Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 90 narodnih poslanika, odnosno više od trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Siniša Stamenković, Mladen Grujić i Dragan Šormaz.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, pozvala sam da sednici prisustvuju i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, dr Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, dr Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete, Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, Vesna Fila, pomoćnik ministra prosvete, Miroslava Radikić i Ljiljana Nenadović iz Ministarstva prosvete.
Prelazimo na 6, 7. i 32. tačku dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O PREDŠKOLSKOM VASPITANjU I OBRAZOVANjU, O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU I O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE I SJEDINjENIH AMERIČKIH DRŽAVA O STATUSU INTERNACIONALNE ŠKOLE U BEOGRADU (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o učeničkom i studentskom standardu i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i SAD-a o statusu Internacionalne škole u Beogradu, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno čl. 94. i 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, te da se raspoređuje na sledeći način: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS –18 minuta; Poslanička grupa LDP –14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija –10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS –šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: Nikola Krpić – Poslaničku grupu Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Miletić Mihajlović – Poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije, Snežana Stojanović-Plavšić – Poslaničku grupu G17 plus, Donka Banović – Poslaničku grupu Demokratske stranke Srbije, Jon Magda – Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju, Nebojša Ranđelović – Poslaničku grupu LDP-a, Zlata Đerić – Poslaničku grupu Nove Srbije i Radica Jocić – Poslaničku grupu SRS-a.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i Predlogu zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i SAD o statusu Internacionalne škole u Beogradu.
Da li predstavnik predlagača, dr Žarko Obradović, ministar prosvete, želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane potpredsednice i potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću sa svojim kolegama iz Ministarstva imati zadovoljstvo da budem s vama i da razgovaramo o predlozima ova tri zakona, za koja smatramo da su jako važni za oblast obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.
Jedan se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje kao deo sistema obrazovanja Republike Srbije, drugi se odnosi na učenički i studentski standard, znači, zahvata i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje. Treća tačka dnevnog reda o kojoj ćemo danas razgovarati je jedan predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore, u ovom slučaju Srbije, kao pravnog naslednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, i SAD-a o statusu Internacionalne škole u Beogradu.
Za nas u Ministarstvu prosvete reč je o izuzetno važnim zakonima. Oni se oslanjaju, kada je reč o sva tri zakona, a pogotovo o prva dva, na zakon koji smo usvojili avgusta prošle godine, o kojem ste imali priliku da razgovarate, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Naša namera je da ovim zakonom dalje podignemo nivo kvaliteta obrazovanja u Republici Srbiji i nivo obrazovanosti celokupnog stanovništva Republike Srbije i, naravno, da stvorimo uslove da i deca u predškolskim ustanovama i đaci i studenti budu u punoj meri korisnici onog što Republika Srbija ima da im ponudi.
Kada je reč o zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, njegov značaj proizilazi iz same činjenice što je reč o zakonu koji se odnosi na obuhvat dece predškolskog uzrasta, jer predškolsko obrazovanje i vaspitanje omogućava deci bolju osnovu za početak osnovnog školskog obrazovanja, utiče na povećanje upisa dece u školu, kasnije doprinosi boljem školskom uspehu dece, sprečavanju socijalnog isključivanja i smanjenju stope osipanja dece iz škole. Naročito je važno za decu iz marginalizovanih grupa i iz socio-kulturno deprimiranih sredina, koja u svom okruženju nisu imala dovoljno podsticaja za razvoj i koja zbog toga, eventualno, mogu da zaostanu i da to bude razlog da napuste školu.
Kada je reč o ovom zakonu, on ima zanimljivu istoriju. Celokupna oblast predškolskog obrazovanja i vaspitanja ima zanimljivu istoriju, zato što je ova oblast bila predmet rada nekoliko ministarstava, Ministarstva rada i socijalne politike sada, a ranije je bilo Ministarstvo socijalne politike, Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete i sporta, nekada, a sada Ministarstva prosvete.
Inače, da znate, 2001. godine je potekla inicijativa da se poslovi predškolskog obrazovanja i vaspitanja objedine u okviru rada jednog ministarstva i izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima iz 2002. godine ta oblast je potpala pod nadležnost Ministarstva prosvete, ali je sam predmet, materija, bio regulisan jednim drugim zakonom, Zakonom o društvenoj brizi o deci, sve do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine.
Naravno, ta intencija iz 2003. godine potvrđena je i novim zakonom iz 2009. godine. Sada je prvi put da se donosi poseban zakon koji se odnosi na predškolsko obrazovanje i vaspitanje.
Ovim zakonom se uređuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje kao deo jedinstvenog obrazovanja i vaspitanja. Zakon ima više članova, koji svojim sadržajem u potpunosti uređuju ovu oblast, počev od toga da određuju šta je delatnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja, a zakon određuje da je to delatnost od neposrednog društvenog interesa, koja se ostvaruje kao javna služba.
Vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, reč je o uzrastu dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu, obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi. Predškolska ustanova obavlja i delatnost kojom se obezbeđuje ishrana, nega i preventivna zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta. To samo govori o značaju predškolskih ustanova.
Koji su ciljevi koje smo mi postavili kroz ovu oblast i kroz ovaj zakon? To je podsticanje fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, komunikacije i stvaralaštva dece, izgrađivanje svesti o sebi, sticanje iskustava i znanja o drugim ljudima i svetu, potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i uključivanje u društvenu zajednicu. Zadaci su postavljeni radi stvaranja uslova za kvalitetan život, igru i učenje, podsticanja skladnog psihofizičkog razvoja dece i pripreme dece pred polazak u osnovnu školu.
Kada je reč o upotrebi jezika u predškolskim ustanovama, odnosno u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zakon propisuje da se vaspitno obrazovni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za pripadnike nacionalnih manjina vaspitno-obrazovni rad se ostvaruje na maternjem jeziku, a može i dvojezično ili na srpskom, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja.
