Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.
(Milica Vojić-Marković, s mesta: Izvinite, replika.)
I vi ćete? Izvolite. Shvatila sam da ste se vi prijavili pošto ste sledeći. Samo trenutak, u ime poslaničke grupe mislim da je gospodin Šormaz reagovao. Vi niste personalno bili pomenuti.

Ovlašćeni sam predstavnik grupe. Gospodin poslanik je govorio i obraćajući se meni, gledajući u mene na osnovu svega onoga što sam rekla. Mislim da imam pravo na repliku.
Ajmo po redu, pojedini poslanici ne razumeju razliku u statusu šta je to izbeglica, a šta je raseljeno lice. Osim što tu razliku ne razumeju i smatraju da treba o tome da ne govore, oni ne slušaju ono što sam govorila i na to reaguju.
Zakon je napravljen u Vladi Vojislava Koštunice u aprilu 2006. godine, ne 2005. godine, kako pominje gospodin poslanik.
Usput, nisam započela licitiranje ko je napravio zakon, a ko ga nije napravio i ko ga nije doneo. Govornik iz DS je započeo tu priču, samo sam pokušala da mu objasnim zašto je rekao nešto što ne postoji.
Treća stvar, nisu samo naši pogledi različiti, gospodine poslaniče. Za nas iz DSS to što je Leonardo nacrtao crtež helikoptera nije tužan crtež, nego genijalan crtež, ali naši su dometi, takođe, različiti uz poglede. Neko zakon piše, nego ga prepisuje. Hvala.

Gospodin Srđan Milivojević. Zaista bih zamolila da privedemo replike kraju.

Prvo, gospođo Vojić-Marković, sada se vama obraćam, ne znam da li vi više imate koalicione partnere ili nemate, ili sarađujete sa njima ili ne, ali nemojte slušati samo nas već slušajte i one sa kojima ste u koaliciji nekada bili. Ako više niste, ako su oni prešli kod naprednjaka, gledajte gde ćete i šta ćete, ali sam ovde imao na umu diskusiju iz vaših prethodnika, iz nekadašnje vaše koalicije.
Izvinjavam se, drago mi je da ste obavestili javnost da sada više niste u koalicije, pošto vidim da se odričete njihovih izjava.
Kada govorimo o donošenju zakona, nije samo potrebno doneti zakon, napisati ili ga prepisati. Jedna vlada, učinak jedne vlade i učinak jednog parlamenta se ne meri po tome koliko je zakona doneto, nego koliko je tih zakona zaživelo u praksi. Ne meri se samo dobrom voljom, snovima i ambicijama pojedinca ili strahova tih istih pojedinaca, već se kvalitet zakona koji se ovde donose meri poboljšanjem kvaliteta života običnih ljudi na koje se taj zakon primenjuje. Zahvaljujem.

Gospođo Vojić-Marković, dajte neka ovo bude kraj.

Nemam ništa protiv, pošto me je direktno prozvao gospodin, odgovoriću mu.
Što se učinka parlamenta tiče i što se pustih snova tiče, s kime će DSS u koaliciju, sa kime je bila, nemojte, molim vas vi meni stavljati u usta šta sam rekla. Vrlo jasno sam rekla, pošto ste taksativno naveli sve ono što sam rekla, na to ste odgovorili i ja sam na to reagovala. Ostali govornici neka odgovaraju za ono što ste vi njima rekli.
S druge strane, oko učinka parlamenta, nemojte, molim vas, hvala bogu i ponosim se time što je u vreme kada je bila Vlada Vojislava Koštunice ovo bio demokratski parlament. U njemu se raspravljalo o zakonima, gospodine Milivojeviću, bili ste ovde.
Takođe, moram da vas podsetim na broj zakona koji je ovde donet. Ovde se nisu preglasavale deklaracije, ovo je zaista bio demokratski parlament. Ovo što sada mi radimo, a zove se količina zakona koji se donose tako što ćemo danas imati 100 tačaka na dnevnom redu i o njima pričati u paketu od 50, ne može da se nazove ni učinak ni parlament!
