Zahvaljujem. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Zoran Kasalović, Đuro Perić, Milan Lapčević, Nikola Lazić, Aleksandra Janković i Elvira Kovač.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, i mr Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i Zorica Lončar-Kasalica, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.


Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 18. do 28, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 65. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati: poslanik Dragan Šormaz Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Zoran Krasić Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 152. stav 2, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o saradnji u borbi protiv ilegalne trgovine i zloupotrebe narkotika i psihotropnih supstanci, terorizma i drugih teških krivičnih dela, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o readmisiji lica koja nezakonito borave sa Protokolom o primeni Sporazuma, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan, sa Protokolom o sprovođenju Sporazuma, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o readmisiji lica koja nezakonito borave, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o sprovođenju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o određivanju graničnih prelaza između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Da li predstavnik predlagača ministar Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine se nalazi nekoliko sporazuma i po našoj pravnoj regulativi neophodno je budu verifikovani od strane parlamenta da bi stupili na snagu. Reč je o sporazumima koje smo mi potpisivali sa različitim državama, vezano za policijsku saradnju, za protokole o sprovođenju readmisije, zatim, Sporazum o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola sa Španijom i sporazum koji se tiče određivanja graničnih prelaza između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Kao što znate, po Ustavu je Narodna skupština Republike Srbije nadležna za potvrđivanje međunarodnih sporazuma.
Na dnevnom redu je jedanaest zakona. Reč je o četiri sporazuma o policijskoj saradnji sa Francuskom, Izraelom, Švajcarskom i Hrvatskom, četiri sporazuma o readmisiji, odnosno zakona o potvrđivanju protokola o sprovođenju Sporazuma između Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, koji je, kao što znate, potvrđen u Narodnoj skupštini pre više godina.
Na dnevnom redu je sporazum sa Španijom, koji se tiče priznavanja vozačkih dozvola, i dva sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom koji se odnose na granične prelaze i pogranični saobraćaj. Svi ovi sporazumi, osim Sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom, potpisani su 2009. godine i odmah potom upućeni su u skupštinsku proceduru radi ratifikacije tj. potvrđivanja.
Sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom potpisani su 2005. godine u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, a treba da ih potvrdi Republika Srbija zato što je ona pravni sledbenik državne zajednice, ali bi se, naravno, ovi sporazumi potvrdili samo u delovima sporazuma koji se odnose na Republiku Srbiju.
Kao što znate, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno naša policija ima neophodnu međunarodnu saradnju, jer nema uspešne borbe protiv kriminala, terorizma, korupcije i svega onoga što je u okviru naših nadležnosti bez aktivne međunarodne saradnje na ovom polju. Ta međunarodna saradnja i policijska saradnja se može odvijati i odvija se na operativnom planu putem saradnje preko Interpola i u direktnoj komunikaciji naših policija, ali je praksa da se radi jačanja tih bilateralnih odnosa i uspostavljanja direktnih kontakata i kontakt tačaka za saradnju naše policije i našeg ministarstva tradicionalno potpisuju sporazumi sa različitim državama, vezano za policijsku saradnju.
Samo ću da podsetim da mi ovakav sporazum imamo, 2004. godine potpisan je sa Austrijom, o saradnji u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma; Protokol o saradnji granične policije putem eksperimentalnog uspostavljanja kontakt broja između MUP-a Srbije, Uprave granične policije, ministarstva i administracije unutrašnjih poslova Rumunije, februara 2006. godine; Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Rumunije i Srbije, 2007. godina; Sporazum o saradnji o borbi protiv kriminala između Vlade Slovačke Republike i Vlade Srbije, 2007. godina; Sporazum između Bugarske i Srbije o saradnji pograničnih organa iz 2007. godine; Memorandum o saradnji u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalne trgovine narkoticima, psihotropnim supstancama i prekursorima, ilegalnih migracija i drugih krivičnih dela između Bugarske i Srbije, iz 2003. godine; Memorandum o namerama za saradnju u oblasti preventive elementarnih nepogoda, tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica između Vlade Srbije i Ministarstva Ruske Federacije za građansku odbranu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, koji je potpisan 2007. godine; Sporazum o razumevanju i saradnji u oblasti zaštite i podrške svedoka i drugih učesnika u krivičnom postupku između jedinica za zaštitu svedoka u sastavu MUP-a Srbije, Državne agencije za istrage i zaštitu SIP-a BiH i Uprave policije Republike Crne Gore, koji je potpisan jula 2006. godine u Vašingtonu; Sporazum između vlada država članica organizacije za Crnomorsku ekonomsku saradnju o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito njegovih organizovanih oblika, koji je potpisan 2008. godine; Sporazum o saradnji u borbi protiv kriminala, posebno njegovih organizovanih oblika, između Grčke i Srbije, 2008. godina; Sporazum o strateškoj saradnji između Srbije i biroa evropske policije, Evropola, 2008. godina; Protokol o unapređenoj trilateralnoj saradnji u borbi protiv kriminala, posebno prekograničnog kriminala, između Vlade Rumunije, Vlade Bugarske i Vlade Srbije, iz 2008. godine; Sporazum o saradnji o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i međunarodnog terorizma između Italije i Srbije, 2008. godina; Memorandum o razumevanju između MUP-a Srbije i MUP-a Hrvatske iz 2008. godine; Sporazum između Fronteksa i MUP-a, 2009 godina; Memorandum između Vlade Kipra i Vlade Srbije o saradnji u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnog trafikinga narkotika, psihosomatskih supstanci, ilegalnih migracija i drugih kriminalnih aktivnosti, 2009. godina; zajednička izjava o namerama o saradnji između MUP-a Srbije i Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Savezne Republike Nemačke iz 2009. godine; Ugovor između Srbije i Mađarske o saradnji organa za suzbijanje kriminala u sprečavanju prekograničnog kriminala i u borbi protiv organizovanog kriminala iz 2009. godine; Sporazum između Vlade Hrvatske i Vlade Srbije o policijskoj saradnji iz 2009. godine; Memorandum o razumevanju između Vlade Belgije i Vlade Srbije, koji je potpisan 2009. godine; Sporazum između Srbije i Švajcarske Konfederacije o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala iz 2009. godine; Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o partnerstvu u oblasti migracija između Srbije i Švajcarske Konfederacije, iz 2009. godine; Sporazum o saradnji između MUP-a Ruske Federacije i MUP-a Srbije iz 2009. godine; Sporazum između Vlade Ruske Federacije i Vlade Srbije o saradnji u oblasti sprečavanja i otklanjanja posledica vanrednih situacija iz 2009. godine; Sporazum između Vlade Izraela i Vlade Srbije o saradnji u borbi protiv ilegalne trgovine i zloupotrebe narkotika i psihotropnih supstanci, terorizma i drugih teških krivičnih dela, iz 2009. godine; Memorandum o razumevanju između Saveznog MUP Austrije i MUP Srbije o jačanju saradnje u oblasti unutrašnje bezbednosti iz 2009. godine; Sporazum između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti borbe protiv kriminala iz 2009. godine; Protokol između MUP-a i Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga o upućivanju oficira za vezu u sedište DCAF u Ljubljani iz 2009. godine; Sporazum o dugoročnoj saradnji sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga iz 2009. godine; Protokol između MUP-a Republike Srbije i MUP-a Makedonije o organizovanju i održavanju redovnih sastanaka između predstavnika graničnih policija na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, iz 2008. godine; Protokol između MUP-a Srbije i Ministarstva bezbednosti BiH o sprovođenju zajedničkih patrola uz državnu granicu; Protokol između MUP-a Srbije i MUP-a i Državne uprave Crne Gore o sprovođenju zajedničkih patrola uz zajedničku državnu granicu iz 2009. godinu i Protokol između MUP-a Srbije i Ministarstva bezbednosti BiH o održavanju redovnih sastanaka predstavnika graničnih policija na državnom, regionalnom i lokalnom nivou iz 2009. godine.