Delom, program predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ili program u celini, može da se ostvaruje i na stranom jeziku. Statutom predškolske ustanove utvrđuje se i jezik na kom se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad, ostavljeno je to pravo predškolskim ustanovama, a predškolskim programom se utvrđuje način ostvarivanja.
Predškolske ustanove treba da vode evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu, matičnu knjigu o upisanoj deci u pripremni i predškolski program, knjige rada, letopis, javne isprave o pohađanju pripremnog i predškolskog programa, prevodnice i uverenja.
Kada je reč o osnivanju predškolskih ustanova, moram da iznesem jedan podatak koji govori o mreži predškolskih ustanova u Republici Srbiji. Naime, mreža predškolskih ustanova je u Republici Srbiji postavljena na principu – jedna opština jedna ustanova. Svaka predškolska ustanova ima mrežu objekata i drugih prostora, tako da imamo 2297 objekata i drugih prostora, a programi se ostvaruju i u privatnim vrtićima, i to u 51 privatnom vrtiću i u osnovnim školama. Takvih škola ima 149. Već sam pomenuo da se predškolsko obrazovanje i vaspitanje može održavati i u školama, tako da je kapacitet mreže predškolskih objekata povećan za više od 450 objekata u prethodnom petogodišnjem periodu, sa 1480, na 2297.
Ono što ostaje kao neka ocena trenutnog stanja i naša intencija za budućnost, ti kapaciteti su i dalje nedovoljni i nisu ravnomerno geografski raspodeljeni. U Srbiji je, nažalost, mali obuhvat dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem. Kreće se oko 40%, dok je obuhvat dece u zemljama EU znatno veći i kreće se do 80%.
Poštovane koleginice i kolege, ovo je zvaničan podatak. On nije za nas dobar, ali nemamo razlog da od njega bežimo. On se pred nas postavlja kao nešto što treba da menjamo i da povećamo obuhvat dece, da bismo postigli ciljeve o kojima sam govorio na početku.
Kada je reč o osnivanju predškolskih ustanova, predškolsku ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i drugo i pravno i fizičko lice. Broj vaspitnih grupa se kreće od pet do sto vaspitnih grupa.
Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu. Predškolska ustanova koja ima rešenje o verifikaciji može da obavlja delatnost i van sedišta, u izdvojenom odeljenju, objektu predškolske ustanove, u školi ili u drugom prostoru.
Kada je reč o upisu dece u predškolsku ustanovu, želim da istaknem da prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa, deca sa smetnjama i teškoćama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socioekonomski ugroženih sredina i deca zaposlenih roditelja.
Način i postupak upisa u predškolsku ustanovu bliže se određuje statutom predškolske ustanove, uz saglasnost osnivača.
Dete strani državljanin i dete bez državljanstva, prognano ili raseljeno lice upisuju se pod istim uslovima i na način propisan i za državljane Republike Srbije. Za boravak u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi, roditelj deteta stranog državljanina plaća ekonomsku cenu po detetu, a roditelj deteta bez državljanstva, prognanog i raseljenog lica plaća cenu po detetu koju utvrđuje osnivač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici s decom.
Kada je reč o programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnove tog programa sadrže osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od šest meseci do tri godine, osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja od tri godine do uključivanja u program pripreme za školu, osnove pripremnog predškolskog programa.
Kada je reč o predškolskom programu, koji je jako važan, to je onaj tzv. nulti razred, pred polazak dece u osnovnu školu, vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi ostvaruje se na osnovu predškolskog programa koji se donosi u skladu s osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Predškolski program sadrži opšte podatke o ustanovi i njenom okruženju, vrste i trajanje programa vaspitno-obrazovnog rada, drugi oblik rada i usluga, oblike saradnje s porodicom i lokalnom zajednicom, način ostvarivanja principa i ciljeva vaspitanja i obrazovanja, kao i načine praćenja i samovrednovanja rada predškolske ustanove.
Predškolskim programom razrađuju se i načini razvijanja individualizovanog pristupa u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada radi pružanja dodatne podrške deci, posebno deci iz osetljivih grupa.
Zakon propisuje da se za decu na bolničkom lečenju može organizovati ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama. Izuzetno, za decu koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu organizuje se ostvarivanje pripremnog predškolskog programa i u porodici.
Sve ovo govori o našoj nameri da ovim zakonom svu decu, bez obzira na situaciju u kojoj se nalaze, uključimo u pripremni predškolski program.
Predškolska ustanova, usled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece potrebnog za formiranje vaspitne grupe, može da ostvaruje predškolski program i u putujućem vrtiću. To je namenski opremljen autobus za decu uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu.
Kada je reč o vrstama programa, želim da istaknem da se u okviru predškolskog programa ostvaruju redovni programi vaspitno- obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, a mogu da se ostvaruju i drugi, posebni specijalizovani programi, u skladu s potrebama i interesovanjima dece, odnosno njihovih roditelja, odnosno staratelja, prema mogućnostima predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave.
Programi mogu biti posebni i specijalizovani, programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada, zatim programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine, prigodni i povremeni programi radi ostvarivanja kulturnih i rekreativnih ciljeva, odnosno odmora dece, programi podrške porodici, programi za rad sa decom u porodici, porodične jasle, bejbi servis, drugi programi i oblici rada i usluga.
Kada je reč o pripremnom predškolskom programu, želim da istaknem da je taj program deo redovnog programa predškolske ustanove, u celodnevnom i poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove organizuje se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa zakonom i statutom predškolske ustanove, odnosno škole. Izuzetno, pripremni predškolski program za decu u porodici može da se organizuje i u kraćem trajanju. Definisane su obaveze ustanove, jedinice lokalne samouprave i roditelja.
Predškolski program se ostvaruje u poludnevnom, celodnevnom i višednevnom trajanju. Predškolski program se ostvaruje u toku radne godine, od 1. septembra tekuće godine, do 31. avgusta naredne godine.
