Zahvaljujem, gospodine Milićeviću. Izvolite, gospodine ministre.

Prihvata se amandman.

Zahvaljujem. Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Reč ima gospodin Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona mi iz Srpske radikalne stranke izneli smo neke podatke za koje smo tražili potvrdu. Ono što smo objašnjavali ne bismo sada da ponavljamo, ali dokumentaciju koju smo pripremili u prilog toj diskusiji moraćemo sada da vam prezentujemo.
Složili ste se sa diskusijom poslanika SRS, rekli ste da ne treba da se vraćamo unazad, ali praksa u Ministarstvu nije se promenila. Zato ovaj amandman ima donekle takvu ulogu, da ne bih optuživao vas, nego možda Damira Hadžića, gospođu Zeković ili neke druge, treba da stoji, barem u ovom zakonu, iako to Zakon o državnoj upravi definiše, po nekim zakonima treba da ovlašćenja nose samo ministarstva, a ne sam ministar. U protivnom, vi ćete biti krivi iako niste. Sada ću vam izneti i zašto.
Dobio sam podatak o dozvoli za obavljanje prevoza i stvari u unutrašnjem saobraćaju za stranog prevoznika, tačnije kabotažu, za „Zagreb trans“, od Ministarstva za kapitalne investicije od 13. januara 2005. godine. Zatim sam dobio podatak Trgovinskog suda u kome se određuje privremena mera da se „Eurošpedu“ iz Zemuna zabranjuje da prikolicama priključenim na vozila marke te i te, vlasništvo drugog preduzeća, „Zagreb trans“ može obavljati, i tu stoji privremena mera do pravosnažnosti ovog rešenja. Dobio sam onda od Trgovinskog suda u Beogradu tužbu preduzeća „Bora Kečić“, koje je tužilo Ministarstvo i dobilo 164.360 evra odštete zato što je ovo ministarstvo dalo dozvolu za kabotažu stranom faktoru, a postojao je domaći faktor koji je ovlašćen za ovakvu vrstu prevoza.
Pričali smo o transformatorima, ne bih da se na njih vraćam, ali prilog tome jeste dokumentacija da isti ljudi sede i danas u Ministarstvu.
Da ne bih navijao za struje koje se nalaze u Ministarstvu, tih struja ima toliko da ni Tesla ne može da se snađe, između Nenada Ivetića i sadašnjeg načelnika Demira Hadžića, moram vam dati samo neke podatke. I sam gospodin Nenad Ivetić je dostavio neke podatke u prilog tome da je vršena manipulacija prilikom raspodele CEMT dozvola, ali o tome ćemo u daljem delu ove diskusije.
Prvo bih postavio jedno pitanje, koje je za mene veoma važno, o delovanju stranog faktora u našoj zemlji. Daću vam jedan konkretan primer: „Holeman“ je rumunska firma koja radi kod nas, registrovana je na državljanina Rumunije, koji je tamo u priličnom sukobu sa krivičnim zakonom, a ovde je otvorio firmu, u Albaniji, u Austriji, u Moldaviji, u svim onim zemljama gde se mogu lako vršiti manipulacije.
Firma „Holeman“ je bila zadužena da šiptarskoj vladi na Kosovu i Metohiji prebaci bagere koje su kupili iz Nemačke. Ti bageri trebalo je da služe (i služe) za kopanje srpske rude u rudnicima Trepča i Obilić. Transport tih bagera išao je od luke Smederevo do Prištine. Taj transport je obavljen tako da je profaktura za taj posao napisana u Temišvaru, jer mi nemamo platni promet sa šiptarskom vladom i plaćena preko 300.000 evra, a Srbija je ostala oštećena za porez. Pitam vas šta ćete uraditi sa tom rumunskom firmom „Holeman“, koja se bavi manipulacijom?
