Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednji ustavni rok za donošenje ovog zakona bio je 31. decembar 2008. godine, kao rok za usklađivanje svih postojećih zakona i donošenje zakona koji je novi Ustav predvideo, a Ustav je zaista predvideo zakon o Narodnoj skupštini.
Predstavnik predlagača se pozvao na istoriju srpskog parlamentarizma, pežorativno govorio o tome da mi Srbi nemamo istoriju parlamentarizma i da nismo merodavni da u svojoj istoriji pronalazimo osnove za zakon i poslovnike.
Time je, ako je zaista bilo lošeg parlamentarizma u Srbiji, a bilo je parlamentarizma, pa je sve zavisilo od onoga ko je na vlasti, i ovaj predlog zakona nekakav nastavak kontinuiteta srpskog parlamentarizma, u jednom lošem obliku i u jednom lošem vidu ispoljavanja.
Naravno, i drugi poslanici su se bavili parlamentarnom istorijom Srbije, govorili o odnosu radikala i naprednjaka u pretprošlom veku. Zaboravili da kažu da su radikali čak i na ražnju pekli naprednjake kada su ponovo preuzeli vlast.
Zaboravili da kažu da je jedan predsednik radikala izdao Srbe i pobegao u inostranstvo, a da sad postoji jedan drugi koji iz inostranstva počinje da izdaje Srbe i ovde poslanike tera da potpuno pogaze svoj moral, svoj ugled, svoju istoriju i da podnose krivične prijave protiv drugih Srba za izmišljene ratne zločine. Postavlja se pitanje: u odredbama zakona da li je predviđeno hoćemo li ukidati imunitet poslanicima koji podnose lažne krivične prijave, što je takođe krivično delo?
Ovaj zakon bih mogao da nazovem jednim poslovnikom partijskog parlamentarizma. Da ga analiziramo po članovima kako ste ga vi napisali. Javnost rada se nekako nameće kao prva tema u kojoj poslanici opozicije kaže šta to kriju poslanici vladajuće većine. Vi ponovo izbegavate ovde da ustanovite institut prenošenja TV prenosa sednica Narodne skupštine Republike Srbije i ograničavate samo na to da je dozvoljena javnost, osim u slučajevima kada javnost sami poslanici na odboru ili na sednici isključe.
Pokušali smo jednim amandmanom da ponovo vratimo obavezu javnog servisa koji izdržavaju svi građani Srbije, da vrši prenos sednica Narodne skupštine, pošto to izgleda zadugo, do promene vlasti, biće jedini način da predstavnici opozicije iznesu svoje stavove u javnost i da se javnost upozna sa njihovim stavovima.
Uveli ste nekakav svečani ton u Narodnu skupštinu, uveli izvođenje himne, gardu koja će da bude postrojena, ali to nije potpuno razrađeno, pa se postavljaju pitanja, ako se himna izvodi prilikom polaganja zakletve predsednika, da li to znači da će on da govori dok se svira himna ili će himna da bude pre polaganja ili posle polaganja zakletve?
Ako garda stoji na početku prve sednice Narodne skupštine, da li se predstavnici garde udaljuju čim počne prva sednica? To onda znači, pošto ste predvideli zakletvu narodnih poslanika, da ni garde, ni himne neće biti kada narodni poslanici polažu zakletvu.
Ako smo pravili zakon o Narodnoj skupštini, onda je trebalo da predvidimo kad himna i kad garda pred poslanicima stoje i izvode se, a ne pred predsednikom Republike i pred Vladom, koja ovde polaže zakletve. To čak može da bude regulisano i drugim zakonom, zakonom o upotrebi svečanih jedinica, zakonom o himni koju ste ovde takođe predvideli.
Sada da vidimo taj član koji se tiče polaganja zakletve narodnih poslanika. Narodna skupština je najviše zakonodavno telo i najviši predstavnički dom naroda.