Predškolska ustanova, u skladu s odredbama zakona, može steći status model-centra ako je kao ogledni centar učestvovala u naučnoistraživačkom projektu kojim su uvedene inovacije u ostvarivanju vaspitno-obrazovne prakse, ili je razvijen novi model programa predškolskog obrazovanja, ili ako postoje kadrovsko-prostorni uslovi za organizovanje obuke stručnih vaspitača i stručnih saradnika.
Visokoškolska ustanova ili naučnoistraživačka organizacija koja je rukovodilac projekta daje mišljenje o sticanju statusa model-centra za uvedenu inovaciju, odnosno model, na period od pet godina. Bliže uslove o načinu rada i finansiranja model-centra propisuje ministar.
Kada je reč o organizaciji rada s decom, vaspitno-obrazovni rad s decom organizuje se u vaspitnim grupama – jaslene grupe, za uzrast od šest meseci do tri godine, i grupe vrtića, za uzrast od tri godine do polaska u školu. Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta, a broj dece je definisan zakonom.
Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitne grupe u skladu sa zakonom, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu s kriterijumima koje propisuje ministar.
Kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju, ona ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan, razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana. Definisan je i broj dece u vaspitnoj grupi, upis i postupanje ustanove u procesu utvrđivanja potrebe za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu.
Zakon, takođe, reguliše pitanje ljudi koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitača, stručnih saradnika, saradnika i pedagoškog asistenta. Zakon određuje da delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje vaspitač i stručni saradnik. Delatnost predškolskih ustanova u kojima se obezbeđuje ishrana, nega, preventivna zdravstvena i socijalna zaštita ostvaruju saradnici. Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu s njihovim potrebama, sarađuje s vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, i nadležnim ustanovama i organizacijama. Definisani su i zadaci i obrazovanje kadra u predškolskim ustanovama,
Kada je reč o vaspitno-obrazovnom radu, njega ostvaruju vaspitači. Imamo vaspitača, medicinsku sestru vaspitača i defektologa vaspitača. Stručni saradnici obavljaju stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovni rad. To su pedagog, psiholog, pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje i logoped. I saradnici obavljaju poslove kojima se unapređuje nega, ishrana, preventivna zdravstvena i socijalna zaštita u predškolskoj ustanovi. Predškolska ustanova koja ostvaruje posebne i specijalizovane programe može da ima i druge saradnike, naravno, uz saglasnost osnivača.
I, na kraju ovog zakona, još jedno važno pitanje je pitanje finansiranja. Roditelj deteta učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u visini od 20% od ekonomske cene po detetu. Odluku o visini cene donosi osnivač. Od obaveze plaćanja u celodnevnom i poludnevnom boravku izuzimaju se deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici s decom.
Sredstva za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u privatnoj predškolskoj ustanovi obezbeđuje osnivač. U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz i pratioca dece koja pohađaju pripremni predškolski program i druge namene. Naravno, zakon definiše pravo na štrajk, nadzor nad radom predškolskih ustanova i kaznene odredbe.
Poštovane kolege narodni poslanici, s ovih nekoliko rečenica sam pokušao da vam predstavim sadržaj zakona o predškolskog vaspitanju i obrazovanju. Moram reći da ovaj zakon ne sadrži odredbe koje se odnose na finansiranje ljudi koji rade u predškolskim ustanovama. To želim da kažem ovde, s obzirom na to da lokalne samouprave finansiraju rad ljudi koji rade u predškolskim ustanovama, pa su njihova primanja različita u odnosu na ekonomske mogućnosti lokalnih samouprava.
Želim da kažem da u Vladi Republike Srbije postoji apsolutno jedinstven stav o potrebi da se utvrdi jedna, donja granica primanja, na način da se zna da svi ljudi koji rade u predškolskim ustanovama primaju isti lični dohodak za istu školsku spremu, nezavisno od ekonomske mogućnosti lokalne samouprave, jer smo do sada imali veoma različite situacije, da jedni primaju jako malo, a drugi primaju onoliko koliko mogu, ali to je zavisilo od ekonomske snage lokalne samouprave. Naša želja je da stvorimo princip ravnopravnosti i primenimo ga na način da postoji donja granica, a da ostavimo lokalnim samoupravama pravo, ako mogu, da ta primanja budu daleko viša.
Zahvaljujem na pažnji kada je reč o ovom zakonu. Odmah bih prešao na sledeći zakon, a to je Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije su inicirali donošenje novog zakona o učeničkom i studentskom standardu, kako bi se suštinski otklonili problemi identifikovani u praksi, koji su uočeni u primeni Zakona o učeničkom i studentskom standardu koji postoji od 1992. godine. Vidite, 18 godina posle donosimo novi zakon.
Tokom primene Zakona koji je do sada bio važeći, nadam se još nekoliko dana, dok Narodna skupština ne usvoji ovaj, konstatovano je da postoje pravne praznine u zakonu kada su u pitanju ovlašćenja za donošenje pojedinih akata, da su pojedina rešenja u vezi s ostvarivanjem prava učenika i studenata u Zakonu neprecizna, da su pojedina rešenja prevaziđena ili ne daju osnov za rešavanje situacije koja zahteva posebno postupanje, radi postizanja ravnopravnosti svih kategorija učenika i studenata, da pitanja ostvarivanja prava učenika i studenata koji postižu izuzetne rezultate nisu sistemski rešena i da je potrebno obezbediti punu podršku društva za dalji razvoj njihovih sposobnosti, za naučni i umetnički rad i zapošljavanje. Zatim, rešenja koja se odnose na osnivanje i rad ustanova su nepotpuna, pitanja trajanja mandata, delokruga i odgovornosti organa ustanove nisu uređena, nedostaju odredbe o nadzoru nad radom ustanove.
Sve ovo je stvaralo probleme u oblasti učeničkog i studentskog standarda i dovodilo do pravne nesigurnosti u ostvarivanju pojedinih prava i učenika i studenata, kao i različitu praksu ustanova.
