Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Mogao bih da prihvatim obrazloženje predlagača, ali nama u ovom trećem stavu, čije brisanje predlažemo, smeta to što narodni poslanik mora da se obraća generalnom sekretaru Narodne skupštine. Narodni poslanik je ravan predsedniku Narodne skupštine. Njegova komunikacija u vezi s njegovim pravima ne ide preko službe Narodne skupštine, nego preko predsednika Narodne skupštine.
Da ste rekli ovde da je Narodna skupština dužna, da je predsednik Narodne skupštine dužan, to bismo prihvatili, ali da vi u zakonu predviđate da je generalni sekretar Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku nešto obezbedi, to je sramota za narodnog poslanika. Mogli ste isto tako da napišete – kada narodni poslanik želi negde da se preveze generalni sekretar je dužan da mu obezbedi prevoz.
To je nivo na kome se narodni poslanik obraća Narodnoj skupštini. Njegov nivo je Skupština, odnosno onaj ko predstavlja Narodnu skupštinu. Kada tražim da govorim na svom jeziku i da to što sam izgovorio prevedete na srpski, to ne tražim od generalnog sekretara Narodne skupštine. To tražim od Narodne skupštine, od naroda Srbije.
Ovo je ponižavanje za Narodnu skupštinu, pripadnike manjina i za narodnog poslanika koji bi takav zahtev imao, da on piše generalnom sekretaru. To je bila naša opšta primedba. Generalni sekretar je podignut na nivo iznad predsednika Narodne skupštine. Sve generalnom sekretaru, pa nek naredi predsednik Narodne skupštine ko će to da obezbedi. Možda će neko tehničko lice da obezbedi.
Kakva je to komunikacija narodnog poslanika sa generalnim sekretarom Narodne skupštine? Šta to nama treba? Što nije napisano – ako nije tu generalni sekretar, obraća se zameniku generalnog sekretara?
To je naša primedba, da nas malo uvažite. Vi to nikada nećete da tražite. Vi ćete reći predsedniku Narodne skupštine i gotovo, a mi moramo da pišemo. Nećemo da pišemo generalnom sekretaru, pišemo predsedniku Narodne skupštine, koji je ravan nama.

Dva minuta su iskorišćena od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača.

Ovde se nigde ni jednom jedinom rečju ne upućuje narodni poslanik da se obraća sekretaru. Ovde se samo sekretar obavezuje da obezbedi. Molim vas da čitamo ono što piše: „Narodnom poslaniku koji ima nameru da se u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom, u smislu stava 2. ovog člana, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar je dužan da obezbedi...“. Ne upućuje se narodni poslanik na obraćanje generalnom sekretaru za to pravo. Prosto, niste u pravu, ali je činjenica da tehničke uslove mora da obezbedi generalni sekretar.
Da ste intervenisali u smislu da ste ovaj stav menjali tako da se narodni poslanik obraća predsedniku Narodne skupštine kako bi se to obezbedilo, mi bismo taj amandman prihvatili. Pošto vi tražite brisanje ova dva stava, prosto nismo mogli da prihvatimo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić.
(Tomislav Nikolić, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.

Od vremena grupe. Nešto vezano za amandman i za objašnjenja: zamislite da imamo narodnog poslanika kojem je maternji jezik švedski, jer je rođen u Švedskoj i majka mu je državljanka te države, koji je kasnije primio državljanstvo Srbije, postao građanin Srbije, uključio se u politiku i sa punim pravom postao narodni poslanik tokom svog života. Ako ostavimo formulaciju ovakvu kakva je po vašem predlogu, a recimo ne prihvatimo amandman SNS, onda bi po vama ispalo da taj narodni poslanik može mrtav 'ladan da se obraća na švedskom ovde u parlamentu Srbije i da je, kako vi kažete, sekretar dužan da mu stvori uslove za to i da mu to obezbedi.
Nije to ono što piše u Ustavu Srbije. Ne možemo ovde izmišljati neke stvari koje nisu predviđene Ustavom ove države. To nema nigde.
Prema tome, kada dobijete neki amandman koji ima neki smisao, rezon, pokušajte da razmislite o tome u čemu je smisao toga što je predloženo, jer to nije napravljeno samo zato da neko vas zadeva, nego često postoje neki ozbiljni razlozi kada neko nešto napiše. Onda bi to valjalo prihvatiti.
Naime, Poslanička grupa DSS nije podnela nijedan amandman na ovaj tekst koji ste vi predvideli, ne zbog toga što mislimo da je dobar, nego zato što nam se uopšte ne sviđa. To je naš stav. Ne zameramo drugim grupama i poslanicima koji su se prihvatili posla pisanja amandmana. Svako ima pravo da na svoj način izrazi stav prema ovome što se pred nama nalazi.
Mi smo time hteli da stavimo do znanja da u jednom poslu, koji ste vi preduzeli sami, sa lažnim pozivima na konsultaciju da se on zajednički obavi, a onda ste ga ovde izneli kao nešto oko čega ćete tankom većinom preglasavati ostale poslanike u parlamentu, mi ne želimo da učestvujemo na takav način; ni u lažnim konsultacijama, ni da stvaramo privid, to je, opet kažem, naš stav, pravljenjem amandmana i pokušajem da se menja taj tekst (što ćete vi konačno tom tankom većinom izglasati), da je ovaj dom nešto zdušno na tome radio. To jednostavno nije tačno.
Poslanici DSS-a će se i nadalje uključivati u raspravu o ovom pitanju, u raspravu u pojedinostima, da bi govorili o nekim konkretnim stvarima koje su vezane za tekst, a i da bi sa ostalima koji misle slično kao mi doprineli, jer taj tekst koji se nalazi pred nama zapravo ne doprinosi dignitetu, niti je u korist Narodne skupštine i građana, nego je sklepan upravo, na veliku našu žalost, kao ruglo ovog doma i građana Srbije.