Ako govorite o kontinuitetu parlamentarizma u Srbiji, mogli biste da pođete od narodnih zborova koji su odlučivali u ime naroda, pa onda kada je to preraslo veličinu narodnih zborova, građani ili narod, ili pripadnici naroda su birali predstavnike koji su njih predstavljali, činili deo njih, ovde u ovoj skupštini, pošto ovde ne može da sedi osam miliona građana. Sedi 250 po Ustavu.
Pred ovom Narodnom skupštinom polažu zakletvu predsednik Republike, predsednik Vlade. Pred predsednikom Narodne skupštine polažu sudije, mislim i tužioci. Pred kim to polaže Narodna skupština zakletvu? Pred Bogom? Pred Crkvom? Pred predsednikom Republike? Pred predsednikom Ustavnog suda? Što bi pred predsednikom Ustavnog suda, kada mi čuvamo ustavnost i zakonitost po ovom zakonu o Narodnoj skupštini.
Ko je taj iznad nas kome se mi zaklinjemo, kada smo mi narod? Narod se nikome ne zaklinje i nemojte da ponižavate građane Srbije koji biraju 250 poslanika, da ti poslanici nekoj novoj sili, neidentifikovanoj, jer niste rekli pred kim se polaže zakletva, polažu zakletvu. Nije stvar samo u tome da li smo se zakleli ili ne, nego u tome da cenimo to da smo najviše predstavničko telo. Od nas višeg predstavničkog tela koje predstavlja narod nema.
Kolegijum Narodne skupštine, ovo je priča za malu decu. Šta znači kolegijum Narodne skupštine? Savetodavno telo predsednika Narodne skupštine? To zamenjuje ove dosadašnje konsultacije predsednika Narodne skupštine sa šefovima poslaničkih grupa.
Kako odlučuje kolegijum? Da li mi to glasamo na kolegijumu? Možemo li mi na kolegijumu da preglasamo predsednika Skupštine i da ustanovimo dnevni red, predlog dnevnog reda? Ako možemo, što to niste napisali? Ako ne možemo, što se sastajemo?
Da bi nas slikale TV kamere, kako samo kao u nečemu saglasni i sarađuje opozicija sa vlašću? Opozicija želi da sarađuje sa vlašću na temama koje su bitne za Srbiju, a ne na temama koje su bitne za vlast. Opoziciji je u interesu da građani Srbije shvate da vlast loše radi svoj posao i da opozicija u tome nema nikakvog učešća.
Predložili smo amandmanom da se to izbriše, to čak nema ni status radnog tela, pošto na radnim telima se o nečemu raspravlja, glasa se, odlučuje. Na kolegijumu se ne odlučuje ni o čemu.
U članu 44. predvideli ste da poslanici kojima je prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani nemaju prava iz stava 1, a to je pravo na šest meseci na plate ili još jednom od šest meseci, ako je to uslov za penziju, ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju najmanje od šest meseci.
Postoji još jedan ustavni osnov po kome ne bi trebalo poslanik da ima pravo na tih šest meseci, a to je zabrana rada političke stranke sa čije liste je izabran. O tome je trebalo da vodite računa.
Ako zaista postoje strašni uslovi da jedna stranka bude zabranjena, pa ne mogu njeni poslanici da imaju još šest meseci platu. Ako im se mandat oduzima po sili Ustava i zakona, onda oni nemaju privilegije i prava. Onda je prekršio zakon. Onaj ko je prekršio zakon, nema pravo na privilegije.
Zatim, u članu 45. niste predvideli situaciju iz člana 37, koji ovde mnogo napadaju, a koji potpuno jasno treba da definiše ustavno opredeljenje da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom.
Trebalo je ovde da predvidite, pošto taj treći stav nije baš sasvim jasan i čist, i glasi "u slučaju iz stava 2. ovog člana - razlozima za prestanak mandata obaveštava se predsednik Narodne skupštine". Ko obaveštava predsednika Narodne skupštine o razlozima za prestanak mandata? Može izborna komisija, može narodni poslanik, ali ne obaveštava se.
