Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ministarstvo prosvete i Vlada RS su inicirali donošenje ovog zakona zbog toga što su identifikovali probleme u primeni Zakona iz davne 1992. godine. U želji da isprave prava učenika i studenata u okviru učeničkog i studentskog standarda, oni su nam predložili ovaj zakon.
Bilo je neophodno usaglasiti pojedina zakonska rešenja s Ustavom RS. Vrlo je bitno usaglasiti rešenja i s nekim novim zakonima koji su doneti, ali i s pojedinim standardima, posebno kada je u pitanju kvalitet ishrane u ustanovama za smeštaj učenika i studenata.
Moram da izrazim svoje zadovoljstvo zbog toga što su predložena rešenja rezultat debata s interesnim grupama, odnosno sa studentima. Dolazim iz Novog Sada. Sama sam do skoro bila student, imam 23 godine i znam da su moji vršnjaci o tome razgovarali. Znam da su učestvovali u javnim raspravama i da su zadovoljni onim što je danas pred nama i što ćemo, nadam se, vrlo uskoro i izglasati.
Ono što je, takođe, bitno reći jeste da učenički i studentski standard, uopšte, poboljšanje učeničkog i studentskog standarda ima za cilj i poboljšanje sistema srednjeg i visokog obrazovanja kao takvog. Dakle, samo s jakim učeničkim i studentskim standardom mogu se omogućiti uslovi za sticanje obrazovanja za društvenu uključenost, ali i ličnosti i interesovanja učenika i studenata.
Vrlo je bitno reći da nam ovaj zakon garantuje da će i srednje i visoko obrazovanje biti dostupni svim učenicima i studentima jednako, bez obzira na to kojoj društvenoj grupi pripadaju. Diskriminacija je onemogućena i zbog toga nam je vrlo drago. Biće organizovano praćenje učenika koji su razvili posebne talente, koji su nadareni za nauku ili umetnost.
Izražavamo zadovoljstvo što se osniva Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Neko će sa tim mladim ljudima raditi. To je rađeno i do sada, ali će to sada biti rađeno, nadamo se, mnogo bolje. Obezbeđena su prava za studente i profesore iz međunarodne razmene, nove ustanove učeničkog standarda, kao što su učenička odmarališta, učenički centri, učenički kulturni centri. Smatramo to vrlo bitnim.
Ono što je novina, jeste da sada ustanove učeničkog standarda mogu da osnuju i privrednici, a ranije je, prema važećim zakonu, to mogla da radi samo Vlada. Pravo na osnivanje privatnih ustanova učeničkog i studentskog standarda je nešto novo i nešto što će da omogući kvalitetnost rada ovakvih ustanova. Zbog toga nam je veoma drago.
Imamo unapređenje stručnog rada u okviru ustanova učeničkog i studentskog standarda, usavršavanje lica koja su tamo zaposlena, polaganje ispita za licencu i sl. Moram da kažem da sam u razgovoru sa svojim kolegama studentima, ali i učenicima iz Novog Sada, uvidela da su zadovoljni standardom koji postoji. Imamo zaista veliki broj učeničkih i studentskih domova, koji su vrlo dobro opremljeni. Iskreno se nadam da će takav utisak deliti i učenici širom Srbije, a ne samo u Vojvodini.
Izražavam svoje najdublje nade da će to zaista biti tako i pozivam kolege i koleginice da za ovaj zakon u narednom periodu, kada bude dan za glasanje, glasaju. Hvala.

Hvala, gospođice Jovišić.
Reč ima gospodin Milan Avramović. Preostalo vreme je 18 minuta i 45 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, radi javnosti, suština ovog zakona se može svesti pod četiri, hajde da kažemo, bitne stavke – način izbora direktora putem sprovedenog javnog konkursa, novina, primena nad ovim zakonom i propisom, tj. kontrola koju vrši Ministarstvo, preko inspektora i prosvetnih savetnika, moram da podvučem ovo – Ministarstvo, da bismo razbili onu tezu da ministar predstavlja Ministarstvo, zbog čega smo podneli veliki broj amandmana u kojima tražimo tu korekciju, i četvrta teza jeste formiranje Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. To je suština donošenja zakona i osnovne floskule, koje su poznate iz prethodnog perioda.
