Poštovana predsednice, gospodine Čolakoviću, divim se vašoj hrabrosti da odgovarate gospodinu Čedomiru Jovanoviću onda kada on nije ovde u Skupštini Srbije. Ono što vam mogu reći u ime većine građana Republike Srbije, to je da samo sa ponosom možemo da govorimo o onim godinama kada je na čelu Vlade Republike Srbije bio gospodin Zoran Đinđić.
Upravo su te godine omogućile da danas vi, odnosno vaša poslanička grupa, odnosno vaš predsednik čine Vladu Republike Srbije. Onu vladu koja pokušava da Srbiju dovede do EU.
Ako govorim o penzijama, mi u LDP znamo da niko od penzionera u Republici Srbiji ne može biti srećan, pa makar i njihova penzija bila pet puta veća nego što je danas, ako će njihovi unuci da žive u zemlji u kojoj oni nemaju apsolutno nikakvu budućnost.
Gospodine Čolakoviću, kada govorite o penzionom sistemu, fondu morate da odgovorite na jedno prosto pitanje – ko je odgovoran za propast penzionog fonda? Mi iz LDP tražimo da se reformiše taj fond i ponudili smo jedno rešenje i odgovore na one kritike koje ste vi uputili na ono što mi predlažemo treba prevashodno da da ministarka, jer recite mi ijednu državu u svetu koja ima budućnost, ako jednu trećinu svog budžeta daje u penzioni fond.
Šta će se desiti za godinu dana, za dve? Ionako male penzije će biti još manje, odnosno doći ćemo u situaciju da nećemo imati mogućnost da isplaćujemo penzije. Zašto? Zato što u ovoj državi apsolutno ništa ne funkcioniše od privrede, odnosno zato što neće imati ko da zaradi te penzije. To je činjenica sa kojom želimo da suočimo društvo. To je činjenica o kojoj hoćemo da govorimo.
Hoćemo da govorimo i o činjenici da sve veći broj mladih ljudi ne mogu da se zaposle, da je privrede uništena, a da ono što ste vi tražili, da bi ušli u ovu vladu Srbije, a to je povećanje penzija linearno od 10%, uništilo faktički budžet Republike Srbije prošle godine i to je sve devalvirano, zato što je tada evro bio 75 dinara, a danas je 96 dinara.
To su odgovori koje vi morate da date, a ne ovde demagoška priča. Ne možete vi, gospodine Čolakoviću, da govorite u ime onih penzionera koji imaju penziju 13 hiljada dinara.

Vreme. Zahvaljujem, gospodine Hajdareviću. Gospodin Momo Čolaković, replika.

Nikako ne mogu da pristanem, a verujem niko, da smo mi prošlost. Gospodine Hajdareviću, jako puno grešite. Mi smo i sadašnjost i mi smo budućnost.
Drugo, nismo mi učestvovali u privatizaciji i osnovnog narušavanja sistema PIO je i u to vreme bilo. To što je ova generacija izgradila trebalo je da deo prihoduje u fond i da fond onda raspolaže tim sredstvima. To se ne može baciti na pleća penzionera.
Danas imamo preko ili oko 500 poništenih privatizacija i propalih privatizacija. To je kapital koji smo mi stvorili, a vi ste ga privatizovali. Na to ne možemo pristati.
Oko osporavanja, da li mi zastupamo privatizaciju, rekao sam vam, imamo svoje glasače kao i vi. Nemojte to osporavati. Zastupamo svoje birače, ali zastupamo i penzionere i borimo se za sve penzionere, borimo se i za mlade više nego vi. Nemojte vi da kažete da više volite moju decu i unučad od mene. Na to ne mogu da pristanem.
Ostajemo pri ovom stavu. Tražimo korektan odnos, pošten pristup i rešavanje penzionerskih problema. I ne samo njih, pre svega mladih radnika koji su ostali bez posla, najugroženijih porodica itd. U tom pogledu, molim vas da ostanemo u korektnim odnosima.

Zahvaljujem. Nema više replika. Nema više osnova za repliku. Po Poslovniku? Izvolite. Gospodin Kenan Hajdarević.

Član 104. gospođo predsednice. Pogrešno tumačenje od gospodina Čolakovića i samim tim neću upotrebiti tešku reč.
