Poštovana predsedavajuća,  zamislite da nema drugog stava člana 102. Ustava Republike Srbije i onda pročitajte kako vam zvuči član zakona koji smo mi predložili. Zamislite da nigde nije pomenuta mogućnost da narodni poslanik stavi na raspolaganje svoj mandat partiji, da li onda odredba zakona, koju smo mi ovde predložili, ima bilo šta što je sporno? Dakle, zamislite da nema u Ustavu drugog stava člana 102.  Moram da vam kažem, ono što jedino ne možemo da uradimo jeste da stavimo odredbu koja je suprotna Ustavu.
Prema tome, između te dve mogućnosti da stavimo odredbu koja, čak, i da zakon i Ustav drugačije u nekom trenutku reguliše ovo pitanje, neće biti u suprotnosti sa tim, jer mi samo uzimamo pretpostavku da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom, dakle, kao osnovnu demokratsku pretpostavku, i jedino to stavljamo u zakon, naravno, pozivajući se na Ustav i na zakon koji to razrađuje, jer nemamo na šta drugo da se pozovemo. Nismo mi ovim zakonom u mogućnosti da propisujemo ono što je predmet Zakona o izboru narodnih poslanika.
Dakle, zamislite da taj zakon definiše da nema ostavki i da je to nedvosmisleno jasno da nema blanko ostavki, da li bi vam ovaj član zakona smetao? Mislim da ne bi.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Mogu da zamislim tako da nema tog stava 2. člana 102. Ustava i mogu da zamislim da 90% Skupštine, izuzimajući LDP i Poslaničku grupu manjina, nema kovertirane ostavke u sefovima svojih partijskih centara, ali to nije realno, to nije opis ovog našeg trenutka. Govorim vam o onome što parlament radi. Parlament je vrlo jasno prekršio Ustav kada nije aktivirao i uvažio na Administrativnom odboru ostavke jedne poslaničke grupe, koje su date u skladu sa ovim Ustavom.
Ponavljam vam, mi nismo da se poslanicima oduzimaju mandati, ali vi sami Ustav niste poštovali tada, a sada od nas tražite da se sa tim pomirimo kao sa Biblijom. Izvinite, mi smo se kandidovali za EU, pa, profesor je šef naše delegacije u Savetu Evrope, Venecijanska komisija i Komisija za demokratiju putem prava, evo njen izveštaj…
Šta to nas sprečava da mi sada ovde u parlamentu donesemo odluku da je poslanik slobodan u Skupštini, da niko ne može da ga razreši njegovog mandata? Ne postoji parlament na svetu, gospođo Kolundžija, u kome je to moguće.
Onda možemo paralelno da kažemo – donećemo taj zakon i pokrećemo inicijativu za promenu tog člana. Vi to ne radite, vi nam kažete – evo, to piše u Ustavu. Mi možemo da se u jednom delu politički raziđemo, pa kažemo – to je cena vladajuće koalicije koju ste napravili. Ali, ta cena ima velike posledice. Ako nema slobode u parlamentu onda je demokratija ugrožena, a društvo ugrožene demokratije ne može da bude evropsko i moderno društvo. Onda nema slobode ni u medijima, nema ni verske slobode, nema kulturne slobode, kreativne, nema seksualne slobode, nema ekonomske slobode. Kakvo smo mi onda društvo?
Ako šef partije ima pravo, na osnovu Ustava, da kovertira, da zatraži unapred ostavku svog poslanika, zašto šef neke kompanije nema pravo da unapred zatraži ostavku svog zaposlenog i da je aktivira. Kakvo mi onda to društvo stvaramo?
Zašto ne uvažavamo primere sveta kakvog vidimo? Eto, sada smo aplaudirali Španiji, hajde da uvažimo njen primer. Od 17. veka mi kao jedna liberalna stranka ne možemo da se pomirimo sa tim. A, pri tom, vrlo dobro svi znamo koliko je ta situacija kompromitujuća za svakoga ko pokuša da objasni nekome zašto se to dešava samo u Srbiji i nigde više u svetu.
U Pakistanu poslanik ostane bez mandata ako Ustavni sud zabrani njegovu stranku, u Venecueli, koja, priznaćete, ne treba da bude uzor za Srbiju po pitanju uređenja parlamentarnog života, poslanik ostaje bez mandata ako je veći broj građana koji traži njegovu smenu od građana koji su za njega glasali.
Ali, nigde ne može šef partije da izvadi ostavku poslanika, koja je napisana pre dve ili tri godine, i da ga smeni zbog toga što se sa njim ne slaže.
Vi ste demokratska stranka i vi ste proevropska koalicija, vi ste lideri u evropskim poslovima u Srbiji. Evropska komisija nas zbog toga kritikuje, Venecijanska komisija nas zbog toga kritikuje, mi smo paradoks i to ne treba više tolerisati.
Hajde da kažemo – usvajamo ovaj amandman i istovremeno pokrećemo inicijativu za izmenu makar tog stava, stav 2. člana 102. Ustava i da na takav način oslobodimo ovaj parlament. Pod tom kompromitacijom jako je teško normalno raditi.
Imali smo i mi razmimoilaženja u poslaničkoj grupi, deo poslaničke grupe misli na jedan način, drugi deo se sa tim ne slaže, ali smo taj teret normalno, u političkom smislu nosili. Svako preuzima odgovornost za svoje političko delovanje. Pa, neće biti smak sveta ako se vaša poslanička grupa podeli po nekom pitanju. Ne treba potcenjivati naš narod. On će znati da zauzme jasan stav o onome ko ucenjuje i zloupotrebljava okolnosti u kojima se neko nalazi.
Ali ovim nećemo ostvariti sve ono što mislim da je bilo prisutno kao namera u trenutku kada smo počeli da razmišljamo o zakonu o Skupštini, zakonu o Skupštini koja je 20 godina donosila zakone, a da samu sebe nije uredila zakonom. To, nažalost, ni sada ne činimo.

 Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Narodna poslanika Nada Kolundžija ima reč.

Dakle, kakvo društvo stvaramo? Verujem da stvaramo društvo u kome ćemo, između ostalog, poštujući Ustav menjati one delove društva i ona iskustva i one prakse koje nas udaljavaju od našeg osnovnog cilja. Ali, svakako ne možemo doneti zakon koji bi imao odredbe koje mogu da padnu na Ustavnom sudu i to je jedino oko čega mogu da se saglasim, odnosno mogu da smatram da ako se briše ovaj član da vi mislite da smo mi tada otklonili potvrđivanje Ustava.
Samo vam kažem ako zamislimo da tog stava Ustava nema ovaj član nije problem i zbog toga mislim da nije ni bitno usvojiti taj amandman i nije problem da ostane ovaj član, jer dok jedni tvrde da mi time zakucavamo blanko ostavke drugi tvrde da mi time skidamo blanko ostavke. Dakle, on, očigledno, jeste dovoljno neutralan i polazi od osnovnog demokratskog principa da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom.

 Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Citiraću Vesnu Pešić koja kaže da je to čist voluntarizam i to je, zapravo, i jedina ispravna definicija onoga što nam se dešava. Mi ovim zakonom nismo regulisali odnos Skupštine i predsednika države, Skupštine i Vlade, Skupštine i Ustavnog suda, Skupštine i bilo koje druge državne institucije, jer smo rekli da su to detalji koji će biti uređeni Poslovnikom.
Mi se u ovom zakonu ne bavimo našim imunitetima, iako to od nas traži deo javnosti, zato što smatramo da je dovoljno na to pitanje odgovoreno zakonom kojim je uspostavljena Agencija za borbu protiv korupcije, ali, ovo je prvi zakon, gospođo Kolundžija, koji pored Ustava daje dodatni legitimitet blanko ostavci.
U Zakonu o izboru narodnih poslanika nigde se ne pominje nešto tako. Zašto se, jednostavno, to nije ostavilo na nivou Ustava i mimo bilo kog zakona. Znači, mi sada imamo zakon o Skupštini koji potvrđuje jednu nazadnu ustavnu normu, koja svoje uporište prolazi negde u srednjem veku, a nemamo hrabrosti da se ponašamo onako kako možda većina ovde želi, to u ovom trenutku ne može zbog vašeg insistiranja, a to je, da izolujemo taj Ustav i da Ustav bude jedino uporište tog pogrešnog stava.
Ako ga nema u Zakonu o izboru narodnih poslanika šta će u zakonu o Skupštini? Ostavite to otvoreno, pa onda onaj ko se smatra povređenim neka traži pred Ustavnim sudom svoje pravo, a ovako na nivou zakona vi nama vezujete ruke.
Sutra će vam se pojaviti poslanička grupa, već možda u toku dana, sa zahtevom da se njima vrate mandati. Kako ćemo se tad ponašati? Imaju puno pravo da zatraže već danas sednicu Administrativnog odbora sa ostavkama poslanika koji su ih napustili.
Mi se tome protivimo, mi smatramo da treba prekinuti sa tim, a ovim se, dakle, ispod Ustava, u zakon prvi put uvodi mogućnost da se poslanik kontroliše blanko ostavkom.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Volela bih, gospodine Jovanoviću, da mi pročitate gde to piše? Molim vas, gde piše blanko ostavka, dakle, gde vi, u kojoj od ovih reči koje stoje u zakonu vi nalazite blanko ostavku, ako kaže "narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom"? Gde vam je tu ostavka?
Pa, da, ali ako se promeni Ustav i ako te odredbe u Ustavu nema, pa, da, ali zamislite da neko možemo da ne poštujemo Ustav.
Dakle, uvek se pozivamo na Ustav. Svaki zakon se mora pozvati na Ustav i mora biti utemeljen na Ustavu, i ako mislite da to radimo, onda prosto ne možemo, ili mislite da zakonom suspendujemo odredbe Ustava, to, takođe ne može, ili da ignorišemo odredbe Ustava, to, takođe, ne možemo.

Samo da odgovorim na pitanja o preostalom vremenu koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi LDP. Predsednik Poslaničke grupe ima 11 minuta na raspolaganju, a Poslanička grupa devet.
Za reč su se javili Čedomir Jovanović i Ivan Andrić. Tim redom. Izvolite.