospođo ministre, otprilike na takvom mestu gde vi sedite, kao predstavnik tadašnje vlade i slušao ono što mu predstavnici i opozicije i pozicije pričaju, pa je svojevremeno jedan ministar žestoko kritikovao jedan predlog koji je došao od njega, ovaj je ustao i rekao – gospodine poslaniče, vi ste u pravu, potpuno.
Na to se javio drugi poslanik, gospođo ministre, koji je kritikovao, ali po drugom osnovu, sasvim drugačije. Nikola Pašić je ustao i rekao – gospodine poslaniče, i vi ste u pravu.
Javio se treći, na kraju, i rekao – gospodine Pašiću, pa to je nemoguće, ova dvojica su sasvim dijametralno, suprotno pričali i morate se opredeliti ko je ovde, samo jedan od njih je u pravu, a on je rekao – gospodine poslaniče, i vi ste u pravu. Ne može to tako, postoji samo jedna istina.
Ako se ministri deklarativno zalažu, odnosno kažu ovde da smo mi u pravu sa pojedinim predlozima, to treba Vlada da prihvati. U tome je stvar. Ćutanje Vlade, neprihvatanje Vlade, ko zna gde će dovesti ovaj narod i ovu državu.