Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Ja sam još jedan od poslanika koji je izuzeo mišljenje povodom ovog predloga zakona. Izuzeo sam mišljenje zato što mnoge odredbe ili, da kažem, dobar deo ovog predloga zakona jednostavno ne komunicira sa Ustavom Republike Srbije. Nije samo pitanje nesaglasnosti, nego i očigledne suprotnosti pojedinih odredbi Predloga zakon sa ustavnim normama i ustavnim načelima.
Ovde se ne zna gde počinje, gde završava Ustav, kada je u pitanju Narodna skupština, gde počinje, gde završava ovaj predlog zakona i gde počinje i gde završava Poslovnik Narodne skupštine. Moram da kažem da su i zakon i Poslovnik Narodne skupštine predviđeni Ustavom Republike Srbije, ali je morala da se napravi jedna razlika šta može da se reguliše Poslovnikom, a šta treba da se reguliše zakonom. Verovatno zakonom treba da se reguliše pravni položaj Narodne skupštine, kao najvišeg državnog organa.
U toj potrebi da se prepišu neke odredbe iz Ustava Republike Srbije, mi smo dobili svojevrsnu karikaturu i devalvaciju onoga što je ustavna norma.
Naveo bih samo nekoliko primera gde se to, na jedan stvarno grub način, devalvira Ustav Republike Srbije. Prosto je neverovatno da se nadležnosti Narodne skupštine, definisane Ustavom Republike Srbije, vrše kroz ostvarivanje funkcija.
Funkcija je neka kategorija u matematici i fizici. Međutim, kada je u pitanju Ustav i kada je u pitanju nešto što se naziva nadležnost Narodne skupštine, onda su to prava i obaveze, to su poslovi iz nadležnosti Republike Srbije.
Naravno, ovde reč "funkcija" nije sinonim za nešto nego jednostavno svojevrsna karikatura, a ona sledi. Ustav kaže da je Narodna skupština predstavničko telo. Međutim, vi Narodnu skupštinu predstavljate kao nešto što vrši predstavničku funkciju, a predstavnička funkcija se vrši kroz razmatranje primedbi, prigovora i pritužbi građana i razgovore sa građanima.
Predstavničku ulogu svaki narodni poslanik vrši 24 časa, i kada vrši neke poslove iz zakonodavne nadležnosti, i kada vrši neke poslove iz tzv. izborne nadležnosti, i kada vrši nadzor nad organima za čiji nadzor je ovlašćena Narodna skupština. To je sve u okviru predstavničke funkcije zato što se sve to ovde radi u ime građana, u ime onih koji su glasali i uticali na to da se formira upravo ovakva Narodna skupština, sa ovakvim predstavnicima.
Naravno, u toj devalvaciji ide recimo i član 15. Ne znam zašto ste, ako ste već prepisivali nešto što piše u Ustavu, rečenicu počeli sa "kao nosilac ustavotvorne"? Nema kao, jedini je nosilac te ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
Izborne funkcije, to su izborna prava Narodne skupštine, ne znam zašto ste to morali da promenite. I ovo, sada neću ulaziti u detalje, ta kontrolna funkcija, kako vi kažete, nije to samo nadzor, već i nešto što podrazumeva da Vlada odgovara pred Narodnom skupštinom, a kada se odgovara, onda to nije samo kontrola, nadzor, nego nešto mnogo, mnogo ozbiljnije, šire i značajnije.
U članu 19. tačka 4) zadržali ste neko predsedništvo. Ne znam na koje predsedništvo mislite? I ovde dolazi do nekog specifikuma, a to je član 26, gde pričate o kolegijumu Narodne skupštine, pa ste tu potpuno izbrkali neke stvari.
Kolegijum je nešto što jeste organ, koordinacioni savet, ako se misli na nešto što savetuje, to je potpuno neka druga kategorija, ali ako ste hteli da baš regulišete ovo što vam je u ovim stavovima člana 26, onda ste mogli da kažete da je to neki rukovodni odbor, da bi jednostavno shvatili da se radi o nečemu što pomaže predsedniku da bolje obavlja svoje funkcije, jer očigledno ima problema sa obavljanjem svojih funkcija, nadležnosti, šta je propisano.
Na kraju, moram da vam kažem da ste vi ovim predlogom zakona oplemenili srpsku pravnu nauku. Zašto? Ima tu nekoliko članova zbog kojih će se svi profesori, a ima ih 15-ak koji su napisali doktorske disertacije na temu mandata i Narodne skupštine, slatko nasmejati kada kažete – mandatom raspolaže. Raspolaganje je pravni posao, pravni posao koji podrazumeva u sebi da se stiče, otuđuje, koristi, upravlja itd. Ali, o tom potom, pošto postoji opasnost da budem prvi kažnjen danas.

Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz vladajuće većine, vaše poimanje demokratije pod plaštom evroatlantskih integracija i prihvatanja nekih modernih zapadnih vrednosti oličeno je i u tekstu ovog zakona između ostalog, zakona dakle o Narodnoj skupštini.
