Dame i gospodo, predložio sam da se ovaj termin ''ministar'' zameni terminom ''Ministarstvo'' iz razloga koje je izneo gospodin Krasić i neću se više baviti tom temom.
Gospodine ministre, za vaše dalje postupanje u vezi sa slučajem Krnjevo, smatram da je korisno da vam dam jednu informaciju, da ukažem na jednu zaista zapanjujuću činjenicu da za ovaj projekat nije urađena procena uticaja na životnu sredinu. Danas u Srbiji ne možete da podignete nijedan objekat, običnu garažu bez procene uticaja na životnu sredinu. Zaista je neshvatljivo da Vlada Srbije smatra da se skladište opasnog otpada može izvršiti na ivici oboda naseljenog mesta, u blizini seoske škole, bez ove procene.
Želim da iskoristim ovu priliku da pokrenem jedno važno pitanje, koje se tiče najmanje 70.000 porodica u Srbiji, a to je pitanje besplatnih udžbenika. Početkom prošle godine su ministarstvo obrazovanja i Vlada Republike Srbije đacima prvacima podelili besplatne udžbenike, s tim što su njihovi roditelji potpisali revers i preuzeli obavezu da te udžbenike na kraju školske godine vrate.
Problem je u tome što se bliži jun i što kod roditelja postoji velika nedoumica ko će morati da vrati i plati te udžbenike. Postoji strah da će većina morati da ih plati, pa bih tim povodom želeo da mi odgovorite na nekoliko pitanja.
Koji je to stepen oštećenja zbog kojeg će udžbenici morati da se plaćaju? Šta će biti s udžbenicima u kojima su učenici morali da pišu, a znate da je većina udžbenika takva? Sledeća stvar, šta će se dogoditi s učenikom prvog razreda čiji roditelji iz nekih razloga, verovatno iz razloga nemaštine, ne mogu da plate udžbenike, a budite ubeđeni da će biti i takvih?
To pitam iz razloga što je ministarstvo obrazovanja uputilo pismo direktorima osnovnih škola. U tom uputstvu piše da učenik koji ne plati udžbenike koji budu oštećeni, neće moći da dobije đačku knjižicu. S tim u vezi zanima me da li u Ministarstvu razmišljate o mogućnosti da učenicima prvog razreda, a od ove godine i učenicima drugog razreda, stvarno besplatno poklonite udžbenike, bez ove obaveze da ih u slučaju oštećenja plaćaju?
Smatram da nije baš logično očekivati od deteta koje ima sedam godina da od oštećenja sačuva knjige koje najmanje tri ili četiri puta dnevno stavlja u torbu, vadi iz torbe itd. Napraviću jedno poređenje. Poslanici Narodne skupštine su otprilike pre godinu dana dobili jednu knjižicu – Poslovnik Narodne skupštine. Tvrdim da bi, da smo đaci prvog razreda i da mora da se izvrši kontrola, 90% poslanika moralo da plati taj poslovnik, tu knjižicu. Ovde ne mislim na poslanike vladajuće koalicije pošto oni tu knjižicu uopšte ne koriste.
Nameće se logično pitanje – ako poslanici koji rade u ovim uslovima nisu u stanju da sačuvaju jedan jedini udžbenik koji imaju, kako očekivati od dece koja imaju sedam godina da sačuvaju od oštećenja 10 ili 12 knjiga?

Gospodine ministre, izvolite.

Poštovani kolega Mariću, pokušaću da odgovorim na vaše pitanje vezano za besplatne udžbenike. Projekat je počeo prošle godine, biće i ove godine, nadam se i narednih godina, jer to ne bi trebalo da bude projekat bilo kog ministra ili vlade. To bi trebalo da bude trajna stvar u Republici Srbiji i nešto što je deo obrazovanja i budućih naraštaja.
