Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica predlagača.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da ovo ne zvuči  simpatično, ali nije tačno. Dakle, to sve što ste rekli prosto ne stoji, bar većina toga.
Vi kažete da je odredba u zakonu koja Narodnu skupštinu definiše kao najviše predstavničko telo protivna Ustavu i da to u Ustavu ne stoji. Čitam vam član 98. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je Narodna skupština najviše predstavničko telo. Žao mi je, vi se hvalite da je vaš ogroman doprinos u donošenju Ustava i tekstu Ustava. Bojim su ove nesuglasice i ove kontradiktornosti vaša zasluga. Pošto vi, kada govorite o Ustavu, sada i sami smatrate da neke od tih stvari ne bi trebalo da stoje u Ustavu, te tako računam da ste ih vi zato stavili u Ustav.
Vi tvrdite da u članu 8. ne pominjemo da Narodna skupština, između ostalog, donosi Ustav, ali ako se držite samo tog člana, onda ste u pravu, ali ako pogledate ceo zakon, onda se nedvosmisleno vidi da se u svojim nadležnostima navodi tačno da na prvom mestu Skupština donosi i menja Ustav Republike Srbije. Dakle, lepo zvuči to što govorite, ali nije tačno.
Naravno, nijednom odredbom zakona mi nismo doveli u pitanje činjenicu da je Narodna skupština, po samoj svojoj suštini, predstavničko telo i da sve što radi radi u kapacitetu predstavljanja građana koji su nosioci suvereniteta.
Dakle, to mi nigde nismo rekli, te tako ne možete ni da nam osporite da mi ne razumemo šta je parlamentarizam i da ne znamo kako treba da bude pozicioniran parlament, nigde to nismo osporili, mi samo govorimo o posebnoj ulozi parlamenta u ostvarivanju svoje predstavničke funkcije u neposrednoj komunikaciji sa građanima, dakle, samo u tom smislu. Ako mislite da je to nepotrebno da stoji, to je vaše mišljenje i prosto ne želim da polemišem.
Činjenica da smo mi u zakonu naveli da postoje predsednici poslaničkih grupa i zamenici predsednika jeste naša namera da damo posebnu važnost toj funkciji u parlamentu. Možda vi mislite da to ne treba raditi. Mi smo mislili da predsednici poslaničkih grupa i njihovi zamenici u organizaciji Skupštine imaju posebno mesto i da je zbog toga neophodno to definisati i zakonom.
Opet možemo da se sporimo da li je to potrebno ili ne. Podrazumeva se da poslanička grupa ima članove. Nismo smatrali da je to nešto što posebno treba izdvajati. Ali, smatramo da predsednici poslaničkih grupa imaju posebnu ulogu u radu parlamenta i zato smo smatrali da ih treba posebno navesti.
Ne želim da polemišem o tome da ste vi zapravo pokušavali da karikirate jedan osnovni demokratski princip u kome je narodni poslanik neko ko je vlastan da raspolaže mandatom, sa nečim što je pravilo ponašanja ili nekakva disciplina ili odnos većine prema činjenici da je birala Vladu, da je podržala Vladin program i da podržava Vladine projekte i mera discipline za tako nešto.
Prosto mislim da to ne možete da stavite u isti koš. Radi se o potpuno dve suštinski različite stvari. Dakle, integritet poslanika koji su podržali Vladu nije umanjen time što imaju potrebu da se u okviru nekakvog pravila i discipline ponašaju u procesu donošenja odluka, tu ne vidim da je trebalo na neki način karikirati.
Vi tvrdite da smo mi prekršili Ustav i time što smo predvideli polaganje zakletve, jer tvrdite da Ustav jasno propisuje ko podnosi zakletvu i tu ste odmah izrekli neistinu. Rekli ste da Ustav propisuje da zakletvu podnose predsednik države i Vlada. U Ustavu ne piše da Vlada podnosi zakletvu. Znamo da Vlada podnosi zakletvu, kao što znamo da podnose i sudije, a takođe ne piše u Ustavu da sudije podnose zakletvu. Prema tome, mislim da to vaše tumačenje Ustava u najmanju ruku nije dosledno ili niste bar dovoljno proučili Ustav.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Molim vas da ne dobacujete i sa onoliko tolerancije koju podrazumeva svaka sednica, a pogotovo sednica na kojoj se raspravlja o zakonu koji reguliše Narodnu skupštinu. Pažljivo slušam kršenje Poslovnika od strane poslaničke grupe SRS, narodnih poslanika koji dobacuju i ometaju red, pa vas molim da to ne činimo, ako nam je svima u interesu da se red poštuje.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi repliku. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da primetim da je gospođa Nada Kolundžija izrekla veći broj neistina.
Nisam rekao, gospođo Kolundžija, da je član 2. neustavan. Tačno je da u Ustavu piše da je Narodna skupština najviše predstavničko telo, ali morate da vodite računa o karakteru Ustava. Ustav nije samo pravni, nego i politički akt. Zakon je akt koji ima manju pravnu snagu od Ustava. On mora da sadrži čisto pravnu terminologiju.
Ustav je politički dokument. Ustav je dokument koji treba da razumeju i oni koji nisu pravnici. Sa zakonom je već nešto drugačija situacija. Zakon mora da bude mnogo precizniji od Ustava.
Što se tiče, gospođo Kolundžija, da li Vlada polaže zakletvu, vi ste rekli da to u Ustavu ne piše, a ja vam kažem da piše. Član 128. stav 2. – mandat Vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. Dakle, ustavna je norma da Vlada polaže zakletvu. Ne polaže Vlada zakletvu zato što joj se tako hoće, nego zato što je Ustav na to obavezuje.
Kakva je zakletva koju ste vi napisali u Predlogu zakona? Ona je napisana u stilu kako mali Perica zamišlja kako bi trebalo da izgleda zakletva narodnog poslanika. Kakva je ona? Ona je laička. Čime se zaklinje častan čovek? Valjda nekom višom vrednošću od njega samog. Onaj ko je vernik, zaklinje se Bogom.

