Sačekao sam da vidim da li neko od prisutnih poslanika još želi da govori, pa da kažem nekoliko reči.
Poštovane kolege narodni poslanici, ja bih želeo u ime prisutnih kolega iz Ministarstva prosvete i u svoje lično ime da vam zahvalim na dobrodošlim primedbama, sugestijama, stavovima i svemu onome što ste izrekli o ova dva zakona. Želim da zahvalim onim poslaničkim grupama koje su večeras ovde, s leva na desno, Poslaničkoj grupi PUPS-a, Poslaničkoj grupi SPS-JS i Poslaničkoj grupi ZES, kao i Poslaničkoj grupi Napred Srbijo i Poslaničkoj grupi SRS-a; ostalima ću to učiniti kada budu tu, kada budemo razgovarali o amandmanima.
(Predsedavajući: G 17 plus.)
Izvini, Nikola, zahvaljujem i Poslaničkoj grupi G 17 plus.
Nastaviću sa delom izlaganja kolege Krpića. Mislim da nismo mi ovde prisutni danas toliko u dobitku povodom ove rasprave i onoga što se danas čulo, koliko je na dobitku obrazovanje i koliko je na dobitku Narodna skupština RS. Obrazovanje, jer smo stvarno odgovorno, ozbiljno, savesno i činjenicama razgovarali o dva važna zakona, a Narodna skupština Republike Srbije, jer pokazuje opravdanost svog postojanja i to koliko se o ozbiljnim temama može razgovarati na analitički način, činjenicama i argumentima.
To ne znači da se slažem oko brojnih pitanja koja su sadržana u ova dva zakona, ali, bože moj, i to je deo političkog života i demokratske atmosfere i karaktera političkog sistema u kome svi živimo i radimo.
Želeo bih da kažem nekoliko reči. Večeras smo ovde imali razgovor o dva zakona. Jedan je stvarno počet 2003. godine i sada je doživeo svoju prezentaciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i biće usvojen, nadam se, u danu za glasanje.
Kolege su me obavestile da je pet vlada, odnosno pet vlada i sedam ministara, direktno ili indirektno, više ili manje učestvovalo u pripremi ovog zakona. Nisam u situaciji da znam koliko je ko od njih pojedinačno učestvovao u pravljenju ovog zakona, ali raduje me da danas, na završetku tog velikog puta, možemo da konstatujemo da zakon ima svoj kvalitet. To se čulo direktno ili indirektno od većine poslanika, a nadam se da ćemo popraviti sadržaj zakona amandmanima, jer smo i na Odboru za prosvetu rekli da ćemo određene amandmane prihvatiti, a imaćemo još jedno čitanje i čitanje u Odboru, a onda i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovom plenarnom delu, i nema razloga da to ne prihvatimo.
Poštovane kolege, imamo dva velika ograničavajuća faktora kada je obrazovanje Republike Srbije u pitanju. Jedno je naša demografska situacija, a drugo je naša ekonomska situacija. Džabe nam priča o obrazovanju i o ostalom ako ne bude bilo dece. Srbija je, nažalost, u demografskom smislu u vrlo teškoj situaciji. Mi smo već sada među 10 najstarijih zemalja sveta, među pet u Evropi, i kao država treba da donesemo jednu strategiju demografskog razvoja Srbije ili demografske budućnosti Srbije, da bismo imali zdravo tkivo koje će ovu Srbiju povesti ka boljem ekonomskom životu i sigurnoj budućnosti nas sadašnjih, koji ćemo onda biti u starosti.
Druga stvar je ekonomska situacija. Pre podne sam govorio o tome koliko se izdvaja za obrazovanje, i to je sada objektivno limitirajući faktor. Kada sam pomenuo da je dobitak ove rasprave dobitak za obrazovanje, mislio sam pod tim da ćemo i ovu raspravu iskoristiti da tražimo da se povećaju izdvajanja za obrazovanje i da samo saglasnost svih nas o ovako važnoj temi može biti za sve, a najviše za Vladu, jer je Vlada odgovorna, vlast, znak da za obrazovanje, sem toga što govorimo o njegovom značaju, treba da istaknemo izdvajanje većih sredstava.
