Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije, prisutno je 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali 93 narodna poslanika, odnosno da ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)

Najpre gospodin Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, najpre želim da se obratim generalnom sekretaru Narodne skupštine gospodinu Veljku Odaloviću, a u vezi s pismom koje sam kao odgovor na postavljena pitanja dobio od direktora Javnog servisa Aleksandra Tijanića 28. decembra 2009. godine.

Molim vas, gospodine Odaloviću, pošto nisam u mogućnosti i ne znam kakve su moje zakonske mogućnosti, da ovo pismo dostavite državnom tužiocu za specijalni kriminal, čini mi se, specijalnom državnom tužiocu Mirku Radisavljeviću, jer će zbog trenutne istrage koja se vodi u vezi s prevarom miliona građana Srbije ovo pismo koje je meni gospodin Tijanić poslao doprineti rasvetljenju istine.

Da vas podsetim, poštovane kolege narodni poslanici, da sam početkom decembra sa ove govornice tražio obaveštenja i postavljao pitanja i sumnjao da se tzv. licitacijama SMS na Javnom servisu vrši prevara miliona građana Srbije. Na drugu intervenciju gospodina Odalovića dobio sam odgovor od gospodina Tijanića, koji brani... Pošto verujem da ostale kolege narodni poslanici nisu dobili ovaj odgovor, potrudiću se da preko skupštinskih službi sve kolege narodni poslanici dobiju odgovor na moje pitanje.

Dakle, izražavao sam sumnje već krajem 2009. godine, jer ko se imalo razume u neke igre, u neke zakone, video je i tada da nešto nije u redu. Tada sam insistirao na moralnoj odgovornosti direktora Javnog servisa, druga Aleksandra Tijanića, i dobio sam odgovor koji se može smatrati i pretnjom.

Samo ću da navedem nekoliko rečenica šta je odgovorio meni, a verujte da je to poruka i svima vama. Kaže drug Tijanić: „Mišljenja smo“, to on za sebe kaže, „da ovakva pitanja poslanika, koja u sebi sadrže kvalifikacije dovoljne za utuženje autora takvih kvalifikacija, snižavaju etički i civilizacijski nivo Skupštine“.

To je odgovor, odnosno u direktnom pismu gospodinu Odaloviću nije me ni udostojio ovog dela odgovora. Sačekao sam dva meseca, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, da direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić skupi hrabrost i da me utuži.

U međuvremenu, desilo se da su, na svu sreću i moje ohrabrenje, i mislim ohrabrenje miliona građana Srbije, državni organi intervenisali i da su neki ljudi pohapšeni, da je 160 ljudi privedeno na informativni razgovor u vezi s prevarom, licitacijama i prodajom automobila tim putem, odnosno dodelom nagrada na Javnom servisu. Tada sam insistirao na moralnoj komponenti.

Da li milioni građana Srbije, koji finansiraju pretplatama Javni servis u ovako teškoj ekonomskoj situaciji, zaslužuju da budu još i prevareni? Ono što tražim od druga Aleksandra Tijanića, u ime građana Srbije koji redovno plaćaju TV pretplatu, jeste da se više ne krije iza saopštenja u tri rečenice u nekom izvinjenju koje pročitaju spikerke.

Gospodine Tijaniću, skupi malo hrabrosti i večeras u pola osam u „Dnevniku“ izađi i izvini se milionima građana Srbije koji su preko Javnog servisa prevareni, pod jedan. Pod dva, objasni kako će da budu nadoknađene pare građanima Srbije koji su učestvovali, odnosno, narodski rečeno, navučeni na veliku prevaru putem Javnog servisa, tada sam rekao, koji nema školski program. Meni Tijanić zamera što sam rekao da je to kockarska igra. Sada se pokazuje šta je istina. Što god bude više istine, biće bolje za sve nas i građane Srbije.

Kao građanin i narodni poslanik sumnjam da je samo ova ekipa koja je uhapšena umešana u sve ovo. Verujem da je i neko iz Državne lutrije i sa Javnog servisa.

Prema tome, ponavljam, gospodine Tijaniću, prevario si se ako misliš da možeš da uplašiš narodne poslanike. Nisam se uplašio. Tebe pozivam da skupiš hrabrost, da izađeš u „Dnevnik“ u pola osam večeras, da se izvineš građanima Srbije, da se ne kriješ iza saopštenja kolegijuma i nekih saopštenja u tri rečenice. To je tvoja, najmanje rečeno, moralna obaveza, da izađeš kao direktor Javnog servisa, da se ne kriješ više iza nekog menadžmenta, iza nekog kolegijuma.