Gospodine Čolakoviću, kada govorimo o privatizaciji, penzioni fond i društvo u Srbiji u ovom stanju se nalazi upravo zato što privatizacija nije završena. Sve privatizacije koje su vršene u periodu Vlade gospodina Zorana Đinđića su uspešne privatizacije. Vi ste, gospodine Čolakoviću, prošle godine glasali ovde u Skupštini Srbije zajedno sa većinom ostalih poslanika za jednu netransparentnu privatizaciju, privatizaciju NIS, koja je onemogućila puno veća sredstva za budžet Republike Srbije.
Molim vas, kada govorimo o penzionerima, kada govorimo o generacijama naših roditelja, naših dedova, moramo da im kažemo, mora neko iz Vlade da izađe i da kaže ko je kriv za ono što su oni uradili, stvarali svih ovih godina, a uništeno je.
Ko je uništio penzioni fond? Ko je uništio budućnost ove države? LDP to nije. LDP samo ukazuje na one probleme sa kojima ćemo se suočiti kada govorimo o penzijama sledeće godine.

Nema povrede Poslovnika. Član 104. govori o dostojanstvu Skupštine. Zaista, nema osnova za povredu Poslovnika.
Gospodine Čolakoviću, zaista mislim da je sve bilo... Po Poslovniku? Izvolite, povreda Poslovnika. Gospodin Čolaković.

Hajde da se sporazumemo. Gospođo predsednice, molim vas da uvažite naš zahtev. Moram ovde javno da kažem da vas molimo da sa dva potpredsednika koji predsedavaju Skupštinom i primite poslaničku grupu – PUPS na razgovor u vezi sa osporavanjem ili kršenjem Poslovnika na našu štetu.
Gospodine Hajdareviću, izuzetno cenim i poštujem to što ste vi kazali. Nemojte da baštiniti Đinđića više od mene. Vi ga niste ni upoznali ili ste ga slučajno upoznali. Bio sam neki funkcioner u to vreme kada je on stasavao, kada je on počeo svoju političku karijeru, vrlo uspešnu. To nismo negirali. I ne negiramo.
O vašoj partiji ne govorim. Govorim o pojedincima koji su bili u vlasti u vreme nekih problema koji su nastali. U tom pogledu, molim za razumevanje. Neću se više javljati. Hvala.

Zahvaljujem i naravno da sa zadovoljstvom svaku poslaničku grupu, i vašu, mogu da primim u vreme koje želite.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, naša ministarka, gospođa Dragutinović želi da nam se obrati i da da završnu reč. Izvolite, gospođo ministar.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bila je ovo rasprava o budžetu, ali kao i obično bila je mnogo više od toga.
Kroz ponuđene amandmane ili predložene amandmane, zaista su ponuđeni vrlo zanimljivi ekonomski koncepti. Danas bih govorila samo o onim najzanimljivijim, ali koji nisu bili prihvatljivi.
Šta su narodni poslanici ovde ponudili kao ekonomski koncept? Osporava se zaduživanje. Predložili su brisanje svih onih članova gde se Republika Srbija ili zadužuje ili je garant. Objašnjenje je naravno da je dug zao drug i to sigurno da može da bude vlastiti stav. Ljudi mogu biti tradicionalni, ali kada bi taj stav postao opšteprihvaćen, to bi onda značilo da ne bi bilo potrebe da postoje ni banke, ni finansijski sistemi, ni finansijsko tržište.
Pokušala sam da pronađem u tim rečima šta se zapravo krije iza toga, odnosno u takvom predlogu i da li on zapravo znači da treba zabraniti zaduživanje. Pokušala sam da pronađem da li postoji neka zemlja u svetu kod koje je zaduživanje zabranjeno. Naravno ima. To je Kuvajt. Da li neko misli da tamo zaduživanja nema?
Činjenica jeste da se od Drugog svetskog rata nije u kraćem vremenskom periodu, tako brzo, je li, zadužilo toliko mnogo različitih država, ali je činjenica da nije bilo toga da bi kriza bila i dublja i da bi duže trajala.
Nažalost, mi ne možemo da kontrolišemo međunarodne ekonomske cikluse i za mene je sasvim prihvatljivo da se zadužimo u ovoj fazi ekonomskog ciklusa da bismo vraćali te kredite onda kada kriza prođe.