U obrazloženju razloga za donošenja ovog zakona o učeničkom i studentskom standardu stoji da je praksa pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređenja ove oblasti.
Ono sa čime se možemo složiti jeste da je specifičan standard i učenički i studentski, iz prostog razloga što je važeći zakon, kako smo već svi pomenuli, donesen 1992. godine, a korigovan 1993, 1994. ili 1995. godine, i da je specifičan rad ustanova, kao i prava učenika, nešto što je odgovaralo i tadašnjoj vlasti, a verovatno i današnjoj vlasti, ili do dana današnjeg, ili do dana izmene ovog zakona.
Možete se sa mnom složiti da je to poprilično dug period, ali da su te specifičnosti nešto što je išlo nekome u prilog. Zbog toga moram da pomenem i taj period od 1992, 1993, 1994. i 1995. godine – period ministra Jovana Todorovića, koji nije imao volju, a možda ni snagu ni mogućnost da ovaj zakon doradi, menja u skladu s potrebama učeničkog i studentskog standarda.
Što se tradicije tiče, moramo reći da je tradicija prekinuta od donošenja ovog zakona. Mogu reći, bez korekcija, da je to 17 godina. Dobro je što danas raspravljamo na ovu temu, ali, radi tradicije, treba spomenuti i to da je još u Srbiji kneza Miloša vođena briga o standardu studenata, pre svega, onih najsiromašnijih, jer su i tada umni ljudi tadašnje Srbije brinuli o vrednim i nadarenim studentima koji se nisu mogli obezbediti onom nužnom ranom, a to je svakako nemaština, i da je bilo šteta i tada ne uočiti takve studente, ili, hajde da kažemo, srednjoškolce, i lišiti Srbiju najboljih, onih generacija koje treba da predstavljaju ono najbolje.
Odmah posle formiranja najveće školske ustanove u Srbiji, trebalo je obezbediti sredstva za nadarene učenike, što je urađeno u Vladi kneza Miloša, kako bi ostali u Srbiji. Moramo se složiti da tradicija više nije takva i da najbolji odlaze iz Srbije, tako da i sama preambula pozivanja na tradiciju ne dovodi baš legitimitet ovog predloga zakona na snagu od postojećeg stanja.
Gospodine ministre, voleo bih da vam napomenem par stvari. Nemojte to lično shvatiti, ali vi ste sada u situaciji da branite ili da napadate ili koalicionog partnera ili sopstvenu stranku. Ono što je prepoznatljivo jesu primeri u kojima je korupcija urodila plodom, a svakako ćemo se svi složiti da je korupcija jedna od osnovnih bolesti koja je dovela do toga da studentski standard bude jako loš, ili učenički standard, svejedno je.
Navešću jedan primer u kome su najveće količine novca otišle u nepoznatom pravcu, a odlazile su prilikom investicija u studentske domove i, uopšte, prilikom građevinskih radova, koji su najčešće poveravani jednoj firmi, firmi "Estetika interprojekt", koja je, pored ostalog, radila i krilo F u Studentskom gradu, Studentsku polikliniku i Studentski dom "Lola". Ova firma je pobeđivala na konkursima ponudivši najnižu cenu, koja je naknadno uvećavana i po nekoliko puta aneksima ugovora. Objekti su zidani po tri puta višoj ceni, a da pri tom, čak, nije ni zidano kako treba. Zbog toga Studentski dom "Lola" i danas tone, zbog katastrofalno izvedenih radova.