Želeo bih da kažem da je osnovni motiv za zaključivanje ovih sporazuma o policijskoj saradnji potreba za daljim unapređenjem te saradnje. Pri tom treba naglasiti da je ta saradnja i do sada bila na zadovoljavajućeg nivou, pogotovo što se tu nalaze i nama prijateljske zemlje, u kojima živi veliki broj naših državljana, ali među kojima ima i onih koji se bave kriminalnom delatnošću.
Akcenat kod ovih sporazuma je na borbi protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala, kao i terorizma. Zajedničko za ove sporazume je, kao što vidite, da se njima bliže definišu ciljevi, oblasti i način saradnje, nadležni organi za saradnju, predviđa osnivanje zajedničkih tela, reguliše način razmene i zaštite poverljivih podataka, a predviđa se i mogućnost razmene policijskih oficira za vezu.
Kada je reč o sporazumima i protokolima o readmisiji, to jest o predaji lica koja u stranim državama nelegalno borave, motivisani su pre svega namerom da se suzbiju ilegalne migracije. Pored toga, na ove akte nas upućuje i Sporazum između Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, koji predviđa da Srbija i države članice EU na koje se sporazum odnosi mogu da sačine protokol o sprovođenju Sporazuma u cilju uspostavljanja mehanizama saradnje i preciziranja načina komunikacije oko ovih pitanja u vezi sa procesom readmisije, utvrđivanja nadležnih organa, graničnih prelaza i punktova, modaliteta povratka, uslova za povratak uz pratnju, uključujući i tranzit državljana trećih država ili lica bez državljanstva sa pratnjom. Samim tim su ova pitanja predmet ovih sporazuma odnosno protokola o readmisiji.
Narodna skupština Republike Srbije je pomenuti sporazum ratifikovala dana 7. novembra 2007. godine. Inače, pregovori EU i Republike Srbije o zaključenju sporazuma o readmisiji otpočeli su novembra 2006. godine i nakon tri runde pregovora u Briselu su 16. maja 2007. godine parafirani sporazumi između Srbije i Evropske komisije. Potpisivanje sporazuma je usledilo 18. septembra 2007. godine u Briselu, a, kao što sam i rekao, Narodna skupština je ratifikovala ovaj sporazum 7. novembra 2007. godine.
Sporazum između Evropske komisije, odnosno Evropske zajednice i Republike Srbije o readmisiji lica koja nezakonito borave je stupio na snagu 1. januara 2008. godine. Odredbe ovog sporazuma imaju primat u odnosu na bilo koji bilateralni sporazum ili aranžman o readmisiji zaključen između Srbije i države članice EU u meri u kojoj odredbe tih sporazuma i aranžmana nisu u skladu sa odredbama ovog sporazuma.
U skladu sa Sporazumom o readmisiji koji sam spomenuo potrebno je zaključiti i implementacione protokole za sprovođenje jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa EU. Stanje je sledeće: sa Slovenijom je potpisan Protokol o readmisiji 8. juna 2009. godine i stupio je na snagu 8. februara 2010. godine; sa Francuskom je potpisan Protokol o readmisiji 18. novembra 2009. godine; sa Italijom je potpisan Protokol o readmisiji 13. novembra 2009. godine i upućen je u skupštinsku proceduru; sa Mađarskom je potpisan Protokol o readmisiji 15. decembra 2009. godine na srpsko - mađarskoj granici; sa Nemačkom su pregovori o protokolu o readmisiji u toku. Održani su jula 2009. godine, u Nemačkoj i tada je usaglašen tekst protokola i očekuje se njegovo potpisivanje.
Sa zemljama Beneluksa je usaglašen tekst Protokola na pregovorima održanim 25. i 26. januara 2010. godine i u toku je naša unutrašnja pravna procedura; sa Estonijom je usaglašen na pregovorima 5. i 6. novembra 2008. godine tekst protokola između Republike Srbije i Estonije o primeni sporazuma, osim dva člana za čije usaglašavanje treba da se održi nova runda pregovora, što zavisi od estonske strane.
Sa Maltom su u toku pregovori o protokolu, održani su 25. i 26. novembra 2009. godine; sa Slovačkom su takođe u toku pregovori o protokolu readmisije, održani su u decembru prošle godine i tada je usaglašen tekst protokola. Sa Velikom Britanijom je takođe u toku usaglašavanje teksta protokola o readmisiji; pregovori su održani u Beogradu 23. i 24. februara i taj tekst protokola je usaglašen.
Želim da napomenem da u postupku readmisije lica koja nezakonito borave na teritoriji druge strane ugovornice ovih protokola i sporazuma sve troškove snosi država koja podnosi zahtev za readmisiju. Napominjemo da samo u pojedinim slučajevima troškove izdavanja putnog lista snosi naša država, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova.
Što se tiče vraćanja lica albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije, po pravilu, države članice EU ih vraćaju direktno na teritoriju Kosova i Metohije na osnovu aranžmana koje su te zemlje zaključile sa UNMIK-om. Kada se radi o licima nealbanske nacionalnosti sa područja Kosova i Metohije, iz razloga bezbednosti ta lica mogu da biraju da li se vraćaju na teritoriju Kosova i Metohije ili na teritoriju ostalog dela Srbije i Srbija prihvata povratak svih svojih državljana nakon što se neosporno utvrde identitet i državljanski status.
U prošloj, 2009. godini od strane nadležnih organa zemalja članica EU ukupno je primljena 2.191 zamolnica za vraćanje lica po Sporazumu o readmisiji, od kojih je za 1.423 lica dat pozitivan odgovor, odnosno da postoji obaveza preuzimanja i da se mogu vratiti u Srbiju, a za 768 lica dat je negativan odgovor, da ne postoji obaveza preuzimanja, s obzirom na to da u postupku provera nije utvrđen državljanski status i identitet ovih lica.
U periodu prva dva meseca ove godine od strane nadležnih organa zemalja članica EU ukupno je primljeno 478 zamolnica za vraćanje lica po Sporazumu o readmisiji, od kojih je za 304 lica dat pozitivan odgovor da postoji obaveza preuzimanja i da se mogu vratiti u Srbiju; za 156 lica dat je negativan odgovor, da ne postoji obaveza, s obzirom na to da u postupku provere nije utvrđen državljanski status i identitet ovih lica, a 18 zamolnica je još uvek u postupku provere.
Želim da napomenem da je, kao što ste videli, u periodu od kada je uvedena vizna liberalizacija povećan broj zahteva za dobijanje azila u nekim državama EU, naročito u Belgiji i Švedskoj. Jasno je da ova lica neće dobiti... Reč je, naravno, o najvećem broju lica sa teritorije juga Srbije, uglavnom albanske i u manjem broju romske nacionalne pripadnosti, i značajno većem broju lica sa teritorije Makedonije, takođe albanske nacionalne pripadnosti.
Danas će biti vraćeni autobusom iz Belgije oni koji dobrovoljno žele da se vrate. Od toga je 21 lice državljanin Srbije i biće vraćeni u Preševo. Ostalih 20 i nešto lica su državljani Republike Makedonije i oni će biti dalje prevezeni u Makedoniju.
Bitno je reći je da je nužno ustanoviti da li u ovim... Inače, reč je o oko četiri stotine lica koja su zatražila azil u Belgiji i nešto više od 500-600 lica koja su zatražila azil u Švedskoj. Jasno je rečeno od strane predstavnika vlasti da nema osnova za traženje. Dogovor je da vlasti Republike Makedonije i Srbije pogledaju i istraže da li u procesu odlaska u Belgiju i Švedsku, pošto se to obavlja preko određenih turističkih agencija, uglavnom autobuskim prevozom, ima elemenata organizovanosti, odnosno kriminalnih aktivnosti, imajući u vidu da je reč o jasno utvrđenom načinu na koji se dolazi u Belgiju – autobusima na određenim linijama, koji su praktično dolazili iz Makedonije a usput uzimali i naše državljane sa juga Srbije.