Ovo je svima nauk, samo deset sekundi, molim vas, kolege narodni poslanici, ne zato što je moja malenkost pokrenula ovo pitanje, nego svima nama, da moramo da zaštitimo integritet Narodne skupštine, da se vredi boriti i da iz nekih pitanja koja postavljamo ovde, hvala bogu da rade državni organi, može da se sazna istina, pogotovo što se tiče onih koji pljačkaju građane Srbije. Hvala lepo.

Gospodine poslaniče, obaveza Skupštine je da interveniše ako ne dobijete odgovor u roku od 15 dana, što smo i učinili. Nakon intervencije ste dobili odgovor i obaveza je da ga vama prosledimo, što smo takođe učinili, i tu su ingerencije Skupštine  završene.

Gospodin Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.

Hvala, predsednice. Ovo što ću pitati... U stvari, to je jedan zahtev koji bih postavio Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Naime, iako je više meseci prošlo od potpisivanja Protokola o policijskoj saradnji, koji se odnosi zapravo na demarkacionu liniju Kosova i Metohije i ostatka Srbije, narodni poslanici, pa ni javnost, nisu do sada videli neki zvaničan prepis ili kopiju izvornika tog protokola.

To je nešto što bi bila obaveza Vlade Srbije prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije.

U vreme stare SFRJ postojala su podzakonska akta koja su, iako su opšta akta po svojoj prirodi, na sebi nosila oznaku izvesnog stepena tajnosti, pa se ta akta nisu objavljivala u „Službenom listu“ ni u „Službenom glasniku“, ali je postojao poseban zbornik za objavljivanje takvih dokumenata koji po svojoj prirodi predstavljaju opšta akta.

Mi danas to nemamo, srećom nemamo, ali očigledno imamo tajna dokumenta. Nedopustivo je da narodni poslanici o ovome saznaju preko novina, preko dobro informisanih novinara koji objavljuju navodno integralnu verziju teksta u svojim dnevnim novinama. Neophodno je da u ovoj Narodnoj skupštini dobijemo taj dokument.

Ovo nije ni pitanje, nego je zahtev da nam se u roku koji Poslovnik predviđa dostavi taj dokument na 250 imena ove Narodne skupštine, jer, na koncu, i kada kritikujemo poteze Vlade moramo kod sebe imati zvaničan dokument kada o njemu govorimo.

Naša teza je jasna i kada se dostavi dokument potvrdiće se da je Sporazum o policijskoj saradnji još jedan od akata Vlade Srbije kojima se na faktički način priznaje nezavisnost, tzv. nezavisnost Kosova i Metohije, bez obzira na velike reči koje se mogu čuti. Izjavu ministra Vuka Jeremića datu u Budimpešti ja bih potpisao u celini; dakle, protiv takvih reči mi ne možemo imati ništa protiv, one zvuče dobro. Ali, jedno su reči, a drugo su dela. Politika se ne dokazuje samo rečima i onim što izgovorimo, nego i onim što činimo.

Ono što je do sada činjeno govori da je sadašnja vlast u Srbiji spremna da napravi velike kompromise kada je reč o statusu Kosova i Metohije. Kada se postavi pitanje prioriteta, da li je prioritet EU, da li je prioritet zaštita teritorijalnog integriteta, uglavnom kod većine političara vladajuće koalicije taj odgovor postaje zamagljen i stalno se kao mantra ponavlja prioritet učlanjenja u EU. Gde je tu zaštita elementarnih državnih interesa? Gde se to pokazuje?

Ako hoćete da ozbiljno razgovaramo o ovakvim stvarima, onda je neophodno da narodni poslanici dobiju ona dokumenta na koja po Ustavu i zakonima ove države imaju pravo.

Šta će se desiti na Brdu kod Kranja? Kako će da protekne taj susret? Odavde idu reči, ponavljam, kako država Srbija i njeni zvaničnici ne pristaju na tako nešto. Šta će se desiti sa ogromnim pritiskom – čitali ste Vordsvorta, britanskog ambasadora, pre neki dan u novinama – šta će se desiti sa ogromnim pritiskom o pravljenju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i Metohijom? Ko to koga treba ovde da ubedi u to da pravljenje dobrosusedskih odnosa sa delom teritorije sopstvene države ne znači de fakto priznanje nezavisnosti? To je pitanje elementarne logike.