U slučaju iz člana 37. narodni poslanik treba da obavesti predsednika Narodne skupštine. Ne može Pera, Mika, Laza da obavesti predsednika Narodne skupštine da nekome treba da prestane mandat zato što raspolaže svojom voljom. Onaj ko raspolaže svojom voljom, on obaveštava predsednika Skupštine šta je njegova volja. Ne može niko da tumači tuđu volju i time bi stvari bile potpuno jasne.
Član 46. govori o dužnostima poslanika. Šta je kazna ako poslanik ne ispunjava dužnosti? Ako nekome propisujete neke dužnosti morate da vidite šta ćete raditi ako ne ispunjava svoje dužnosti.
Ima ovde i besmislenih normi. Vi u zakon uvodite da poslanik treba da se obraća drugim poslanicima sa uvažavanjem i dostojanstvom, u zakon. Zato kažem da je ovo poslovnik jednog partijskog parlamenta. Uostalom, 80% odredbi je mirne duše moglo da bude sastavni deo Poslovnika. To je poslovnička materija. Ali, da bi zakon izgledao malo veći, malo obimniji, malo ozbiljniji, da se ispostavi zašto kasnimo 14 meseci sa donošenjem svog zakona, vi ste morali da napravite bar 70 članova zakona.
Kako ste razradili ustavnu odredbu da, u slučaju raspuštanja Narodne skupštine, Skupština obavlja samo tekuće ili neodložne poslove? Vi ste ih u četiri tačke razvrstali: rešavanje mandatno-imunitetskih pitanja, ostvarivanje međunarodne saradnje u skladu sa ovim zakonom, pojedine slučajeve rešavanja materijalno-statusnih pitanja i ako su vezani za zakonski rok ili to nalažu potrebe države.
Pod ovim "to nalažu potrebe države" podrazumeva se zahtev Vlade da se održi sednica sa nekakvim dnevnim redom. Pošto Vlada vodi politiku države i ona može uvek da nas ubedi da to nalažu potrebe države.
Ako je jedan parlament raspušten, narodni poslanici imaju mandat, on zaista može da se sastane da bi rešavao tekuće ili neodložne poslove. Tekući poslovi jesu statusna pitanja i mandatno-imunitetska pitanja. Neodložni poslovi nisu oni poslovi koje nalaže potreba države, pošto ne znamo ko će da odredi šta je potreba države zbog koje se sastaje raspuštena Narodna skupština.
Znači, lica koja više ne mogu da odlučuju svojim glasovima o sudbini u mnogim slučajevima, već samo u striktno određenim, izuzetnim slučajevima, sastaju se zato što to nalaže potreba države. Naravno da je sakriveno da to može da se sastane kada god hoćete, odnosno kada to bude po vašoj volji.
U članu 62, to je međunarodna saradnja Narodne skupštine, poslednji stav – sastav stalnih delegacija utvrđuje Narodna skupština, a sastav drugih delegacija i ciljeve i zadatke posete delegacije Narodne skupštine utvrđuje predsednik Narodne skupštine ili nadležni odbor Narodne skupštine.
Da li će to predsednik Narodne skupštine iz SPS i predsednik odbora iz DS da odrede šta će član delegacije iz SNS, iz DSS-a ili iz bilo koje opozicione stranke da radi, šta su mu ciljevi, šta mu je tamo zadatak?
Vi znate da u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, da u Evropskom parlamentu poslanici nemaju imperativni mandat niti od političke stranke sa čije su liste izabrani, niti od grupacije političkih stranaka kojima njihova stranka pripada, niti od države koju predstavljaju.
Država ne može da da nalog svojim predstavnicima u međunarodnim institucijama, izuzev ako nisu funkcioneri ili činovnici. Znači, izabranim predstavnicima naroda država ne može da da nalog kako da se ponašaju, šta da govore, koje ciljeve da zastupaju i koje zadatke da obavljaju. Oni tamo idu da promovišu svoje ideje, ideje za koje se bore u Srbiji. To vrlo često nisu ideje vladajuće koalicije.