Ono što je bitno jeste da će Srbija u ovome biti veoma kooperativna. Naravno, očekujemo da ovo što se dešava neće ugroziti viznu liberalizaciju, imajući u vidu da sa ovom državom postoji jasan sporazum, protokol o readmisiji, tako da će svi oni koji nezakonito borave i bez ikakvog razloga i osnova traže azil biti odbijeni i vraćeni u Srbiju.
Stoga molim naše državljane da shvate da vizna liberalizacija ne znači pravo na dobijanje azila, nego pravo na sticanje nekih radnih prava ili prava stalnog nastanjenja u tim državama jer je to definisano njihovim unutrašnjim zakonodavstvom.
Ovde imamo podatke, za svaku državu, koliko je zahteva za readmisiju bilo, koliko je prihvaćeno. Želim samo još jednom da podsetim, kada država koja je podnela zahtev za readmisiju nama pošalje spisak lica, mi onda utvrđujemo da li su ta lica naši državljani, imajući u vidu da su to uglavnom lica koja se predstavljaju da su bez dokumenata. Ako se utvrdi njihov identitet i da su to naši državljani, onda se prihvata vraćanje u Republiku Srbiju. Zato je ovaj broj takav. Od ukupnog broja, rekao sam, za prošlu godinu, od 2.191 zahteva, odnosno zamolnice za readmisiju, dali smo pozitivan odgovor za 1.423 lica, što znači da za ova druga lica nije utvrđeno, tu nema nikakvih dokaza da su to državljani Republike Srbije.
Sledeći sporazum je sporazum sa Španijom o recipročnom priznavanju nacionalnih vozačkih dozvola našim državljanima koji imaju legalni boravak u Španiji. Taj sporazum treba da im omogući da svoje važeće vozačke dozvole, izdate od strane naših državnih organa, zamene za španske bez polaganja dodatnih teorijskih i praktičnih ispita. Ovo tim pre što krivično zakonodavstvo Španije od maja 2008. godine predviđa da se upravljanje vozilom bez vozačke dozvole sankcioniše sa tri do šest meseci zatvora ili visokom novčanom kaznom. Strani državljani koji imaju boravak u Španiji su dužni da nakon određenog vremena svoju vozačku dozvolu zamene za špansku. U suprotnom, mogu odgovarati po tim krivičnim odredbama, tako da je ovaj sporazum u interesu naših ljudi koji legalno borave u Španiji.
Naš je interes da se ovakvi sporazumi potpišu i sa drugim državama gde postoje ovakvi problemi. Naročito smo na tome insistirali i već duže vreme na tome razgovaramo i pregovaramo sa Italijom, jer takođe postoji taj problem nepriznavanja naših vozačkih dozvola. Veoma je bitno da se to uradi da naši ljudi koji tamo borave ne bi imali krivičnopravnih problema zbog nepriznavanja naših vozačkih dozvola.
Na kraju, sporazumi sa BiH koji se odnose na granične prelaze u pograničnom saobraćaju – cilj ovih sporazuma je da se pravno uredi funkcionisanje graničnih prelaza koji su 1992. godine otvoreni jednostranim odlukama dve strane radi saobraćaja ljudi i robe. Time bi trebalo da se olakša život stanovništva nastanjenog u pograničnom području, ali i unaprede svi vidovi saradnje na lokalnom nivou. Ovi granični prelazi će posle stupanja na snagu oba sporazuma biti prekategorisani u međunarodne granične prelaze i u granične prelaze za pogranični saobraćaj, preko kojih će prelaziti samo lokalno stanovništvo. Sprovođenje oba sporazuma trebalo bi da se odvija uz učešće i razvoj mešovitih komisija sastavljenih od predstavnika obeju ugovornih strana.
Na kraju želim samo da napomenem da svi ovi sporazumi jesu u funkciji veće efikasnosti rada našeg ministarstva i od interesa su ne samo za državne organe, nego i za građane naše zemlje, kada je reč o regulisanju pravno neregulisanih pitanja, kao što je pitanje vozačkih dozvola.
Stoga pozivam sve poslaničke klubove i sve poslanike da, bez obzira na političke razlike i bez obzira na političke grupacije kojima pripadaju, vlasti i opoziciji, a imajući u vidu karakter ovih sporazuma, procene koje od ovih sporazuma mogu podržati, imajući u vidu da oni daleko prevazilaze bilo kakve političke okvire delovanja naših političkih stranaka od kojih je sastavljen ovaj parlament. Stoga vas pozivam da podržite ove sporazume, jer su oni u funkciji naše države i naših građana.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za odbranu i bezbednost žele reč?
Izvinite, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.) Samo se prijavite. Izvolite. Reč ima gospodin Dragan Todorović.

To sam i uradio, gospođo predsedniče, imam sad i neki osećaj da sa vaše strane možda postoji neka namera, ali neću insistirati na tome.
Posle ovakvog inspirativnog govora koji je održao ministar unutrašnjih poslova čovek se ne može oteti utisku, ipak, da neke stvari nisu baš onakve kakvim ministar želi da nam ih predstavi.
Pre svega, gospodine ministre, mislim da je trebalo da se zalažete za to da se ovih 11 tačaka ne svedu na jednu jedinu tačku. Ako uzmete koliko je trebalo predsedniku Skupštine samo da pročita dnevni red, to sam precizno merio – četiri minuta i 36 sekundi, ima ovde poslanika koji imaju pravo da govore samo pet minuta, njima bi, recimo, kada pročitaju dnevni red ostalo još 24 sekunde da obrazlože. Morate priznati, i pored nesumnjivih sposobnosti koje poslanici imaju, da to ipak prevazilazi neke normalne ili uobičajene granice.
Ako ste već hteli da skratite ovu raspravu, mogli ste to da podelite na, hajde da kažem, neki prirodan sled. Trebalo je da imamo najmanje tri-četiri tačke dnevnog reda. Imamo četiri tačke o readmisiji, četiri tačke o policijskoj saradnji; imamo sporazum vezan za vozačke dozvole i ove sporazume sa Crnom Gorom, BiH. Morate priznati da bar ove tri oblasti nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Ali, to pokazuje samo koliko vi cenite ovaj parlament i koliko vam je stalo da stvarno čujete od poslanika šta imaju da kažu o predlozima zakona koji stižu od strane Vlade.
Hajde sada da postavimo pitanje ovog vašeg poziva građanima Srbije da ne putuju u Evropu. Moram da vam priznam, gospodine ministre, da sam zapanjen. Naprotiv, pozivam građane Srbije da svi krenu u Evropu. Valjda je to cilj, da idemo u Evropu. Ne razumem, gospodine ministre, kakva je razlika između odlaska u Evropu devedesetih godina i 2010. godine?
Stvarno mi nije jasno, gospodine ministre, zašto niste obratili pažnju na takvu činjenicu, jer ste dosta vremena posvetili problemu koji nije na dnevnom redu, a vezan je za vraćanje nekih građana koji su otišli zato što traže politički azil. Verujem tim građanima da stvarno traže politički azil. Gospodine ministre, podsećam vas da su devedesetih godina tim istim građanima i predstavnici Evrope verovali. Šta se to desilo da im sada ne veruju i sada hoće odmah da ih vrate, a devedesetih su im verovali? Jednostavan je razlog: sada im politički nisu interesantni, a tada im jesu bili interesantni. Tada su uz njihovu pomoć i uz njihovu brojnost hteli da dokažu da je u Srbiji nedemokratski režim, da svi imaju i ljudska i politička prava, odnosno da tada nisu imali, a da sada imaju.