A, o tome što ste rekli kakav je kvalitet života koji proizilazi iz tih zakona, najbolje pokazuje da ste ono vaše obećanje od 200 hiljada radnih mesta potpuno ispunili. Dvesta hiljada ljudi je izgubilo posao za vreme ove vlade! Hvala vam.
(Poslanici dobacuju iz klupa: Tako je, Milice! Aplauz)

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
Izvolite, gospodine Zorane Krasiću.

Gospođo Milice, niste dobro shvatili to obećanje – oni će 500 hiljada da otpuste pa 200 hiljada da zaposle i ispuniće obećanje, ali dobro.
Sada bih morao zbog javnosti da kažem, da je 1. aprila 1992. godine donet Zakon o izbeglicama i da se stenogram sa te sednice nalazi u Haškom tribunalu kao dokaz, optužujući materijal protiv Vojislava Šešelja. Na 30 i nešto stranica tog zapisnika stoji ko je šta pričao, na kojim je pozicijama bio i, gle čuda, kada je Mićunović čuo da treba ja da pričam, pobeže iz sale. Ali, sada ne bi bilo kulturno pričati o ljudima koji su odsutni.
Moram radi javnosti, a pre svega obraćam se javnosti, jer ovde je princip 126 apsolutni princip i to ne mogu da promenim. Građani su shvatili da moja malenkost nije jača od 126 i ne treba da bude jača. Ali, moram javnost da upozorim da neke stvari u obrazloženju ovog predloga zakona ne odgovaraju.
Prvo, izbeglištvo u Republici Srbije, SRJ itd, nije posledica raspada bivše SFRJ nego razbijanja bivše SFRJ. Ako kažete, gospodine Dačiću – ''raspad'', onda ste prihvatili stav Badenterove komisije, a znate i sami, da 20 godina, možda ne 20 godina, vodimo borbu da dokažemo da je stav Badenterove komisije pogrešan stav. To je prva stvar. Ovo vam je neko ubacio.
Reč "utočište" i "izbeglištvo" jesu dva različita pojma. Ne znam zašto ste pojam "azila" ubacili u jednoj rečenici, na stranici 14, jer, ipak je ''azil'' jedna pojedinačna kategorija, ali dobro.
Radi javnosti moram da kažem, 1. aprila 1992. godine, kada je donošen ovaj zakon, bilo registrovanih oko 160 i nešto hiljada izbeglica. Godine 1996, u junu mesecu, posle Dejtonskog sporazuma, izvršen je popis, u Srbiji je bilo 537 hiljada izbeglica. Kada je došao mir, jer se računa da je sa decembrom 1995. godine nastupio mir, u Srbiji se povećao broj izbeglica. I mi uvek stradamo kada je "mir"! Godine 2001, 377 hiljada, 2005. godine – 141 hiljada, a danas je procena da ima preko 300 hiljada izbeglica.
U raspravi u pojedinostima ćemo da iznesemo naše stavove pojedinih članova Predloga zakona, šta smatramo da je loše, šta smatramo da je dobro i od sudbine tih naših amandmana, poprilično će da zavisi i stav naše političke strane prilikom glasanja o ovom predlogu zakona.
Moram da skrenem pažnju, izbeglištvo je posledica, uzrok je nešto drugo. Uzrok, recimo, kada je Slovenija u pitanju, gospodine Dačiću, imamo 25 hiljada ''ispisanih'', znate. I, kada dođe Jelko Kacin, uhvatite ga za ruku. Pre nekoliko dana, kada je rekao ono "mirdita", on je to rekao zbog mene, da sam mu zagorčao boravak u Beogradu, podsetio sam ga šta je sa onim mrtvim vojnicima, bez oružja, koje su streljali, a on iz Cankarjevog doma je pričao kako napada avijacija, mornarica, sateliti na njihovu mladu ''demokraciju''.
Pitajte ga da odgovor da, da bi se kvalifikovao da uđe na razgovore ovde. Pa je pobesneo, pa se obratio sa "mirdita" a jadni Boris se uhvatio za glavu, ne zna, prethodne večeri su se sve dogovorili, kako puče čovek. Pukao je zbog mene. Tek će da pucaju, da znate.