Drugi primer. Kada je reč o Domu učenika srednjih škola Beograd, poređenjem cena građevinskih i građevinsko-zanatskih radova iz 1998. i 1999. godine, zato sam pomenuo ministre, pa sam spojio vašu ulogu danas da napadate i branite sopstvenu stranku, 1999. godine, radovi na dva sprata u krilu 1 plaćeni su u ono vreme 816.811 maraka, dok su radovi u krilu 2, samo za jedan sprat, koštali svega 115.116 maraka i to je razlog zašto sam pomenuo ministra Jovana Todorovića.
Kada je reč o Domu učenika srednjih škola "Jelica Milovanović", građevinski i zanatski radovi na adaptaciji i rekonstrukciji, izvedeni tokom 2000. godine, koštali su preko 13 miliona dinara, a godinu dana kasnije, isti radovi koštali su osam i po miliona manje.
Nadam se da su odgovarali za ovakve mahinacije i oni koji su vodili studentske centre, upravni odbori koji su aminovali štetne ugovore, kao i ljudi koji su odlučivali u Ministarstvu prosvete. Znam, podatak je opšte poznat, podneto je više od šest krivičnih prijava, ali se čitav niz slučajeva nalazi pod istragom, a ishod je za sada i dalje nepoznat.
Da je vid korupcije na snazi i sada, iako je koalicioni partner pre vas, gospodine ministre, vodio resor prosvete, imamo posebne primere, koji su utvrđeni kontrolom. Jedan primer je obezbeđenje ustanova studentskog standarda, preduzeće ''Beograd Sigurnost'', koje je naplaćivalo 240 dinara po satu svoje usluge, a broj angažovanih ljudi tada je bio za trećinu veći nego što je danas, iako se zna da je u današnje vreme ova usluga 85 dinara po satu, kao neki standardni okvir za obezbeđenje.
Poseban vid korupcije bili su ljudi koji su, navodno, radili preko omladinskih zadruga. Kontrola pokazala da nikad nisu radili, iako je taj nepostojeći rad plaćen. Primeri su ovde poražavajući od ustanove do ustanove, jer kažu da je negde oko 20 ljudi angažovano preko omladinskih zadruga, a da je kontrolom utvrđeno da ne radi nijedan, ili maksimalno dvoje. To je opet odlazilo iz budžeta ili davalo nekom mogućnost da se bogati na račun studentskog standarda.
Vredi napomenuti i to da je samoorganizacija studenata bila na snazi i onda i sada, da su abonentske knjižice za ishranu u menzama i abonentska mafija, rekao bih, posebna priča, utoliko značajnija, jer ishrana jednog studenta državu mesečno košta, pored njegove participacije, oko 90 evra, i da u tom trenutku još nisu potpuno prekinuti lanci preprodaje, falsifikovanja abonentskih knjižica. Danas se to zove čipovana kartica, koja se preprodaje po studentskim domovima za 3.000 dinara.
Preprodaja kreveta u studentskim domovima je, takođe, praksa koju treba prekinuti. Ona je još uvek na snazi i u ovom predlogu zakona postoji samo jedna mera koja kaže kako dolazi do nemogućnosti ostvarivanja prava ukoliko se nešto utvrdi. Nije precizirano kako se to utvrđuje. Mi smo zbog toga podneli jedan amandman koji ću pokušati da obrazložim u raspravi u pojedinostima, ali da je ta bolest i dalje na snazi govori i to da su umešani svi oni koji, čak, krevete raspoređuju, specijalizovane grupe, koji su organizovano kupovali i preprodavali krevete, zarađujući na takav način između 300 i 500 evra po krevetu, odnosno po 4 ili 5 miliona godišnje, budući da je na teritoriji cele Srbije preprodavano između šest i šest i po hiljada kreveta.