Zbog čega se bavi manipulacijom? Ne bih voleo da pričam bez dokaza, ali imam ispred sebe papir Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim obaveštava Ministarstvo za infrastrukturu i državnog sekretara gospodina Aleksandra Cvetanovića, i to vrlo svežeg datuma, 6. maja 2009. godine – molba za hitno preduzimanje mera za vršenje nadležnosti zaštite puteva po članu 48. i članu 49. Zakona o javnim putevima, pa kaže: „Redovnom kontrolom“, pa pomenut zakon, „28. aprila ove godine u 18.15 časova na teritoriji opštine Smederevo kod naplatne rampe Smederevo u prisustvu saobraćajne policije utvrđeno je da 'Holeman transport' DOO iz Beograda, suprotno rešenju“, zatim broj rešenja, „izdatom od JP 'Putevi Srbije', vučno vozilo registarske oznake“, nije važno sada da čitam, „priključnim vozilom“, nije važan broj tablice, „za prevoženje radne mašine znatno preopteretio dozvoljeno osovinsko preopterećenje i gabarit vozila, i prekoračenje na osnovu najveće dozvoljene mase iznosi čak 20 tona i 450 kilograma.“
Šta je on uradio? Sačinio zapisnik pod brojem 208587: „Navedenim nedozvoljenim transportom, suprotno uslovima u izdatom rešenju, 'Holeman transport' DOO i odgovorno lice, direktor, pokušali su krađu državnog budžeta u vrednosti od više hiljada evra“, to konstatuje JP „Putevi Srbije“, „ugrozio i oštetio objekte i kolovoznu konstrukciju puta vrednosti više desetina hiljada evra, ugrozio je bezbednost odvijanja saobraćaja i nedozvoljeno napustio mesto isključenja predmetnog vangabaritnog tereta“.
Dakle, oni su ga isključili kada su izvršili kontrolu, on je upalio kamion i sa teretom pobegao na Kosovo. Takva firma ovde ne treba više da radi. Takva firma je napravila štetu državi i takva firma i dan-danas radi u okviru svojih nadležnosti i dobija CEMT dozvole od Ministarstva. Spoj za ovo preduzeće jeste Demir Hadžić. Ali, da ne bih pričao tako da ovo izgleda kao da sam opterećen pojedincima, moram vam izneti i sledeće podatke. Počeću hronološki, a to je vezano za CEMT dozvole.
Imam spisak iz 2009. godine i spisak iz 2008. godine. Kada sam uporedio koliko je firmi tj. preduzeća dobilo koliko dozvola na koji broj kamiona, jasno se vidi da se radi o manipulaciji. Neću sada da kažem da je bilo propusta, da su poništene dozvole a da nisu povučene, pa su carine uočile nepravilnost, pa su vam pisali dopis da su poništene dozvole u primeni, da su neki vlasnici kamiona prijavljivali MUP-u da su im dozvole pokradene, da su im kamioni obijeni, a te dozvole su se našle u tranzitu.
Taj monopol tako funkcioniše poprilično dobro, posebno u onim preduzećima koja zvanično pregovaraju u ime vozača sa Ministarstvom, a iz ove tabele se vidi da imaju prioritet. U prilog tvrdnji da je napravljen monopol govori činjenica da ovi sa malo kamiona imaju više dozvola, a da ovi sa više kamiona nemaju dozvole. Onda trgovina između njih mora da ide tako da se zna ko može da vozi preko Hrvatske, dakle, da izlazi u Evropu, a ko ne. Sada ću vam to dokumentovati.
Radi poređenja i radi javnosti, reći ću vam samo jednu stvar, primera radi, pošto je tabela malo gusta: koncern „Srboeksport“ DOO, Beograd, Obrenovac, Zabrežje, dobio je šest dozvola više u odnosu na 2008. godinu; „MB Transkop“ DOO, Novi Slankamen; „MB Transfrigo“, Novi Slankamen; „MB Trans“, Novi Slankamen, u odnosu na prošlu godinu dobili su manje. „MB Transkop“ DOO, Slankamen - tri dozvole manje, „MB Transfrigo“, Novi Slankamen - dobio je osam dozvola manje (sad ima po kategoriji vozila E3, E4) i „MB Trans“, Novi Slankamen (dakle, ovo su sve dozvole koje su menjane) - dobio je dve dozvole manje. S druge strane, „Malešić transport“ iz Rume dobio je sedam dozvola više; „Partner trans“, Novi Sad - prošle godine dobio je osam dozvola, a ove godine 16, dakle duplo.