Koleginica Raguš je pitala da li smo obezbedili sve osnove za sprovodivost ovog zakona? Da. Sada, da. Imamo i normativne i kadrovske i finansijske resurse koji su potrebni da ovi zakoni budu sprovedeni. Imamo normativne, videli ste i ovaj zakon, deo rešenja će biti rešen podzakonskim aktima, i imamo finansijske osnove za sprovođenje ovih zakona, nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, ona sada postoje u budžetu Republike Srbije, i imamo kadrovske, to su ljudi koji rade u obrazovanju. Zaista je reč o kompetentnim ljudima.
Kada sam rekao – finansijska strana da nam je ograničavajuća, imamo nedovoljan broj predškolskih ustanova i tešku situaciju u lokalnim samoupravama, ali džabe sve ako ne bude dece. Izgradnja tih predškolskih ustanova ne može biti dovoljan faktor da povećamo obuhvat dece, odnosno i kada napravimo predškolsku ustanovu, potrebna su dodatna finansijska sredstva za njihovo opremanje i nabavku učila, stvaranje uslova za rad tih ustanova.
Opet pominjem koleginicu Raguš, pitala je da li siromaštvo utiče na stepen obrazovanja. Nažalost, da, ali želimo da tu poboljšamo situaciju, da kroz ovaj zakon, baš kroz grupe koje su nabrojane, koje su do sada bile problematične, povećamo obuhvat dece, da bismo kroz obuhvat dece u predškolskom obrazovanju povećali njihov broj u pripremnom predškolskom programu, odnosno u školama, i time stvorili način razmišljanja o značaju obrazovanja, njihovog ličnog obrazovanja za budućnost koja dolazi.
Ovo je 21. vek, vek znanja, i svako će se truditi da ima što kvalitetnije znanje, da građanima da mogućnost da to znanje pretoče kroz odgovarajuće obrazovanje, da bi svim kategorijama stanovništva dalo mogućnost da u jednom trenutku svog života, zahvaljujući znanju koje poseduju, nađu odgovarajući posao i sami sebi obezbede sigurnu budućnost.
Nemamo sve elemente obrazovnog sistema kako bi trebalo. To je moje mišljenje. Treba da donesemo još zakon o obrazovanju odraslih, da rešimo pitanje neformalnog obrazovanja, pitanje dodatnog stručnog obrazovanja, pitanje doživotnog učenja i na svim nivoima, u zavisnosti od potreba tržišta i želja ljudi, bilo da je reč o srednjem obrazovanju, o srednjestručnom, bilo da je reč o opštem obrazovanju, o povećanju broja gimnazija, bilo da je reč o visokom obrazovanju, o fakultetima, bilo da je reč o želji ljudi da tokom celog svog života uče da bi to svoje znanje iskoristili kao šansu za uspeh. To nam je ideja.
Znam da su finansije ograničavajući faktor, limitirajući faktor, ali ne želim unapred da se pomirim s takvom situacijom, nego ću tražiti od svojih kolega, od Vlade Republike Srbije, da tu preduzme odgovarajuće korake i da situaciju učinimo boljom nego što jeste.
Da bi se shvatilo koliko država ulaže u ovu oblast, poštovane koleginice i kolege, ponoviću samo nekoliko podataka. Primera radi, za učenički stan, učenici, od ekonomske cene, koja iznosi 18.036 dinara, plaćaju 3.900 dinara, znači 21,62% od cene, ostalo plaća država. To se odnosi na celu kategoriju srednjoškolaca koji koriste učeničke ustanove.
Kada je reč o studentima, ta cena je nešto veća – 18.548; studenti plaćaju 5.060 dinara, to je u procentima 27,28%. Ostalo plaća država.