Iskorišćeno vreme predsednika poslaničke grupe je tri minuta i dvadeset sekundi.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Molim vas, narodni poslaniče, izvinjavam se, ako možete još jednom da se prijavite. Izvolite.

Ako prihvatite da član 9. ostane u ovom tekstu koji ste vi predložili, postavlja se pitanje da li ste pripadnicima nacionalnih manjina uskratili prava koja im garantuje Ustav Srbije?
Ako nas upućujete da latinično pismo možemo da koristimo u skladu sa zakonom, zašto nas niste uputili da jezik i pismo nacionalnih manjina možemo da koristimo u skladu sa zakonom? Ako vas je nešto teralo da ubacite da latinično pismo koristimo u skladu sa zakonom, taj isti razlog je postojao da ubacite jezik i pismo nacionalnih manjina, zato što je u Republici Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Da sam pripadnik nacionalne manjine osećao bih se ugroženim od vas, jer me terate, jer mi odobravate tim prvim stavom latinično pismo u skladu sa zakonom, a potom me upućujete na odredbe Poslovnika kojima će generalni sekretar da odredi kako ću ja da koristim svoje pravo da se koristim usmeno ili pisanim putem svojim jezikom i svojim pismom.
Nemojte da diskriminišete pismo nacionalnih manjina. Ako ste ubacili latinično pismo, morali ste da ubacite i pismo nacionalnih manjina. Ovde bar imate, u svojoj poslaničkoj grupi ili u svojoj vladajućoj koaliciji, pripadnike naroda koji su u Srbiji manjina i koji imaju svoj jezik i svoje pismo.
Zbog toga, ako ste hteli da nešto uradite kako treba, nije trebalo da propisujete opšte odredbe Ustava, nego da ih razradite u odnosu na ambijent u kome se ovde nalazimo. Inače, i sami znate da pripadnici manjina ovde ne koriste to svoje pravo, a mogu da ga koriste i treba im omogućiti kada god to požele.
Što se nas tiče, grubim brisanjem našeg amandmana niste ništa popravili, niste dozvolili da bilo šta bude popravljeno, a imali ste pravo da kao predlagač zakona predložite amandman kojim biste izbacili ulogu generalnog sekretara i ubacili predsednika Skupštine, jer kažete da bi tada amandman bio prihvatljiv.
Žao mi je što se ne osvrnete malo na to. Sa članom 9. zaista izgleda da ste posle sukoba sa strankom jedne nacionalne manjine odlučili da se rigorozno ponašate prema pripadnicima manjina u Narodnoj skupštini.

Od vremena predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i trideset sekundi.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača.

Samo nemojte vi da govorite o tome ko se s kojom nacionalnom manjinom obračunava, da ne bismo morali da vas podsećamo šta ste upućivali drugim nacionalnim manjinama u nekom drugom periodu, kada niste bilo tako veliki evropejac.
Sada želim da kažem nešto drugo. Ponavljam, prihvatili bismo ovaj amandman u njegovom prvom delu da ne postoji drugi deo, kojim se brišu odredbe 2. stava istog člana, zbog činjenice da mora da postoji procedura u kojoj se tehnički omogućuje da se to pravo ostvari. Samo zbog toga nismo.
Ako ste vi hteli da i sada govorite o tome da vam se ovaj drugi deo ne sviđa iz nekih razloga zbog kojih vam se čini da se narodni poslanik upućuje na sekretara, onda je trebalo definisati amandman koji bi otklonio tu nejasnoću, ali ne bi ukinuo čitav stav, koji je neophodan kako bismo mogli u tehničkom smislu da obavežemo nadležne skupštinske službe da omoguće ostvarivanje ovog prava.