Moram uočiti i ovu razliku, da je na 38 kamiona ukupno „Partner trans“ dobio 16 dozvola, dakle osam više u odnosu na prošlu godinu. Zašto? Zato što je „Partner trans“, gospodin Mandić, učesnik u dogovoru sa Ministarstvom kako će se deliti dozvole. On je dobio za svoju firmu osam dozvola više i onda svi ostali nisu bitni. Sada ću to da vam dokumentujem, zato što on ima vozila E4, E3, 11 i 27, dakle, ukupno 38 kamiona, a dobio je 16 dozvola, dok, s druge strane, „Srboeksport trans“ iz Obrenovca ima 98 kamiona, a dobio je samo devet dozvola, a 16 dozvola je dobio prošli put.
Dakle, ta manipulacija postoji, gospodine ministre, hteli vi da se složite sa tim ili ne. Ono što je za mene bitno jeste: „Unitrag“ DOO, Užice, „Pižon“, takođe veći broj kamiona, dobio je prošle godine 16, ove godine 15 i prošle godine 6, a ove godine 7 za Užice i Beograd; iako ima 44 kamiona zajedno, dobio je ukupno 15 dozvola.
Da ne bih gubio vreme čitajući ovo, mogu ovo da vam dostavim, a pretpostavljam da i vi ovo imate. Ovo vam je dokaz da je monopol što se tiče dozvola još uvek na snazi. Ali, za to ne krivim vas, ministre. Vi znate da prilikom razmena CEMT dozvola Ministarstvo ima pravo da 3% odvoji na stranu. Vi znate, kada je softver koji koristite u Ministarstvu bio menjan, dva i po meseca je bilo zamrznuto stanje za pojedine CEMT dozvole. Vi tu situaciju odlično poznajete.
Da se ne bih sada mešao u vaš posao, kažem vam da ćemo mi nadgledati dalji razvoj podele CEMT dozvola u 2010. godini, posebno za ona preduzeća koja su dobila CEMT dozvole, a nisu duže od tri godine u privrednom registru, a takvih ima. Imate preduzeće koje je dva meseca u privrednom registru, a dobilo je CEMT dozvolu. To ne može.
Da ne bih nikome uzimao hleb iz usta, jer je ekonomska situacija u zemlji tako loša da i oni koji imaju CEMT dozvolu nemaju više šta da voze i gde, nego se spasavaju time što ... Moraju da vrate kredite koje su uzeli za vozila da bi ispoštovali norme, jer kamioni u Evropi ne smeju da budu stariji od šest godina. Ogromne kredite su uzeli i voze za Rumune, za Bugare, ne znam ni ja za koje relacije, sve van naše zemlje. Tako se spasavaju, tako pokušavaju da očuvaju infrastrukturu i prežive ovu ekonomsku krizu. Ako vi napravite monopol, da onaj ko ima 50 kamiona dobije pet dozvola, a onaj ko ima 10 kamiona dobije 15, logično je da će tu izmene morati da budu, ali te izmene koštaju.
Imam ovde zapisnik policijskih uprava, u kome je prijavljena krađa CEMT dozvole koja se pojavila na granici. Daću vam i broj dozvole. Dakle, dana 30. 3. 2009. godine održan je sastanak Ministarstva za infrastrukturu i predstavnika prevoza. Predstavnik prevoza, povodom sve većih uočenih nepravilnosti u dokumentaciji o radu koju prevoznici prezentuju Ministarstvu... To vam je onaj štrajk sa blokadom od SIV-a do Arene. Tom prilikom, na osnovu usmene naredbe ministra formira se komisija (bez ikakvog zvaničnog rešenja o formiranju) od dela prevoznika; naveo sam koji su to prevoznici, dakle, bliski šefu kabineta Snežani Zeković.
Ta komisija donosi zapisnik, koji ovde posedujem, na osnovu kojeg sekretar Ministarstva Slavoljub Vukićević daje pismeni nalog radnicima odeljenja Ministarstva da izbrišu postojeće zahteve za raspodelu dozvola, dakle, to je protivno ZUP-u, da ponove godišnju raspodelu dozvola prevoznicima; time stvaraju pravni osnov da deo prethodno izdatih dozvola ostane u posedu prevoznika. Dakle, to je ono što je evidentno. To čini prvi deo podeljenih godišnjih dozvola koje se dupliraju, izdaju se rezervni primerci, a originali, već podeljeni i nepovučeni iz upotrebe, ostaju kod prevoznika.