Činjenica je da, kada smo prošle godine krenuli s tim projektom, a ideju je dao prof. Mićunović, to moram da pomenem, čisto da se zna, red je pomenuti, pokušali smo to da realizujemo i pokazalo se već u prvoj godini primene da smo uradili puno korisnih stvari za decu, roditelje i obrazovanje.
Ali, moram reći vrlo iskreno, nisam siguran da smo naišli na odobravanje jednog broja izdavača, zato što je to, s druge strane, veoma unosan posao, zato što se broj udžbenika u pojedinim predmetima jako umnožio i u pravu ste, onda je 12 ili 13 ili 15 ili 18 knjiga postalo stvarnost jedne đačke torbe. Imali smo izdavača, na primer, koji je za maternji jezik imao pet knjiga.
Ovo vam pominjem iz sledećeg razloga. Prošle godine smo napravili neke, po nama, vrlo korisne stvari. Naravno, o tome su odlučivali stručni ljudi, jer smo formirali odgovarajuću komisiju. Prvo, ta komisija je odredila šta predstavlja udžbenički komplet. Reč je o jednom udžbeniku, o jednoj knjizi i radnoj svesci, i za svaki predmet je utvrđeno šta je udžbenički komplet. To je dostavljeno učiteljima. Oni su na aktivu škola imali obavezu da sami izaberu najbolje udžbenike po pojedinim predmetima.
Ranije je izbor jednog udžbenika vukao sa sobom ceo komplet. Sada su izabrani najbolji udžbenici. Objektivno je, s izborom najboljih udžbenika, preuzeta i odgovornost za znanje koje se prenosi deci. Smanjena je težina đačke torbe. Postigli smo i ovu socijalnu dimenziju, objektivno smo postigli i ekonomsku dimenziju.
Ima još jedna stvar koja je pozitivna, nismo dirali u pravo učitelja da u skladu s metodom izvođenja nastave biraju odgovarajući udžbenik. To je njihovo pravo. Ako su izabrali udžbenik u kome se piše, onda se u njemu piše. Ako su izabrali udžbenik u kome se ne piše, onda se u njemu ne piše, zato što je to metoda izvođenja nastave učitelja.
Gde je problem? Problem je nastao što, po našem mišljenju, kvalitet tih udžbenika nije na odgovarajućem nivou. Jer, ceo projekat besplatnih udžbenika i kod nas i u svetu ima jednu svoju širu dimenziju, koja podrazumeva i tehničke uslove. Kada me pitate da li je logično da se udžbenik čuva, to zavisi, naravno, i od deteta i odnosa prema toj knjizi, ali i od tehničkih uslova. Knjiga koja je štampana na slabom papiru, koja je slabog kvaliteta, koja nema odgovarajuće korice, naravno da će posle prvog listanja biti pohabana i naravno da se ne može vratiti i naravno da ne treba da postoji takva vrsta zabrinutosti od strane roditelja.
Podsećam vas, ovde je reč o 80.000 kompleta i, prema svim podacima koje mi imamo, mali je broj udžbenika u kojima se nije pisalo. Ali, to smo rekli još prošle godine i opet celu godinu ponavljamo istu priču, da udžbenici u kojima se pisalo neće biti vraćani. A što mi više govorimo, tu se stalno ponavlja isto pitanje i onda ne znam da li se vi kao deo javnosti i mi kao ministarstvo uopšte slušamo.
Pokušali smo da budemo vrlo precizni. Komisija će utvrđivati stepen oštećenja udžbenika i, naravno, oni koji budu oštećeni, trebalo bi da se plate. Ako se dobijaju na taj način, bez troškova, onda bi trebalo da se vodi računa o tome.
Mi smo već razgovarali s izdavačima, sad nam sledi druga godina, ali, objektivno, to je projekat koji treba da ima mnogo duži vek trajanja i svoj sadržaj. On podrazumeva, naravno, i poštovanje Nacionalnog prosvetnog saveta i programa i predmeta i, verovali ili ne, i tehničku stranu. U nekim bogatijim zemljama knjige su plastificirane i prenose se iz generacije u generaciju i uopšte nema problema oko oštećenja jer svi o tome vode računa, a kod nas se stalno postavlja pitanje. Maltene se mi dovodimo u jednu inferiornu situaciju, da kod drugih može, a kod nas ne može.