Takođe, bilo je dosta ličnih stavova o tome šta je to previsoko zaduživanje. Opet podsećam da to može biti privatni stav, ali da se tačno zna da je niska zaduženost zaduženost ispod 35% društvenog proizvoda. Povezano sa ovim, osporavala se veličina deficita i bio je jedan vrlo zanimljiv amandman koji je rekao - ne treba da postoji deficit. Deficit nula, dakle rashodi manji za 107 milijardi.
Zanimljivo je zaista osporavanje deficita. Deficit je instrument fiskalne politike. Danas, na primer, postoji konsenzus o tome da je inflacija štetna za rast, ali ne postoji konsenzus o tome da je deficit štetan za rast, čak se deficit ispod 3% društvenog proizvoda u normalnim uslovima ne smatra lošom fiskalnom politikom, a to onda naročito nije slučaj u periodu recesije.
Takođe, želim da vas podsetim da su sve zemlje sveta imale deficit, osim jedne Norveške 2009. godine i volela bih da pogledate, usvajaju se još uvek budžeti za 2010. godinu i uglavnom svi sa deficitom.
Svuda u svetu deficiti se finansiraju zaduživanjem, samo privremeno može privatizacijom, a nadam se niko više i ne misli o mogućnosti da se deficit finansira emisijom iz centralne banke. Takođe, povezano sa zaduživanjem bio je koncept da su loši uslovi pod kojim se zadužuje. Nikada nisu dovoljno dobri. Ako su, recimo, dobri i ne može se usporiti visina stope, onda je to privremeno. Čak i kad se krediti dobijaju, recimo od Svetske banke i zaista je kamatna stopa izuzetno niska, u ovom trenutku, pojedinim poslanicima smeta što ta kamatna stopa fluktuira, kao da fluktuira samo za Srbiju, a ne za sve zemlje sveta.
Činjenica je da je ona sada na istorijski niskom nivou. Činjenica je da je u pojedinim godinama, ali recimo pre 10 ili 15 godina, bila na rekordno visokom nivou, od na primer 7%, ali činjenica je takođe da je u najvećem broju godina ona iznosila najviše 2%.
Dakle, sve zemlje imaju pristup kreditima Svetske banke zadužuju se pod ovim uslovima. Kamatna stopa je promenljiva za sve.
Kakvi god da budu uslovi, neka se pogoršaju, neka kamatna stopa raste, ovo će uvek biti najpovoljniji uslov. Kada se kritikuje visina kamatne stope i varijabilnost, negde uvek želim da kažem - da li bi neko od nas sada uzeo kredit, npr, na 20, 30 godina, sa kamatnom stopom od 0,48% ili alternativno, mi koji želimo da pomognemo državi, da stvorimo takav budžet koji će biti razvojni, kako kažu mnogi od vas, da li bismo kupili državne obveznice na 20 i 30 godina u zamenu za ovu kamatnu stopu?
Sve što hoću da kažem, da nikad, šta god da uradi država ili Vlada, nikad nije dobro. Kritikuje se, kao što sam rekla, fleksibilnost, ne samo kamatnih stopa, nego i fleksibilnost kursa. I kurs i kamatne stope su cene, jedna strane valute, druge kapitala. Da li treba da ih fiksiramo? Da li to znači da nam nije potrebno tržište?
Povremeno, kada čujem ove koncepte, ne bih volela to da kažem, ali kao da smo negde u dva različita sveta.
Takođe, bila je kritika profita kao takvog, s obzirom na moje godine i vreme kada sam studirala, nije mi nepoznat ovaj koncept, ali danas svi zajedno znamo da je konkurencija i privatna svojina ta koja ekonomije vuče ka ekonomskom progresu. Danas svi znamo da je profit osnovni motiv funkcionisanja ekonomskih aktera, bili oni preduzeća, bile to banke ili drugi. Koji drugi razlog postoji da formirate preduzeće, da poslujete ili da imate banku? Šta se predlaže? Ne vole profit, uočavaju da je profit visok kod bankarskog sektora i onda misle da je potrebno visokim poreskim stopama smanjiti profit banke, kao da banke ne mogu da prevale taj trošak na drugog, kao uostalom i ostali ekonomski akteri. Šta smo dobili? Samo veću cenu za krajnjeg korisnika.
Kako možemo jedino da se borimo protiv profita, da kontrolišemo cene? Da li to zaista hoćemo?
Kritikovana je takođe poreska politika, odnosno jedan moj stav kojim ja od poreskog sistema zaista želim da on bude pravičan, a pravičan znači da svi oni koji imaju istu ekonomsku snagu ili isti obim novca u rukama moraju da plate isto, odnosno da oni koji su bogatiji da plate više, nezavisno od toga kako se stiče taj dohodak.