Da bi predupredili zloupotrebe, odeljenje kojim rukovodi i koje je poslalo izveštaj sekretarijatu međunarodne konferencije CEMT o zamenjenim dozvolama, ima ovde prilog kako to izgleda... Moram napomenuti da se izveštaj šalje samo sekretarijatu, a sve zemlje članice se upućuju da prate izmene na sajtu. To je malo problematično, jer onaj na carini ne može da trči da gleda sajt i da vidi kako dozvola izgleda. Bilo kako bilo, pošto je prelazak državnih granica EU pojednostavljen, korišćenje zamenjenih dozvola je, po mišljenju lica koja su odobrila zamenu, krajnje trivijalno, jer skoro nijedan carinik na graničnom prelazu ne proverava sajt sekretarijata CEMT-a. To je logično.
Cilj ovakvog multipliciranja dozvola je bio da se stvori veći broj dozvola od regularnog i ponudi i distribuira prevoznicima. S druge strane, znajući za postojanje izveštaja, smatrali su da se regularnost izdavanja rezervnih dozvola ne dovodi u pitanje. Tako je ponovljena raspodela i ponovo su izdata rešenja u upravnom postupku.
Međutim, sada se pojavljuje i nalog, faksom poslat iz kabineta ministra, ne znam da li znate za ovaj faks, da se dozvole koje su oduzete prevoznicima koji su isključeni iz raspodele (imam i taj prilog da vam dam, koji su to prevoznici) po osnovu nepravilno prezentovanih podataka o voznom parku, izdaju preduzećima koja se ne nalaze na spisku kvalifikovanih preduzeća. Posedujem i taj prilog, ako vam bude potreban, to ću vam dati.
Među preduzećima sa tog spiska nalazi se čak i firma koja je svega dva meseca u registru prevoznika. Firma se zove „Vektura“, Beograd. Ljudi dolaze po CEMT dozvole jer im je rečeno da se jave i ispostavljaju zahteve za izdavanje istih. Imam taj zahtev ovde, kopiju, daću vam to posle diskusije.
Pošto je uočena nepravilnost prepoznata, predvidevši pretpostavljenima nezakonitost, pojedini zaposleni u Ministarstvu, koji su smenjeni, odbijaju da daju rešenje. Tada se javlja nova ideja članova komisije i gospođe Zeković, a to je da se dozvole zamene među prevoznicima, firma firmi. Posedujem ovde zahteve tih firmi, ko je kome uputio zahtev za dozvolu i ko je obavestio Ministarstvo. Napominjem da je po Zakonu o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju dozvola neprenosiva, tj. ne može se preneti na treće lice. Prevoznici se svojom relacijom rada kvalifikuju za određene dozvole i nemoguće je da neko ko radi isključivo u Italiji zameni dozvole sa nekim ko radi Grčku. Pri tom idu toliko daleko da se tada originali ne uzimaju od prevoznika, nego se rezervne dozvole izdaju kao zamenjene originalom. Taj prilog i to tripliranje pojedinačnih dozvola imam u prilogu i to ću vam dostaviti.
Naravno, ponašanje i aktivnosti dela prevoznika i dela Ministarstva biva prepoznato kao, možemo slobodno reći, kriminogeno od strane susednih država i sekretarijata CEMT-a, jer oni su reagovali. Počinju da stižu upozorenja susednih država i sekretarijata CEMT-a, prvo upozorenja od naših susednih država, pa zatim i evropskih.
U svim upozorenjima prezentuju se dokazi za zloupotrebe dozvola sa istim brojevima, dozvola koje su objavljene kao izgubljene i dozvola koje su prijavljene u našem izveštaju kao uništene. Dakle, ovo je manipulacija koja razotkriva kompletno delovanje pojedinaca u Ministarstvu. Traži se od državnog organa koji je izdao dozvole da preduzme hitne radnje (nadam se da ćete me obavestiti koje su to radnje preduzete od strane Ministarstva), postupke i mere kako bi se sprečilo dalje ponavljanje zloupotreba.
Dalje, traži se i hitan izveštaj, što nam je i bila obaveza po preuzetom pravu učešća u CEMT-u, da se odredi u Ministarstvu koje će se mere preduzeti prema počiniocima prekršaja. Preporučuju, pri tom, punu primenu rezolucije CEMT-a, a to je zabrana pristupa takvim preduzećima CEMT dozvolama najmanje dve godine. Ne znam kakva je bila reakcija Ministarstva i biće mi drago ako mi date odgovor na to.