Osim problema koji su proizilazili iz nedovoljno širokog okvira Zakona da se reše problemi prakse, Zakon je išao jednim hodom, a život drugim, Zakon je bilo potrebno usaglasiti i s Ustavom Republike Srbije, s novim zakonima koji su doneti, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o visokom obrazovanju, Krivični zakonik i drugi zakoni, s razvojnim strategijama Vlade Republike Srbije koje su usvojene godinama unatrag, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija za unapređenje Roma u Republici Srbiji, Strategija za unapređenje položaja osoba s invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja socijalne zaštite i druge.
U skladu s usvojenim strategijama, bilo je potrebno obezbediti posebnu zaštitu učenika i studenata iz marginalizovanih, osetljivih društvenih grupa, posebno Roma, kao i učenika i studenata s invaliditetom, kao i učenika i studenata s posebnim potrebama.
Ministarstvo prosvete je do sada preduzimalo određene mere radi rešavanja postavljenih strateških ciljeva, u skladu s mogućnostima koje su postojale i koje su bile objektivno ograničene, i u najboljem interesu korisnika prava iz učeničkog i studentskog standarda dodeljivalo stipendije posebnim rešenjima. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređivanja učeničkog i studentskog standarda, došlo se do čvrstog uverenja da donošenje novog, posebnog zakona o učeničkom i studentskom standardu nema alternativu kada je u pitanju unapređivanje rada ustanova učeničkog i studentskog standarda i kvalitetno i efikasno zadovoljavanje potreba učenika i studenata u ovoj oblasti.
Kada je reč o sistemu učeničkog i studentskog standarda u brojkama, brojke koje ću sada izložiti govore najbolje šta taj standard jeste i koliki on ima značaj za srednjoškolce i studente, odnosno za oblast srednjeg i visokog obrazovanja.
U 58 ustanova učeničkog standarda, kao i u domovima u sastavu škola, pošto ima škola sa domom, smešteno je 10.000 učenika, što je oko 4% od ukupne populacije učenika u srednjem obrazovanju, a u devet studentskih centara smešteno je 16.370 studenata. To su podaci iz 2009. godine. U mestima gde nema ustanova studentskog standarda, učenički domovi obezbeđuju smeštaj za još 530 studenata. Pet studentskih kulturnih centara i još jedan dom kulture zadovoljavaju kulturno-umetničke potrebe studentske populacije u univerzitetskim centrima. Čini mi se da kod nas postoji podatak da oni tokom godine realizuju 2.000 različitih programa iz različitih oblasti.
Studentska odmarališta obezbeđuju odmor i oporavak velikog broja studenata. Pravo na učeničku stipendiju ostvaruje 11.500 učenika srednjih škola i oko 400 učenika deficitarnih zanimanja ostvaruje pravo na učenički kredit. Posebnim rešenjima se odobravaju stipendije još za 170 učenika iz osetljivih društvenih grupa. Pravo na studentsku stipendiju ostvari oko 8.400 studenata, a na studentski kredit – 17.500 studenata. Posebnim rešenjima se odobri još oko 400 stipendija za studente iz osetljivih društvenih grupa, i to na zahtev Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM-a, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Udruženja ratnih vojnih invalida i Udruženja studenata s hendikepom.
Posebna rešenja su do sada donošena kao afirmativna mera radi podrške učenicima i studentima iz osetljivih društvenih grupa, imajući u vidu zahteve iz posebnih zakona i strategija koje je usvojila Vlada. Najuspešniji i najtalentovaniji učenici, koji postižu izuzetne rezultate, sto njih, i oko 415 studenata i 120 doktoranata, dobijaju stipendije Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, po posebnim uslovima.
Kada je reč o sadržaju novog zakona, Predlogom zakona koji je danas u raspravi, o kojem ćete vi raspravljati, odgovara se na potrebu potpunog zakonskog uređivanja sistema učeničkog i studentskog standarda, kao podrške sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokog obrazovanja. Učenički i studentski standard jeste organizovana delatnost kojom se u oblasti obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju dodatni uslovi za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika i studenata. Učenički i studentski standard ima za cilj stvaranje materijalnih, kulturnih, socijalnih, zdravstvenih i drugih uslova kojima se podstiče kako sticanje obrazovanja, tako i svestrani razvoj ličnosti učenika i studenata.
Novim zakonom stvaraju se pravni osnovi za uspostavljanje efikasnog sistema učeničkog i studentskog standarda, koji će kroz jasno definisane procedure ostvarivanja prava učenika i studenata, finansiranja ovih prava, obezbeđivanja mreža ustanova odgovarajuće kategorije prema propisanim standardima obezbediti veću dostupnost obrazovanja. Rešenja u Predlogu zakona su rezultat i javne rasprave i više debata sa svim interesnim grupama.
Moram podsetiti poštovane kolege narodne poslanike da smo o ovim zakonima imali javnu raspravu, koja je sprovedena u vreme kada je razgovarano o zakonima o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja i o udžbenicima. Druga je stvar što su ti zakoni bili predmet razmatranja Skupštine, a ova dva o kojima mi danas raspravljamo su ostala deo skupštinske procedure, ali smo razgovarali sa svim interesnim grupama, kako s ustanovama učeničkog i studentskog standarda, tako i s predstavnicima sindikata, učeničkim parlamentima, studentskim udruženjima i studentskim parlamentima, a održano je i više tematskih seminara sa studentima, radi pronalaženja najboljih rešenja, koja su zatim i predstavljena na jednoj međunarodnoj konferenciji studenata, pod nazivom "Studentski put u Evropu".
Predlogom zakona su predviđena i nova rešenja, pa su u pogledu prava učenika i studenata utvrđeni opšti i posebni uslovi za ostvarivanje pojedinih prava iz zakona i utvrđeni su kriterijumi za mrežu ustanova učeničkog i studentskog standarda, čime se obezbeđuje dostupnost srednjeg i visokog obrazovanja pod najpovoljnijim uslovima svim učenicima i studentima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i uz uvažavanje posebnih potreba učenika i studenata.