Standardno je, znate, da se poreskom politikom ne utiče na lokaciju resursa. Poreska politika ne sme nekog da stavi u povoljniji tretman. Poreska politika ne sme za nekog ekonomskog aktera da znači da on ima veliku prednost. Ona mora da bude neutralna, a državnu politiku treba da vodi preko rashodne strane budžeta.
Šta su evropski standardi? Rekla sam već - konkurencija, to znači tržište, privatna svojina, ali pojedini narodni poslanici vole da od izuzetaka prave pravila. Tako, na primer, to što su neke banke u ovom periodu postale državne, to izgleda sada i to je izuzetak, za neke poslanike to predstavlja pravilo ili možda neki novi standard.
Ovo je vreme ekonomske krize, ovo je vreme finansijske krize, ovo je vreme u kome su pojedine banke zaista propale, srećom ne ovde. Ovo je vreme u kome su neke vlade odlučile ipak da neke banke ne propadnu, privremeno. Standard i dalje jeste privatna svojina i konkurencija.
Pojedini poslanici su kritikovali sivu ekonomiju, a istovremeno su podržavali taksiste i, pretpostavljam, advokate u nastojanju da ne uvedu fiskalne kase. Meni je žao što ću negde ovo reći, ali zaista mislim i volela bih da mogu to da promenim, da mi nismo zemlja sa visokom poreskim moralom. Dugo sam mislila da je to zato što smo uveli PDV uticalo da se smanji obim sive ekonomije.
Međutim, pažljivom analizom podataka uočeno je da je upravo fiskalizacija bila ta koja je omogućila da se siva ekonomija smanji i da je praktično učešće i poreza na promet sa fiskalizacijom i PDV u društvenom proizvodu nakon 2005. godine u društvenom proizvodu konstantan.
Nažalost, nama trebaju fiskalne kase. Fiskalne kase jesu najbolji način da smanjimo sivu ekonomiju.
Takođe, kritikuje se ogromna javna potrošnja, a istovremeno se negde podržava neefikasnost.
Ko bi više nego ja, recimo, podržao studente, prvo zato što sam nastavnik, pa sam i majka studenta, ali šta znače zahtevi studenata? Hajmo da zaključimo svi zajedno. To znači da se snizi kriterijum, broj bodova, za upis u narednu godinu. Dakle za isti rezultat mi trošimo veće i javne i privatne pare.
Uvek se mogu naći primeri koji pokazuju da država ne brine dovoljno.
Oni koji se naravno pozivaju na izveštaj Državne revizorske institucije traže da država reši problem radnika koji danima štrajkuju i blokiraju železničku prugu. Sa koje pozicije da se posavetujem sa državnim revizorom? To su radnici koji rade u privatnom sektoru. Da li država treba da snosi odgovornost za sve poslovne odluke svih privatnih pravnih lica? Kakvu pomoć očekujete?
Da podsetim, država ima svoju mrežu socijalne zaštite, ima dečije dodatke, ima materijalno obezbeđenje porodice, ima tranzicioni fond, aktivne mere zapošljavanja, kompenzacije za nezaposlene, nešto van toga kažite mi sa koje pozicije da se plati.
Jučerašnja diskusija Marine Raguš takođe je bila vrlo efektna. Znate, nije lako biti ovde ministar finansija i znati da u državi u kojoj, to jeste, ima 300.000 siromašne dece, moram da priznam da ne znam da li ih je 300.000, i onda je pitanje bilo ko je odgovoran za tu decu? Ko je odgovoran za tu decu?
Pa ja mislim prvo roditelji, onda mislim da je tu država da obezbedi ono što toj deci pripada, a to su jaslice, to je predškolsko, to je osnovno i srednje obrazovanje, tu je zdravstvena zaštita i tu je pomoć države, njene socijalne mreže ukoliko su roditelji siromašni. Koliko država izdvaja za ove namene? Ja ću reći 110 milijardi dinara zajedno centralni i republički budžet, i lokalni budžeti. Ne znam da li je to stvarno malo.
