Na član 114. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Dragan Živkov i Dragi Damnjanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 115. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Radiša Ilić i Dragi Damnjanović.
Gospodine Iliću, izvolite.

Samo da pitam koliko je preostalo vremena poslaničkoj grupi.

Devet i po minuta.

Hvala. Podneo sam amandman na član 115. Predloga zakona o divljači i lovstvu i žao mi je što ministar nije ovde, možda bi i prihvatio ovaj amandman, pre svega u interesu lovaca i lovstva u Srbiji.
Očigledno je na osnovu reakcije i lovaca i narodnih poslanika i stručnjaka koji se pozivaju na preporuke međunarodnih FAO konsultanata da je ovaj zakon teško primenjiv. Po rečima Slobodana Grdinića, člana Komisije za pravna pitanja Lovačkog saveza Srbije, zakon je nejasan, nedorađen i neprimenjiv.
Od samog rečnika i definicija pojmova pa sve do prelaznih i završnih odredaba uočava se neusaglašenost članova, nestandardizovani su pojmovi i izrazi, što u daljoj primeni može izazvati brojne nedoumice i urušavanje kompletnog postojećeg sistema lovstva sa haotičnim posledicama i gubitkom fonda divljači. To kaže član Komisije za pravna pitanja iz Lovačkog saveza Srbije, na koji se ovde često poziva ministar.
Ovim zakonom uvedene su mnoge novine, za koje je potrebno i vremena i sredstava a i znanja da se razumeju. Takva obimna reforma, rekao bih radikalna, traži ipak odlaganje početka primene zakona. Taj period će svim subjektima na koje se zakon odnosi, pre svega državnim organima, dobro doći da izvrše sve pripreme koje su neophodne za kvalitetnu primenu zakona. Jesu propisani rokovi za sve radnje predviđeni ovim zakonom, ali nije ovde reč samo o osnivanju Lovačke komore ili ustanovljavanju lovnih područja itd., ovde je reč o jednom širokom, sveobuhvatnom procesu, koji ne može tek tako da zaživi za nedelju dana.
Primer je Zakon o bezbednosti saobraćaja, o kome se toliko pričalo i koji je doneo bezbroj novina i obaveza za građane, za vlasnike vozila, za pravna lica kojima je saobraćaj glavna delatnost. Zakon je usvojen 10. juna 2009. godine, a počeo da se primenjuje 10. decembra, dakle šest meseci posle usvajanja, upravo iz razloga koji su slični ovom predlogu zakona. Kao što znamo, i taj zakon je, upravo što je tako urađeno i postupljeno, dao neke rezultate. Zato SRS predlaže da se ovaj zakon počne primenjivati tek od 1. januara 2011. godine. Zahvaljujem.