Ministre, Predlog ovog zakona, osim ove četiri norme koje sam naveo, nije suštinski rešio ovaj problem i ovu bolest koja se nalazi u studentskim domovima, jer i sami znate da, recimo, loši uslovi u studentskim domovima doprinose studentskom standardu. Podsetiću vas da je renoviran prošle godine Studentski dom "Žarko Marinković" Zemun, a još uvek nema posebno kupatilo, dakle, ima zasebno jedno zajedničko kupatilo, koje je u katastrofalnom stanju, a prošle godine je renoviran dom, da su stolarija, mokri čvorovi i ta zajednička kupatila i dalje u lošem stanju, da je mesto koje je neki student uzeo preprodavano, uglavnom, apsolventima kojima je istekao apsolventski rok ili studentu koji je obnovio godinu, pošto nema pravo da konkuriše za krevet. Zloupotreba, recimo, u nekim domovima je što se uzima novac od studenata za tzv. društveni život, koji je uzet za adaptaciju tog doma, jer studenti plaćaju društveni život, ali od adaptacije još uvek nema ništa.
Predlog ovog zakona treba da bude na snazi, ali sa preciznijim stvarima, zbog čega ćemo mi uložiti veliki napor da damo detaljna objašnjenja u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Zahvaljujem. Deset minuta i 40 sekundi je potrošeno od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica gospođica Tijana Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Imajući u vidu brojne probleme s kojima su se u prethodnih 18 godina susretali učenici i studenti prilikom ostvarivanja svojih prava iz ove oblasti, kao i probleme na koje su nailazile ustanove u svom radu, bilo je jasno da je neophodno doneti novi zakon, kojim bi se otklonile sve manjkavosti identifikovane u praksi.
Takođe, bilo je neophodno uskladiti zakonska rešenja s Ustavom Republike Srbije, prvenstveno, pa onda i s razvojnim strategijama Vlade, novim zakonima i standardima koji su u međuvremenu usvojeni, a posebno sa standardima koji su u vezi sa kvalitetom ishrane u ustanovama za smeštaj studenata.
Zakon koji je pred nama obezbeđuje dostupnost visokog i srednjeg obrazovanja svim učenicima i studentima sa cele teritorije Republike Srbije, pod najpovoljnijim uslovima i bez diskriminacije. Ono što je važno, omogućuje onima koji pripadaju osetljivim društvenim grupama da, uz podsticajne mere i uslove, ostvare svoja prava u ovim oblastima.
Vrlo je važno to što se pripadnicima osetljivih društvenih grupa omogućava da imaju pomoć stručnih saradnika ili asistenata pri ostvarivanju svojih prava u ovoj oblasti. Novi zakon predviđa organizovano i sistematsko praćenje i brigu o razvoju učenika i studenata koji su posebno zainteresovani i talentovani za naučni i umetnički rad, i to kroz osnivanje Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog talenta. Zatim, ovim zakonom uspostavlja se mreža ustanova učeničkog i studentskog standarda, uz jasno definisane uslove pri osnivanju, radu, nadležnostima, kao i obaveza stručnog kadra da se usavršava tokom svog rada u okviru ovih ustanova.
Posebna pozitivna strana ovog predloga zakona jeste to što se omogućava osnivanje privatnih ustanova učeničkog i studentskog standarda, kao i mogućnost potpunog nadzora nad radom ovih ustanova, što ranije nije bilo moguće, pa je tako moguće kontrolisati zakonitost određenih postupaka, moguće je ustanoviti inspekcijski nadzor, ali i stručni i pedagoški nadzor.
S obzirom na to da bi primena novih rešenja ustanovljenih ovim predlogom zakona donela, pre svega, jednakopravnost učenika i studenata u ostvarivanju njihovih prava u ovoj oblasti, ali i unapređenje kvaliteta rada učeničkog i studentskog standarda i njihove konkurentnosti, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj zakon. Hvala.