Na godišnjem sastanku radne grupe CEMT u Parizu 10. decembra 2009. godine, na koji naša delegacija slučajno nije poslata, čak ni predstavnik ambasade Srbije u Parizu nije bio prisutan, nakon više javno upućenih kritika sa govornice od strane Republike Mađarske, Hrvatske, Nemačke, određuje se mera država Srbiji. Mera je prilog deset, koji imam. Traži se hitan izveštaj o tome šta je preduzeto prema počiniocima prekršaja u toku 2009. godine. Za narednu, 2010. godinu nalaže se, po prvi put i to samo Srbiji, u odnosu na sve ostale članice, da da izveštaj ko je, sa imenom preduzeća, izdao dozvolu, ko je i sa kojim ograničenjem izdao pripadajući dnevnik putovanja koji prati CEMT dozvolu i sa kojim pripadajućim brojevima stranice dnevnika. Dakle, kompletna dokumentacija se traži od Srbije.
Moram da podvučem činjenicu da je ovom merom država Srbija na korak od rumunskog sindroma, koji se ogleda u tome što je nakon ponovljenih grešaka rumunskih organa vlasti sekretarijat CEMT-a odlučio da direktno Pariz, kao administrativni centar CEMT-a, vrši raspodelu dozvola rumunskim prevoznicima. To je, moramo se složiti svi, ogroman šamar za Rumuniju, ali isti takav šamar sledi Srbiji, ukoliko se izveštaj o zloupotrebama preduzeća koje su učinili ne pošalje sekretarijatu CEMT-a u Pariz.
Može se zaključiti da preduzeta mera prema Republici Srbiji duboko ponižava, degradira i kompromituje status zemlje koja je pre samo par godina bila jedna od šest zemalja (od 42 članice) izabranih u podgrupu radne grupe CEMT-a da promoviše, inovira i predlaže ministarskoj konferenciji svoje predloge.
Iz ovog naloga sekretarijata CEMT do danas se ništa nije uradilo i ništa nije pokrenuto. Naprotiv, znajući za ovu meru koja je određena Srbiji, deo prevoznika sa šefom kabineta preduzima radnje da i ove godine ponovi isti postupak.
Stoga, ministre, molim vas da se uključite u ove događaje, jer ste vi naslednik ovih radnji, iako je gospođa Zeković došla zajedno sa vama, da preispitate verodostojnost ovih mojih navoda, da proverite činjenice koje su tu evidentirane i arhivirane u prostorijama Ministarstva za infrastrukturu, SIV 3, Novi Beograd. Za sva dodatna razjašnjenja stajaću vam na raspolaganju.
Ako uzmemo u obzir da su Neđo Manđić, „Partner trans“, i Dejan Tomašević, „MB Trans“, i svi ostali koji su bili članovi Komisije i koji su pregovarali u ime vozači dobro prošli u raspodeli CEMT dozvola... Ne želim da imenujem druge, da prilikom sledeće dodele ne dođe do nekih zloupotreba, jer ovo je država Srbija, ali vas molim, ministre, da tabelu sa brojem poništenih dozvola dobro pročešljate, da preduzeća koja zloupotrebljavaju i našu državu, i naš budžet i naše puteve oštro kaznite, da ovu rumunsku firmu koju sam vam naveo, koja je lobističku podršku našla kod Demira Hadžića, „Holeman transport“, obavezno kaznite.
Ukoliko dođem do bilo kojih drugih konkretnih podataka o zloupotrebama i o šteti za budžet Srbije, „Puteva Srbije“, jer ovaj zapisnik je inspekcija radila, Javno preduzeće „Putevi Srbije“, ne narodni poslanici SRS... Uvek ću vam, u ime SRS, dati podršku za bilo koju vrstu zakona koja prati trendove rešavanja i uređivanja davanja CEMT dozvola i rešavanja problema transporta na našim prostorima. Do tada, dok se ovi problemi ne reše, neću čekati da se novi stvore i zato ću tražiti od vas pismeno da me obavestite, ukoliko je to moguće na ovaj moj ljubazan zahtev, šta ste uradili po ovoj mojoj diskusiji? Hvala.

 Hvala vama. Dvadeset minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ministar ima reč. Izvolite.