Postoje ideje zbog kojih bežite od sastanaka sa nama, oko kojih bismo svi mogli da imamo zajedničke stavove, to iznosite kao svoje stavove, vi ste branioci države, vi ste branioci prosperiteta i integriteta, vi se predstavljate kao jedini koji biste bili u stanju da Srbiju uvedete u EU, a sve ostalo nije tema saradnje između vlasti i opozicije. Ono što je tema saradnje vi izbegavate, a pokušavate da nas uvedete u neki zajednički ram, zajednički okvir u kome mi moramo da se razlikujemo.
Dakle, ne očekujte da narodni poslanik iz SNS, kao član nekakve delegacije ili nekog radnog tela, zastupa ciljeve i zadatke koje mu odredbe ovog časa gospodin Mićunović ili ovog časa gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pa makar to pisalo i u zakonu koji vi donosite. Uostalom, nema kaznenih odredbi ako poslanik ne izvrši ili ne ispuni tu odredbu zakona.
Došli smo do finansiranja Narodne skupštine. Tu ima nekoliko bolnih tačka, naši poslanici će o tome govoriti više. Samo da vas uputim na to da mi se čini kako ste predsedniku Narodne skupštine ostavili himnu i gardu i jedno besmisleno pravo da se saglasi kada Vlada obustavi finansiranje Narodne skupštine, sve ostalo je gospodin generalni sekretar.
Generalni sekretar predlaže budžet, generalni sekretar izvršava budžet, potpisuje izvršavanje budžeta. Ovde ima više odredbi o generalnom sekretaru nego o predsedniku Narodne skupštine. O tome je trebalo voditi računa. Ako predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, sve ovo što ste ispisali o generalnom sekretaru, osim toga da MUP njega pita kako da obezbeđuje zgradu, što takođe nije dobro, i osim organizacije službe, sve je to posao predsednika Narodne skupštine. Ako hoće to da prihvati, hoće, a ako neće, birajte novog predsednika Narodne skupštine.
Neprihvatljivo je da generalni sekretar predstavlja i zastupa Narodnu skupštinu u budžetu Narodne skupštine, pa samo zbog toga donosimo zakon, samo zbog tog samostalnog finansiranja, da ne može Mlađan Dinkić da kaže – Skupština neće da dobije četiri meseca platu, nije donela neki zakon, kao što je govorio dok je bio ministar finansija. Da nam se to više ne ponovi.
Šta će on sada da kaže - ne možete da dobijete platu? Predsednik Narodne skupštine se s tim složi i mi ne dobijemo platu. Možda vi neki možete bez plate da živite, možda imate druge izvore finansiranja, imam i ja neke svoje dodatne izvore finansiranja. Pogledao bih po toj poslaničkoj grupi iz koje dobacuju ko se družio sa Šarićem, ako baš hoćete. Prvo počistite u svojoj kući.
Dakle, možda vi možete preko javnih preduzeća, upravnih odbora, lokalne samouprave, gde masovno otvarate slavine i trošite budžete. Ima nrodnih poslanika koji ne žele da ih Vlada ucenjuje time što neće da imaju primanja. Pošto nas iz opozicije ne mogu da ucene, oni ucenjuju vas. Kada god se Vlada postavi iznad Narodne skupštine, meni je milo jer se postavlja iznad vas koji ste vladajuća većina. Nama ne mogu ništa. Mi smo iznad njih. Mi njih ne slušamo, mi njihove naloge ne ispunjavamo.