Gospodin Vitomir Plužarević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo lovci, evo, privodimo kraju ovaj čuveni zakon o divljači i lovstvu. Imam čast da vas obavestim da ste do 2010. godine mogli da lovite i da se bavite lovom na tradicionalan i sebi svojstven način, u skladu sa postojećim zakonima i zakonom koji je bio u skladu sa prethodnim normama i komentarima Lovačkog saveza Srbije i svih lovačkih udruženja.
Ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, odnosno o kome večeras raspravljamo, proistekao je iz mnogo želja koje nama nisu poznate. A čije su to želje? To su verovatno želje raznoraznih komisija koje su imale zadatak da taj jedinstveni korpus srpskih lovaca još poruše i da više ne može da funkcioniše onako kako je funkcionisao.
Mi smo, kao republički poslanici, pokušali na demokratski i kvalitetan način da, putem amandmana, utičemo na ovaj zakon. Nešto je od tih amandmana prihvaćeno, ali je uglavnom suština zakona onakva kako su ga zamislili predlagači, odnosno ljudi koji imaju zadatak da ovaj zakon bude prihvaćen, ne u interesu lovaca, nego u interesu tih ljudi koji su želeli da naprave to nejedinstvo.
Ima mnogo tačaka na koje smo ovde danas pokušali i želeli da usmerimo predlagača ovog zakona. To je, na primer, definicija divljači, status Lovačkog saveza, lovačkih udruženja, to su licence, komore, lovočuvari. Znači, to je sve u ovom zakonu prezentovano na štetu lovaca Srbije, kojih ima u ovom trenutku neko kaže 76.000, neko kaže 90.000, a možda ih ima i više.
Međutim, koliko imam informacija s terena, lovstvo uglavnom stagnira i u tom ''dobnom'' komentaru. Sve je manje mladih ljudi koji žele da se bave lovom, odnosno sve je manje mladih lovaca koji žele da učestvuju u toj do sada građanskoj organizaciji koja se zvala lovstvo.
Možda smo mi, članovi SRS, u ovom našem nastupu imali radikalan komentar, ali smatramo da je on imao za cilj da zaustavi te nekvalitetne komentare u ovom zakonu. Da li smo uspeli ili nismo, to će vreme pokazati. Ali, mi smatramo da će lovci već na prvim svojim sastancima posle donošenja ovog zakona imati dosta problema i da će možda još ove 2010. godine moći da mirno love, do stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj zakon treba da stupi na snagu 2011. godine, ali sumnjam da će Ministarstvo i prateće službe moći da pripreme prateća dokumenta koja su neophodna da bi ovaj zakon mogao da funkcioniše u skladu s normama i principima koji treba da proisteknu iz ovog zakona.
Mi ćemo najverovatnije, kao republički parlament, možda već iduće godine imati izmene i dopune ovog zakona. Mislim da će i ministar biti zadovoljan tim izmenama i dopunama, pošto će na njega sada izvršiti pritisak tih 90.000 lovaca i moraće zakon da pretrpi određene promene.
Gospodin Dimitrijević je pomenuo i priču vezanu za lovačke domove i lovno-tehničke objekte. Ni to nije definisano u pravom smislu reči, ni ovim zakonom a ni Zakonom o udruženjima. Sećate se da smo imali u republičkom parlamentu Zakon o udruženjima, gde je ta oblast, mislim na lovačke domove, trebalo da bude regulisana na dobrobit tih ljudi koji su ugradili i materijalna i duhovna dobra u te objekte. Kako će to biti…?
Smatramo da lovstvo treba da doživi veću profesionalizaciju, da struka da veći doprinos. Međutim, to je u zakonu samo provučeno u nekim naznakama. Znači, te naznake ne daju neku budućnost toj struci ni nauci, koja je vrlo bitna, vezano za zaštitu, unapređenje i uzgoj divljači.
Sećate se, na današnjem zasedanju prokomentarisao sam i brojnost. Nisam hteo da komentarišem bonitet i stanište, koje je na teritoriji Srbije uvek kvalitetno, odnosno prvo bonitetno stanište za sve te naše vrste o kojima smo komentarisali. Znači, zakon o tom procesu uzgoja divljači nije dao čak ni u naznakama šta je to bonitet i bonitetna staništa. Verovatno će u tim pratećim dokumentima i aktima, kad se budu ustanovljavala lovišta, možda dati neki kvalitetan komentar.
Razgovarajući s ljudima koji su se bavili ovom strukom i lovstvom, najverovatnije će biti stavljena tačka na dosadašnji rad i, ako bude bilo ikakvog napretka, taj napredak treba da proistekne iz novih dopuna i izmena ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 115. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Donka Banović, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Gospodine Dimitrijeviću, imate reč.