Ovo je bio amandman na član 7, ako sam dobro shvatio. Govorili ste o nekim stvarima koje nemaju veze sa amandmanom. Vaš amandman je da se umesto – nadležan ministar, stavi – ministarstvo nadležno, ali vi sami ovim što ste na kraju rekli pola sata sebe demantujete. Sada tražite da se podruštvi taj problem, a ovamo kritikujete rad Ministarstva, ali to je sada druga tačka.
Odbili smo. Zašto? Zato što je rešenje iz Predloga zakona u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi kojim je propisano da ministar donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima. Toliko o amandmanu.
Ovu vašu priču razumem kao marketing vaše stranke, koja ima ministra bivšeg, koji je mogao da vam objasni kako rade ministarstva u tim slučajevima. Samo ću izdvojiti dve stvari. Prvo, kao ministar imam prava da biram svoje saradnike i da ih branim. Sve laži koje ste izrekli protiv mojih saradnika neka vam služe na čast. Vi ste mlad čovek i sram vas bilo. Drugo, niko u Ministarstvu do sada nije odgovarao, niti imao bilo kakve disciplinske prijave. To je druga laž.
Treće, dok god sam ministar isključivo ću voditi računa o interesu srpske privrede. Sam odgovaram za sve ovo što se ovde dešava. Svaku prijavu koju imate podnesite protiv mene, a prevoznici časni, pošteni ljudi. Podela koju pokušavate ovde na jedan perfidan način da lansirate ne postoji. To su ljudi sa kojima komuniciram nedeljno i dnevno, sam, ne preko nekoga od ovih ljudi, mojih saradnika o kojima ste govorili.
Zbog toga što štitim njihov interes smatram da je dobro urađeno i u 2010. godini, o kojoj ne govorite, i u 2009. godini, kada nije bilo ovih problema o kojima govorite, iz ne znam kog perioda kada je Vlada radila. Tvrdim da nijedan od tih prevoznika nije ništa zloupotrebio. Lično svakom mladom privredniku koji počne da radi taj težak posao odobravam, tačno, iz ta 3% o kojima govorite, a nađite jednog prevoznika koji ima neku vezu sa mnom i sa kojim komuniciram na način o kome govorite.
Ovaj drugi deo koji ste izneli, shvatajući to kao jeftin politički marketing vaše stranke, molim vas da ostavite meni; i u ponedeljak, sutra ili u nedelju izvolite u Ministarstvo, kada hoćete, da se oko toga objasnimo.

 Hvala, ministre, samo bih vas molio da, bez obzira na vaš temperament, koji uvažavamo, ipak malo primerite rečnik. Ne vidim da je bilo sa druge strane uvredljivih reči, a politički marketing je, bože moj, u Skupštini smo, i to je sastavni deo živahnosti diskusija koje se vode.
Gospodin Avramović. Izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, uopšte ne shvatam vašu vrstu nervoze. Ovo je dokaz da je moj amandman u pravu. Da ne bih optužio vas, optužio sam Ministarstvo koje ste nasledili. Nisam pričao... Ako imate lične simpatije i emocije prema gospođi Zeković, u to neću da ulazim, to je vaša privatna stvara, ali sam vam dao ime i prezime preduzeća koje je napravilo zloupotrebu, na osnovu zapisnika Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. To nije Srpska radikalna stranka izmislila i to nije promocija stranke. Ovo je zapisnik koji sam spreman da vam dam na raspolaganje, to nije više nikakva tajna; pročitao sam zapisnik o tome šta je sve oštećeno u državi Srbiji.
Ako je to problem, što nećete da prihvatite to što je oštećeno, kao vrstu svoje nesposobnosti da vršite kontrolu u Ministarstvu, to je već drugo pitanje. Nemate nikakvo pravo da se ljutite na mene što sam izneo istinu, to je moje pravo.
Što se tiče podele vozača i toga da ste vi radili u interesu vozača, ne sumnjam da ćete raditi, ali monopol koji postoji u Ministarstvu poslednjih deset godina ne može se iskoreniti vašim dolaskom od pola godine ili godinu. Toga morate biti svesni, da niste sami, zato ne treba ministar da predstavlja ministarstvo. Ako već hoćete da ministar predstavlja ministarstvo, onda za zloupotrebe Ministarstva odgovarajte vi. Optužio sam pojedince i rekao u startu da neću da navijam ni za jednu struju unutar Ministarstva, kojih ima toliko da ne može ni Tesla da se snađe.