Vi ste ti kojima će narod da pamti ovo što se sada dešava u Srbiji, na vas će da padne anatema. Vama komanduju ministri. Ovim zakonom tu komanduju ministri iz Brisela, samo ste ga dodatno utvrdili, pretvorili u demokratsku oblandu, u to da ćete vas 126 da odlučite da mogu da vam komanduju i ništa više. Zbog toga mislim da ovaj zakon nije zaslužio podršku SNS. Zbog toga mislim da bi trebalo da pročitate naše amandmane, da se upoznate sa njima, delimično otklanjaju nedostatke, neke možete iz naših diskusija, kao tehničke. Zaista treba usaglasiti neke odredbe zakona. Zbog toga bih voleo da možemo da glasamo za zakon o Narodnoj skupštini. Ipak ga nekako gledamo kao i naš zakon. Tiče se nas. Ne tiče se nekih drugih, da se ponašamo baš ambivalentno.
Ako taj zakon bude zakon o Narodnoj skupštini, možemo i da glasamo za njega. Ako bude zakon o funkcionisanju Vlade preko Narodne skupštine, izvolite, brukajte se. Nama tu nije mesto. Hvala.

Reč ima predstavnica predlagača, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, opet osećam obavezu da ukažem na stvari koje su ovde iznete, a koje ne stoje. Prvo, ne postoji kada je zakon o Narodnoj skupštini u pitanju ustavni rok. Dakle, ni u jednom članu zakona o sprovođenju Ustava ne postoji rok za donošenje zakona o Narodnoj skupštini i vrlo je precizno rečeno u kojim rokovima se koji zakoni usklađuju i koji se zakoni donose. Za, možda je greškom, ali je zakon o Narodnoj skupštini  ispušten iz bilo kakvog utvrđivanja roka, te tako ne znači da nismo ovo trebali da uradimo ranije. Tu sam potpuno saglasna da bi bilo dobro da smo to uradili ranije, ali nismo prekršili nikakav ustavni rok.
Ne stoji činjenica da se ovim zakonom ograničava pravo na ostvarivanje javnosti putem javnih prenosa. To nigde ne stoji u ovom zakonu. Meni je vrlo zanimljivo kako se iz ovoga što piše u ovom zakonu izvlači takav zaključak. Ovde se govori o tome, stvaranju uslova za direktne TV prenose.
Možda ako je neki izraz nedovoljno čvrst i obavezujući može da se govori o pojačavanju terminološkom, ali niko nije nikakvu nameru imao, ni skrivenu, niti je bilo kako u ovom tekstu zakona pokušao da izbegne nešto za šta misli da je tekovina za koju smo se mi izborili protiv vas i koju hoćemo da sačuvamo za ubuduće.
Ono što je insistiranje na tome da se u zakonu utvrdi procedura upotrebe himne, zastave, garde itd, prosto smatramo da to nije materija zakona i da će to kao i durge procedure, koje ćemo utvrđivati za druge postupke, utvrditi takođe Poslovnikom i prosto mislimo da to ne spada u zakonsku materiju.
Postavljeno je pitanje – pred kim poslanici polažu zakletvu i da li je poslanik narod? Tu postoji suštinsko različito shvatanje o tome šta mi jesmo, šta mi nismo. Nosioci suvereniteta jesu građani Srbije. Oni deo svog suvereniteta prenose na svoje izabrane predstavnike, koji rade posao u njihovo ime.
Ali, reći – nismo narod, zvuči u najmanju ruku, osim što je netačno, malo mesijanski. Mi nismo narod, mi jesmo narodu odgovorni i predstavnici smo naroda koji u njihovo ime rade posao u njihovom interesu. U tom smislu mislim da javno polaganje zakletve jeste polaganje zakletve građanima Srbije i ne može biti sporno.
Konstatacija da je kolegijum priča za malu decu, možda jeste. Znam samo da u svim parlamentima sveta postoji potreba i vlasti i opozicije da se dogovara, da pravi zajednički plan, da pokušava da usaglasi nekakvu dinamiku rada i način na koji će raditi i da mnogi parlamenti imaju različite oblike nekakvih kolektivnih tela koja se sastaju zbog toga.