Narodni poslaniče, molim vas da pažljivo birate reči i da ne kvalifikujete negativnim laičke zakletve u državi čiji Ustav citirate, čiji jedan od članova kaže da je Srbija svetovna država. Pažljivo, molim vas, sa izrazima i kvalifikacijama koje se tiču kršenja Ustava.

Gospođo Čomić, smatram da nije sramota reći da je neko vernik. To što je država laička, to ne znači da svi mi treba da budemo ateisti.

Drugi put vas upozoravam da neprekidno citirate odredbe Ustava i da naš Ustav kaže da je Srbija svetovna država. To su suviše važne stvari da bi mogle da budu predmet kreativnog izlaganja ili dosetki u okviru replika. Molim vas da se vaše izlaganje u okviru replike, na koju ste dobili pravo, vodi poštovanjem Ustava. Druge narodne poslanike drugi put opominjem na poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine o ponašanju svih narodnih poslanika. Nastavite.

Zaista ne razumem, gospođo Čomić, zašto vi imate potrebu sada da pomažete gospođi Nado Kolundžiji u komunikaciji sa mnom. Krenuo sam da polemišem sa gospođom Nadom Kolundžijom, a vi mi kažete da je po Ustavu Srbija svetovna država. Kažem vam da je po Ustavu i postojanje slobode veroispovesti i da imam pravo da kažem da sam vernik. Ako je država svetovna, ne znači da svi građani treba da budu ateisti. Valjda je to abeceda političke demokratije. Zakletva zaista jeste laička. Ako sam vernik, dopustite, hteo bih da zakletva ima verski karakter.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam na poštovanje Poslovnika i upozoravam vas da kreativnost i dosetke koje koristite u replici ne budu u suprotnosti ni sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, ni sa odredbama Ustava i molim vas da ovo upozorenje sasvim ozbiljno shvatite. Izvolite.

Dakle, gospođo Kolundžija, kažete da vaši poslanici imaju pravo da se slobodno opredeljuju po svojoj savesti kako oni hoće. Ali, naveo sam primer ovog seta pravosudnih zakona koje ste usvajali, ako se ne varam, krajem 2008. godine – ljudi su podneli veliki broj amandmana. Posle za te svoje rođene amandmane nisu glasali. Gde je tu sloboda savesti? Gde je tu sloboda uverenja? Kada su promenili svoje uverenje?
Na rečima se zalažete za slobodu uverenja, ali u praksi to ne sprovodite, zato što tako nešto nije ni moguće. Ne može da postoji, gospođo Kolundžija, nijedan segment organizovanog ljudskog društva, pa ni parlament, bez neke minimalne discipline. Nismo mi ovde skup slobodnih strelaca, pa svako misli kako hoće. Valjda postoji neka kohezija među nama. Valjda sedimo tu zato što isto mislimo o istim društvenim problemima.
U kom to parlamentu na svetu poslanik može da glasa baš onako kako on hoće, ne pitajući nikog ni za šta? To ste vi izmislili. To je jedna vaša politička fantazija. U realnosti ona ne postoji nigde. Ona ne postoji čak ni u Britanskom parlamentu, gde je većinski izborni sistem, gde je cela teritorija Velike Britanije podeljena na male izborne jedinice, pa pobedi onaj, odnosno poslanik je onaj ko dobije najveći broj glasova. I tamo postoje ti bičevi. Vi ste, recimo, jedan od bičeva vladajuće koalicije. To nije ništa pežorativno. To postoji u Velikoj Britaniji. Ako postoji u Velikoj Britaniji…