Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, radi javnosti, suština ovog zakona se može svesti pod četiri, hajde da kažemo, bitne stavke – način izbora direktora putem sprovedenog javnog konkursa, novina, primena nad ovim zakonom i propisom, tj. kontrola koju vrši Ministarstvo, preko inspektora i prosvetnih savetnika, moram da podvučem ovo – Ministarstvo, da bismo razbili onu tezu da ministar predstavlja Ministarstvo, zbog čega smo podneli veliki broj amandmana u kojima tražimo tu korekciju, i četvrta teza jeste formiranje Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. To je suština donošenja zakona i osnovne floskule, koje su poznate iz prethodnog perioda.
U obrazloženju razloga za donošenja ovog zakona o učeničkom i studentskom standardu stoji da je praksa pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređenja ove oblasti.
Ono sa čime se možemo složiti jeste da je specifičan standard i učenički i studentski, iz prostog razloga što je važeći zakon, kako smo već svi pomenuli, donesen 1992. godine, a korigovan 1993, 1994. ili 1995. godine, i da je specifičan rad ustanova, kao i prava učenika, nešto što je odgovaralo i tadašnjoj vlasti, a verovatno i današnjoj vlasti, ili do dana današnjeg, ili do dana izmene ovog zakona.
Možete se sa mnom složiti da je to poprilično dug period, ali da su te specifičnosti nešto što je išlo nekome u prilog. Zbog toga moram da pomenem i taj period od 1992, 1993, 1994. i 1995. godine – period ministra Jovana Todorovića, koji nije imao volju, a možda ni snagu ni mogućnost da ovaj zakon doradi, menja u skladu s potrebama učeničkog i studentskog standarda.
Što se tradicije tiče, moramo reći da je tradicija prekinuta od donošenja ovog zakona. Mogu reći, bez korekcija, da je to 17 godina. Dobro je što danas raspravljamo na ovu temu, ali, radi tradicije, treba spomenuti i to da je još u Srbiji kneza Miloša vođena briga o standardu studenata, pre svega, onih najsiromašnijih, jer su i tada umni ljudi tadašnje Srbije brinuli o vrednim i nadarenim studentima koji se nisu mogli obezbediti onom nužnom ranom, a to je svakako nemaština, i da je bilo šteta i tada ne uočiti takve studente, ili, hajde da kažemo, srednjoškolce, i lišiti Srbiju najboljih, onih generacija koje treba da predstavljaju ono najbolje.
Odmah posle formiranja najveće školske ustanove u Srbiji, trebalo je obezbediti sredstva za nadarene učenike, što je urađeno u Vladi kneza Miloša, kako bi ostali u Srbiji. Moramo se složiti da tradicija više nije takva i da najbolji odlaze iz Srbije, tako da i sama preambula pozivanja na tradiciju ne dovodi baš legitimitet ovog predloga zakona na snagu od postojećeg stanja.
Gospodine ministre, voleo bih da vam napomenem par stvari. Nemojte to lično shvatiti, ali vi ste sada u situaciji da branite ili da napadate ili koalicionog partnera ili sopstvenu stranku. Ono što je prepoznatljivo jesu primeri u kojima je korupcija urodila plodom, a svakako ćemo se svi složiti da je korupcija jedna od osnovnih bolesti koja je dovela do toga da studentski standard bude jako loš, ili učenički standard, svejedno je.
Navešću jedan primer u kome su najveće količine novca otišle u nepoznatom pravcu, a odlazile su prilikom investicija u studentske domove i, uopšte, prilikom građevinskih radova, koji su najčešće poveravani jednoj firmi, firmi "Estetika interprojekt", koja je, pored ostalog, radila i krilo F u Studentskom gradu, Studentsku polikliniku i Studentski dom "Lola". Ova firma je pobeđivala na konkursima ponudivši najnižu cenu, koja je naknadno uvećavana i po nekoliko puta aneksima ugovora. Objekti su zidani po tri puta višoj ceni, a da pri tom, čak, nije ni zidano kako treba. Zbog toga Studentski dom "Lola" i danas tone, zbog katastrofalno izvedenih radova.
Drugi primer. Kada je reč o Domu učenika srednjih škola Beograd, poređenjem cena građevinskih i građevinsko-zanatskih radova iz 1998. i 1999. godine, zato sam pomenuo ministre, pa sam spojio vašu ulogu danas da napadate i branite sopstvenu stranku, 1999. godine, radovi na dva sprata u krilu 1 plaćeni su u ono vreme 816.811 maraka, dok su radovi u krilu 2, samo za jedan sprat, koštali svega 115.116 maraka i to je razlog zašto sam pomenuo ministra Jovana Todorovića.