Gospodine Mrkonjiću, podaci koje sam vam izneo su toliko transparentni i to sam vam ponudio na uvid da bismo taj problem prevazišli i rešili, a ne da bih vas napao. To je smisao ovog amandmana, da vas ogradim od ovog, ali pošto hoćete da odgovarate za rad Ministarstva, onda ste vi direktno krivi što je rumunska firma napravila štetu u Srbiji, jer ste se u taj kontekst stavili, da branite vozače.
Uredbom je zabranjeno da lice i firma koja je tri godine van registra ima ista prava kao firma koja je petnaest godina u registru. Vi možete da forsirate koga god hoćete. To je vaše lično pravo, svakog ministra koji dođe na vaše mesto. I onaj ministar pre vas, i onaj pre, svi su imali svoju viziju i svi su imali svoje regije iz kojih dolaze, i prioritete. To nije više strana pojava.
Rekao sam vam da ste vi imali duple dozvole. Za te duple dozvole postoje dokazi. Posedujem dokumentaciju o tome da vam je CEMT sekretarijat poslao dopis da se ljuti zbog toga što imate duple dozvole. Tražiće vam rumunski sindrom i sprovešće situaciju koju je sproveo u Rumuniji – da oni budu nadležni za podelu tih dozvola, a ne vi.
Time sam hteo da zaštitim vaše ministarstvo, a ne vas da napadnem. Zbog toga ne shvatam vašu nervozu. Još jednom ponavljam, ako hoćete da rešavate probleme, dajte da razgovaramo argumentovano. Izneo sam broj rešenja, broj predloga, broj dopisa i čak predložio da vam sve to dam. Vi ste mene optužili da lažem zato što sam rekao istinu.
Da li je firma dobila 164.000 evra sudskom presudom zato što je vaše ministarstvo dalo dozvolu za kabotažu transformatora? Kako ste mogli da date (ne vi, nego vaše ministarstvo) dozvolu za kabotažu stranom faktoru kada postoji domaći koji to može da vozi? Možete vi da se ljutite na mene, ali to je istina. To je jedna stvar.
Druga stvar, ako je rumunsko preduzeće, koje je osnovano u Beogradu, koje vozi BG table, naplatilo profakturu 300.000 i nešto evra od šiptarske vlasti zato što ne postoji platni promet između Srbije i njih, preko Rumunije, a vozi beogradskim, srpskim, kojim god hoćete putevima i utvrđeno je inspekcijskim nalazom da je prevršio osovinsko opterećenje preko 20 tona, i gabarita, da ne pričam, napravio je štetu i što se tiče poreza, i puta i svega ostalog, a vi kažete da nisam u pravu...
Dakle, ako ste osetljivi na gospođu Zeković, u to neću da ulazim, poštujem vas kao komšiju, ali ako ste osetljivi na njihov novac, ili nešto što nisam ovde ni pomenuo, ni dokazao, niti hoću da se oko toga sporim, to je drugo pitanje.
Kažem vam, ako se u 2010. godini ponovi praksa da se CEMT dozvole dele na način na koji su se delile, da posredstvom softvera koji neko peti održava napravite selekciju, vakuum, ko može da dobije dozvolu a ko ne, ili posredstvom poništene dozvole koju niste povukli ili posredstvom preduzeća koje je prijavilo MUP-u da mu je dozvola ukradena, šta ćete raditi sa tim preduzećem? Hoćete li bilo kakve mere preduzeti protiv tog preduzeća?
Uostalom, šta ćete sekretarijatu CEMT-a u Parizu poslati kao izveštaj? Oni su to od vas tražili, to nije tražila Srpska radikalna stranka. Zašto bi sekretarijat CEMT-a nešto od vas tražio da je sve po zakonu? Zašto bi vam pretio rumunskim sindromom, da je sve išlo kako treba? Da li je to marketing Srpske radikalne stranke ili marketing Ministarstva, koje ne zna kome je dalo dozvolu, ili dobro zna kome je dalo dozvolu, ali neće da prizna? To je suština moje diskusije.
Gospodine Mrkonjiću, nemojte ništa shvatiti lično, ali moj amandman je imao ulogu da zaštiti vas od pojedinaca u Ministarstvu. To što ste vi doveli neke savetnike ne znači da su dobri svima. Možda su dobri vama i možda vi dobro radite taj posao, to ćemo tek ocenjivati.