Pogledajte koliko je taj Zapad licemeran. Zašto bi mi sada trebalo da prihvatimo, zbog te njihove licemernosti, još da imamo štetu? Oni koji su otišli, koje su oni prihvatili kao političke azilante, jer drugačije nisu mogli da ostanu, ne treba da budu prihvaćeni u Srbiji. To je jedan od razloga.
Drugi razlog je – kako je uopšte moguće da vi prihvatite dvostruke aršine kada su u pitanju građani sa Kosova i Metohije? Vi kažete da oni koji prihvataju da se vrate na Kosovo i Metohiju idu direktno u Prištinu, a one koji ne prihvataju, zato što se boje za svoju sigurnost, prihvata Srbija.
Pitam vas, gospodine ministre, ako je to tačno, a sigurno je tačno, zar to nije najbolji dokaz kakva je to tvorevina na Kosovu i Metohiji? Kakvi su to paradržavni organi ili uopšte institucije i nakaza od države u kojoj građani nisu sigurni za svoju fizičku bezbednost? Zar to nije najočitiji primer? Ali, šta briga Evropu za to. Evropu to uopšte ne interesuje. Njima je bitno da se sada otarase onih koji su devedesetih godina dolazili u Evropu i koji im sada stvaraju teškoće.
Sledeće pitanje koje se postavlja – zašto mi da potpisujemo sporazume sa državama koje su priznale Kosovo i Metohiju? Prosto ne mogu to da razumem. Oni priznali nezavisnost Kosova i Metohije, a mi pristajemo da njima, faktički, činimo uslugu tako što sada ono što su uradili da bi nam naneli štetu prihvatamo kao nešto što je potpuno normalno, uobičajeno, a da od toga mi imamo štetu. To meni uopšte nije jasno. Odnosno, jasno mi je kada uzmem u obzir šta sve radite i na koji način gledate da uništite ovu državu.
Idemo na sledeće tačke, koje su vezane za policijsku saradnju. Ovde se takođe postavlja jedno principijelno pitanje – o kakvoj je to saradnji reč, sem kada je u pitanju borba protiv terorizma, organizovanog kriminala, trgovine narkoticima itd? Postavlja se pitanje kakva je naša uloga u tome?
Ova poslednja afera vezana za braću Šarić najbolje govori, bar neke informacije govore, da je u suštini to obračun koji je imao za cilj samo da promeni vrh, odnosno da se promene uvoznici i distributeri kokaina, da je to sada prešlo u nečije druge ruke. Što se tiče tržišta, to će sve ostati po starom.
Siguran sam da neko iza toga stoji, jer, da se ne lažemo, sve to što je urađeno urađeno je pre svega u saradnji sa DEA, američkom službom za borbu protiv šverca narkotika. Ali, neke činjenice govore da se i ta služba na neki način rukovodi političkim motivima. Ne samo političkim, nego i ekonomskim motivima. Jer, bez obzira na borbu protiv narkotika, činjenica je da njih ima sve više, posebno na tržištu Srbije. Posebno je zabrinjavajuće to što sve veći broj dece, i to mlađeg uzrasta, postaju zavisnici od narkotika.
Postavlja se još jedno pitanje. Ovde navodite da ćemo potpisati policijsku saradnju sa Hrvatskom. Postavljam pitanje – ljudi moji, kako je to moguće? Kako je moguće da vi potpisujete sporazum sa državom u kojoj još uvek postoje tajne optužnice? Ima li zemlje na svetu gde to još funkcioniše? Posebno, sve te tajne optužnice su protiv Srba, što govori samo po sebi. Vi još potpisujete sporazum sa takvom državom. To je prosto neverovatno!
To je egzemplar kršenja ljudskih prava i sloboda, da postoje tajne optužnice, da niko živ ne zna da ste optuženi i da u onom momentu kada to odgovara hrvatskoj državi, ako se neko pojavi sa tih tajnih optužnica, čak i ako ga nema, mogu da ga stave, jer tajna je, otkud znamo koliko takvih ljudi ima, i da ga uhapse. Na taj način sprečavaju da se vrate oni koji su u zločinačkim akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ 1995. godine izvršili najveće etničko čišćenje na prostoru Evrope od Drugog svetskog rata. Mi sa njima treba da potpisujemo policijski sporazum. To je prosto neverovatno.
Nastavio bih, pošto sam izdvojio mišljenje, i sledećih pet minuta, ako mi dozvolite.
(Predsednik: Sada su na redu oni koji imaju mogućnost da obrazlože izdvojeno mišljenje. Vi ste prvi među njima. Izvolite.)
Hvala vam veliko. Prema tome, mislim, gospodine ministre, da je trebalo o ovome dobro da razmislite i da ne dovodite našu državu u ovakvu poziciju.
Imamo ovde još jednu tačku, jedan zakon, odnosno protokol, koji će SRS podržati. To je vezano za Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola. Smatramo da je to potrebno, da postoji jedan broj građana koji rade ne samo u Španiji, nego i u drugim zemljama EU i da bi ovakve protokole trebalo potpisati sa svim zemljama EU.
Gospodine ministre, pre nego što ste uopšte razgovarali sa svim ovim državama o potpisivanju ovih protokola, trebalo je da tražite da potpišete i ovakav protokol sa tim zemljama. Pre svega mislim da je to trebalo da uradite sa Italijom. Siguran sam da ste vi obavešteni o problemu koji je imalo nekoliko hiljada naših građana (ne znam tačno, od 1.500 do 4.000 i nešto), koji u Italiji voze kamione, autobuse i koji su prošle godine morali da napuste Italiju jer nisu mogli više da se bave tim poslom zato što Italija više nije priznavala dozvole koje su izdate u Srbiji, odnosno SRJ.
Sada postavljam pitanje zašto vi, gospodine ministre, niste učinili više da se taj problem reši u korist naših građana? Ako stvarno oni cene našu državu, uvažavaju sve te stvari koje su se ovde pokrenule, hvale nas na sve moguće načine, zašto ovakvim jednostavnim gestom ne pokažu da je to stvarno, da to nije samo forma i da to nema samo jednu jedinu pozadinu iza sebe, a to je da nas što više uvlače u taj put koji su nam oni sami odredili, dok potpuno ne budemo prihvatili nezavisnost Kosova i Metohije.
U pozadini svega stoji ono što nam svakog dana, sada već otvoreno, prete – da ćemo morati da uspostavimo dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom. To uopšte više ne može ni na koji način da se razume kao savet ili da se prihvati kao savet. To je direktna pretnja i upozorenje – ukoliko ne prihvatite da imate dobrosusedske odnose, nećete moći u Evropu. I to redom, od engleskog, nemačkog ambasadora. Ovaj sadašnji nemački ambasador je malo finiji i rafiniraniji. Prethodni znate šta nam je rekao, gospodin Cobel, sećate se, gospodine ministre – budite dobri, inače, imamo mi i druge načine. Da nas podseti šta sve imaju rekao nam je da 1918. godine nismo ušli u ovim granicama u Kraljevinu SHS.
Verovatno sad to javno ne govore, možda govore vama u neposrednim susretima, možda je to razlog zbog čega vi mislite da ćete prihvatanjem ovakvih stvari možda izbeći da na dnevni red dođe i nešto ozbiljnije. Međutim, gospodine ministre, siguran sam da nas ne očekuje ništa dobro, da mi u svim tim odnosima sa EU i zemljama EU na prvo mesto treba da stavimo pitanje Kosova i Metohije i da to bude pitanje svih pitanja, i dok se to ne reši da mi vodimo računa šta sve prihvatamo.
Na kraju, ponovo pozivam građana Srbije, spremite se i svi krenite u Evropu, jer to je cilj i nemojte da se obazirete na ove pozive …
(Predsednik: Vreme.)
… ministra unutrašnjih poslova jer mislim da to nije dobro za vas. Hvala vam veliko.

