Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje budžeta za narednu godinu predstavlja usvajanje najvažnijeg dokumenta ekonomske politike kako za Republiku Srbiju, tako i za sve jedinice lokalne samouprave. Zbog čega ovo kažem?
Zato što je danas u Leskovcu održana vrlo specifična sednica Skupštine grada. Najpre je problem nastao jer vladajuća većina nije prihvatila da na dnevni red stavi tačku dnevnog reda u vezi sa mandatima odbornika stranke SDP. Većini nije stalo do poštovanja zakona. Jedino je bilo važno izvršiti rebalans budžeta za 2009. i to po svaku cenu. Ali, bukvalno po svaku cenu.
Vladajuća većina tj. odbornici vladajuće većine povukli su se u svečanu salu, primenili su neviđene mere obezbeđenja, tolike da je došlo i do intervencije hitne pomoći, a sve zbog toga da u svečanu salu ne bi ušli i predstavnici opozicije. U rekordno kratkom roku završena je sednica, bez prisustva televizijskih kamera, koje inače prate svako zasedanje Skupštine. Leskovac po treći put na vlasti ima Demokratsku stranku i izgleda da će u 2010. godini po treći put imati privremeno finansiranje. Praksa je izgleda praksa.

Na član 32. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Nenad Popović i zajedno narodni poslanici Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić i Veroljub Arsić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima dosta spornih članova u ovom zakonu i dosta spornih instituta. Nažalost, u članu 32. moći ćete da prepoznate još jedan od takvih. To je član koji se odnosi na garancije i daje pravo Republici Srbiji, dakle, Vladi da može da daje garancije pojedinim pravnim licima.
Smatramo da je ovo faktički krajnje ne dopustivo, jer Vladu stavlja u situaciju da može da bira koje će to preduzeće, koje će to privredne subjekte da pomogne. Isto tako, ovo je, rekao bih, jedan proces reprivatizacije, jer dobar deo preduzeća, znamo i sami kakva je situacija danas u našoj privredi, možda neće biti u situaciji da vrati te kredite, pa će morati Vlada nakon toga da vraća ili kamate ili kredite i kroz onaj famozni član 19. o kome smo već govorili da uzima deo kapitala u tim preduzećima.
Mi već imamo jednu jako traljavu sprovedenu privatizaciju, u kojoj trenutno ima preko 400 i nešto raskinutih ugovora. Polovina tih preduzeća idu u stečaj.
Znači, opljačkani su od strane kupaca i kamo sreće da je Vlada izašla sa nekim konceptom kako da prevaziđemo probleme koji se iz dana u dan gomilaju kada je u pitanju proces privatizacije, a ne da ovakvim nakaradnim odlukama faktički nas vraća na početak, vraća nas korak unazad, u neku društvenu, državnu svojinu, kako god hoćete.
Jedan sličan zakon i jednu sličnuodluku Vlade imali smo kada je u pitanju socijalno-penziono osiguranje, odnosno kredit koji subjekti, odnosno preduzeća mogu da podignu i da to garantuju hipotekom. To je put i način da država uzme deo učešća u nekom preduzeću. Mi iz SNS smatramo da je ovo neprihvatljivo, a iskreno ja sam začuđen da je gospođa ministarka uopšte prihvatila da ona bude ta koja će da određuje koja to preduzeća u Srbiji mogu…

Vreme.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Podneli smo amandman na član 32. zato što smatramo da je to materija koja mora da se uredi Zakonom o javnom dugu. Ako smatrate da u tom zakonu nešto nije do kraja urađeno, onda treba da izmenite odredbe tog zakona, a da vas podsetim da je na dnevnom redu ove sednice i izmena tog zakona. Ovako vi praktično uvodite neke nove namene, osnove ili ako bih moga da kažem da tražite neki novi izgovor za zaduženje u inostranstvu.
Molim vas, kad su u pitanju vanredne okolnosti znate i sami da postoje rezerva gde možete da intervenišete. Ne sporim, ne daj bože da se to desi, da bude neka posledica drastična itd, pa je neophodno zaduženje, ali opet ide preko Narodne skupštine u onom delu gde se odnosi na izdavanje garancija. Molim vas, objasnite mi kako bi Republika Srbija, odnosno Narodna skupština donela zakon o izdavanju garancija radi otklanjanja štetnih posledica elementarnih nepogoda itd?
Mi kada dajemo garanciju zakonom ovde, mi se javljamo kao garanti u ime nekog pravnog lica. Koje je to pravno lice kada je u pitanju elementarna nepogoda itd? Nije republika ta vrsta pravnog lica, nego se ide na direktno zaduženje.
Ima tu još nekih nedorečenosti. Mislim da ste prekoračili neke stvari koje su moguće zakonom o javnom dugu, tim pre što povećavate taj veliki limit. Samo da vas podsetim, prihodi u ovoj godini, odnosno u sledećoj godini planirani su na 6,9 milijardi evra. Ako se uzme zaduženje za 2009. godinu i zaduženje koje ste planirali za 2010. godinu, to je 3,9 milijardi evra. To je rezultata vaše politike.

Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Kolega Krasić je u svom prvom delu izlaganja zapravo obrazložio i ovaj amandman, s obzirom da smo oboje imali amandman na isti član, ali na različite stavove. Vi ste ovde rekli da davanje garancija iz ovog prvog stava se vrši u skladu sa odredbama Zakona o javnom dugu. Mi mislimo da to ne može da stoji u ovom zakonu. Naravno, podrazumeva se da davanje garancija mora biti u skladu za Zakonom o javnom dugu.
Mnogo je zakona koje ste onda morali na ovaj način da nabrojite u nekim članovima ovog zakona na koje mora da se osloni u pojedinim odredbama Predlog ovog zakona o budžetu. Ali, s obzirom da smo pri kraju rasprave o budžetu, mislimo da je dobro da se podsete pre svega građani Republike Srbije da mi ovaj zakon donosimo pre nego što smo razmatrali prošlogodišnji izveštaj o zakonu o završnom računu i što je još važnije, Izveštaj DRI.
Zašto mi to nismo raspravljali? Zato što vi onda nikako ne biste mogli doneti ovakav budžet, jer ovaj budžet ima sve greške i sve propuste koji su već označeni u izveštaju državnog revizora za 2008. godinu.
Nije ovo, kako volite da kažete, transparentan budžet. I dalje se u ovom budžetu kriju stavke koje teško da će neko moći znati saznati zašto su utrošene.
Opet ćemo, gospođo Dragutinović, imati situaciju da ćete vi da kažete da ne znate gde je potrošeno 136 miliona. Opet ćemo imati situaciju da se ne zna koje su to specijalizovane usluge, da li su zaista izvršene. Imaće DRI mnogo posla kada bude raspravljala i o realizaciji ovog budžeta.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 33. Predloga zakona tražim da se briše jer je protiv odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Naime, pošto se ovde sa nama nalazi gospodin ministar Đelić, a i vidim da se vratila ministar gospođa Dragutinović.
Meni je drago što mogu da vam postavim jedno pitanje, pošto ste vi, gospodine Đeliću, vrstan stručnjak, pa da pojasnite ovim poljoprivrednim proizvođačima kako oni isto tako da brzo napreduju i da dođu do tih suma kao što ste vi došli zahvaljujući onim akcijama od 11 miliona evra.
Da vam kažem da je učešće poljoprivrede u BDP spalo sa 13,5% ispod 10%. Šta to znači? Da poljoprivreda gubi na značaju. Kada kažete da poljoprivreda gubi na značaju, to znači da poljoprivreda i poljoprivrednik ne mogu u 2010. godini očekivati ništa dobro.
Samim svojim izlaganjem ću potvrditi još jednu činjenicu.
Gospodine ili gospodo ministri, Hrvatska, nažalost, moram da je spomenem, sa milion i 200 hiljada obradive površine hektara izdvaja 600 miliona evra iz godišnjeg budžeta, a Republika Srbija, sa tri puta više hektara obradivih, što znači 3,5 miliona, izdvaja iz budžeta 284 miliona evra.
Ovo je samo pokazatelj ili jedan od hiljade pokazatelja kako vi sistematski već punih devet godina, a sledeća je i deseta godina kako uništavate poljoprivrednog proizvođača, uništavate poljoprivredu, uništavate najjaču i najprofitabilniju granu privrede.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Petar Jojić i narodni poslanik Nenad Popović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč, Donka nije tu.