CEMT dozvole su problem u svakoj zemlji. I CPC dozvole su problem u svakoj zemlji. Na sajtu Auto-moto saveza imamo CPC dozvolu i kompletnu studiju koliko ona košta i kako treba da se edukuju vozači. CPC dozvolu u Evropi još niko nije tražio. Ko će to da kontroliše? SRS ili nadležno ministarstvo? Ako ste se našli prozvanim, meni je drago, to je samo dokaz da sam u pravu. Hvala.

Dobili ste ljubazan poziv da sve dokumente donesete, da razgovarate sa ministrom i na tome se obojici zahvaljujem.
Vraćamo se na dnevni red. Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Milan Dimitrijević. Reč ima gospodin Šami.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Ako ste saglasni, pošto se radi o istom amandmanu, govoriću istovremeno i o našem amandmanu na član 10. i na član 11. Naravno, posle neću govoriti. Radi se o dva člana koji definišu proceduru izdavanja dozvola, s tim što se u članu 10. govori o izdavanju ovih dozvola, pojedinačnih i vremenskih dozvola. U članu 11. se govori o dodeli, odnosno o raspodeli stranih dozvola.
Tražili smo da se u oba člana unese jedan novi stav. Član 10. glasi: „Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja dužno je da pravovremeno raspiše javni konkurs za izdavanje pojedinačnih i vremenskih dozvola za narednu godinu“, s tim što u članu 11. umesto „pojedinačnih i vremenskih“, stoji „stranih dozvola“.
Slučajno poznajem tu materiju, problem izdavanja dozvola je večiti problem. On traje od kad takve dozvole postoje. Vezan je i za mnoge naše bilateralne i multilateralne relacije sa drugim državama, s jedne strane. S druge strane, uvek ima manje dozvola nego interesenata. Po logici stvari, uvek će neko biti oštećen.
Zato je jako važno da ceo postupak izdavanja dozvola bude do kraja otvoren i transparentan. U tom kontekstu smo i predložili raspisivanje javnog konkursa, u kojem onda naravno Ministarstvo može da navede i precizne uslove, pravila igre itd., sve ono što one koji su zainteresovani za dobijanje dozvola može da interesuje. Naravno, to onda daje i mogućnost onima koji misle da su oštećeni jer nisu dobili dozvolu ili onaj broj dozvola koji su tražili; onda mogu, pozivajući se na taj konkurs, da eventualno utvrde da nešto nije bilo pravilno ili da su oštećeni itd.
Ne mislim da je ovo nešto što na bilo koji način komplikuje proceduru koje Ministarstvo inače mora da sprovede. Mislim da je korektno da se pojavi javni konkurs. Na kraju krajeva, znate, mogu ja da postanem od danas do sutra novi prevoznik, ne moram da budem upoznat sa svim pravilima igre i onda je moje pravo da znam koja su pravila igre i da na njih budem na vreme upozoren.
Očekivao sam da će i naš amandman na član 10. i amandman na član 11 (praktično su isti, i u smislu i sa idejom) biti prihvaćeni. Malopre mi je kolega iz Ministarstva rekao da imaju problem, da će se zakasniti u nekom smislu. Podrazumeva se da će se ovo što sad pišemo odnositi na narednu godinu; za ovu godinu verovatno su procedure izdavanja dozvola već počete, možda i završene, u najvećem broju, tako da se podrazumeva da ovo važi za 2011. godinu, pre ne može ni da se primeni. Ipak vas molim da razmislite i da ovaj amandman prihvatite.
Imamo još jedan amandman, on je praktično posledica ovog amandmana o kojem sam govorio malopre i nema potrebe da ga posebno obrazlažem.
Pošto nemam nameru više da se javljam, dozvolite mi još samo nekoliko rečenica. Rekao sam i u raspravi u načelu, ovo je korektan zakon. On je na određen način i iznuđen time što se moraju prihvatiti ona pravila igre koja važe u našem okruženju, odnosno u Evropi. Saobraćaj i transport ne poznaju granice i potpuno je jasno da je usaglašavanje tih pravila igre, koja do sada iz razumljivih razloga nisu usaglašena, na neki način naša obaveza. U tom smislu, mislim da je, uz ove popravke koje su doneli amandmani mojih kolega poslanika (nadam se da ćete i ove da prihvatite), to jedan potpuno korektan i prihvatljiv zakon. Hvala.