Želim da znate još jedan podatak vezan za broj stipendija koje se svake godine izdvajaju. Godine 2007/08, broj studentskih stipendija iznosio je 5.811, mesečni iznos je 5.100 dinara, to je otprilike bila cena koja pokriva cenu usluge studentskog doma, učenički, isto, gde se drži ta proporcija, ali 5.811 je bilo 2007/08, 2009/10 godine već je 8.411, što pokazuje povećanje broja i želju države da se povećaju iznosi, jer je došlo i do korekcije cene.
Kada je reč o studentskim kreditima, broj korisnika tog kredita je 2007/08. godine bio 17.387, 2009/10 – 17.600. Kada je reč o učeničkim stipendijama, ta brojka se kreće oko 11.300, 2007/08 bila je 11.241, a ove, 2009/10 godine – 11.303. Pomenuo sam strukturu te cene.
Mi imamo u ovom trenutku finansijske mogućnosti, ali postoji potreba da povećamo broj ustanova, kao što bih voleo da i lokalne samouprave, koje su osnivači predškolskih ustanova, povećaju broj predškolskih ustanova, baš da bismo rešili neka pitanja dece iz sredina koja su, objektivno, sada u manjoj mogućnosti da im sve bude dostupno. Mi smo učinili da pripremni predškolski program bude obavezan i dao je dobre rezultate.
Kao ministar bih voleo da predškolsko vaspitanje bude sve briga države i da se plaća, ali to objektivno u ovom trenutku nije moguće. U ovom trenutku, država plaća samo pripremni predškolski program, znači, ovu generaciju dece koja se priprema, taj tzv. nulti razred, pre nego što uđu u osnovnu školu.
I na ostalim nivoima imamo mali obuhvat, što je većina vas danas spomenula. Nije u pitanju samo dobra želja. Džabe dobra želja. Ako je samo dobra želja, onda se suočavamo s onim što vi kažete, kolege iz SRS, da to može biti samo jedan politički pamflet i reč o izborima, a da nema svoju suštinu. Zato mi u Vladi pokušavamo da ono što kažemo i uradimo.
Mi smo ove godine, 2009/10. godine, pokušali da novcem koji imamo poboljšamo situaciju u učeničkom i studentskom standardu. Nisam zaboravio predškolsko, ali ovo moram da pomenem. Kada je bila Univerzijada, mi smo plaćali deo tih troškova, ali smo, zahvaljujući tom delu troškova, uspeli da 10.000 jedinica, znači opreme, nameštaja, kreveta, posteljina i svega ostalo, posle završetka Univerzijade, prebacimo u đačke i studentske domove širom Srbije. Pre nego što smo to vratili na mesto gde se sada nalazi, te sobe su okrečene, podovi promenjeni i poboljšali smo na taj način uslove učenika i studenata.
Uradili smo rekonstrukciju sanitarnih čvorova u Domu na Karaburmi, u Kuli A i B, uradili smo zanatske radove na ''Avali'', u Studentskom odmaralištu "Beograd", rekonstruisali i adaptirali Dom "Ivo Lola Ribar" u Subotici i završili dogradnju Doma učenika srednjih škola u Kraljevu, završili Dom učenika u Valjevu, završili dogradnju i nadogradnju Doma učenika srednjih škola u Sremskoj Mitrovici, sanaciju fasade Doma učenika Srednje škole PTT-a, rekonstrukciju i adaptaciju Doma učenika u Ćupriji i sanaciju i adaptaciju Doma "Petar Drapšin".
Ovo govorim da bi se videlo da mi stvarno radimo. Druga je stvar koliko to ceni ko od vas, ali je važno da deca koja to koriste budu zadovoljna, da njihovi roditelji budu zadovoljni, da imaju sve propisane uslove, da ovo što sadrži ovaj zakon bude primenjeno u tim ustanovama i, naravno, da uče, da im ovo bude osnova za učenje.