Dame i gospodo, gospodine ministre, mi smo amandmanom na član 115. predvideli da se primena ovog zakona odloži do donošenja svih podzakonskih akata. To smo predložili smatrajući da ovakav predlog zakona i ova diskusija koja se danas ceo dan vodila, kao i prethodne diskusije, jasno ukazuju da ovaj zakon nije dobar. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, reći ću još nekoliko reči o ovom zakonu.
Sam početak rasprave, i javna rasprava i skupštinska procedura su ukazali na to da nešto debelo ne valja u ovom zakonu. Na neke stvari smo vam mi ukazali i rekli šta je cilj zakona. Ali, ovakav zakon ima i svoje ishodište, gospodine ministre. To ishodište je vrlo teško po tradiciju lovstva u Srbiji, po tu strukovnu organizaciju. To ishodište će biti uništavanje postojećih fondova divljači, razbijanje lovačkih udruženja širom Srbije i uništavanje nečega što je egzistiralo više od jednog veka na ovom prostoru.
Ključna stvar koja u ovom zakonu ne valja je gazdovanje lovištem davanjem lovišta u zakup, čak i ljudima koji nemaju nikakve veze s lovstvom. I sama ta činjenica ukazuje na to šta je smisao ovog zakona.
A završna stvar, koja će potpuno uništiti lovstvo u Srbiji (a vi, gospodine ministre, niste bili u sali kada sam o tome govorio), odnosi se na član 110, na lovne objekte i lovno-tehnička sredstva koja će biti oduzeta lovačkim društvima. Doduše, u zakonu postoji nešto što se pominje kao neamortizovani deo. To otvara i ostavlja veliku dilemu – šta je to neamortizovani deo? Ko je taj koji će to proceniti?
Gospodine ministre, ima lovaca u Srbiji koji su svojim ličnim radom u nekoliko decenija svog lovačkog staža uložili deo svog života u te lovno-tehničke objekte, lovačke domove, radeći verovatno više godina nego što vi imate godina života, a vi ste im ovim zakonom to obrisali i omogućili da neko dođe do takvih objekata, a da ne postoji nikakva naknada za to. To je ishodište ovog zakona, gospodine ministre.
Predlagali smo vam da se ovaj zakon povuče iz procedure i da se otvori ozbiljna javna rasprava o tome. Govorili smo vam da je odnos vlasnika zemlje i zakupca lovišta vrlo važno pitanje, koje će otvoriti niz dilema i problema. Nažalost, vi ste bili autistični na te poruke. To se vidi po broju amandmana koje ste prihvatili, i onih najsmislenijih i onih koji vas upozoravaju da ne dajete neka ovlašćenja koja prelaze uobičajene norme u društvu.
Sve to govori o nečemu što se može podvesti pod jedan pojam, a to je nepoštovanje drugog mišljenja. To se može podvesti pod pojam bahatosti, sile, vlasti, moći. Ni sila ni vlast ne traju doveka.
Gospodine ministre, postoje dve vrste odgovornosti, za ono što je učinjeno i za ono što nije učinjeno, i niko od te odgovornosti ne može pobeći. Mi u vama nismo imali sagovornika, imali smo krutog birokratu kome je neko predstavio svoj cilj, nekoga ko hoće da profitira na ovim resursima, ko hoće da zatre tradiciju, ko hoće da uništi jednu organizaciju koja traje vek i duže. To je suština ovakvog predloga zakona i to je vrlo žalosna činjenica.
I nije reč samo o ovom zakonu. Niz zakona koje ova vlada donosi ima smisao u zatiranju svega onoga što nije politika jedne stranke. Dokle će nas to odvesti? Vreme već počinje polako to da pokazuje. Hiljade i stotine hiljada ljudi u Srbiji danas gladuje, nema novca za osnovne stvari. Štrajkovi u Srbiji su danas masovni, ljudi se samopovređuju u tim štrajkovima. To je ishodište politike koju vodi ova vlada.
U suštini, ta vlada i ne postoji. Postoji na papiru. Postoji jedan čovek preko puta koji diktira sve i raspolaže svime u Srbiji. To je predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke. Ishodište te politike će se videti. Već se nazire slom. Umesto obećanog puta u Evropu, umesto tog puta koji ste obećali, vi ste uveli Srbiju u beznađe, glad i očaj.

Gospođa Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam mislila da neću govoriti o zakonu o divljači i lovstvu, iako sam ga pažljivo studirala i pažljivo pratila raspravu o amandmanima. Jedino što mogu da zaključim jeste da sam ovde uglavnom čula one koji brane navodno nekakve ugrožene lovce. Ali, ono što sam ja razumela iz ovog zakona jeste ozbiljna namera države da štiti ono što je javno trajno dobro. Dakle, mi ovde nismo zato da bismo jednu grupu stavili u privilegovan položaj u odnosu na ono što je javni interes.
Istina je da mi idemo ka Evropskoj uniji i istina je da idemo brže nego što je to radio Vojislav Koštunica i istina je da to onima koji sada vide rezultate naših napora da se približimo Evropskoj uniji nisu srećni, nisu zadovoljni. Ali, želim da vam kažem da jedan od principa, jedan od standarda koji važi za zemlje Evropske unije jeste da je prirodno dobro opšte dobro, dakle da su divljač i njihova staništa opšte planetarno dobro i da svaka zemlja ima odgovornost da ih čuva, bez obzira na strasti, ambicije ili želje nekakvih pojedinačnih grupa.
Kada slušam sve ove žalopojke, onda moram da kažem da ne vidim nijedan član zakona koji je na bilo koji način ugrozio ljude koji su članovi lovačkih udruženja. Dakle, on je samo predvideo obavezu i odgovornost onoga ko upravlja lovištima da upravlja njima u skladu s osnovnim principima održivog razvoja i obaveze prema budućnosti.
Znam da ima onih koje će to možda lično pogoditi, zato što tamo nema reda uvek ima nekoga ko može time da se okoristi, ali ono što je namera ove vlasti i ove stranke jeste da se u sve oblasti života uvede red, da pitanje pravila nije pitanje nagodbe, da pitanje principa nije pitanje političke bliskosti, nego da je to pitanje propisanih normi, koje važe podjednako za sve.
Ako već hoćete da pokažete koliko ste nesrećni što se ne pitate da li ćemo graditi državu u kojoj će važiti pravila za sve i u kojoj će postojati nedvosmislena odgovornost svakoga, onda mogu samo da vam kažem da, zahvaljujući politici koju ste vodili, u takvoj prilici nećete ni biti. Dakle, ono što određuju građani Srbije jeste politika koja pokazuje odgovornost države prema resursima koje država ima i ta obaveza stoji pred svim građanima. (Dobacivanje iz klupa.)