Poštovani kolega Mariću, pokušaću da odgovorim na vaše pitanje vezano za besplatne udžbenike. Projekat je počeo prošle godine, biće i ove godine, nadam se i narednih godina, jer to ne bi trebalo da bude projekat bilo kog ministra ili vlade. To bi trebalo da bude trajna stvar u Republici Srbiji i nešto što je deo obrazovanja i budućih naraštaja.
Činjenica je da, kada smo prošle godine krenuli s tim projektom, a ideju je dao prof. Mićunović, to moram da pomenem, čisto da se zna, red je pomenuti, pokušali smo to da realizujemo i pokazalo se već u prvoj godini primene da smo uradili puno korisnih stvari za decu, roditelje i obrazovanje.
Ali, moram reći vrlo iskreno, nisam siguran da smo naišli na odobravanje jednog broja izdavača, zato što je to, s druge strane, veoma unosan posao, zato što se broj udžbenika u pojedinim predmetima jako umnožio i u pravu ste, onda je 12 ili 13 ili 15 ili 18 knjiga postalo stvarnost jedne đačke torbe. Imali smo izdavača, na primer, koji je za maternji jezik imao pet knjiga.
Ovo vam pominjem iz sledećeg razloga. Prošle godine smo napravili neke, po nama, vrlo korisne stvari. Naravno, o tome su odlučivali stručni ljudi, jer smo formirali odgovarajuću komisiju. Prvo, ta komisija je odredila šta predstavlja udžbenički komplet. Reč je o jednom udžbeniku, o jednoj knjizi i radnoj svesci, i za svaki predmet je utvrđeno šta je udžbenički komplet. To je dostavljeno učiteljima. Oni su na aktivu škola imali obavezu da sami izaberu najbolje udžbenike po pojedinim predmetima.
Ranije je izbor jednog udžbenika vukao sa sobom ceo komplet. Sada su izabrani najbolji udžbenici. Objektivno je, s izborom najboljih udžbenika, preuzeta i odgovornost za znanje koje se prenosi deci. Smanjena je težina đačke torbe. Postigli smo i ovu socijalnu dimenziju, objektivno smo postigli i ekonomsku dimenziju.
Ima još jedna stvar koja je pozitivna, nismo dirali u pravo učitelja da u skladu s metodom izvođenja nastave biraju odgovarajući udžbenik. To je njihovo pravo. Ako su izabrali udžbenik u kome se piše, onda se u njemu piše. Ako su izabrali udžbenik u kome se ne piše, onda se u njemu ne piše, zato što je to metoda izvođenja nastave učitelja.
Gde je problem? Problem je nastao što, po našem mišljenju, kvalitet tih udžbenika nije na odgovarajućem nivou. Jer, ceo projekat besplatnih udžbenika i kod nas i u svetu ima jednu svoju širu dimenziju, koja podrazumeva i tehničke uslove. Kada me pitate da li je logično da se udžbenik čuva, to zavisi, naravno, i od deteta i odnosa prema toj knjizi, ali i od tehničkih uslova. Knjiga koja je štampana na slabom papiru, koja je slabog kvaliteta, koja nema odgovarajuće korice, naravno da će posle prvog listanja biti pohabana i naravno da se ne može vratiti i naravno da ne treba da postoji takva vrsta zabrinutosti od strane roditelja.
Podsećam vas, ovde je reč o 80.000 kompleta i, prema svim podacima koje mi imamo, mali je broj udžbenika u kojima se nije pisalo. Ali, to smo rekli još prošle godine i opet celu godinu ponavljamo istu priču, da udžbenici u kojima se pisalo neće biti vraćani. A što mi više govorimo, tu se stalno ponavlja isto pitanje i onda ne znam da li se vi kao deo javnosti i mi kao ministarstvo uopšte slušamo.
Pokušali smo da budemo vrlo precizni. Komisija će utvrđivati stepen oštećenja udžbenika i, naravno, oni koji budu oštećeni, trebalo bi da se plate. Ako se dobijaju na taj način, bez troškova, onda bi trebalo da se vodi računa o tome.
Mi smo već razgovarali s izdavačima, sad nam sledi druga godina, ali, objektivno, to je projekat koji treba da ima mnogo duži vek trajanja i svoj sadržaj. On podrazumeva, naravno, i poštovanje Nacionalnog prosvetnog saveta i programa i predmeta i, verovali ili ne, i tehničku stranu. U nekim bogatijim zemljama knjige su plastificirane i prenose se iz generacije u generaciju i uopšte nema problema oko oštećenja jer svi o tome vode računa, a kod nas se stalno postavlja pitanje. Maltene se mi dovodimo u jednu inferiornu situaciju, da kod drugih može, a kod nas ne može.
Može i kod nas, ali samo uz poštovanje određenih standarda i ponašanje i đaka i roditelja. Zašto se dete ne bi naučilo da pazi tu knjigu? U određenim zemljama ne samo da se knjige dobijaju besplatno, nego se jedna vrsta socijalizacije dece postiže i na način da se nosi đačka bluza i drugi neki simboli škole, što sve govori o značaju koji ima u svom sadržaju i taj deo odnosa prema obrazovanju generalno.
Knjige koje su oštećene i u kojima je pisano, a govorim o knjigama u kojima se piše, naravno da neće biti predmet bilo kakve vrste plaćanja. A najveći je broj takvih knjiga. Kolega Mariću, bukvalno je najveći broj takvih knjiga, jer su sami učitelji to birali.
U razgovoru s izdavačima postoji apsolutno dobra volja da rešimo svako pitanje. Doneli smo prvi put Zakon o izdavanju udžbenika i drugih nastavnih sredstava, polako uvodimo red i u ovu oblast i ta ćemo pitanja rešiti. Mi, naravno, ne ulazimo u sadržaje, postoji komisija. Ako se sećate Zakona o udžbenicima, tačno se zna kako će knjige biti izdavane, na osnovu plana i programa, na osnovu recenzija, provere Zavoda, odobrenja Saveta, a ministar samo potpisuje konačnu odluku.
Ali, mora se voditi računa i o ovim tehničkim uslovima. Moram reći da je to problem koji je uočen i u drugim zemljama, da neke tehničke karakteristike knjige apsolutno utiču na njenu sudbinu. Sadržaj je dobar, ali tehnički nisu kako treba. Vrlo brzo i lako se troše.
Mi kao država nemamo mnogo para. Celo jutro pričamo, i juče i danas, o tome da nemamo dovoljno para ni za predškolsko, ni za osnovno, ni za srednje obrazovanje i da je potrebno ulagati. Mi mislimo da apsolutno i s ovim projektom treba biti racionalan, da se s onim parama koje posedujemo, postigne što veći efekat.
Ali niko ne može osporiti da je već u ovoj fazi učinjen pozitivan pomak ne samo u toj ekonomsko-socijalnoj sferi, nego smo objektivno pomogli učiteljima da izaberu najbolje komplete. Nećemo više imati situaciju, primera radi, da se na nivou škole u dva odeljenja istog razreda koriste različiti udžbenici. Učitelji neka sednu i između sebe se dogovore koji je metod primeren i neka izaberu najbolji udžbenik, jer onda preuzimaju odgovornost za znanje tog deteta sutra i prekosutra.
Tako da ćemo sve ove stvari koje se mogu pojaviti kao problem, kolega Mariću, rešavati zajedno s izdavačima i s novcem koji kao država posedujemo za ovaj projekat. Hvala.