Kao poslednji prijavljeni govornik, reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Govoreći o ovim zakonskim predlozima, više ću govoriti o ambijentu koji vlada u ovim društvenim i životnim oblastima, koji bi trebalo da budu uređeni ovim zakonima, a stvoreni su proteklom periodu. Zaista se nadam, gospodine ministre, da ćete vi, kako ste danas i sami rekli, prihvatiti ono što se pokazalo kao dobro u prethodnom periodu i kroz evaluaciju, kako ste rekli, odbaciti ono što se pokazalo kao nepotrebno i loše.
Vaš saradnik je juče u Odboru dao jednu informaciju da je pisanje jednog od ovih zakona, mislim da se radi o ovom vaspitanju u predškolskoj ustanovi, naravno, i ovih drugih zakona, krenulo još od vremena ministra Gaše Kneževića. Ljudi koji drže do sebe, do svog morala, do svog integriteta, koji su patriote, koji su domaćini, s tugom se sećaju tih dana i tih trenutaka kad je pomenuti ministar, odnosno pomenuti političar bio ministar na mestu na kom ste vi danas.
Zaista sam se iskreno nadao i nadam se da ćete napraviti diskontinuitet s vremenom gospodina Gaše Kneževića, s onim reformama koje je on uvodio i onim što je radio po onim silnim kampovima, po onim psihološkim radionicama, nivoom na koji je svodio prosvetne radnike, da se ne podsećamo sad onih "toplih zečeva" kroz koje su prolazili prosvetari, kroz ona igranja s donjim vešom, brusthalterima i ostalim stvarima, čuvenih njegovih izjava.
Nadam se da ćete to vreme zaboraviti, naročito zbog toga što su između vas i njega bila još dva, da kažemo, normalna ministra, naročito, gospođa Ljilja Čolić, koja je pokušala da razdvoji čoveka i majmuna na određeni način. Neki su se našli, doduše, uvređeni i povređeni, navodno, zbog nekorektnosti u političkoj izjavi. Ne znam samo ko se tu više uvredio, da li ljudi, da li ovi drugi. U svakom slučaju, to vama ide u korist, da te probleme na taj način prevaziđete i da ovu zemlju Srbiju ostavite i postavite u tom njenom obrazovnom sistemu, u onim njenim kulturološkim i istorijskim vrednostima, civilizacijskim vrednostima koje ovde postoje bar poslednjih 2000 godina.
Dakle, u proteklih 10 godina, raznorazne nejasne reforme izazivaju zaista burne reakcije i od stručne javnosti, prosvetnih radnika, pa i od roditelja. Objavljeno je više publikacija, takođe, te stručne javnosti, pa i pojedinaca koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece. Podvlačim da bi ovaj zakon trebalo ozbiljno podupreti i drugim zakonima, jer postajemo smešni.
Postajemo smešni iz više razloga, ne moramo da ulazimo u dublja saznanja, dovoljno je i ovo što nam dolazi preko medija. Recimo, kako je moguće da supruga jednog od najvećih narkodilera na Balkanu trenutno može da ima privatno obdanište? Nije mi jasno kako je moguće da neki čovek, kriminalac, koji je pod ''obradom'' određenih službi toliko dugo, nekoliko godina, ne bude na neki suptilan način sprečen da neki njegov bliži rođak ne napravi privatno obdanište? Ako ništa drugo, onda možda zbog pranja para kroz tu instituciju.
Zatim, imate još jedan slučaj, gde je, takođe, jedan kriminalac zaštićeni svedok, čuveni ili najčuveniji zaštićeni svedok Srbije, kupio ili postao suvlasnik fakulteta. U najezdi tih novokomponovanih biznismena i akademskih građana, zaista me ne bi začudilo da u naletu i naboju tog svog intelektualnog i obrazovnog kapaciteta i Tomislav Nikolić jednog dana, kao novodiplomirani pravnik, ne napravi privatni pravni fakultet, što bi tek bilo sramota za Srbiju. Kako je krenulo, ne treba da nas začudi, ali se nadamo u vas i vaš zdrav razum da ćete te negativne pojave ili usporiti ili saseći u korenu.