Predviđeni su podsticajni uslovi i mere za postizanje pune ravnopravnosti učenika i studenata iz osetljivih društvenih grupa, to podvlačim, kao što je ostvarivanje prava iz zakona primenom blažih kriterijuma, koji će se propisati podzakonskim aktima, ostvarivanje prava na smeštaj, uz uvažavanje posebnih potreba učenika i studenata, i podrška od strane stručnog saradnika – asistenta, u zavisnosti od potreba korisnika usluga. Predviđeno je, takođe, organizovano praćenje i briga o razvoju učenika i studenata koji postižu izuzetne rezultate u naučničkom i umetničkom radu. Osniva se republički fond za razvoj naučničkog i umetničkog podmlatka, s jasno definisanim položajem, finansiranjem, nadležnosti, kao i uslovima pod kojima učenici i studenti mogu ostvarivati pravo na stipendiju koju dodeljuje republički fond.
Precizirana je visina učeničkog i studentskog kredita i učeničke i studentske stipendije, kao mera sigurnosti i socijalne zaštite učenika, odnosno studenta. Data je mogućnost oslobađanja od obaveza vraćanja studentskog kredita po zakonom propisanim uslovima radi podsticaja uspešnosti studenata. Znači, ko bude želeo da uči, kredit će mu doći kao jedna potpora i neće morati da taj kredit vraća.
Posebno kada su pitanju prava, uređeno je i ostvarivanje prava studenata i profesora iz međunarodne razmene radi realizacije zahteva bolonjskog procesa. Moram reći, pošto sam u tome aktivno učestvovao, da su u jednom broju studentskih domova renovirani posebni delovi, da bi se stvorili uslovi za međunarodnu razmenu, kao deo primene Bolonjske deklaracije i sprovođenja bolonjskog procesa. Osim prava, uređene su i obaveze i odgovornosti učenika, odnosno studenata, precizirane su teže povrede obaveza, koje nakon sprovedenog postupka mogu dovesti i do gubitka određenog prava učenika, odnosno studenta.
Kada su u pitanju ustanove, novim rešenjima se uspostavlja sistem ustanova učeničkog i studentskog standarda prema utvrđenim kriterijumima, s jasno definisanim uslovima za osnivanje i rad ustanova. Utvrđene su nadležnosti organa ustanova, trajanje mandata, odgovornost organa u slučajevima kada ne donosi odluke iz svoje nadležnosti – jedan od razloga za razrešenje pre isteka mandata, da se slučajno ne bi desilo u praksi da organi upravljanja ne donose odluke, pa time učenike i studente dovedu u neprijatnu poziciju, odnosno krše njihova prava, a ustanova ne može da funkcioniše.
Utvrđen je i postupak imenovanja direktora – uređuje osnivanje novih ustanova u učeničkom standardu, u skladu s mogućnostima i potrebama u ovoj oblasti. Reč je o učeničkom centru, učeničkom odmaralištu, učeničkom kulturnom centru. Prema važećem zakonu bio je samo Dom učenika. Uređeno je da ustanovu, osim Republike Srbije, može osnivati i autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Do sada, prema važećem zakonu, to pravo imala je samo Republike Srbija.
Uvode se normativi i standardi za rad ustanova, prostor i kategorizaciju smeštaja, opreme i ishrane, tzv. Hasov standard, kontrola bezbednosti i kvaliteta ishrane, naravno, i pitanja radne snage. Uvodi se zabrana diskriminacije, sprečavanje negativnog ponašanja u ustanovama i, posebno, briga o bezbednosti ustanove. Unapređuje se stručni rad ustanove, uvodi se obaveza polaganja ispita za licencu za vaspitače i stručne saradnike, psihologe i pedagoge. Od 2005. godine nije bilo pravnog osnova za polaganje stručnog ispita. Uvodi se i obaveza stručnog usavršavanja za sve zaposlene. Uspostavlja se potpuni nadzor nad radnom ustanovom, nadzor nad zakonitošću rada, inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor u ustanovama učeničkog standarda.
Prema tome, u uslovima postojećeg životnog standarda, nastavlja se s dobrom praksom obezbeđivanja optimalne zaštite učenika i studenata koji se školuju van mesta prebivališta, koji su odvojeni od porodice, brigom o njihovom smeštaju, ishrani, zdravlju, odmoru i oporavku, kao i vaspitanje učenika, u ustanovama koja prema novom zakonu moraju da ispunjavaju odgovarajuće standarde.
Novi zakon će, po našem mišljenju, nesumnjivo imati pozitivan uticaj kako na učenike i studente, tako i na ustanove koje će ovaj zakon primenjivati. Pozitivan efekat treba očekivati kod zaposlenih u ustanovi, pre svega, vaspitača i saradnika u ustanovama učeničkog standarda, koji prema rešenjima iz Predloga zakona, na osnovu planiranog stručnog usavršavanja, treba da budu mnogo kompetentniji nego do sada za poslove koje obavljaju.
Takođe, očekuje se da će se osnivanjem novih ustanova od strane drugih osnivača u potpunosti obezbediti potreban broj smeštajnih kapaciteta za sve učenike i studente na školovanju van mesta prebivališta.
Posebno, novi zakon će imati pozitivan uticaj i na privredu i preduzetništvo, jer rešenje iz zakona obezbeđuje podršku i za školovanje potrebnih i posebno deficitarnih kadrova, pravo na učenički kredit. Novi zakon neće stvoriti nove troškove građanima niti privredi. Naprotiv, stvaraju se uslovi za finansijsko rasterećenje roditelja većeg broja korisnika prava iz ovog zakona.
Uvođenjem normativa radne snage doći će se i do uštede kod finansiranja zaposlenih. Stvoriće se uslovi da svaka ustanova, u skladu s veličinom ustanove, programom koji realizuje, brojem korisnika usluga, radi s optimalnim brojem zaposlenih, što će dovesti do racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih.
