Na trenutak mi je samo popustila koncentracija jer sam pogledala upravo sa koleginicom Popović spisak objavljen na RTS sudija koji su izabrani i mi smo zaista u šoku, zapravo ja, s obzirom na to da su sudije koje su učestvovale u krađi mandata SRS u Okružnom sudu u Kragujevcu unapređene i sada su u Višem apelacionom sudu, ali kakva država takva i pravda.
Gospodine Đeliću, dobro je što ste došli, jer ovaj amandman govori o procesu javnih nabavki i o tome da li je garancija potrebna, pa vas molim, i gospođu Dragutinović, da mi odgovorite kako ste došli do ovih famoznih 590 miliona? Kažete da za nabavku koja je preko 590 miliona naručilac traži bankarsku garanciju, što je neverovatno. Kako ste uopšte došli do te cifre? Mi tražimo da to bude preko 100 miliona kako bismo vas bolje kontrolisali, jer očigledno je da je bilo mnogobrojnih zloupotreba i da je država Srbija, od kada ste vi došli na vlast, duboko zagazila u kriminal i u korupciju.
Pokloniću vam, iskoristiću priliku baš što ste vi ovde, gospodine Đeliću, jer sve je nekako sa vama krenulo od tog januara 2001. godine, ovo je knjiga „Revizija demokratije“, ove vaše demokratije, posle 5. oktobra. Napisao je mlad čovek. Ima 21 godinu. Na čelu je antikorupcijskog tima SRS. Zove se Ivan Ninić i obuhvatio je najveći deo onoga što su bile malverzacije i zloupotrebe u procesu javnih nabavki, a i drugih korupcijskih afera koje su potresale Srbiju, kojima se nažalost nisu bavili državni organi, kako tužilaštvo, tako ni policija.
U svakom slučaju, videćete da je u pitanju jedan hrabri čovek koji daje putokaz pre svega onima koji slede njegovu generaciju i onima koji će ostati da žive u Srbiji, da ne želi državu u kojoj se otima i pljačka od građana i u kojoj se zloupotrebom zakona stiče enormno bogatstvo. Vi to možete sada da sagledate kroz lični primer i nekih vaših prijatelja koji imaju veze sa tzv. privrednom sferom, a nije ni slučajno da je poklonio ovu knjigu i predsednici Skupštine, ali nije ni slučajno da je deo predgovora baš upravo iz Robespjerovog govora u Jakobinskom klubu iz „Dantonove smrti“, gde se kaže – nema sporazuma i nema primirja sa ljudima kojima Republika predstavlja špekulaciju, a revolucija zanat. Izvolite, gospodine Đeliću.