Mi smo predvideli ove godine da nastavimo, sa sredstvima koja imamo, bilo samostalno, bilo sa NIP-om, i nadogradnju Doma učenika srednjih škola u Prokuplju i da završimo izgradnju Kongresnog centra na Zlatiboru, izgradnju Studentskog centra u Nišu, Doma učenika srednjih škola u Nišu i Doma učenika u Požegi, kao i izgradnju Aneksa Doma učenika Poljoprivredne škole u Svilajncu. To su naše namere i one su zasnovane na mogućnostima u ovom trenutku.
Ima i ostalih sredstava, ona se ne odnose na ovu temu, na osnovne i srednje škole, preko jednog kredita EIB-a, a to je jedna šira priča. Kolege su mi rekle, vezano za predškolsko obrazovanje, imamo jedan IPA projekat koji je posvećen predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji kreće na jesen, on je zasnovan na akcionom planu za decu i za povećanje obuhvata siromašne populacije, i IPA za romske asistente.
Neko je pitao, čini mi se, koleginica Raguš, da li je cilj svega ovoga da se smanji siromaštvo? Pomenuo sam to jutros, možda je to nekima od vas to promaklo, ali jedan od tekstova na koji smo se oslonili prilikom izrade ovog zakona jeste i Strategija Srbije u borbi protiv siromaštva. Ovo jeste način da se kao država borimo protiv siromaštva.
Još nešto, pošto ima nekoliko konkretnih pitanja, pa da ne bih zaboravio. Mi ćemo odredbe vezane za nadležnosti Saveta manjina, odnosno njihovo učešće u obrazovanju, vezano za ova dva zakona, prilagoditi Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Gde god postoje uslovi za korišćenje manjinskog jezika, gde je to konstatovano, naravno da će saveti manjina imati svoje mesto i ulogu. Tamo gde ne postoje, objektivno im nema ni mesta.
Zašto ovo govorim? Ovde je reč o ustanovama gde su najmanje korisnici deca s teritorije gde se ta ustanova nalazi, jer oni imaju pravo na jedan obrok, ali kada je reč o korišćenju, tu je reč o deci s teritorije cele Republike Srbije, i to treba znati, to sam juče rekao i nekim predstavnicima manjinskih zajednica, kada smo razgovarali. Pokušaćemo sutra i prekosutra da nađemo najbolja rešenja, naravno, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Kada je reč o Krnjevu, bio sam tamo, video sam i videćemo s resornim kolegama iz drugog ministarstva šta je u pitanju, ne dovodeći uopšte u pitanje rad ove škole ili bezbednost dece.
Oko Saveta manjina sam rekao, poslaćemo inspekciju i videću šta se dešava u Leskovcu. To je pomenuo kolega Pejčić. Nisam u situaciji da u ovom trenutku dam odgovor na to pitanje, ali se nadam da ćemo u četvrtak to imati.
Nažalost, ekonomska situacija je teška, i to je činjenica, ali ova vlada se trudi da ekonomsku situaciju poboljša i da se suprotstavi ovoj krizi. Neko je spomenuo studente koji su ivici egzistencije. Nažalost, danas je skučena mogućnost da se nađe alternativni način sticanja odgovarajućih prihoda kroz rad, kao u nekim drugim godinama, kada je većina poslanika ovde bila mlađa. Znamo i da je sistem vrednosti bio takav da se podrazumevalo da student, sasvim logično, treba da radi i da mu to bude dodatni izvor prihoda, ali se mora priznati, objektivno, da je tada bilo i više posla, pa se moglo raditi. Sada nije ta situacija, ali mi zato pokušavamo da pomognemo studentima na različite načine.