Ustanove učeničkog i studentskog standarda imaju 3.630 zaposlenih. Analizom postojećeg stanja i rešenjem iz Predloga zakona, došlo se do saznanja da će se ukupan broj zaposlenih postepeno smanjivati, uvođenjem odgovarajućih normativa i standarda, naravno, broj zaposlenih prema veličini ustanove, automatizacijom u restoranima, što će dovesti do odgovarajućih ušteda u budućem periodu. Zbog povećanog obuhvata učenika u studenata iz marginalizovanih, osetljivih društvenih grupa i grupa s posebnim potrebama, očekuje se njihovo povećano uključivanje u sistem obrazovanja, jer do sada nisu svi bili u mogućnosti da budu uključeni u obrazovanje.
Ovim afirmativnim merama navedena lica će moći da steknu srednje i visoko obrazovanje i da se zaposle i budu socijalno obezbeđeni svojim radom, što će imati dugoročne finansijske efekte.
I uvođenje stručnog saradnika - asistenta za pružanje pomoći i dodatne podrške učenicima i studentima u skladu s njihovim potrebama, kao i vaspitačima i stručnim saradnicima, u cilju unapređivanja njihovog rada s učenicima kojima je potrebna dodatna podrška, neće zahtevati dodatna sredstva, već će se angažovanje vršiti prema projektima, koji su podrška sistemu obrazovanja, kao i na račun uštede zbog racionalizacije broja zaposlenih.
U cilju primene zakona, doneće se odgovarajući podzakonski akti iz nadležnosti Vlade, Nacionalnog prosvetnog saveta, nadležnosti ministra prosvete i Republičkog fonda za razvoj naučničkog i umetničkog podmlatka, u rokovima kako je utvrđeno ovim zakonom, da bi se obezbedilo funkcionisanje sistema učeničkog i studentskog standarda u jedinstvenom sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Novim rešenjima u zakonu učeničkom i studentskom standardu se obezbeđuje konkurentnost i kvalitet rada ustanova, kao i jednakopravnost učenika i studenata u ostvarivanju prava iz učeničkog i studentskog standarda, a time i efikasnost obrazovanja.
Na kraju, ili pri kraju, da kažem nešto i o trećoj tački dnevnog reda, koja je deo ovog paketa zakona iz oblasti obrazovanja. Reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i SAD-a o statusu Internacionalne škole u Beogradu. Inače, ovaj dokument je potpisan 2006. godine od strane mog kolege Slobodana Vuksanovića i predsednika Američke vlade. On iz različitih razloga do sada nije bio predmet izjašnjavanja Narodne skupštine Republike Srbije, ali nema razloga da to ne bude danas.
Reč je o aktu kojim se objektivno unapređuje saradnja između Srbije i SAD-a, jer se ovim sporazumom reguliše status Internacionalne škole. Razlozi za donošenje ovog zakona su potreba da se ustanovi čiji je osnivač strano pravno lice uvede pravni institucionalni okvir, da se uspostavi pravni okvir za rad Internacionalne škole, u skladu sa zakonom i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pomenuo sam da će doprineti i jačanju kulturnih veza između Srbije i naroda koji su zastupljeni u Internacionalnoj školi, naravno, i SAD-a. Zakon će omogućiti upis učenicima kojima je engleski maternji jezik ili čije je znanje engleskog jezika dovoljno za praćenje nastave, da pohađaju školu.
Moram vam reći da se ovaj zakone u potpunosti odnosi na rad i sadržaj ove škole i članovi zakona su posvećeni svim bitnim pitanjima koja će biti sadržaj rada ove škole. Mislim da je dobro da ova škola bude uvedena u pravni i institucionalni okvir i da poslanici Narodne skupštine daju podršku ovom zakonu i potpisivanju ovog sporazuma.
Poštovane kolege narodni poslanici, nadam se da nisam bio mnogo dug. S druge strane, čini mi se da je reč o oblastima koje su jako važne, pa se nadam da ćete mi oprostiti što sam govorio ovako dugo.
Moram da se zahvalim članovima Odbora za prosvetu na jučerašnjoj raspravi. Doduše, nismo ostali mnogo, ali ono što smo čuli bilo je kvalitetno.
Pozivam sve poslanike da nam pomognu danas u raspravi i prilikom amandmana da usvojimo što bolji zakon, jer će od tog zakona imati korist ceo obrazovni sistem Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, gospodin Zoran Šami, Jon Magda i Vlatko Ratković? (Ne)
Zahvaljujem.
Da li narodni poslanici Nikola Žutić i Aleksandra Ilić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za prosvetu, žele reč?
Gospođa Ilić, izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i jedan i drugi zakon koji treba da se donesu nisu loši. To su sistemski zakoni koji treba da na duže vreme urede oblasti prosvete i obrazovanja. Suštinska zamerka je što se svi prosvetni zakoni ne donose u jednom paketu, jer bi javnost i ovaj visoki dom imali celokupan uvid kad je u pitanju prosveta.
Ono što u mojim očima ovaj zakon čini neprihvatljivim jeste to što se osniva poseban republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, kao jedan vrlo skup administrativni aparat, koji svojim koštanjem i utroškom na plate novozaposlenih lica i plaćenih članova upravnog odbora utiče na to da se sredstva iz budžeta, koja su i do sada bila mala, a namenjena za nadarenu decu, još više smanje.
Naglašavam da se sredstva za finansiranje Fonda obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, za finansiranje u oblasti prosvete, nauke i kulture. Bojim se da će ostati jako malo sredstava za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, tj. za izuzetno nadarene učenike i studente i ostale zadatke Fonda, navedene u članu 72, nakon podmirenja svih troškova novoformiranog fonda, koji ima i svoj upravni odbor, čiji će članovi sigurno biti i plaćena lica.
Iz svog ličnog iskustva i iskustva u radu sa svojim učenicima, znam da su mnoga nadarena deca i studenti ostali neostvareni zbog nedostatka materijalnih sredstava neophodnih za stručno usavršavanje i ostvarivanje vrhunskih rezultata. Ulaganjem u njih, stvaramo samo veći broj ambasadora naše zemlje.