Među onima koji su izdvojili svoje mišljenje na Odboru je i gospođa Nataša Jovanović, koja želi reč. Izvolite.

Hvala vam. Gospođo predsedniče, gospodine ministre, u ovom izdvojenom mišljenju ću govoriti samo o jednom sporazumu koji ste potpisali u avgustu mesecu 2009. godine, ne umanjujući značaj ovog sa Kraljevinom Španijom, vezano za vozačke dozvole, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ali, ovo je zaista od izuzetne važnosti, kada je u pitanju sporazum sa Švajcarskom o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, zato što je to put koji će omogućiti da rešite jedan nezavršeni slučaj, a to je duvanska mafija, na čijem čelu je Stanko Subotić Cane.
On se, po nekim informacijama koje su preneli mnogi evropski mediji, u najvećem broju dana u godini, osim u Crnoj Gori, gde ima utočište od svog političkog mentora Mila Đukanovića, čiji je finansijer i za koga obavlja sve prljave poslove unazad petnaest godina, nalazi u Švajcarskoj. Čak postoje ozbiljne indicije da on ima švajcarsko državljanstvo, svakako ima i državljanstvo neke druge zemlje, ali njegov najveći kapital je koncentrisan u Švajcarskoj, pored onoga što ima u Crnoj Gori, a što po predlogu naše zemlje, pošto je on stavljen na Interpolovu crvenu poternicu u avgustu mesecu 2007. godine, crnogorska vlast nije htela da mu oduzme, odnosno da stavi zabranu na korišćenje te imovine u Crnoj Gori.
Međutim, ovde sada postoji ozbiljna opasnost da će švajcarske vlasti da ga štite, iako se on, po saznanjima koja su izneli neki potencijalni svedoci u postupku protiv njega, a naročito gospodin Ratko Knežević, poznati crnogorski biznismen i nekadašnji predstavnik te države, odnosno Republike Crne Gore, dok smo još bili u zajedničkoj državi, u Vašingtonu...
Dakle, Stanko Subotić je ozbiljan kriminalac i vi to vrlo dobro znate. On ne samo da je označen kao vođa duvanske mafije, koji je naneo ogromnu finansijsku štetu državi Srbiji u periodu od više od deset godina, već je i neko ko se sumnjiči da je naredbodavac pojedinih ubistava u Srbiji, najpre Radovana Stojčića Badže, nekadašnjeg zamenika ministra policije, a zatim i drugih ljudi u lancu, koji su označeni kao deo duvanske mafije.
Ovaj sporazum u članu 2. kaže da će naša država da sarađuje sa Švajcarcima u oblasti borbe protiv svih kriminalnih aktivnosti, a naročito, i onda su nabrojana (od slova a. do slova l.) ta krivična dela. Međutim, gospodine ministre, mi smo sada u velikom problemu zbog činjenice da se na poternici koja je izdata za Stankom Subotićem u avgustu 2007. godine koristi isključivo jedna reč „fraud“, što znači prevara. Prevara, on jeste zaista evropski poznat i na Balkanu je jedan od najvećih kriminalaca, svi u Srbiji znaju da je prevarant, ali to nije pravno dobro uobličeno krivično delo na toj poternici.
Ovde imamo pod tačkom a. organizovani kriminal; zatim, pod tačkom f. trgovinu narkoticima, što može da ga dovede i te kako u vezu sa braćom Šarić, o čemu će naknadna istraga pokazati da je tačno; zatim, pod slovom j. pranje novca i privredni kriminal, što je tačno; korupcija, što se odnosi na kupovinu pojedinih političara u zemlji, pre svega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Jer, kao što vam je poznato, gospodine ministre, BIA nas je obavestila pre 15 dana, na naše direktno pitanje, da su Nikolić i Vučić imali sastanke u hotelu „Ric“ u Parizu odmah pošto je za Stankom Subotićem Canetom raspisana Interpolova poternica zbog toga što je označen kao vođa duvanskog kartela, najvećeg na Balkanu, kao jedan od najopasnijih kriminalaca.
Dakle, po svedočenju, odnosno iskazima upravo malopre pomenutog gospodina Kneževića u više medija, kako u Srbiji tako i u drugim državama, oni su tog dana kada su se sastali, prvi pa drugi, pa ko zna koliko puta, BIA je rekla da ne zna prirodu i karakter tih susreta, ali svakako ih je bilo, dobili najmanje pet miliona evra za razbijanje SRS i za otimačinu stranke u trenutku kada je najveća opasnost pretila našem predsedniku, koji se već sedam godina herojski bori u Haškom tribunalu.
Sada možete da intenzivirate …
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, saradnju sa švajcarskim vlastima ako oni to budu hteli, ali sam sigurna da ga oni štite i da pre svega imaju, i uvek će vam reći, tu pravnu proceduru i smetnju zbog toga što je, ponavljam, pogrešno pravno formulisana poternica koja je raspisana za Stankom Subotićem; umesto reči „prevara“, trebalo je da bude „organizovani kriminal, krijumčarenje“ i sve ono što sam rekla. Zahvaljujem.

Da li još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje želi reč?
Gospodin Jadranko Vuković i Branimir Đokić nisu tu.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozdravim to što se donosi ovaj set zakona, ali ne na ovakav način. Veoma je loše kada jedanaest zakona ili sporazuma ide u paketu, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ovo je trebalo razvrstati u više tačaka da bismo mogli da prodiskutujemo o svakom problemu, da nam se ne provuku neke greške koje su se do sada u mnogim zakonima koje smo donosili, u mnogim odlukama provlačile.
Imamo problem zato što ovde dođu ministri i donesu jedan paket zakona. Sećam se poljoprivrede, petnaest zakona odjednom, pre podne, sve u paketu usvojimo, načelna rasprava, i uveče se pohvalimo u medijima da je usvojeno jedanaest zakona u načelu, petnaest zakona u načelu i to je uspeh. Svi ponavljamo jedno – to je EU, to su evropski zakoni, mi se približavamo EU itd.
Juče smo imali drugog ministra, koji je, nažalost, na ovakav način, u paketu, zloupotrebljavao neke odluke Vlade, a možda i parlamenta. Pričao nam je priče, čak je upotrebio i jednu rečenicu koja ne može da se opravda u parlamentu, čudim se da ga predsedavajući nije opomenuo kada je rekao – onaj ko to kaže laže kao pas. Narodna poslovica kaže da pas može da bude veran, a ne može da laže kao pas; to nisam čuo, prvi put sam čuo od ministra Sada mogu da kažem – laže kao ministar. Zašto? Zato što je izneo niz laži.
(Predsednik: Gospodine Iliću, samo da vas malo usmerim na današnju temu.)
Vraćam se odmah na temu. Očekujem od ministra Dačića da preduzme neke mere da bi mnogi sporazumi sa državama bili u redu, da o njima ovde prodiskutujemo. Samo da pročitate dnevni red treba vam vreme, a tek da nabrojite tačke dnevnog reda, a tek da prodiskutujete o svakoj tački, onda vam treba izuzetno mnogo vremena.
Prema tome, ovo nije dobro. Pitam vladajuću koaliciju – gde se žurite, čemu tolika žurba? Zašto ovoliki paketi? Čuli smo pre neki dan da je EU najranije 2017. godine.
Da se ne bi provlačile neke greške, koje se ovde provlače jer se lovi u mutnom... Kada se nešto usvaja u jednom paketu svašta se provuče i ljudi ne obrate pažnju, o pojedinim tačkama niko ne kaže nijednu reč. Imamo slučajeve i juče smo raspravljali, učestvovao sam u toj raspravi …
Od vas, gospodine ministre, očekujem da razrešite veliki problem, a s obzirom na to da je ugroženo ministarstvo koje je dobila vaša partija, Ministarstvo za energetiku, čiji je ministar gospodin Škundrić, očekujem i njegovu reakciju, očekujem i javnu reakciju EPS-a, da se oglasi, iz više razloga.