Čini mi se da je kolega iz Poslaničke grupe Napred Srbijo izneo jedan podatak koji nije tačan. Rekao je da je odnos 1:2. Nije, poštovane kolege. Od 213.000 studenata svih univerziteta u Srbiji, a ima ih oko 150 i nešto hiljada koji su na državnim univerzitetima, verovali ili ne, oko 108.000 studenata je na državnom računu, država vodi brigu o njima. Država, stvarno, u okviru svojih mogućnosti, kao ministar se radujem što je tako, čini sve, ali vam moram reći da je ove godine, kako bih rekao, taj kolač koji je za visoko obrazovanje samo preraspodeljen, jer smo imali manju prolaznost na fakultetima, ali smo ta sredstva izdvojili za masters studije. Sada ćemo dati jedan deo sredstava za doktorske studije.
Naša ideja nije da smanjimo, nego da ono što je u delu za visoko obrazovanje, za studente i nastavnike, implementiramo, da dajemo dalje, kao što radimo i u drugim oblastima. Nije naša ideja da budemo zapamćeni kao neko ko je radio te i te poslove, nego da budemo u funkciji obrazovanja. Nismo mi promovisali projekat besplatnih udžbenika da bismo promovisali politiku Vlade, nego da bismo pokazali da je Srbija socijalno odgovorna država.
Verujte mi na reč, uspeli smo da, u saradnji s učiteljima, napravimo situaciju da učitelji biraju najbolje udžbenike, da se smanji broj udžbenika, jer je, nažalost, za pojedine strukture u obrazovanju izdavanje udžbenika veoma unosan posao. Smanjili smo broj udžbenika, smanjili torbu. Ove godine krećemo s drugom generacijom. Kvalitet tih udžbenika mora da bude bolji, nastavni program utvrđuje Nacionalni prosvetni savet. Zavodi imaju tu svoje mesto. Postoji cela jedna struktura mimo nas koji učestvujemo u oblikovanju obrazovnog sistema i sve je posvećeno i smanjivanju troškova.
Ako kažemo – izaberite, učitelji, najbolje udžbenike, a udžbenik sadrži, recimo, jednu knjigu i jednu radnu svesku, onda je to drugačija situacija i manje novca u odnosu na ranije, kada je jedan izdavač za srpski jezik imao pet knjiga. Roditelj, šta će, dođe i samo dobije spisak šta treba da kupi za svoje dete, a detetu se, i sami znate, nikad ili skoro nikad ništa ne odbija. Kada se nema dovoljno novca, uvek se za decu mora naći.
Pokušavali smo na različite načine, i pokušavamo, da ovaj sistem učinimo kvalitetnijim, efikasnijim, boljim, konkurentnijim, da koristimo iskustva drugih, da promovišemo svoje vrednosti, sve ono što imamo kao deo obrazovnog sistema, jer nema razloga da na bilo koji način zaostajemo za drugima.
Ako sam nešto izostavio tokom današnje rasprave, imamo raspravu o amandmanima. Moje kolege i ja ćemo imati još dva čitanja amandmana, imaćemo Odbor, pa ćemo se zajednički dogovarati. Svaki amandman je dobrodošao. Znam da smo u Odboru već jedan broj amandmana prihvatili i, po meni, zakon učinili boljim, i kada je reč o povećanju obuhvata dece, i kada je reč o stručnim stvarima. Neko je od vas govorio o stručnim stvarima.
Puno toga smo prihvatili i spremni smo da ovaj zakon učinimo još boljim, da bi on u primeni pokazao svoju opravdanost.
Izvinite što sam vam produžio dan, ali pošto sam sedam i po godina delio ove poslaničke klupe zajedno s vama, znam da na kraju ostaju samo oni koji su posvećeni temi i oni koji su najuporniji. Zbog toga, vama posebno zahvaljujem.

Zahvaljujemo i mi vama, gospodine ministre.
Ovim zaključujemo zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlogu zakona o učeničkom i studentskom standardu i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i SAD o statusu Internacionalne škole u Beogradu.
Nastavićemo sutra, u četvrtak, 4. marta 2010. godine, u 10 časova, na istom mestu.