Zahvaljujem.
Da li narodni poslanik Petar Jojić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? (Da)

Dame i gospodo, ovaj predlog zakona mogao je daleko, daleko bolje da bude uređen suštinski. Ima određenih normi koje su razbacane bez potrebe, od člana do člana, a moglo je to da se sažeto i suštinski uredi na bolji način.
Uzmite samo čl. 8. i 10. Ovaj član 10. trebalo je bude stav 4. člana 8.
Što se tiče ostalih odredaba koje se predlažu, moram primetiti da, kada je reč o osnivanju i finansiranju, postoje određene protivustavne odredbe, koje na neki način diskriminišu određene građane, a to se odnosi, pre svega, na osnivanje i na finansiranje državnih i privatnih predškolskih ustanova.
U čemu je ovde reč? Pre svega, u odredbama Predloga zakona, kada je finansiranje u pitanju, da će građani koji su svoju decu smestili u državne predškolske ustanove biti obavezni da učestvuju 20% u finansiranju predškolske ustanove, u troškovima. Međutim, kada su u pitanju privatni objekti i privatne predškolske ustanove, to nije Ustavom ispunjeno, jer je u članu 21. Ustava Republike Srbije propisano da su svi građani pred Ustavom i zakonom jednaki.
Ovde se uvodi jedna velika diskriminacija. Ovo je ozbiljna stvar. Imam jednu peticiju od strane građana. Potpisalo je njih 186 koji su svoju decu bili primorani da smeste u privatnu predškolsku ustanovu u Pančevu, za naseljeno mesto Gornji grad i Kotež. To je predškolska ustanova RSD "Bajka" u privatnoj svojini i roditelji su bili prinuđeni, zbog toga što nema dovoljno kapaciteta u državnim vrtićima i predškolskim ustanovama, da ih upišu da tamo borave. Međutim, Skupština grada Pančeva je ostala nema i gluva, iako smo postavljali pitanje – zašto građani nisu izjednačeni u određenim pravima? Ako je svoje dete neko upisao u državnu predškolsku ustanovu i ima učešće u sufinansiranju samo 20%, a zbog nedostatka poslovnog prostora i nedostatka objekata, neko je bio prinuđen od ovih…
Daću vam ovu peticiju građana, koja je dostavljena iz Skupštine grada, čiji sam odbornik, ali sam ovo pitanje postavljao. Međutim, Skupština grada na ovo pitanje ne odgovara, pravi se gluva i nema.
Postavljam pitanje – zašto su građani koji su svoju decu upisali u privatne predškolske ustanove diskriminisani i zašto nemaju ista prava?
Moram da napomenem, gospodine ministre Obradoviću, doktore, vi dobro znate da svi građani plaćaju doprinose i poreze koji ulaze u budžet grada Pančeva, iz koga se finansiraju predškolske ustanove, i državne, a treba i privatne. Imam informaciju od vašeg saradnika, juče sam je dobio na Odboru, da u Srbiji ima 51 privatna institucija, privatna ustanova. Imam neke još uvek neproverene informacije da su neke skupštine opština izjednačile u pogledu prava ove ustanove.
Ovo nije u skladu s evropskim standardima. Ako se zalažemo da privatna i državna, da svi oblici svojine budu jednaki, ako Ustavom garantujemo da su svi građani pred Ustavom i zakonom jednaki, onda ne mogu biti građani Koteža i Gornjeg grada u Pančevu obespravljeni. Oni imaju pravo da se obrate sudu, imaju pravo da traže povraćaj datih sredstava, jer su pred zakonom i Ustavom jednaki, a to potvrđuju i dokazi da ti građani uredno plaćaju poreze i doprinose. Ako plaćaju, zašto su diskriminisani? Samo zato što se radi o privatnoj ustanovi.
Ne bi ovo smelo, gospodine ministre, ne verujem da vi ovakvo stanovište zastupate. Tražim od vas odgovor, postavljam i pitanje i tražim odgovor, i kao poslanik i kao odbornik u Skupštini grada Pančeva, jer, daću vam materijal koji je dostavljen svim poslaničkim grupama…
(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem. Prošlo je pet minuta.)
… Molio bih odgovor na ovo pitanje.

Da li narodni poslanici Momir Marković, Radica Jocić i Slađan Mijaljević žele reč? (Da)
Gospođa Radica Jocić. Izvolite.

Prvo bih htela da izrazim zadovoljstvo što se o ovako važnim zakonima danas diskutuje u normalno radno vreme, a ne kao što smo, kada je bio u pitanju Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, radili produženo, pa su građani mogli da prate taj snimak samo noću, kasno u noć, odnosno nisu mogli da prate ono što smo imali da kažemo.
Na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje, jer kolege iz Poslaničke grupe SRS-a i ja imamo mnogo primedaba na zakon u celini, koje se odnose uglavnom na sledeće.
Iako je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ovim predlogom zakona konačno definisano mesto predškolskog obrazovanja kao dela obrazovnog sistema, mislimo da ostavljanje mogućnosti da se delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja u školi nije baš najbolje definisano. Mislimo da se rešenjem da se samo statutom predškolske ustanove utvrđuje jezik na kome se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad daje prevelika ingerencija ustanovi, a da saglasnost na te odredbe mora da daje Ministarstvo, jer je predviđeno da ono inače daje saglasnost na program vaspitanja i obrazovanja, ako se on ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku.
Takođe, mislimo da nije adekvatno regulisano obavljanje delatnosti van sedišta ustanove. Smatramo da broj dece po grupama može biti i manji, da bi rad bio efikasniji, kao i da je teško izvodljivo formirati mešovite grupe od različitog uzrasta dece. Takođe smo mišljenja da su pomoćni vaspitači, kao saradnici u izvođenju vaspitno-obrazovnog rada, morali da imaju zakonom određenu srednju stručnu spremu, znači, školu koja je nekog vaspitačkog ili pedagoškog smera, a ne samo uopšteno, srednju stručnu školu, bez obzira na znanje jezika. Takođe, pedagoški asistenti, koji su, uzgred rečeno, izostavljeni u nabrajanju saradnika, treba da budu preciznije definisani u pogledu stručne spreme i svojih ingerencija i u ustanovi ne treba da ih bude više.