Ono što mi želimo time da postignemo jeste institucionalizovanje međusobnog dogovaranja, a ne preglasavanja. Zato nijerazrađen sistem kako se donosi odluka i kako se preglasava. Namera je naša da stvorimo instrument zakonski kojim ćemo otvoriti mogućnost dogovaranja u okviru parlamenta između vlasti i opozicije. Ako neko za to nije zainteresovan, to ne znači da zakonom ne treba da otvorimo takvu mogućnost.
Predlog da se u zakon uvrsti da prestankom političke stranke prestaje mandat narodnog poslanika je u suprotnosti sa drugom vrstom zalaganja. Ako ste vi za to da je vaše pravo poslanika bilo da li da stavite na raspolaganje svoj mandat stranci ili ne, onda prestanak postajanja političke partije takođe ne može poslanika koji raspolaže slobodno svojim mandatom da dovede u poziciju da mu automatski prestaje mandat. Dakle, to je onda u kontradiktornosti ta dva stava i te dve pozicije.
Žao mi je što vam smeta da zakon obavezuje na međusobno uvažavanje. Nadam se da je to prečka koju će svaki narodni poslanik biti u stanju da preskoči.

Pravo na replike. Narodni poslanik Aleksandar Martinović tražio je repliku na izlaganje narodnog poslanika Tomislava Nikolića, a narodni poslanik Tomislav Nikolić repliku na izlaganje predstavnice predlagača Nade Kolundžije.

Dame i gospodo narodni poslanici, četnički vojvoda koji je govorio pre gospođe Nade Kolundžije se uvredljivo izrazio o poslaničkoj grupi SRS. Pričao je o izdaji i pričao je o parlamentarnoj istoriji.
Što se tiče izdaje, zaista priznajem da je čovek ekspert i da o tome zna više od mene. Što se tiče parlamentarne istorije, zaista ne znam kada su to radikali pekli naprednjake i okretali ih na ražnju. Ako se to možda zaista i desilo, postavlja se pitanje – kako je prethodni govornik 90. godine našao se u Narodnoj radikalnoj stranci, koja nosi isto ime kao stranka koja je navodno krajem 19. veka pekla te iste naprednjake?
Što se tiče krivične prijave koja je podneta protiv tog Srbina, moram da kažem da je zamenik četničkog vojvode u toj novoformiranoj stranci izjavio da se stidi zločina koji je u ime srpskog naroda počinjen u Srebrenici.
Pošto nijedan zločin nije počinjen u ime bilo kog naroda, nego su ga počinili pojedinci sa imenom i prezimenom, SRS i Vojislav Šešelj, u nameri da skinu ljagu sa srpskog imena i da spasu državu Srbiju i ceo srpski narod od žiga zločinaca, podneli su krivičnu prijavu protiv čoveka za koga postoji osnovana sumnja da je u Zvorniku ubijao vezane ljude, nevine, nenaoružane.
To je isti onaj Srbin koji je bio zamenik komandanta jednog drugog Srbina koji je u Erdutu vezivao Srbe za bandere, terao ih da laju kao psi i ljudi su morali da nose u tom istom Erdutu kamene ploče od nekih 10 ili 20 kila. Ljudi su zbog toga doživeli trajan poremećaj svog zdravlja.
Bilo bi dobro, gospođo Čomić, da pošto već govorite o dostojanstvu Narodne skupštine, o dostojanstvu narodnih poslanika, da povedete računa o tome da oni koji sede u ovoj Narodnoj skupštini makar ne pominju ljude koji u ovom momentu nisu u prilici da im odgovore, a mi srpski radikali i svi građani Srbije nadamo se da će ipak oni biti u prilici da sede u Narodnoj skupštini i da se neposredno pogledaju u oči sa ovim ekspertima za pečenje na ražnju i za izdaju.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.

Najpre bih da se osvrnem na ozbiljnu diskusiju koju je imala predlagač zakona, mada i sama skrenula malo u neozbiljnost, valjda u nedostatku argumenata.