Svaka vlast, a za ovu današnju vlast je to zaista karakteristično, oseća da postoji, da bitiše i da opstaje vrlo često zahvaljujući određenoj neukosti naroda. Zato se vi instiktivno i plašite prosvećivanja tog naroda. Međutim, ne može i to da ide unedogled. Htela-ne htela, svaka vlast ponekad mora da vrši neke ustupke u smislu ustupaka takvom i tom prosvećivanju.
Evo, na primer, vi u predlogu ovog zakona želite da lažno prikažete tom istom narodu da vi odredbom o slobodnom raspolaganju mandatima navodno ukidate neku nepotrebnu sponu. Ukidate sponu koja se zove politička partija, da biste kao zaštitili narod, da biste zaštitili građane Srbije. Šta se u stvari valja iza brega? Ovde u stvari vi formirate jedan novi vid berzanskog poslovanja koji se zove prosto – trgovina narodnim poslanicima.
Međutim, istina o tome zaista će uskoro izaći na videlo, a tada, pitam se, kada ta istina bude izašla na videlo, kada je budu svi spoznali, pa i taj narod, od koga je vi tako vešto krijete, da li će neko pocrveneti zbog onoga što radite tom istom narodu, da li će neko pocrveneti zbog onoga što činite građanima Srbije? Čovek je jedina životinja koja pocrveni ili bar treba da pocrveni.
Međutim, puno je još zamerki na predlog ovog zakona. Neke se tiču principijelnih stvari, od neusaglašenosti sa odredbama Ustava Srbije, do nekih tehničkih stvari koje vi i sami priznajete. Međutim, vi ćete glasati i izglasati ovaj zakon sigurno, za to imate potrebnu većinu. Dakle, glasajte i izglasajte ovaj zakon danas, a imaćete vremena da se kajete sutra.

Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Da nastavim sa članom 5. Ustava Republike Srbije, stavo 1. ovoga člana kaže da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.
Nama je zaista nejasno zbog čega vi u poslednje vreme, vi iz vladajuće većine, insistirate na tome da na sve moguće načine političke stranke zapravo istisnete iz političkog života? Mi, srpski radikali, smatramo da to nisu tekovine demokratije, pogotovo ne tekovine parlamentarne demokratije i ne možemo da prihvatimo ni stavove koje su ovde iznosile kolege koji se zalažu za ovaj neki najnoviji trend u vladajućoj koaliciji i vladajućoj većini.
Gospođa Nada Kolundžija je rekla da ovim predlogom zakona o Narodnoj skupštini mi zapravo utemeljujemo podelu vlasti u Republici Srbiji. Moram da podsetim da je podela vlasti regulisana članom 4. Ustava Republike Srbije, gde se u stavu 1. kaže da je pravni poredak jedinstven, a u stavu 2. da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Dakle, ovaj zakon ne izmišlja ništa što već ne postoji.
Kada ste prepisali ovo iz Ustava, a dobro je da jeste, onda je trebalo da prepišete i član, odnosno bili ste u obavezi da prepišete i član 102, stav 2. ovoga člana, koji kaže da je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Ovo je nešto što vi želite da eskivirate, zato što zapravo hoćete da legalizujete neko stanje koje ste vi nezakonito proizveli u ovom parlamentu u ovom sazivu i onda ne možemo da prihvatimo vaše tvrdnje da ovim zakonom želite da postignete cilj da narodni poslanik bude nezavisan, kredibilan i tako dalje.
Podsetiću vas na skoru prošlost, kada niste bili sigurni da ćete imati većinu za izglasavanje Zakona o informisanju i vi ste tada u vladajućoj većini kupili jednog narodnog poslanika kojeg ste proglasili nezavisnim. On je nezavisan u odnosu na poslaničku grupu kojoj je pripadao, ali je veoma zavisan od vas iz vladajuće većine, a o kredibilitetu zaista mislim da je suvišno uopšte govoriti.
Kažete – poslanik je odgovoran pred svim biračima, a ne samo pred svojim biračima. Da, gospođo Kolundžija, a pred kojim biračima je odgovoran neko kome ste vi dozvolili da bude poslanik, a nije imao birače zato što nije učestvovao na izborima, i zato što nije imao stranku i zato što nije imao politički program koji bi trebalo da je predstavljao da bi ovde imao poslaničku grupu?
Ne, predstavljen je politički program SRS, za koji je 11. maja 2008. godine glasao toliki broj ljudi da je taj broj zapravo proizveo 78 mandata SRS. Vi ste to poništili vašom voljom, a sada želite da ozakonite.
Niste tako razmišljali kada je, recimo, gospodin Dragiša Đoković, i sada naš kolega, iz Demokratske stranke Srbije prešao u Demokratsku stranku. Tada je uspelo tadašnjoj koaliciji da mu uzme mandat, što je apsolutno ispravno, što je potpuno u skladu sa Ustavom i u skladu sa parlamentarnom demokratijom. Niste tako razmišljali ni kada ste uzeli mandate Sovroniju Čonjagiću i Vesni, ne mogu sada da se setim, izvinjavam se, Ilić, Lalić, kako se koleginica preziva, izvinjavam joj se, dakle, koji su bili članovi G17 plus. I u pravu ste što ste im uzeli mandate, jer to jesu mandati stranke G17 plus, ali je vrlo interesantno da imate različite aršine u odnosu na različite stranke, odnosno u odnosu na trenutne interese vladajuće koalicije.

