Molim vas, nemojte ometati gospođu Kolundžiju.

Ja vama nisam dobacivala ni kada ste pričali stvari koje nemaju veze ni sa čim. Govorim o zakonu o divljači i lovstvu, govorim o tome da je obaveza države da vodi računa o onome što su prirodni resursi. Prirodni resurs jeste divljač i jesu njihova staništa. Ako je od toga važnije da li će neki pojedinac biti oštećen time, mi ćemo s velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon zato što znamo da time štitimo ne samo resurse sadašnje generacije, nego i resurse generacija koje dolaze.

Gospodine Plužareviću, nažalost nemate vremena, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe. Nema osnova za repliku. Ovo je bio vrlo jasan stav i obrazloženje stava stranke gospođe Kolundžije. Nema nikakvih uvreda, bilo je obrazloženje.
Reč ima gospodin Dimitrijević.

Gospođo Kolundžija, ovako govori neko ko je pročitao prve dve strane zakona. Ovako govori neko ko nije ništa razumeo. Ovako govori neko ko govori sa pozicije moći. Gospođo Kolundžija, pročitajte pažljivo ovaj zakon, naći ćete bar deset odrednica koje besomučno razaraju ono što je više od veka u Srbiji postojalo.
I nije to žalba pojedinca, to ćete vi vrlo uskoro videti. Ovo je razaranje grupacije ljudi koja broji stotinak hiljada. Ovo je davanje prirodnih resursa onima koji imaju previše novca, da upravljaju i gazduju kako njima odgovara. Ovo je otimanje prirodnih dobara. Ovo je eliminisanje jedne povelike grupe ljudi u Srbiji, eliminisanje iz onoga čemu su bili posvećeni godinama, stvarajući i čuvajući ta dobra.
Ova priča koju ste predstavili kao priču pojedinaca je potpuno besmislena. Zato uzmite zakon i pročitajte ga. Uporedite ga sa zakonima drugih zemalja. Uporedite ga sa zakonom iz 1993. godine, pa ćete videti koje su razlike. A razlike su ogromne. Razlike su uništavajuće po resurse za koje se vi zalažete, uništavajuće po uvođenje reda za koje se zalažete. To je uvođenje nereda, besmisla, bahatosti i sile.

Gospodin Plužarević reklamira Poslovnik.

Samo ću da kažem dve rečenice, odnosno da gospođa Nada Kolundžija nije u materiji. Mi nju cenimo …

Gde je povreda Poslovnika?

Samo trenutak, molim vas. Ona nije shvatila suštinu ovog zakona. Ne bih hteo da elaboriramo ništa. Mislim da je ministar shvatio suštinu ovog zakona i da je ministar učestvovao u doradi ovog zakona. Možda je on sad, u ovom trenutku…

Gospodine Plužareviću, samo sam ja mogla povrediti Poslovnik vođenjem sednice. Vi se ne pozivate ni na jedan član. Nemate reč. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Ako mislite da moram biti lovac da bih mogla da govorim o zakonu o divljači i lovstvu, onda mi ovde zaista nemamo kvalifikovane ljude za mnoge zakone o kojima raspravljamo. Potpuno je van konteksta prozivati nekoga da ne razume, pretpostavljam zato što ste vi možda lovac ili šumar, koliko znam,  pa se u to razumete, a ja se u zakon ne mogu razumeti dovoljno dobro kao šumar. Mislim da tu nešto nije u redu.
Odlično sam razumela. Postavlja se pitanje samo da li vi verujete državi ili ne. Ja verujem državi i institucijama koje gradimo i verujem da će, gradeći nove institucije, koje će zaštititi ovo javno dobro, učiniti korak napred u zaštiti tog javnog dobra. Po tome se razlikujemo. Ja prioritet stavljam na zaštitu javnog dobra i na to da zaštitimo resurse koji su pitanje ne samo ovih generacija nego i budućih generacija, u odnosu na neke pojedince koji će možda ovim zakonom nešto izgubiti.
To da ovim uništavamo jednu svetlu tradiciju, vekovnu ili vekovnu i po, prvo, ne mislim da je to tačno. Ljudi koji poštuju red i zakon, vrlo lako će poštovati i ovaj zakon. Oni koji su, nažalost, zloupotrebljavali prostor koji nije bio definisan zakonom, nadam se da to više neće moći da rade. U tome je samo razlika. Hvala lepo.