Može i kod nas, ali samo uz poštovanje određenih standarda i ponašanje i đaka i roditelja. Zašto se dete ne bi naučilo da pazi tu knjigu? U određenim zemljama ne samo da se knjige dobijaju besplatno, nego se jedna vrsta socijalizacije dece postiže i na način da se nosi đačka bluza i drugi neki simboli škole, što sve govori o značaju koji ima u svom sadržaju i taj deo odnosa prema obrazovanju generalno.
Knjige koje su oštećene i u kojima je pisano, a govorim o knjigama u kojima se piše, naravno da neće biti predmet bilo kakve vrste plaćanja. A najveći je broj takvih knjiga. Kolega Mariću, bukvalno je najveći broj takvih knjiga, jer su sami učitelji to birali.
U razgovoru s izdavačima postoji apsolutno dobra volja da rešimo svako pitanje. Doneli smo prvi put Zakon o izdavanju udžbenika i drugih nastavnih sredstava, polako uvodimo red i u ovu oblast i ta ćemo pitanja rešiti. Mi, naravno, ne ulazimo u sadržaje, postoji komisija. Ako se sećate Zakona o udžbenicima, tačno se zna kako će knjige biti izdavane, na osnovu plana i programa, na osnovu recenzija, provere Zavoda, odobrenja Saveta, a ministar samo potpisuje konačnu odluku.
Ali, mora se voditi računa i o ovim tehničkim uslovima. Moram reći da je to problem koji je uočen i u drugim zemljama, da neke tehničke karakteristike knjige apsolutno utiču na njenu sudbinu. Sadržaj je dobar, ali tehnički nisu kako treba. Vrlo brzo i lako se troše.
Mi kao država nemamo mnogo para. Celo jutro pričamo, i juče i danas, o tome da nemamo dovoljno para ni za predškolsko, ni za osnovno, ni za srednje obrazovanje i da je potrebno ulagati. Mi mislimo da apsolutno i s ovim projektom treba biti racionalan, da se s onim parama koje posedujemo, postigne što veći efekat.
Ali niko ne može osporiti da je već u ovoj fazi učinjen pozitivan pomak ne samo u toj ekonomsko-socijalnoj sferi, nego smo objektivno pomogli učiteljima da izaberu najbolje komplete. Nećemo više imati situaciju, primera radi, da se na nivou škole u dva odeljenja istog razreda koriste različiti udžbenici. Učitelji neka sednu i između sebe se dogovore koji je metod primeren i neka izaberu najbolji udžbenik, jer onda preuzimaju odgovornost za znanje tog deteta sutra i prekosutra.
Tako da ćemo sve ove stvari koje se mogu pojaviti kao problem, kolega Mariću, rešavati zajedno s izdavačima i s novcem koji kao država posedujemo za ovaj projekat. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Gospodine ministre, hvala vam na objašnjenju koje ste dali, zadovoljan sam. Želim samo da ukažem još jednom na ono što ste sami istakli. Vlada mora da vodi računa o interesima 70.000 đaka, o interesima obrazovanja, o opštedruštvenim interesima i ne sme da podlegne pritiscima izdavača, izdavačkih lobija, koji sigurno postoje jer su u pitanju ogromne pare.
Što se tiče ovog projekta podele besplatnih udžbenika, u pitanju je odličan potez. Potenciram da zaista ti udžbenici budu besplatni. Znam da je u pitanju skupa investicija, u pitanju su ogromne pare, ali ovo je jedna od retkih investicija za koje, nadam se, ne postoji nikakva sumnja da li je opravdana. To je investiranje bukvalno u budućnost ovog društva. Hvala.