Dakle, trebalo bi da pročitate Ustav, gospođo Kolundžija. Zabranom političke stranke automatski prestaje mandat narodnog poslanika koji je izabran na listi te političke stranke, automatski. Samo se postavlja pitanje, da li treba da ima privilegije ako mu je zaista stranka zabranjena zato što je Ustavni sud procenio da su se stekli uslovi.
Vi znate koji su to uslovi i to su ideje za koje se ne borite ni vi ni ja. To je rasna i verska netrpeljivost, to je oružana pobuna, to su razni vidovi nepolitičke borbe koji ne priliče političkim strankama.
Što se kolegijuma tiče, samo kad biste još odredili kada se zakazuje sednice kolegijuma, ko ih zakazuje, može li trećina članova kolegijuma da zakaže sednicu, može li trećina članova kolegijuma da uvrsti nekakav predlog u predlog dnevnog reda? Pa bih mogao da kažem da ima razloga i osnova da se formira kolegijum. Inače, u slučaju kako ste vi definisali kolegijum, zaista nema osnova.
Ostaje i sada, baš kao i po zakonu, dobra volja predsednika Skupština ili njegova želja da se predstavi u javnosti kao demokrata, da okupi deset kamera i sazove šefove poslaničkih klubova da kao o nečemu važnom s njima raspravlja, a to što se tamo dogovori nikada ne mora da znači da će ovde biti izglasano, pošto predsednik uvek može da kaže, poslanička većina je odlučila drugačije od kolegijuma.
Ako govorite o mesiji, gospođo Kolundžija, pogledajte svog predsednika, on se predstavlja kao mesija, a ovo je Narodna skupština. Narodna skupština nije pojedinac i nije mesija. To pravo je sebi, kao i pravo da upravlja crkvom, kao i pravo da upravlja našim životima, preuzeo isključivo Boris Tadić.
Možda bi kao odredba u poslovniku o tom uvažavanju trebalo da se uvede i obaveza da se obriše mleko sa usta kad se ulazi u Narodnu skupštinu, pošto se ovde zaista neki ponašaju kao deca.
Bilo je denuncijanata u srpskom narodu. Nemci su raspisali nagradu, ko oda komšiju kao ilegalca u Beogradu, i posle šest meseci ukinuli, pošto je bilo toliko prijavljenih denuncijenata da nisu mogli da odgovore na sve pristigle prijave. Dakle, to se naziva denuncijacija.
Sarađujete sa onima za koje ste rekli da su produžena ruka Haškog tribunala. Ovog časa podneli ste krivične prijave Haškom tribunalu. Možda je to način da vi ostanete, ali vi ostajete kao onaj lav koji je nekad bio moćan i car, a sad je samo obezubljen.

Tri minuta. Zahvaljujem.
Nemate pravo na repliku, razmena replika je završena.
Narodni poslanik Đuro Perić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ustavna je obaveza Narodne skupštine da, kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, donese zakon o Narodnoj skupštini, te da se sva pitanja od značaja za ostvarivanje njene nadležnosti i vršenje funkcije narodnih poslanika urede zakonom. Iako se iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga kasni sa donošenjem zakona, on je ipak pred nama i nadam se da ćemo ga usvojiti.
Naglašavam da je veoma važno što se ovim zakonom celovito utvrđuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada i odlučivanja Narodne skupštine; položaj, prava i dužnost narodnih poslanika, odnos Narodne skupštine prema drugim državnim organima, međunarodna saradnja Narodne skupštine, finansiranje Narodne skupštine, upravljanje imovinom koju koristi Narodna skupština, amblemi, simboli i obeležja Narodne skupštine, kao i položaj stručne službe Narodne skupštine.
Vrlo je bitno istaći da se donošenjem ovog zakona razrađuje i konkretnije sprovodi načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji se međusobni odnos zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Konačno, Narodna skupština dovodi u ravnopravan ustavni položaj organe izvršne i sudske vlasti o kojima su već doneti posebni zakoni.