Ono što nas zanima je kako država i kako vladajuća koalicija misli da se postavi prema tome? Iz dosadašnjeg delovanja i aktivnosti vladajuće koalicije mi vidimo očiglednu nameru da se dobrosusedski odnosi naprave, da se napravi taj veliki iskorak i kompromis prema zahtevima članica EU, jer će na kraju članice, a ne Evropska komisija, odlučivati o priključenju Srbije EU. Da vidimo kakva je linija odbrane ove države, da li je jedina linija odbrane ono što Vuk Jeremić...

(Predsednik: Vreme.)

…govori. Molim vas, dostavite nam Protokol o policijskoj saradnji.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS u decembru mesecu prošle godine postavio sam jedno pitanje Vladi i, evo, pre dan ili dva dobio sam odgovor. Naime, odgovor sam dobio pod oznakom „vrlo hitno“. Ako analiziram da su prošla četiri meseca, mogu samo da zamislim kada bih ovaj odgovor dobio da dokument nije označen sa „vrlo hitno“.

Inače, mi smo postavili pitanje povodom nečega što se desilo u opštini Bosilegrad, a to je jedan miting koji je organizovala parlamentarna vladajuća stranka u Bugarskoj na teritoriji naše opštine, gde su doveli 200 ljudi iz Bugarske kako bi taj miting uspeo.

U odgovoru koji sam dobio od ministra Dačića stoji da je miting uredno prijavljen i konstatovano je da je skup protekao bez narušavanja javnog reda. Predmet našeg interesovanja, u svakom slučaju, nije bio javni red i mi nismo u našem izlaganju, odnosno u pitanju doveli u sumnju da je javni red bio na nivou i da je sve bilo u redu. Ono što interesuje SRS jeste urušavanje ustavnog poretka, koji je bio doveden u pitanje kroz izlaganje svih onih koji su učestvovali na tom mitingu.

Ono što je za nas sporno i apsurdno jeste da se organizacija tog mitinga obezbeđuje kroz institucije države Republike Srbije, a oni koji na tom mitingu učestvuju istovremeno urušavaju njen ustavni poredak i njene institucije.

Ono što nas takođe iritira jeste i činjenica da se stvari u međuvremenu nisu zaustavile, nego dobijaju na svom intenzitetu i obimu. U međuvremenu, u Bugarskoj su se održale i neke emisije u kojima su bili predstavnici lokalne samouprave iz Bosilegrada, gde im je rečeno da će biti prvi poslanici zapadnih bugarskih pokrajina u bugarskom parlamentu, što oni, naravno, nisu demantovali.

Ono što se takođe nameće kao problem jeste i činjenica da je ATAKA, parlamentarna grupa koja je organizovala miting, vladajuća stranka u Bugarskoj. Mi ovakve stavove ne možemo da interpretiramo kao stav pojedinca ili opozicione bugarske stranke. Ovo na neki način predstavlja zvaničan stav bugarske države. Jer, ne može zakon koji predloži SPS ili G17 da ne bude stav Vlade, nego njihov lični stav. Pravim paralelu, poredim samo, ništa loše ne mislim.

Sada hoću državu da pitam, odnosno vas koji predstavljate vlast, da li ste upoznati sa činjenicom da je ta ista poslanička grupa podnela i predlog deklaracije bugarskom parlamentu i evropskom parlamentu, na osnovu kog traže preispitivanje granica Republike Srbije na području opština Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Babušnica? Predmet interesovanja nam nisu opštine koje su u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od tada naovamo dešavaju se čudne stvari. Dešavaju se stvari na koje država ćuti, zatvara oči, a koje se objektivno postavljaju kao problem u oblasti prosvete, u oblasti funkcionisanja lokalnih organa, što se tiče položaja i statusa onih koji škole završavaju u Republici Srbiji, na našim univerzitetima, koji su diskriminisani u odnosu na one ljude iz te opštine koji završavaju školu na sofijskom univerzitetu, perničkom ili nekom drugom u Republici Bugarskoj.

Srpska radikalna stranka traži odgovor od nadležnih državnih organa da li su nešto preduzeli, u skladu sa svojim zakonskim i ustavnim ovlašćenjima, da zaustave pogubno delovanje Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu, nadležnih institucija u Bosilegradu koje su se stavile u funkciju neustavnog, odnosno antiustavnog delovanja u Republici Srbiji? Šta su do sada učinili i šta će učiniti da ne dovedu u pitanje dobrosusedske i kvalitetne međunacionalne odnosne na teritorijama opština Bosilegrad, Dimitrovgrad, Babušnica, Surdulica i svih onih opština gde živi bugarska nacionalna zajednica? Hvala.