Gospođo Kolundžija, molim vas, prosto, ne dozvoljavam da kažete da sam htela da kažem da je to isto. Ne, apsolutno nije isto da potpredsednik, ovaj ili onaj, menja predsednika Skupštine i da sekretara menja neko od načelnika službi.
Nego sam time doslovno htela da pokažem vašu doslednost u poštovanju jednog potpredsednika ili drugog. Zašto je manje dostojan bilo koji da ne menja predsednika Skupštine u njegovom odsustvu? Vaš način da poštujete parlament, izabrana i imenovana lica, govori o vašem odnosu prema demokratiji, i svaki izgovor o dobronamernosti, poput onog kolegijuma koji treba da vam posluži kao telo koje će biti savetodavno za predsednicu Skupštine, uređivati dnevni red ili slično, reč je o tome da vi nama svakodnevno namećete rad u kojem ovde radimo; 38 novih tačaka dnevnog reda dobijamo, a kada ćemo napisati amandmane za to, e, to govori o tome koliko želite da ovaj dom bude mesto u kojem će se o zakonima raspravljati.
Znači, ne, nije isto, ali govori o vašem načinu shvatanja i sprovođenja parlamentarizma danas, što jeste pogubno, ne samo za nas nego za građane Srbije. (Aplauz.)

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Sad mogu da prihvatim da ovo što ste rekli znači da vi niste hteli ovim amandmanom sekretara da zamenjujete službenikom i da i sami smatrate da to nije moguće i nije logično, ali moram da kažem da nisam razumela šta, zaista, jeste hteli da kažete.

Da li još neko želi reč? (Da)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo Kolundžija, to da vi niste razumeli šta sam htela da kažem možda i nije tako važno, važno je da građani razumeju šta vi radite, a vaše učinke osećaju dovoljno. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Nenad Prokić i Kenan Hajdarević.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman je vrlo jasan. Mi tražimo da se član 37. zakona o Skupštini briše. Članom 37. vladajuća koalicija se, praktično, poziva na Ustav i zakon kojim se reguliše izbor narodnih poslanika. Toliko smo govorili o potrebi ukidanja tog kontrolisanog mandata i oslobađanja parlamenta zavisnosti od onih koji parlament kontrolišu tako što u svakom trenutku raspolažu ostavkama narodnih poslanika.
Moram reći, gospođo Kolundžija, pošto ste vi predstavnik predlagača, da Zakon o izboru narodnih poslanika nije regulisao pitanje mandata i kontrole mandata poslanika u Skupštini, tako da se sada, ako govorimo o zakonima, vi pozivate na rešenje koje ne postoji. Jedini osnov za blanko ostavke je stav 2. člana 102. Ustava Republike Srbije. On kaže: ''Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavlja svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci…'' I, mi smo jedina zemlja u svetu koja otvoreno sumnja u kredibilitet, sposobnost predstavnika građana.
Mi smo se kandidovali za članstvo u Evropskoj uniji i ta kandidatura nas obavezuje na drugačije ponašanje. Danas ministar Vlade, nadležan za poslove državne uprave, otvoreno govori o potrebi da se oslobode poslanici blanko ostavki, a mi ovde usvajamo zakon koji tako nešto ne dopušta. Kakva su naša iskustva?
Imamo primere poslaničkih klubova koji su aktivirali ostavke svojih poslanika, pa to Administrativni odbor nije uvažio. Više poslanika SRS je prešlo u drugu stranku, njihova matična stranka je aktivirala ostavke, pa mi čak ni to nismo poštovali, Ustav nismo poštovali. Ako nismo na primeru odnosa SRS i SNS poštovali taj Ustav, zašto nas sada na silu terate da poštujemo jedno ustavno rešenje koje nam je nametnuto pre četiri godine, koje je u međuvremenu žestoko kritikovano i koje je bez primera na koji se možemo osloniti u parlamentarnoj praksi?
Od 17. veka do danas niko na ovakav način nije zarobio poslanika. To nije problem šefova partija ili šefova poslaničkih grupa ovde, to je problem ljudi koji na tako nešto pristaju. Mi ne pristajemo. Dopustite nam da uredimo svoje odnose na drugačiji način, da se dogovorimo međusobno oko rešavanja situacija koje su realne, koje ni po čemu nas ne predstavljaju manje vrednim od bilo kog drugog parlamenta.
Rekao sam vam, u toku rasprave u načelu, u Češkoj je u drugom sazivu 40% poslanika promenilo partije, u Ukrajini je, od 400, 300 promenilo partiju u jednom trenutku, u Španiji je to bilo uobičajeno…

Narodni poslaniče, da li dozvoljavate da vas prekinem samo da pozdravimo goste na galeriji, u trenutku dok vi govorite kako je bilo u Španiji? Zahvaljujem vam.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad i narodni poslanik Čedomir Jovanović nastavi svoje izlaganje, da vas obavestim da se na galeriji plenarne sale nalaze članovi delegacije Kongresa Kraljevine Španije, na čelu sa predsednikom Kongresa Njegovom.ekselencijom. Hose Bono Martinesom. (Aplauz)
Članovi delegacije su gospodin: gospodin Jordi Hane I. Guać, potpredsednik Kongresa i gospođa Selia Viljalobos Talero, sekretarka Kongresa Španije, kao i Njegova ekselencija Injigo de Palasio Espanja, ambasador Španije u Beogradu. (Aplauz.)
– Senjor presidente, bjenvenido a la Asamblea Nasional de la Republika de Serbia! (Aplauz)
Narodni poslaniče, zahvaljujući vam još jedanputa što ste nam omogućili da pozdravimo delegaciju Kongresa Kraljevine Španije, možete nastaviti. Ovo vreme vam neće biti uračunato, naravno.

Siguran sam da je ovaj aplauz bio iskren i da je to izraz našeg poštovanja. Valjda to poštovanje proizilazi iz nekih konkretnih rezultata koje mi respektujemo. Hajde da uredimo naš unutrašnji odnos u parlamentu onako kako su to uredili naši gosti iz Španije, da političkim dogovorima između partija rešavamo eventualne probleme koji su realni u situacijama u kojima dolazi do unutarpartijskih sukoba! Na ovakav način mi sami sebi vezujemo i ruke i noge, u ambiciji da stvorimo modernu državu.
Svega nekoliko zemalja u svetu, o tome smo već govorili: Fidži, Nikaragva, Venecuela, Pakistan, uopšte imaju neki oblik kontrole poslanika, ali niko tako rigidno kao sama Srbija. Nas je kritikovala Evropska komisija zbog toga, Venecijanska komisija nas kritikuje zbog toga. Mi ne možemo prelaziti preko tih kritika. Dajte nam jedan razumljiv argument zašto tolerišemo nešto što je toliko loše i što je davno odbačeno, i zašto sami sebe kompromitujemo preko svih granica koje mogu biti tolerisane?
Teatralno ćemo ovde u utorak umarširati uz prisustvo Garde, a pri tom će svako od nas biti pajac, s obzirom na to da je ostavka ta koja misli umesto nas. Očekujemo od vas, gospođo Kolundžija, da nam odgovorite šta je to bilo prepreka usvajanju ovog jednostavnog amandmana koji, sa jedne strane, svoje uporište ima u činjenici da je parlament već kršio tu ustavnu normu a, sa druge strane, mi to svoje pravo gradimo na konstataciji da Zakonom o izboru narodnih poslanika uopšte nije tretirano pitanje mandata, ni predviđena blanko ostavka kao oblik kontrole poslaničkog mandata.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.