Mi imamo potrebu za istinom. Tuđman je rekao da će da smanji srpski nacionalni korpus na teritoriji Hrvatske na 2%. To je i uradio. Prva etapa – izbacio je iz Ustava. Druga etapa – završio. Treća etapa –"Bljesak" i "Oluja". Gde vam je deklaracije o "Bljesku" i "Oluji"?! Kako oni koji su sinoć radosno glasali za onu deklaraciju, danas promeniše priču? Pa, to su dve različite priče, ljudi.
Ne možete tako! Mora Srbija da sazna istinu!
Mi imamo najviše izbeglica. Imamo i novu kategoriju – ''interno raseljeni''. Da bi neko dobio status izbeglice, to znači da je na teritoriji gde je on živeo neko izvršio zločin protiv čovečnosti. Taj zločin se zove deportacija i prisilno premeštanje. Pa, tu vas čekam. Ne znate pojmove!
Izbeglica u Srbiji je negde živeo. Tamo gde je živeo, onaj ko je vršio faktičku vlast izvršio je deportaciju tih ljudi i prisilno premeštanje. Jeste li pokrenuli postupak protiv nekoga? Ne.
Zašto donosimo ovaj zakon? Vi ste ga napisali. Juče deklaracija po nalogu Evropskog parlamenta. Ovaj zakon, kažu – ''dovatićemo'' pare. I, evo šta ste napisali na 16. strani, to je treća strana obrazloženja, Program za integraciju u EU, odeljak taj i taj, kaže – usvojiti novi zakon o izbeglicama, nastaviti sa sprovođenjem nacionalne strategije o izbeglicama. Pa, vi sve radite po nalogu sa Zapada. Sve!
Jutros, u ono gluvo doba, izglasana Deklaracija, plus ovo, dobija se drugi plus. Idete po spisku šta treba da se ispuni. A, gde su tu naši interesi?
Hajde da vidimo malo kako se ko ponašao za ovih 15-20 godina? Gospodine Dačiću, juče nisam branio SPS, nego sam nastojao da kažem istinu. Ovi su napadali i vas i Slavicu Đukić i Slobodana Miloševića i sve druge. Slobodan Milošević je sa Dobricom Ćosićem išao da zavrće ruke Radovanu Karadžiću, da prihvate mirovne planove, a neki drugi su išli da jedu volove na Palama! A njih niste ni pomenuli.
Koga ste juče napadali? Ko je bio u Vladi Milana Panića? Radikali? Ne. Nevoljno su i ovi iz SPS prihvatili i Perišića, i Grubača i Đukića itd. Itd. To raščistite tamo, ali nemojte ono što napadate SPS da pripisujete nama. Nemojte nama da pripisujete! To je ta priča.
Gospodine Dačiću, da li se vi sećate kada su radikali došli na vlast u Opštinu Zemun, decembra 1996. godine? Pa je Vojislav Šešelj, SRS, pa i SPS, zašto da ne kažem, razradili neke lokacije, podelili, maltene besplatno, izbeglicama da pomognu da reše svoj status.
Jedno je izbeglištvo, a drugo su građanska prava, ljudska prava svakog čoveka. To su sve bivši državljani SFRJ. Da ih Tuđman i Alija Izetbegović nisu proterali, oni su u miru mogli da kupuju u Srbiji, a vi ste se protivili 1992. godine, zašto da se zapošljavaju, zašto da kupuju nepokretnosti. Čitajte stenogram! Tu sam da vas podsetim, da javnost shvati, da svi shvate ko ste i šta ste.
Ko je blokirao u Zemunu vodovod i kanalizaciju? Beogradska vlast! Ko je bio na vlasti? U jednom periodu Zoran Đinđić, a posle Vuk Drašković. Ni kanalizacija, ni voda, ni struja! Izbeglička naselja ste blokirali. Zašto? Ne glasaju izbeglice za DS. Evo, sada glasaju za vas. Jeste li rešili problem? Niste! Za vas je problem kako da se dohvatite glasa da biste bili na vlasti. Vi da rešavate problem? Teško onome ko vi rešite problem! To je surova istina u Srbiji. Blokirali ste.