Kao što sam danas već napomenuo, ova dva predloga zakona su zakonska rešenja koja ne donose novac u budžet, nego su zakoni koji uređuju određene oblasti, a to su oblasti koje, upravo, troše novac iz budžeta.
Ako, recimo, u članu 3. zakona o učeničkom i studentskom standardu vidimo da je država dužna da obezbedi smeštaj, ishranu i vaspitni rad, učenički kredit, učeničke stipendije, stipendiju za izuzetno nadarene učenike, odmor i oporavak, kulturne i umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti, informisanje, kako za učenike srednjih škola, tako i za studente, onda znamo koliko je potrebno sredstava da se sve to obezbedi.
Ne možemo smatrati da je dovoljno to što ćemo da okrečimo neku zgradu ili zamenimo neku staru školsku tablu, ili lenjir i šestar, već je potrebno da u te vannastavne aktivnosti uvedemo, ili unesemo i neke nove sadržaje i neka nova nastavna pomagala, koji će učiniti zanimljivijim ta predavanja.
Sve to iziskuje novac iz budžeta, a posrnula privreda teško da može sve to da nam obezbedi, tako da zaista smatram da ovo što smo danas govorili ovde i ovo što ste vi predložili, a što država treba da obezbedi učenicima i studentima, može postati samo spisak lepih želja, a da mi kao država samo otaljavamo svoj posao.
Da ovi zakoni ne bi bili spisak lepih želja, nadam se da ćete prihvatiti određene amandmane koje smo mi podneli i popraviti ove predloge zakona, a zatim uspeti da u Vladi napravite takav konsenzus da pokrenete privredu i da ovih 65.000 i više preduzeća koja ne rade osposobite da rade, pa da ona daju određene priloge u budžet Republike Srbije, a da vi možete da zahvatate onoliko koliko je potrebno i da deci obezbedimo sve ovo što smo ovde naveli da ćemo im obezbediti.
Ono što je najbitnije od svega, još jedanput podvlačim, nadam se da ćete napraviti taj diskontinuitet sa svim onim radionicama, mentalnim trakalicama, stvarima koje unižavaju čoveka i njegov moral, što je preko gospodina Gaše Kneževića i raznih ljudi koji su bili članovi nevladinih organizacija trebalo da zaživi u Srbiji, a jedan od njih je rekao na jednom javnom skupu, na Sajmu knjiga – naša borba je počela u školskim klupama i završiće se u školskim klupama. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93? (Da)
Reč ima dr Nikola Krpić.

Poštovani potpredsedniče, poštovani gospodine ministre, verujem da ste posle načelni rasprave srećni jer su danas naše kolege ovde rekle i izjasnile se da je pred nama jedan odličan zakon.
Govorili smo o predškolskom vaspitanju, učeničkom i studentskom standardu. Na kraju bih rekao da taj studentski i učenički standard mora da ima i zdravstveni standard. Postoje mnoge škole koje su imale ambulante, koje su sada zatvorene. Postoje ambulante u kojima je oprema vredna desetine miliona, kao što su stomatološke ambulante po Srbiji. U mnoge škole više lekari ne dolaze, jer su lokalne samouprave, zbog štednje, to ostavile.
Znači, postoji objekat, postoji oprema, na biroima postoji kadar, međutim, lokalne samouprave su siromašne i taj deo posla ostaće nam prazan.
Zbog kvaliteta zakona, čuli ste i od prethodnika, zaslužujete sva priznanja, a ja bih vas zamolio da kao Ministarstvo obrazovanja i prosvete, odnosno s ministrom zdravlja, pogledate ovaj problem, sagledate ga detaljnije, serioznije nego ja danas ovde, da taj problem možemo rešiti – da svaka škola sa hiljadu ili 1.200 učenika mora da ima svog stomatologa, da zaštiti njihovo zdravlje, i lekara pedijatra. To je jedina molba PUPS-a i moja lično. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Izvolite, gospodine Obradoviću.