Na član 16. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Donka Banović, Milan Dimitrijević i Milica Vojić-Marković. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodin Pejčić želi reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, na početku bih vam zahvalio što ste prihvatili amandman poslaničke grupe DSS i rekao par reči o ovom amandmanu.
Amandman se odnosi na član 16, koji govori o povredama i obavezama učenika. Radi se o lakšim i težim povredama. Lakše povrede reguliše opšti akt ustanove, a teže povrede se regulišu ovim zakonom. Hteli smo preventivno da delujemo i na đake i na studente i na njihove roditelje, jer su konsekvence za te povrede velike, a to su predisključenje i isključenje iz doma.
Dakle, u članu 16. stav 3. u tački 10) posle reči "upotreba alkohola'' dodaju se reči ''opojnih droga, odnosno psihoaktivnih supstanci". Na taj način se povećava bezbednost samih učenika, studenata, povećava se bezbednost i radnika koji rade u domu, a ovaj amandman je bitan i za opšte zdravlje studenata, kao i da apostrofira neunošenje alkohola, narkotika i opojnih sredstava u dom.
Još jedanput zahvaljujem u ime poslaničke grupe DSS što ste ovaj amandman prihvatili.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. U članu 20. stav 4. reč "ministarstvo" zamenjuje se rečju "Ministarstva".
Ovaj amandman je još jedan u nizu kojim SRS pokušava onima koji pišu zakone da ukaže na to da jeste važno da u zakonu stoji da saglasnost na odluke daje ministarstvo kao državni organ, a ne ministar kao ličnost koja predstavlja ministarstvo.
Ovaj amandman se konkretno odnosi na to da na odluku upravnog odbora doma učenika, odnosno učeničkog centra, dom učenika, odnosno učenički centar može da obezbeđuje smeštaj i ishranu studenata, a studentski centar smeštaj i ishranu i vaspitni rad sa učenicima u okviru neophodnih smeštajnih kapaciteta. Saglasnost treba da da Ministarstvo, a ne ministar. Praksa je da se ovakvi naši amandmani odbijaju iako smatramo da su vrlo opravdani.
Iako je pravo na učeničku i studentsku stipendiju već bilo predmet rasprave, vratiću se na ovu temu, a razlog za to su dešavanja `u Leskovcu poslednjih meseci.
Naime, u Leskovcu se, zajedno sa svim ostalim gradskim fondovima, gasi Fond za dodelu stipendija i nagrada na teritoriji grada Leskovca. Kao pravni sledbenik svih ovih fondova, osniva se Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Podsetiću da se nakon promene strukture vlasti u Leskovcu, u martu prošle godine, prestalo sa sprovođenjem odluke Fonda da se studentima koji ispunjavaju veoma rigorozne kriterijume postavljene od strane Fonda, a to su prosečne ocene od 9,4 do 9,97, isplaćuju stipendije.
Mi iz SRS javno smo više puta postavili pitanje odgovornima za vršenje vlasti u Leskovcu da li će se sada, nakon formiranja agencije koja predstavlja pravnog sledbenika, između ostalog, i Fonda za dodelu stipendija i nagrada, početi sa podrškom najboljim studentima sa teritorije grada Leskovca. Odgovor nismo dobili.
Ova podrška najboljim studentima od velikog je značaja, jer pored toga što je Leskovac grad sa velikim procentualnim učešćem mladih u strukturi nezaposlenosti, sve više mladih odlazi iz grada.
Nepoštovanje odluke o isplati stipendija predstavlja nebrigu vlasti za ovu populaciju. U toku predizbornih kampanja neprestano čujemo obećanja mladima da će se obezbediti radna mesta, da će se stipendirati najbolji kako bi ostali u svojoj zemlji, u svojim gradovima, a kada to treba sprovesti, onda se sve zaboravi. Odgovorna vlast se tako ne bi smela ponašati. Hvala.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, na član 22. amandman je podneo Odbor za prosvetu. Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.