Pozdravljam želju Vlade, koju je ministar na početku svog izlaganja istakao, da se podignu plate vaspitačima, tj. da se omogući da vaspitači imaju bar približno iste plate na celoj teritoriji Republike Srbije bez obzira na snagu lokalne samouprave.
Imam i pitanje – da li je u Vladi u planu izrada bilo kakvih zakonskih ili podzakonskih akata kojima bi se ova inicijativa rešila i plate vaspitača u Beogradu i u unutrašnjosti dovele bar na približno isti nivo, jer vaspitači u velikom broju opština u unutrašnjosti, kao što su, recimo, moja opština Bela Palanka, Pirot i druge, rade za 23.000 - 24.000 dinara, a toliku platu u Beogradu u predškolskim ustanovama imaju, recimo, higijeničari, pomoćno osoblje i drugi, da ne bismo došli posle nekog vremena u situaciju da u predškolskim ustanovama nema ko da radi, kao što delatnost nastavnika više nije tako cenjena kao što je bilo u nekom prethodnom periodu, baš iz ovakvih razloga? Hvala.

Zahvaljujem.
Da li gospodin Momir Marković želi reč? Da, izvolite.
Slađan Mijaljević?
Izvolite, neko od vas dvojice.
Gospodin Slađan Mijaljević.

Hvala, uvažena predsednice. Izdvojio sam mišljenje na Odboru za evropske integracije o ova dva zakona, o predškolskom obrazovanju i o učeničkom i studentskom standardu.
Ne sumnjam da je predlagač zakona imao dobre namere da uredi određenu materiju, ili jednu, da kažemo, veću životnu okolnost i okruženje kroz koje prolaze mnogi ljudi, odnosno svi ljudi u svom životu. Međutim, mi iz SRS-a, zbog stvari koje su nam se događale u proteklih 10, pa i 20 godina, a koje su nam dolazile od ili iz raznih zemalja savremenog i razvijenog Zapada, te savremene demokratije itd., veliki smo skeptici prema svemu što nam dolazi iz tog okruženja i iz tih kuhinja.
Juče sam od jednog od saradnika gospodina ministra Obradovića čuo da je jedan zakon počeo da se pravi još 2003. godine i da je tek prošle godine završen. Sedam godina je pravljen zakon. Naravno, i ovaj zakon koji je napravljen, odnosno donet pre 18 godina, treba da se menja i da se sve to popravi.
U proteklih deset godina, razni projekti koji su uvođeni kroz neke nevladine organizacije, neki eksperimenti koji su uvođeni u taj sistem obrazovanja, dovodili su do određenih konfuzija. Uvodili su neke sasvim nove materije, neke stvari koje su strane našoj istoriji i našoj kulturi. Neke zemlje, poput Finske, bile su određene da jedno vreme, ne znam, čak, finansiraju i nadgledaju sprovođenje tih nekih standarda.
Postavljam pitanje – da li mi ovde na Balkanu, stanovnici, pripadnici svih vera i nacija, možemo da se upoređujemo s kulturološkim, istorijskim nasleđem jedne Finske ili nekih drugih zemalja? Kakvi su to standardi? Da nisu možda to neki novi NATO standardi ili ne znam kakva ludila koja nam se propagiraju?
Podneli smo veći broj amandmana na ove zakone, jer želimo da ih popravimo, da vam pomognemo da budu još bolji. Međutim, malo opozicija može da pomogne da ovi zakoni budu bolji, s jedne strane, a s druge strane, da se sprovode, jer ovo su zakoni koji treba da se finansiraju. Oni se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Vi morate među svojim kolegama da napravite takav konsenzus, da naterate onog ministra koji se već deset godina bavi ekonomijom u zemlji Srbiji da vam napuni budžet, da biste mogli da zahvatate određena sredstva da finansirate obespravljene profesore, nastavnike i vaspitače, da imaju normalne plate, da bi mogli srećni i zadovoljni da dolaze i da se posvete radu na vaspitavanju i obrazovanju dece. Ako su oni nezadovoljni, onda će deca u vrtićima da gledaju video-kasete sa crtanim filmovima, podizaće im se agresivnost, i onda će dete od pet godina da dolazi kući da napada stariju sestru ili brata, da se zaleće i da se tuče s njima. Kada roditelj vidi da se nešto dešava poslednjih mesec dana, ode u vrtić i pita – pa, šta radite tokom dana? Kažu, damo im ove kasete, pa oni gledaju.
Dakle, taj vaspitač mora da bude stimulisan da se zaista posveti svom radu. Ako nema dovoljnu platu, nego razmišlja kako će da štrajkuje i kako će da preživi, kako će svom detetu da obezbedi, ne znam, dve - tri hiljade dinara da kupi patike, ne 200 evra, nego dve - tri hiljade dinara, pa čak i manje, da kupi patike, onda se postavlja pitanje kako on može da radi taj posao koji radi?
Sumnjam, zaista osnovano, da neko namerno uvodi određeni vid nezadovoljstva i u predškolsko vaspitanje, a i u ovo srednje i fakultetsko obrazovanje. S jedne strane, država nema novca da isfinansira određene projekte. S druge strane, kroz silne autonomije fakulteta itd., dobijaju se ogromne količine, odnosno traže se ogromne količine novca da bi se finansirale neke školarine, tako da opet dolazimo u situaciju da pravimo, maltene, neke savremene robove koji će raditi neke nižekvalitetne poslove od onih koje bi trebalo da rade po nekom svom dostignuću ili nekom intelektualnom nasleđu. Neće se školovati oni koji imaju psihofizičke preduslove, nego oni koji imaju novca za to. Zaista je tužno što imamo situacije da nam neki kriminalci osnivaju određene ustanove. Hvala.