Ajde da vidimo dalje. Jedna od tekovina te EU, juče ste pričali o pravu na život, slažem se, jeste privatna svojina, svetinja. Je l' se ona poštuje u EU? Da. Što taj standard ne važi na prostoru bivše SFRJ? Zašto vaši prijatelji ne pritisnu vlast u Sloveniji, vlast u Zagrebu, vlast u BiH, ovu nazovivlast na KiM, da se privatna svojina poštuje kao svetinja, kao što se to radi u Francuskoj i Nemačkoj? Onda ne bi bilo problema izbeglištva.
Ali ne, dvojni standardi i, spisak: danas ovo, sutra ovo, prekosutra ono. Ako ovo ne uradiš – nema, ako ovo uradiš – nagradiću te. Šta je, šargarepa? Pokvarena? Pokvarena, trula. Vi od nje imate preko medija da napravite da je atomska bomba.
Dosta, bre, te manipulacije! Mi nemamo takmičenje u besedništvu povodom nekih datuma, pa da se literarni sastavi podele poslanicima, pa da nam dva dana čitaju neke žalopojke ovde. Suočite se sa istinom, sa realnošću, dva puta.
Šta kažu, hajde da vidimo (pošto mi je pri kraju ovo moje vreme, da ne kvarim mojim kolegama iz stranke) pre dve godine, na dan izbeglištva, pojavio se problem, naravno, javio se tu i Rasim Ljajić, znate, katastrofa u radnim odnosima, a on kritikuje vlast, a on na vlasti, dobro, to je Rasimova politika. Kako je Boris Tadić rekao da se reši pitanje izbeglištva? Nemojte da se čudite. Istu je rečenicu upotrebio kao kada treba da se reši problem komaraca, kao kad treba da se reši problem radnog mesta, monete, itd. Kaže Tadić: ''Integracija u EU – rešenje problema izbeglica.'' Naprosto, za sve je rešenje integracija u EU. I KiM ćemo da zadržimo ako se integrišemo u EU. Sve ćemo da postignemo, samo je bitna integracija u EU, a EU uze sve što može da se uzme iz ove države. E, to ste vi.
Pazite, vi ste juče pokušali nešto neverovatno da uradite. Između Grčke i Makedonije postoji spor oko naziva. Sada će Srbija sa EU da ima problem vezan za KiM zbog naziva. Niste za to da bude Kosovo, nego UNMIK-Kosovo. To bi bilo kao analogija – Grčka-Makedonija, bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Znači, neki elementarni vitalni problem vi svodite na lektorisanje, na gramatiku, na pravopis. Tako ste i pitanje genocida, juče je bila potrebna reč ''genocid'', ako ne jasno, onda da svako može tumačenjem da dođe do te reči. Juče smo pričali o tome, a dva dana u staroj zgradi održava se međunarodni skup, ''decentralizacija'', a to u prevodu znači – kako ''rasturiti'' Srbiju do kraja.
E, pa, ljudi, Srbiji je potrebna vlast koja vodi računa o interesima građana. Možda ovo što sam rekao nije lepo za uši, ali su sve suvoparne činjenice i istina. Suočimo se, dragi građani, sa istinom i sa činjenicama! I manite te literarne sastave i te priče – biće bolje. Kada će da bude bolje? Đekna?! Godinama nam pričaju – EU, EU.
Pa, ko nam otima, ko nam razara državu? NATO pakt i EU! Koga su oni prepoznali kao svog neprijatelja ovde? Srpsku radikalnu stranku! Zato je Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. Ovo je dokaz u Haškom tribunalu od koga su hteli da naprave dokaz optužbe protiv Vojislava Šešelja. Preokrenulo se, dokaz odbrane je postalo!
Pa, i ovo danas što pričate o izbeglicama, sve je to dokaz odbrane za srpski narod. Ali, mi se nismo promenili, a vi ste se promenili. To je vaš problem, nije naš. Mi smo principijelni. Ne kontroliše nas mafija, ne kontrolišu tajkuni, strane obaveštajne službe. Mi smo jasni, precizni, imamo argumentaciju za svaki politički stav. Ne stidimo se ničega da kažemo. I zato smo najbolja politička stranka, a DOS je najgori u svakom agregatnom stanju. (Aplauz)

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, donoseći zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama stvoriće se normativni okvir za otklanjanje nedostataka važećih zakona u uređenju prava i položaja izbeglih lica, kao i za ostvarivanje uslova za njihovu trajnu integraciju.
