Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o divljači i lovstvu. Član 7. se odnosi na pojedine poslove javnih preduzeća i privrednih društava u gazdovanju lovištima. Inače, SRS smatra da ovaj posao treba da obavljaju samo javna preduzeća i zato i predlažemo da se stav 2. u ovom članu briše.
Ono što je suština razlike između Vlade i SRS u pogledu ovog zakona je da Vlada želi da brojna ovlašćenja koncentriše u nadležnim službama pri Ministarstvu, zatim da preko Ministarstva i Lovačke komore birokratizuje lovstvo u Srbiji, dok SRS zastupa sasvim suprotan stav, od kojih je i pitanje ovlašćenja i poslovanje javnih preduzeća, u prvom redu mislim na "Srbijašume".
Članom 7. vi lovišta stavljate u ulogu privremenog staratelja, dok ne završite proces podele prava na gazdovanje lovištem, tačnije dok ne nađete kupca. Međutim, kako će taj kupac, vi ga zovete korisnik lovišta, gazdovati lovištem, možemo samo da pretpostavimo. Bojim se da ćemo i u slučaju zakupa prava na gazdovanje lovištima imati preslikanu situaciju kako se sprovodila privatizacija u Srbiji, koja je, u stvari, pretvorena u bezobzirnu pljačku.
Sada su se, posle pet godina, pojedinci setili da navodno poništavaju takve privatizacije, kada je sve očerupano, odneseno, preprodato i kada više niko živ ne može takvo preduzeće da vrati u prvobitno stanje. Tako će biti i sa dodelom prava na gazdovanje lovištima.
Ko će snositi odgovornost ako korisnik lovišta u toku gazdovanja upropasti fond divljači, zanemari ili uruši objekte ili infrastrukturu, već postojeću u granicama lovnog područja? Vlada se, navodno, ogradila od mogućih zloupotreba budućih korisnika tako što taj korisnik obezbeđuje odgovarajuće garancije propisane aktom člana 44, a te garancije su u visini vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači.
Sada vas pitam – ko može da garantuje da će se prikazati pravo brojčano stanje divljači? Isto tako kao što su se kupovale firme u Srbiji sa sakrivenim poslovnim prostorom, sa atraktivnim zemljišnim parcelama. U šumi, odnosno u lovištima se najlakše može krivotvoriti ulaganje sredstava, počev od prikazivanja utroška hrane na hranilištima, unošenja divljači, zatim pružanja veterinarske pomoći, podizanja fonda divljači, čišćenja snega na putnim komunikacijama u lovištu ili opravke puteva itd. Radio sam u šumarstvu i otprilike znam kako su pojedinci mogli to da krivotvore i iz toga izvuku neku korist.
Sada, po stavu 2. ispada da javno preduzeće treba da sanira ono što je prethodni korisnik upropastio i da gazduje lovištem dok se ne dodeli pravo na gazdovanje lovištem novom korisniku, koji opet može da upropasti sve ono što je popravljeno. Koliko je to korektno prema onome što su generacije lovaca i šumara godinama gradili, mogu da shvate oni koji se bave lovom i koji su direktno povezani s tim delatnostima, a tu, pre svega, mislim na "Srbijašume" i nacionalne parkove.