Možda je trebalo da budemo prvi koji ćemo to doneti, ali jeste tačno da je Ustavom utvrđena podela vlasti, to načelo podele vlasti, ali se posebnim zakonima ova načela upravo razrađuju, što je kompletan sadržaj tog odnosa podele vlasti, jer se sada tačno i precizno u detalje precizira taj odnos.
Ovim zakonom se, a što je vrlo značajno, detaljno razrađuje i taksativno utvrđuje šta Narodna skupština radi kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, njene izborne, kontrolne i predstavničke funkcije.
Što se tiče odnosa Narodne skupštine i Vlade, u članu 58. predviđeno je da Vlada, na zahtev Narodne skupštine, podnosi izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje. Čini se da bi bilo bolje da Vlada bez zahteva Narodne skupštine podnosi godišnje izveštaj o svom radu. Takođe je značajno da se Vlada vezuje, mada je i do sada to bila obaveza, ali sada preciznije, da njeni članovi moraju da prisustvuju sednicama Skupštine, takođe i odbora. Dosadašnja praksa je bila dosta loša.
Posebnu pažnju zaslužuje poglavlje o finansiranju Narodne skupštine. Mislim da je to jedna vrlo značajna stvar. Narodna skupština samostalno odlučuje i raspolaže sredstvima za rad Narodne skupštine iliti skupštinskim budžetom.
Veoma je bitno da Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Narodne skupštine obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje skupštinskog budžeta. Mislim da bi trebalo i da smo tu ispustili da se preciznije kaže kada predsednik Narodne skupštine može eventualno da da saglasnost, jer ovde kaže bez saglasnosti predsednika Skupštine ne može da se izvrše ove operacije od strane Vlade.
Ništa manje nije značajan ni postupak pripreme predloga skupštinskog budžeta. Mislim da je to jedan dodatni element koji govori o tome da je taj odnos Skupštine prema budžetskim pitanjima sada malo konkretnije i preciznije razrađen kroz postupak što generalni sekretar Skupštine priprema taj predlog i daje ga nadležnom odboru Skupštine, koji utvrđuje taj predlog i dostavlja ga Ministarstvu finansija na mišljenje.
Tu dolazi do određenih usaglašavanja, ako se postigne saglasnost, nadležni odbor Skupštine utvrđuje skupštinski budžet, koji Ministarstvo finansija bez izmena, što je vrlo važno, uključuje u nacrt budžeta Republike Srbije, a takođe bez izmena u predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
Međutim, ako se ne postigne saglasnost, što je moguće da se desi između Ministarstva finansija i predloga skupštinskog budžeta, bez izmena se taj predlog budžeta skupštinski uključuje u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije. Ovo je vrlo važno.
Ovim postupkom se upravo obezbeđuje ta finansijska samostalnost Narodne skupštine, a čime se i naša Narodna skupština uvrštava u red brojnih parlamenata evropskih zemalja koje imaju samostalno finansijsko raspolaganje sredstvima utvrđenim budžetom.
Mi smo kao Skupština imali niz tih sastanaka i diskusija koje su bile organizovane na raznim mestima i u zemlji i inostranstvu oko tog problema finansiranja Skupštine i tih iskustava koja postoje i u ovim brojnim zemljama u Evropi, koja su različita, doduše, nije to svuda identično, ali mislim da smo se i mi približili dobrim delom ovim principima koji su utvrđeni i u ovim zemljama koje su to do sada uradile.
Na kraju, želim da kažem da je poslanička grupa PUPS-a u toku priprema ovog zakona imala desetak primedbi na tadašnje tekstove koji su se pojavljivali i mi smo te naše primedbe dostavljali skupštinskoj komisiji koja je pripremala Predlog zakona. Sve naše predloge komisija je prihvatila, sem jednog koji je više i formalne prirode, tako da uzimajući to sve u celini, poslanička grupa PUPS-a se opredeljuje da će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.