Pre nekog vremena Vlada Republike Srbije je donela jednu odluku i odobrila EPS-u zaduženje od 32.000.000 evra, da postavi optičke kablove na koridorima. EPS je završio, postavio i to je mreža optičkih kablova koje je postavio EPS u Srbiji i zadužio se kreditom od 32.000.000, a taj kredit sad stupa na otplatu. Da li smo se nekada na Vladi dogovorili da neko od javnih preduzeća Srbije dobije dodatne prihode od korišćenja koridora optičkih kablova?
Juče je ministar Dulić opravdavao da je dobro da uđe sa optikom neka „Nuba invest“, firma koja pere pare u Srbiji. Ko je uplatio „Putevima“ pet miliona evra?
(Predsednik: Gospodine Iliću, opet ću morati malo da vas usmerim.)
Ovo su sporazumi koji se potpisuju sa državama. Imamo sporazum sa Slovenijom, ali nemamo sa njihovim kriminalcima. Potpišemo sporazum sa Španijom, sporazum sa mnogim državama potpisujemo, ali ne sa kriminalnim grupama, koje peru pare preko Srbije i sve se to uvrsti posle kao da imamo određene sporazume sa tim državama.
Molim vas da jedan sistem u ovoj državi, koji je kompletno završen i koji se sada koristi sa 20% kapaciteta, a 80% je slobodnog kapaciteta … Sada neko pravi nov sistem, paralelan sistem, izbacuje EPS iz korišćenja u sistemu telekomunikacija. Kako je moguće da neko ko nema dozvolu, licencu, odobrenje RATEL-a uđe u ovako veliku investiciju?
Ako vozite i zaustavi vas saobraćajni policajac, gospodine ministre, i prvo vas pita da mu date vozačku dozvolu, a vi kažete – nemam dozvolu, on dalje sa vama ne razgovara. Znači, napravili ste prekršaj, niste kvalifikovani da vozite. Ne možete da vodite velike investicije u Srbiji itd.
Džaba svi ovi sporazumi što se potpisuju kada paralelno članovi naše vlade, ljudi iz vladajuće koalicije koriste i zloupotrebljavaju vlast, pribavljaju na brzinu odobrenja od javnih preduzeća. Ovde smo imali ministra infrastrukture koji je rekao da nema pojma o tome; u njegovom je resoru, uvode nam raznorazne Tomažiće, raznorazne Subotiće, raznorazne ljude ovde koji dolaze i rade određene poslove.
Prema tome, molim vas da kao resorni ministar preduzmete sve radnje, a ja ću vam dostaviti kompletnu dokumentaciju, da vidite o čemu se radi. Nazovite gospodina Škundrića, popričajte sa EPS-om da li je tačno da je ova država uložila u prirodni resurs; uzela kredit i napravila veliku investiciju u Srbiji, sprovela optičke kablove i pokrila celu teritoriju Srbije. EPS kaže u svom izveštaju da je to najsavremenija optika na Balkanu trenutno, kompletno završena.
Sada dolazi firma koja ima 3.000 evra na računu, nema direktora, nema nikoga, ne postoji nijedan zaposleni i dobija ogroman posao, na mala vrata. Kako je to moguće u jednoj državi koja hoće da uđe u EU? Ovde smo slušali svašta juče, slušali smo odbranu ministra koju mali Đokica ne bi razumeo, a kamoli neko drugi. Molim vas da preduzmemo sve mere.
Druga stvar, što se tiče Kosova, molim vas, da li će se ove dozvole za transport tretirati... Već sada na Kosovu traže, evo, „Lasti“, „Putniku“ i mnogim drugim našim firmama, za ulazak na Kosovo traže dozvole koje važe za Nemačku, Francusku, ostale zemlje. Da li će to postati praksa ili će se sa Euleksom dogovoriti da Srbi sa svojom pokrajinom mogu komunicirati u prevozu kao što je to sada bilo? Ili će morati da se ponašaju kao da je Kosovo treća država i da imaju CEMT-ove i sve one dozvole koje važe za čitavu Evropu?
Prema tome, to je veoma važno pitanje, koje moramo pokrenuti i videti kakav je status srpskih prevoznika i prevoznika sa Kosova u ovoj situaciji. Da li će ovo što se tražilo ovih dana „Lastinim“, „Putnikovim“ autobusima i ostalima da se konačno primenjuje i mi iz toga nećemo moći da izađemo?
Upozoravam vas da u pregovorima, koji će sigurno biti ovih dana, Kosovo treba da se tretira onako kako Ustav Srbije nalaže, a nikako kao treća država, potpuno nezavisna i da koristi Euleks, nešto što nije deo Rezolucije 1244 i nije u dogovorima koji su do sada postignuti. Prema tome, to je izuzetno važno za Srbiju. Nadam se da ćete tu nešto uraditi.
Drugo, sa Crnom Gorom ovih dana su se dogovarali mnogi sporazumi, a ja postavljam jedno pitanje, gospodine ministre, pošto je u vašem sektoru aviosaobraćaj, kako je za avio-prevoznik iz Crne Gore dobio dozvolu da leti iz Srbije, da bude preduzeće formirano u Srbiji? Čija su to sredstva? Čija je to privatna kompanija?
Kada sam bio ministar i kada smo bili zajedno, Srbija i Crna Gora, isti je zahtev podnela jedna sumnjiva kompanija i nismo joj dali dozvolu, ali je htela da leti iz Pljevalja, iz Crne Gore. Sada je pitanje, da li je to ista kompanija koja je došla u Srbiju da potopi JAT, koji je veliki srpski brend, i da počne da preuzima kompletno linije koje je koristila srpska nacionalna aviokompanija JAT? Prema tome, koja je uloga tog prevoznika? Ko je taj prevoznik? Čiji je kapital? Ko je otvorio firmu? Čija je firma? Ko je dao odobrenje? Da li je to stav Vlade ili je neko pojedinačno dao odobrenje za tako nešto?
Što se tiče ovih optičkih kablova, molim vas da se pregleda da li je tačno da je EPS dao saglasnost na to, a trebalo je da da. Da li je tačno da je RATEL dao dozvolu distributeru ili nije dao? Da li je tačno da je Ministarstvo za telekomunikacije dalo saglasnost ili nije? Ovo je međunarodni tranzit i on će se izuzetno mnogo koristiti u Srbiji i donositi izuzetno velike prihode. Samo ovo što se sad radi donosi 45.000.000 evra godišnje, čisto od tranzita.
Prema tome, očekujem da se sve ovo proveri i preispita i da se u ovim međunarodnim sporazumima povede računa o Srbiji, da se prirodni resursi Srbije ne daju u bescenje i da se ono što je vekovima sticano u Srbiji i ono što je bogatstvo ove države ne troši u bescenje, a posebno ne daje nekim evropskim, slovenačkim, hrvatskim, bilo kojim tajkunima da ovde na osnovu investicija peru pare i da ulažu u Republiku Srbiju svoj, izuzetno sumnjiv, kapital. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Kako sada ne bih ponavljao ove primedbe zbog povezivanja jedanaest tačaka dnevnog reda u jedinstvenu raspravu i da ne bih ponavljao ono što godinama priča SRS, a neko ne želi to da čuje, neko ne veruje u to što mi pričamo, za današnju raspravu ću da koristim podatke iz inostranstva, podatke iz SAD, podatke iz Evropske unije, kojoj vi fanatično stremite. Ako u ovim podacima koji dolaze iz Brisela prepoznate današnje diskusije od pre nekoliko godina, nije to slučajnost.