Reč ima poslanica Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za pravosuđe bila sam prinuđena da izuzmem svoj glas i svoje mišljenje, iz tog razloga što ovaj zakon ima jedan ozbiljan nedostatak, iz kog razloga LDP ne može da podrži ovaj predlog zakona.
Slažemo se sa tim da je ustavna obaveza da se donese zakon o Skupštini. Međutim, ovaj zakon ima jedan nedostatak, a to je reformski kapacitet Predloga zakona je nedovoljan. U tom smislu, ovaj zakon ima određene probleme u pogledu rešavanja i reformisanja odnosa zakonodavnog tela sa izvršnom vlašću, ima nedostatak u pogledu reformisanja procedure za donošenje zakona, tzv. proevropskih zakona.
Imali smo šansu da ovim predlogom zakona uredimo parlament da zaista racionalno, efikasno i produktivno radi. Međutim, tu šansu očigledno ćemo propustiti. Jer, na koji način se misli da se parlament postavi u ravnopravni položaj u odnosu na izvršnu vlast sa ovim rešenjima koja su data u Predlogu zakona? Na koji način se misli da se ubrza donošenje proevropskih zakona koji imaju za cilj harmonizaciju domaćih propisa sa propisima EU? U predlogu ovog zakona svega toga nemamo.
Smatram da proklamovani ciljevi koji su navedeni u obrazloženju Predloga zakona ovim predlogom sigurno se neće dostići. Reforma kao reforma ne može samo da se ističe deklarativno, nego ona mora biti suštinska i stvarna, a sa predloženim zakonskim rešenjima mi tu reformu nećemo postići.
Običnim ritualnim ponašanjima, uvođenjem svečanih rituala, kao što je polaganje zakletve, intoniranje himne, svečana garda i slično neće doprineti toj suštini kojoj bi Srbija trebalo da stremi, a to je reformisanje kompletnog zakonodavstva i reformisanje pravnog poretka i sistema.
LDP ne može da podrži ovakav Predlog zakona o Skupštini.

Reč ima predstavnica predlagača, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Imam potrebu da reagujem na neke konstatacije koje su ovde iznete, duboko uverena da ne stoje.
Počeću od poslednjeg izlaganja i o tome da ovaj zakon nema dovoljan reformski kapacitet. Ako se mislilo na izmenu statusa i položaja Narodne skupštine u političkom, pravnom i ustavnom sistemu Srbije, onda moram da kažem da je reformski iskorak u tom smislu moguć samo do granice koju određuje Ustav.
Tražili smo tu poslednju granicu koju dopušta Ustav da bismo instituciju parlamenta smestili s jedne strane u ustavni okvir, a sa druge strane dali joj kapacitet moderne institucije koja treba da odgovori potrebama jednog modernog demokratskog društva i potrebama onog što treba da on uradi.
Takođe, ne stoji činjenica da nedostaje kapacitet reformskih procedura koji će omogućiti da parlament ubrzano radi na ostvarivanju standarda koji su neophodni za ulazak zemlje u EU. Ovaj zakon se nije bavio procedurama i naglasili smo da je nastojanje da zakon ne sadrži procedure, jer su procedure predmet poslovnika.
Zato smo i rekli da postoje postupci i da se procedure oko postupaka za donošenje različitih akata posebno utvrđuju poslovnikom. Te procedure koje treba da omoguće efikasniji rad na donošenju evropskih zakona biće utvrđene poslovnikom i to je ovim zakonom čak i predviđeno.
Naravno, ovde je sada vrlo teško polemisati, mislim da je to i uvredljivo, narodni poslanici koji ovde govore o trgovini poslanicima vređaju sebe same. Mene ne vređaju. Znam da nisam neko ko može biti kupljen i ko je spreman da se proda. Oni koji govore o tome zaista pokazuju odsustvo ličnog samopouzdanja u sopstveni kredibilitet.
Mislim da je zalaganje da se zakonom zakuca odsustvo integriteta ljudskog kada je narodni poslanik u pitanju prosto nemoguće i mislim da takav zahtev apsolutno ne može biti nešto oko čega možemo da razgovaramo.
Ovde postoji suštinska razlika u razumevanju – šta je to višestranački život i parlamentarna demokratija? Mislimo da poslanici nisu vojska koja sluša generala ili vojvodu ili kako god, da su poslanici integralne ličnosti koje građani biraju zato što zadovoljavaju kriterijume, zato što umeju da komuniciraju sa ljudima, zato što im građani veruju da će u njihovo ime uraditi posao najbolje kako mogu.
Partije jesu posrednici između naroda i parlamenta, ali partija nije vojska, niti poslanik može biti vojnik.