Kada je reč o Domu učenika srednjih škola "Jelica Milovanović", građevinski i zanatski radovi na adaptaciji i rekonstrukciji, izvedeni tokom 2000. godine, koštali su preko 13 miliona dinara, a godinu dana kasnije, isti radovi koštali su osam i po miliona manje.
Nadam se da su odgovarali za ovakve mahinacije i oni koji su vodili studentske centre, upravni odbori koji su aminovali štetne ugovore, kao i ljudi koji su odlučivali u Ministarstvu prosvete. Znam, podatak je opšte poznat, podneto je više od šest krivičnih prijava, ali se čitav niz slučajeva nalazi pod istragom, a ishod je za sada i dalje nepoznat.
Da je vid korupcije na snazi i sada, iako je koalicioni partner pre vas, gospodine ministre, vodio resor prosvete, imamo posebne primere, koji su utvrđeni kontrolom. Jedan primer je obezbeđenje ustanova studentskog standarda, preduzeće ''Beograd Sigurnost'', koje je naplaćivalo 240 dinara po satu svoje usluge, a broj angažovanih ljudi tada je bio za trećinu veći nego što je danas, iako se zna da je u današnje vreme ova usluga 85 dinara po satu, kao neki standardni okvir za obezbeđenje.
Poseban vid korupcije bili su ljudi koji su, navodno, radili preko omladinskih zadruga. Kontrola pokazala da nikad nisu radili, iako je taj nepostojeći rad plaćen. Primeri su ovde poražavajući od ustanove do ustanove, jer kažu da je negde oko 20 ljudi angažovano preko omladinskih zadruga, a da je kontrolom utvrđeno da ne radi nijedan, ili maksimalno dvoje. To je opet odlazilo iz budžeta ili davalo nekom mogućnost da se bogati na račun studentskog standarda.
Vredi napomenuti i to da je samoorganizacija studenata bila na snazi i onda i sada, da su abonentske knjižice za ishranu u menzama i abonentska mafija, rekao bih, posebna priča, utoliko značajnija, jer ishrana jednog studenta državu mesečno košta, pored njegove participacije, oko 90 evra, i da u tom trenutku još nisu potpuno prekinuti lanci preprodaje, falsifikovanja abonentskih knjižica. Danas se to zove čipovana kartica, koja se preprodaje po studentskim domovima za 3.000 dinara.
Preprodaja kreveta u studentskim domovima je, takođe, praksa koju treba prekinuti. Ona je još uvek na snazi i u ovom predlogu zakona postoji samo jedna mera koja kaže kako dolazi do nemogućnosti ostvarivanja prava ukoliko se nešto utvrdi. Nije precizirano kako se to utvrđuje. Mi smo zbog toga podneli jedan amandman koji ću pokušati da obrazložim u raspravi u pojedinostima, ali da je ta bolest i dalje na snazi govori i to da su umešani svi oni koji, čak, krevete raspoređuju, specijalizovane grupe, koji su organizovano kupovali i preprodavali krevete, zarađujući na takav način između 300 i 500 evra po krevetu, odnosno po 4 ili 5 miliona godišnje, budući da je na teritoriji cele Srbije preprodavano između šest i šest i po hiljada kreveta.
Ministre, Predlog ovog zakona, osim ove četiri norme koje sam naveo, nije suštinski rešio ovaj problem i ovu bolest koja se nalazi u studentskim domovima, jer i sami znate da, recimo, loši uslovi u studentskim domovima doprinose studentskom standardu. Podsetiću vas da je renoviran prošle godine Studentski dom "Žarko Marinković" Zemun, a još uvek nema posebno kupatilo, dakle, ima zasebno jedno zajedničko kupatilo, koje je u katastrofalnom stanju, a prošle godine je renoviran dom, da su stolarija, mokri čvorovi i ta zajednička kupatila i dalje u lošem stanju, da je mesto koje je neki student uzeo preprodavano, uglavnom, apsolventima kojima je istekao apsolventski rok ili studentu koji je obnovio godinu, pošto nema pravo da konkuriše za krevet. Zloupotreba, recimo, u nekim domovima je što se uzima novac od studenata za tzv. društveni život, koji je uzet za adaptaciju tog doma, jer studenti plaćaju društveni život, ali od adaptacije još uvek nema ništa.
Predlog ovog zakona treba da bude na snazi, ali sa preciznijim stvarima, zbog čega ćemo mi uložiti veliki napor da damo detaljna objašnjenja u raspravi u pojedinostima. Hvala.