Moram da kažem da do današnjeg dana nisam bio u prilici da govorim o Zakonu o izbeglicama, niti da učestvujem u eventualnom noveliranju ovog zakona. Ali, bio sam u prilici da zajedno sa svojim sugrađanima u Pančevu živim probleme zajedno sa izbeglicama, jer novembra 1991. godine bili smo u prilici da dočekujemo prve izbeglice iz drugih delova bivše SFRJ.
Na inicijativu upravo Pančevaca, određene stvari, ne samo prilikom donošenja Zakona o izbeglicama 1992. godine, nego i rešavanju određenih dokumenata, kao što su izbegličke legitimacije, izbeglički kartoni. Upravo to je lokalna samouprava u Pančevu, zajedno sa tadašnjom organizacijom Crvenog krsta u Pančevu, pokrenula inicijativu i izdala prve legitimacije i prve izbegličke kartone da bi se evidentirala pomoć i da bi se što ravnomernije raspodelila ona sirotinja koja je mogla da se raspodeli ljudima koji su napustili svoje mesto dotadašnjeg boravka i utočište potražili na drugom mestu.
Kao prvi Poverenik za izbeglice, izabran tada na području Pančeva, možda i na teritoriji cele Srbije, mislim da je to bilo aprila 1992. godine, bio sam u prilici da zajedno sa saradnicima osnivam prvi kolektivni centar, kasnije, u vremenu koje je dolazilo, 11 kolektivnih centara za smeštaj izbeglica bilo je locirano na području Opštine Pančevo ili u neposrednom okruženju. Bili smo u prilici da juna 1992. godine dočekamo avion iz Sarajeva sa jevrejskim porodicama, koje su bile smeštene u pančevačkom hotelu, da bi kasnije nastavili put mahom prema Izraelu. Upravo sve to što smo zajedno preživljavali sa izbeglicama koje su došle da zatraže utočište u Pančevu, goni nas da ovde pokušamo da stignemo do što kvalitetnijeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.
U poslednje vreme, lokalna samouprava u Pančevu, zahvaljujući objašnjavanju veličine ovog problema sa kojima se susrećemo, bili smo u prilici da 2005. godine, uz pomoć Švajcaraca i švajcarske humanitarne organizacije, izgradimo 30 stambenih jedinica zaštićenog stanovanja i omogućimo onima koji su u najtežoj situaciji da reše stambeno pitanje.
Tokom 2005. i 2006. godine, s tim da su svi objekti useljeni do 2007. godine, u naseljenom mestu Jabuka i u naseljenom mestu Pančevo izgrađene su čak 123 stambene jedinice, od kojih 10% za domicilno stanovništvo. To bi bilo nemoguće da na tom prostoru nismo obezbedili pomoć, prijatelje iz Švajcarske, Italije, Nemačke, Japana, EU. Način vođenja politike kojom pokušavamo da obezbedimo saradnju u regionu, mislim da će se stvoriti uslovi da se problem izbeglih i prognanih lica, koji je humanitarnog, ekonomskog, političkog karaktera, da se ostvari trajnim rešenjem i to je moguće pre svega uz uspešnu saradnju u regionu.
Mislim da nam je svima jasno da je potrebno definisati tačno nadležnosti, usaglasiti norme i ovog zakona sa drugim zakonima. Dosadašnji Zakon o izbeglicama treba usaglasiti sa drugim važećim zakonima na teritoriji Srbije i upravo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona prati život i prati potrebe pre svega izbegličkog stanovništva.
Usvajanjem zakona stvorićemo uslove za ostvarivanje dva osnovna cilja. Pre svega, da omogućimo povratak svih izbeglih i prognanih lica koja to žele i, sa druge strane, stvorićemo uslove da se ostvari integracija, bez diskriminacije u sredini u kojoj prognani žive, i vezano sa tim za obezbeđenje osnovnog prava, a to je pravo na stanovanje. Zbog toga, ne samo kao član DS i član Poslaničke grupe ZES, već kao čovek koji je detaljno upoznat sa problemima izbegličkog stanovništva, pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. (Aplauz)