Naravno da je prateći zakon ili jedan od zakona koji se nalazi pred vama i čeka na usvajanje, jedan zakon, jedna promena koja je izazvala dosta polemike. Promena koja se odnosi samo na jednu mogućnost da se smanji prostor za zloupotrebu. Koga država treba da štiti? Šta mislite? Da li država treba da štiti više majku koja prima 200.000 dinara ili onu majku koja nema zaradu ili prima zaradu od 15.000, 20.000 dinara? Ako je privatni poslodavac spreman da pomogne mladoj majci, on to naravno može učiniti bez da traži refundaciju.
Gospodin Maraš i uglavnom predstavnici LDP imali su ozbiljnih kritika na to da ovaj budžet ne predstavlja ništa novo da je status kvo, da se ništa ne menja i da baš zato što se ništa ne menja on neće da da i ne želi da da podršku. Ipak se nadam da će podrška negde doći zato što mislim samo kada bi se uporedili brojevi budžeta za 2010. godinu sa prethodnim budžetom, videli bismo da se ipak nešto menja, možda nedovoljno brzo kao što bi želeo LDP, ali zaista se menja.
Neću da govorim o prstima i medu. Ne znam da li se sećate te priče juče, ali sam primetila da je omiljeno štivo i literatura poslanika izveštaj Državne revizorske institucije. U sve sumnjate, sve dovodite u pitanje, samo u izveštaj Državne revizorske institucije ne sumnjate, kao da postoji apsolutna istina.
Podsetila bih nas sve da je ovo prvi put da Državna revizorska institucija radi izveštaj za državu Srbiju.
Da li zaista neko misli da kada se nešto radi prvi put da se radi potpuno bez greške?
Da li su možda oni neki državni izveštaj uradili u drugoj zemlji pa su stekli iskustvo? Ovo hoću da dokumentujem na jednom primeru, pošto sam javno bila prozvana.
Pre nego što pređem na taj primer, a to je primer Trezora, rekla bih da takođe ne volim da se u isti koš stavljaju računovodstveni propusti, prekršaji i nešto što je zloupotreba ili krivično delo.
Dakle, nemojte da prejudicirate reakciju Državne revizorske institucije, na njima je da pokrenu prekršajne i krivične prijave.
Originalnost je, sada prelazim na te primere trezora, zaista lepa, lepa je u umetnosti, ali ne kada su u pitanju funkcije Trezora ili recimo definicije javnog duga. Htela bih da pročitam šta su to pozajmice u sklopu konsolidovanog računa trezora. To su pozajmice od entiteta ili subjekata koji pripadaju sektoru države, gde se ne mogu smatrati javnim dugom. Interno pozajmljivanje od jedne države drugoj državi nije javni dug.
Dakle, za državnog revizora ovo jeste javni dug. Ne bi se trezor uopšte osnivao da je pozajmica od jednog državnog subjekta javni dug. Zašto postoji trezor? Da upravlja dugom, da dođe do novca jeftinije, da se ne zadužuje ako neko ima privremeno od državnih korisnika viška, kada drugi ima manje. Cilj formiranja Trezora je da postoji jedna država, a ne nekoliko, od kojih je jedna država drugoj državi dužna.
Takođe, neko je rekao da bi najbolje bilo da se budžet usvoji sa tri stavke – prihodna, rashodna i taj deficit. Skoro da je tako izgledao budžet pre 10 godina. Upravo smo se potrudili da takvu praksu promenimo.
Mnogo je bilo primedbi upućeno na račun fleksibilnosti Vlade, ali moramo svi zajedno priznati da naš okvir dosta ograničava Vladu, tako da ona kada bi trebalo i ne bi mogla brzo da reaguje. Na primer, kritikuju se često u amandmanima ove naše rečenice „Izuzetno Vlada može ovo, izuzetno Vlada može ono“, zato što je sistem tako napravljen da onemogućava brzo reagovanje. Ako brzo ne reagujete, onda ste opet pod kritikom da ste opet neefikasni.
Kako se inače odobravaju garancije odnosno zaduživanja države u nekim drugim zemljama? Tako što parlament predstavi granicu, limit – ne možeš više od toga, a na Vladi je da izabere najpovoljnije.
Da li Vlada uopšte može perfektno predvideti? Da li bilo ko od nas može predvideti? Da li možemo da predvidimo vlastite budžete? Ako ne možemo vlastite, kako možemo da tražimo da država predvidi kako će se kretati svi ti budžeti zajedno?
Da bi se ipak nekako povećala fleksibilnost kao mogućnost ostaje veća budžetska rezerva. Ne manja od 1,5%, mi još to moramo da naučimo.
