Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predloženih zakona, mogu da kažem da stručna javnost ovo mora da vidi i čuje, da se predlozi zakona dostavljaju narodnim poslanicima dan ili dva pre zasedanja, a da je u pitanju preko dvadeset zakona.
Gde to ima? Ne radi se ovde o lovu i ribolovu. Ne, dame i gospodo.
Gospodo ministri, trebalo je da ovi zakoni dođu pred Narodnu skupštinu još pre najmanje deset dana, da bi narodni poslanici bili upoznati sa njihovom sadržinom, i s druge strane, da uporede ovo što se predlaže od strane nadležnih ministarstava sa uporednim pravom i važećim zakonskim normama, tj. propisima.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika, moram reći da se ovde pokušava da se na najgrublji način krše osnovna ljudska prava i da se, u svakom slučaju, vrši određena diskriminacija. Jer, ovo nije u saglasnosti sa Poveljom UN, sa Rezolucijom i Paktom o ljudskim pravima čoveka, nije u skladu sa Ustavom. Ograničavate prava građanima, dajete sebi za pravo određenim resorima da mogu primenjivati norme određenih zakona kao što je to bilo za vreme Informbiroa ili "Sablje".
Da vas podsetim, za vreme "Sablje", 2003. godine uhapšeno je 12.500 ljudi i privedeno u prostorije organa unutrašnjih poslova. Postavljam pitanje nadležnom Ministarstvu pravde i nadležnom ministru za unutrašnje poslove, da mi daju odgovor – od 12.500 privedenih, neki su zadržani, koliko je osuđeno? To je jedna stvar.
S druge strane, ne možete sebi dozvoliti, bar ovo je demokratija, navodno, to što je radio Broz.
Kada je Broz kretao u Novi Sad ili Zagreb, znalo se, tri dana pre nego što će stići u Novi Sad ili Sarajevo ili Ljubljanu ili Pančevo ili Niš, državni neprijatelji koje je UDBA stavljala na crnu listu bili su dužni da sa ćebetom dođu u Okružni zatvor i leže sve dok se Broz ne udalji sto ili dvesta kilometara od grada u kome je boravio.
Ovo se odnosi na ovaj predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Molim vas, ne možete vi na ovaj način ljude prisiljavati da oni moraju da se jave u policiju, da moraju biti zadržani, da moraju da podnose izveštaje u svakom slučaju kada to vlast zatraži.
Ako je u pitanju kršenje javnog reda i mira ili ugrožavanje bezbednosti građana, onda nadležni državni organ, tj. policija, ima odrešene ruke, prema Zakoniku o Krivičnom postupku, prema Zakonu o policiji i drugim propisima, da preduzima odgovarajuće mere. Taj, ako je počinio krivično delo, ima da odgovara i da mu se izrekne odgovarajuća zakonska sankcija.
Ovako se prividno stvara jedna slika i baca se prašina javnosti u oči. Tobože, evo, ugroziše državu, ugroziše čak i njen teritorijalni integritet. Međutim, zna se ko može doći i ko ne može doći, i koji razlozi i privremene mere mogu da budu izrečene.
Što se tiče Zakona o parničnom postupku, gospođo ministre Malović, vi ste mnogo zakoračili i izašli iz okvira hitnosti radi usaglašavanja sa Ustavom Republike Srbije. Mogli ste, ali to je moglo da bude pet-šest članova, a ne 53.
Zašto? Vi sada uvodite jedan institut. Sudskog pomoćnika pretvarate da bude sudija. On preduzima, po ovom vašem predlogu, određene procesne radnje. On ne može da donosi odluke. On ne može da uzima izjave. On ne može da učestvuje u žalbenom postupku.
Prema tome, doživeli smo ovo što smo doživeli. Neki to nazivaju egzekucionom reformom u pravosuđu. Da li će ona biti takva ili neće, to će upravo pokazati vreme.