Ova vrsta uvoda je mnogo važnija za građane koji prate ovaj prenos da bi mogli jednostavno da shvate da je greška Srpske radikalne stranke samo ta što nije povezana sa tajkunima, nije povezana sa organizovanim kriminalom, ne radi za strane obaveštajne službe. Ako je to neka greška, onda mi to priznajemo kao grešku. Uvek smo iznosili političke stavove koji izražavaju, pre svega, elementarne interese naroda i države. No, da krenemo redom.
Dana 4. februara 2008. godine Evropska unija je objavila u svom službenom listu jedan dokument koji se zove „Misija Euleks“. Dana 9. januara 2008. godine Hašim Tači je izabran za predsednika te njihove vlade. Dana 16. februara 2008. godine Evropska komisija je odlučila da misija Euleks dođe na Kosovo i Metohiju. Dana 17. februara 2008. godine 109 navodno poslanika, sa bogatom terorističkom prošlošću, koji su predstavljeni kao poslanici njihove skupštine, doneli su odluku o nezavisnosti Kosova.
Ako tu stanemo i pogledamo šta se dešavalo, vidimo da su SAD 18. februara, znači, jedan dan posle proglašenja, priznale nezavisno Kosovo. Francuska je to uradila 18. februara 2008. godine, Italija 21. februara 2008. godine, Švajcarska 27. februara 2008. godine, Hrvatska 19. marta 2008. godine, Norveška 28. marta 2008. godine i tako dolazimo do nekog broja od 65 ili možda i više država koje su priznale nezavisno Kosovo.
Samo da vas podsetim, 8. oktobra 2008. godine Generalna skupština je odlučila da zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da vas podsetim i da te 2008. godine Narodna skupština, odnosno većina u Narodnoj skupštini nije dozvolila da se raspravlja o nekoj budućoj rezoluciji koja se tiče Kosova i Metohije i statusa Euleks misije.
Ujedinjene nacije kažu da je, krajem decembra 2008. godine ta misija je došla na teritoriju Kosova i Metohije, zadužena za tri tačke: policiju, pravosuđe, carinu. Misija ima nekoliko hiljada učesnika koji treba da pomognu da se ojačaju pravni aspekti i pravni kapaciteti nezavisne države Kosovo, na čelu sa Hašimom Tačijem.
Naravno, Evropska unija je požurila, ona je 18. februara, dan posle proglašenja, donela jednu odluku, koja nije bila baš obavezujuća, više kao preporuka, pa su 22 države od 27 koje su činile EU priznale nezavisno Kosovo. To, naravno, nisu uradile Slovačka, Grčka, Rumunija, Španija i Kipar. To nikakva smetnja nije za Euleks, jer oni u Briselu kažu – Boris Tadić je prihvatio misiju Euleks. A, 2008, 2009, 2010. godine i u nastavku sledi i onaj drugi deo operacije koju vodi NATO pakt, da se formiraju kosovske oružane snage od 2.500 vojnika i 800 rezervista.
Vidite i sami da se polako, korak po korak, ali sigurno završavaju neke vrlo važne deonice da se napravi pritisak da neko dođe na vlast u Srbiji, da prizna nezavisno Kosovo i Metohiju i da se završi posao što se tiče Saveta bezbednosti, Ujedinjenih nacija, Međunarodnog suda pravde i svega i svačega.
Onda imamo jedan dijabolični pristup toj politici – neću da priznam, neću ništa da potpišem, ali se sve čini da se Kosovo i Metohija faktički udaljava od Republike Srbije. Ono što su bile paralelne šiptarske institucije sada su paralelne srpske institucije, pa se sada skače i na srpske paralelne institucije, kako to kažu, preko Gorana Bogdanovića i Borisa Tadića. To sve stoji u dokumentima Saveta bezbednosti i EU, jer oni računaju na ove svoje igrače.
Samo da ovu čisto činjeničnu osnovu dopunim sa nekoliko vrlo važnih detalja. Znači, pored onih struktura koje dolaze preko EU, i Hrvatska, Turska, Švajcarska, Norveška i SAD maksimalno su uključeni da pomognu misiju Euleks. To bi bilo kao Euleks plus. Samo da vas podsetim, Hrvatska i Slovenija su odavno u tom procesu, pre nego što se to i ozvaničilo. Već deset godina oni pripremaju buduće administrativne kadrove nezavisne države Kosovo. Oni su samo nastavili nešto u kontinuitetu da rade.
Kakvo je sada stanje? Da vam objasnim, nekada se pričalo da je Avganistan teritorija gde se proizvodi droga; Kosovo i Metohija pod upravom Tačija i OVK, pa bez obzira na to da li bili teroristi ili sada oprani, amnestirani borci za velika ljudska prava, Kosovo se tretiralo kao veliko skladište droge. Naravno, onaj deo NATO pakta koji kontroliše i jednu i drugu lokaciju nalazi se u Napulju, a znate da i tamo neka mafija vlada. Međutim, u međuvremenu se nešto promenilo.
Gospodine Dačiću, poslednji izveštaj koji su Amerikanci napravili, a koji se tiče Balkana, sadrži jedan deo koji daje najbolju sliku o demokratskoj vlasti u Republici Srbiji od 2000. godine do danas. Kaže se da imaju taj dokument i prema tom dokumentu Rumunija, Srbija i Turska su važne tranzitne zemlje za šverc narkotika, a prema tom istom izveštaju putevi krijumčarenja takođe su, ali u mnogo manjoj meri, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, zamislite, na Kosovu i Crnoj Gori. Albanija se smatra snabdevačem kanabisom, dok Bugarska proizvodi nešto drugo. Znači, demokratski smo se našli među nekoliko vodećih država koje omogućavaju nesmetano krijumčarenje droge preko ovog prostora.
Samo da vas podsetim na vizionarske poteze koje je već 9. januara 2008. godine preduzeo Hašim Tači. Jedna rečenica kaže – kada je on imenovan za petog premijera... Zapamtite, on je peti premijer Kosova. Kad kažem peti premijer Kosova, onda se setite i Nebojše Čovića i svih onih koji su od 2000. godine naovamo raznim sporazumima i pričama o tome da se na teritoriji Kosova i Metohije nalaze naši prijatelji, naši partneri... Vidite, ti prijatelji i partneri su napravili petog premijera 2008. godine. Znači, oni od početka ne kriju kakav je njihov koncept.
Šta je on rekao 9. januara? Da proglašenje nezavisnosti sledi za nekoliko nedelja, ali da nezavisnost neće biti proglašena bez odobrenja SAD i najvažnijih država EU.
Da vas podsetim, pošto je većina bila 21. februara na onim mirnim i dostojanstvenim protestima gde je trebalo da pokažemo kao narod i kao država da se ne slažemo sa otimanjem teritorije, samo je jedan bio odsutan, otišao na turističko putovanje u Rumuniju, a onda su neki izazvali neke nemire da bi omalovažili skup... Slično su uradili i posle nekoliko meseci na Trgu Republike, ali to njima na dušu, pa neka razmišljaju. Hvala Bogu, ima ljudi koji još nisu zaboravili i pamte sve šta se dešava.
Da sada malo ispričamo o toj Švajcarskoj. Vidite, Švajcarska je bila na čelu onih koji su 1990. godine primali azilante. Neki put su pričali da su to azilanti, neki put uopšte nisu hteli ni da definišu tu grupu ljudi, ali se tamo proširila i bila je vrlo organizovana ta narkomafija Albanaca. Da vas samo podsetim na neka imena i na neku vladu iz perioda od osamdeset i neke godine, krajem devedesetih godina, Bukoši itd., uvodili su poreze da finansiraju OVK, nezavisnost itd. Sve je to pomagala Švajcarska. Švajcarska već nekoliko godina predvodi jednu drugu ekipu država, koja želi na sve moguće načine da uspostavi dobrosusedske odnose između Srbije i Kosova, pod navodnicima, kako bi se iz Švajcarske prebacio što veći broj ljudi koji predstavljaju smetnju za Švajcarsku.