Ukoliko je i neplanirano u tom iznosu, onda moramo imati nešto što će omogućiti veću fleksibilnost.
Kakav je budžet? Namerno nisam upotrebljavala reč razvojni, moram da priznam. Rekla sam da je to kombinacija socijalnog i podsticajnog. Ima tu i razvoja. Kada govorim o razvoju, mislim samo na infrastrukturu, samo na krupne infrastrukturne projekte i na Koridor 10, na budžetska sredstva, na garancije i na zaduživanja. Sve je to u budžetu.
Spominjana je takođe i kritikovana i bilo je dosta amandmana na temu realnosti prognoze. Čak i prognoze jednog poreskog instrumenta PDV dovođena je u vezu ili sa mojom iskrenošću ili sa alhemijom. Mada volim Kuelja i tu divnu knjigu koja se zove „Alhemičar“ i ne bih imala ništa protiv da je alhemija moguća recimo.
Htela bih da kažem da je zaista teško predviđati u uslovima neizvesnosti da je ono – posle bitke svi su generalni pametni, ali ove prognoze nisam ja pravila. Pravili su vrlo kompetentni ljudi i sve ocene govore da su ovo vrlo konzervativne projekcije.
Dakle, kada je PDV u pitanju, moram da kažem da je ove godine u vreme krize, u vreme pada DP od 3%, nominalni porez i porez PDV skoro će biti 6%.
Da li mislite da je 9% nešto strašno veliko ukoliko se budu ostvarile naše projekcije? Rast je 1,5% i 6,5% je inflacija.
Ove godine je samo došlo do promene strukture u potrošnji. Više se troše domaća dobra. Manje se troše uvozna. Znate li koliko je porastao PDV kada su domaća dobra u pitanju? Za više od 30%. Ove projekcije jesu konzervativne.
Isto je bilo sa projekcijama akciza. Bila je vrlo zanimljiva diskusija o tome da li su akcize prevelike ili preniske, ali nikada neću da posmatram odvojeno javnu potrošnju i poreske prihode ili javne prihode. One nisu nezavisne veličine.
Prvo se planira kakvu državu želimo, a onda poreze koji mogu da nam omoguće da dobijemo državu kakvu želimo. Znam da ima nižih akciza, nižih cena na primer u Bosni i Republici Srpskoj, ali isto tako znam da su mnoga prava ili javna potrošnja u Republici Srpskoj na nižem nivou nego ovde.
Molim vas sve zajedno da ne posmatramo nezavisno prihodnu i rashodnu stranu. Takođe i za projekcije akciza za 2010. godinu, stoji najavljena promena akcizne politike kada su cigarete u pitanju. Za 2010. godinu je planiran porast specifične akcize od pet dinara po paklici. Sve to zajedno daće porast akcizi od jedno 10%. Ove godine akcize su porasle, u godini krize, za 25%.
Htela sam još nešto da kažem. Gde se preteralo po vašem mišljenju? Preteralo se kada su u pitanju ministarstva sile, Ministarstvo odbrane, unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo finansija, posebno Carina i Poreska uprava. Za te budžetske korisnike bilo je predloženo da značajnije smanje svoje troškove. Ipak i vi smatrate da se nedovoljno izdvaja za socijalnu zaštitu, različite programe zdravstva, Fond za mlade talente, sportske stipendije, subvencije u poljoprivredi itd.
Često istovremeno tražite potpuno suprotno. Jedan traži da se smanji osnovica za obračun plate, dok drugi traže da se dozvoli isplata bonusa i nagrada. Neko traži penzionu reformu, drugi opet traži brisanje članova koji znače zamrzavanje penzija. Jedni traže veće izdvajanje za odbranu, drugi manje. Jedni veće podsticaje, drugi manje. Ne možemo sve istovremeno.
Dakle, znam da smo svi negde malo i umorni i ja bih da zaključim.
Vi zaista od države mnogo očekujete da investira, da podstiče, da subvencioniše, da zaposli, da zaštiti, da obezbedi pristojnu starost, da obezbedi dobro školstvo, zdravstvo uz niske stope, uz velika poreska oslobođenja, bez fiskalnih kasa, bez zaduživanja.

Poštovani narodni poslanici, zaključujem pretres Predloga zakona  u pojedinostima.         
Zahvaljujem se gospođi ministar, zahvaljujem se gospođi Stojiljković, zahvaljujem se vama.
Naravno da nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.