Slična je situacija i sa drugim državama EU. Kada su donosili neku odluku o ukidanju tih viza za državljane Republike Srbije imali su u vidu samo one državljane Republike Srbije koji imaju para za naučni, turistički i neki drugi boravak u zapadnoj Evropi. Znači, imali su u vidu samo one koji će da potroše pare. Nisu oni imali razumevanja za one koji ne mogu da prežive u Srbiji zato što je u Srbiji takva privredna struktura, znate i sami kolika je ekonomska kriza, koja se svakodnevno produbljava, i kolika je socijalna beda.
Sada se postavlja pitanje azilanata. Nisu politički, nego su socijalno-ekonomski, traže utočište, ali zapadna Evropa zatvara. Nemojte da se čudite, nije to samo prema Srbiji, koja nije članica EU, nešto slično imaju i prema Rumuniji. Napisi kažu da se u Beču vlastima tresu noge zbog toga što mogu da nagrnu ljudi iz Srbije, a već imaju problema sa onima koji su iz Rumunije. U Italiji odavno razmišljaju kako nekim posebnim zakonom da regulišu status Rumuna koji nelegalno borave, doduše sa pasošem koji važi u EU, pošto je Rumunija članica EU, ali ne znaju kako da izađu sa tim problemima na kraj. Drže tu priču.
Javna je tajna da u Rimu verovatno ima 40% više žitelja nego što statistika kaže. Slična je situacija i sa drugim evropskim gradovima. Ne pokazuje EU ili svaka od država posebno – pa, imali ste prilike pre nekoliko dana da gledate gospođu iz Brisela – neku humanost i opredeljenost za ljudska prava. I socijalno ugrožena lica treba da imaju neka ljudska prava. Ne, šalju ih u Srbiju, jer su Srbi nametnuli priču o jednom karantinu.
Sada je poenta u tome šta radi naša vlast. Kako se naša vlast ponaša? Naša vlast se ponaša po sistemu – sto lica; kako se ukaže potreba, tako se menja, pa može Boris Tadić da se pojavi sa blagim licem, može da se pojavi sa ljutim licem, može da se pojavi i da kaže – EU nema nikakve alternative, i uopšte mu ne smeta da sutradan kaže – Rusija je naš najvažniji partner, prekosutra da kaže – neću ništa da potpišem, a onda kaže – idemo u EU, neću da priznam nezavisno Kosovo, idemo u NATO pakt, moramo da vodimo računa itd.
Milijardu finesa postoji u medijskom predstavljanju. Šta je to državna politika? Jedna jedina je državna politika, bez obzira na ove boje i na ove maske koje se pojavljuju – to je ostati na vlasti, pa može i minus, može i plus, samo je potrebno da se dovoljno nasekiraš ili da izgledaš zabrinut kako bi građani sa tobom podelili brigu. Pojavi se neka takva grimasa da čovek jednostavno po 24 sata dnevno samo razmišlja o tome šta će da se desi, šta se to dešava.
Juče je Mirko Cvetković podneo izveštaj o radu Vlade, ali Miškoviću na Kopaoniku, a ne u Narodnoj skupštini. Šta je sa institucijama? Ne treba da postoje. Samo je jedna institucija važna, koalicioni kapacitet, nema Narodne skupštine, pa ni ministri nisu bitni toliko, vidite i sami, mogu da rade šta god hoće. Lokalne vlasti, šta to njih interesuje? Da se opstane na vlasti, da se završi posao.
Koliko ćemo još godina da slušamo – za evropsku Srbiju, za evropski Negotin, za evropski Pirot, za evropski Aranđelovac? Sve je evropsko. Vidite li vi kakav odgovor dolazi od te vaše fantazije zvane Evropa? Nije mi jasno kako mi možemo da zaključimo neki sporazum sa Švajcarskom, koja je priznala nezavisno Kosovo. Kako da zaključimo ugovor sa jednom Francuskom, koja je među prvima priznala nezavisno Kosovo?
Poneo sam ovde da vam pročitam šta je rekao Sarkozi kada je izabran za predsednika Republike u Francuskoj, kako on vidi Francusku, pa azilante, pa proširenje itd.
Mi smo žrtve. Zašto? Ne vodimo računa. Imamo takvu vlast koja ne vodi računa o interesima građana. Šta je interes građana? Verovatno ili sigurno se nalazi u Ustavu Republike Srbije. Koja je to država na svetu koja bi zbog nekog sporazuma kojim će da se obuhvati hiljadu lica žrtvovala deo svoje teritorije i onda krenula u razgovore kao da ništa nije bilo?
Pre nekoliko dana je jedna komisija u američkom Kongresu sa glasanjem 23-22 usvojila Predlog rezolucije gde se Turcima prigovara nešto što su uradili 1915. godine sa Jermenima, kada je, po nekoj proceni, milion i po ljudi stradalo, gde od Baraka Obame traže samo da aprila ove godine u obraćanju naciji pomene da je taj masakr kao genocid. Turska je odmah povukla svog ambasadora, nije bila potrebna vlada, nije potreban akcioni plan, nije bilo ništa potrebno, ali je reagovala kao ozbiljna država.
Kada kod nas treba da se reaguje ozbiljno kao država naši ministri moraju da idu u „Utisak nedelje“ da podnesu izveštaj, da se pravdaju. Kome se pravdaju? Zašto se pravdaju? Zato što poštuju Ustav? Moraće da se pravdaju ovde ako ne poštuju Ustav. Ustav mora da se poštuje.
Švajcarska sada organizuje seminare, pa i u okviru NATO pakta, finansira, iako nema veze tamo sa njima, samo da se iznađu modaliteti kako da se vrati neki građanin. Slično je i sa drugim državama EU. Mi idemo da sa njima zaključujemo sporazume.
Naravno, ova moja kritika ne odnosi se na Španiju, pošto ona ne priznaje nezavisno Kosovo, ne odnosi se na ugovor koji se odnosi na Izrael. Izrael je ozbiljna država. Da li se nekome sviđa ili ne sviđa njihova politika i ono tamo, ali oni su ozbiljna država. Na svakom koraku kažu – država smo.
Ako mi kao država držimo do našeg ponosa, do našeg dostojanstva, do naših interesa, svi će da nas poštuju. Ako mi idemo po ovom sistemu, readmisija, policijska saradnja... Kakva policijska saradnja, oni proterali 500.000 ljudi iz Republike Srpske Krajine?!
Šta bi se to promenilo ako ne bi bilo ovih sporazuma? Ništa. Zašto? Postoji Interpol. Kako poštuju ovi u Interpolu i ove države članice Interpola naše zahteve i naše poternice? Znate i sami, iz 17 pokušaja počinju ozbiljno da razmatraju, pa te zaustave na aerodromu, pa ga puste, pa zaustave, pa ga puste. Čekua iz Kolumbije su dovodili Francuzi, pa je morao Artemije da se pomeri da bi Kušner došao jer neće on da prođe kao Bajden.
To je sve vaša politika, koja uništava ovu državu. Ovo nije priča o EU, ovo nije priča o NATO paktu, ovo je priča o ljudima koji su na vlasti u Republici Srbiji, koji su u stanju da nam prikažu svaki ovaj sporazum kao neku korist. Za koga? Koliko njih? Petnaest, dvadeset hiljada? Šta da radimo sa stotinama hiljada onih koji su proterani sa Kosova i Metohije? Valjda smo pokrenuli postupak pred Međunarodnim sudom pravde zbog tih ljudi i zbog države.
Kaže se – priča se o teritoriji, a zaboravlja se na ljude. Pa, na toj teritoriji valjda žive neki ljudi. Evo, ovi koji samo pričaju o ljudima, poput EU, vrše diskriminaciju. Želimo u EU one koji imaju pare, koji će da dođu da pokažu…