Gospođo Milice, niste dobro shvatili to obećanje – oni će 500 hiljada da otpuste pa 200 hiljada da zaposle i ispuniće obećanje, ali dobro.
Sada bih morao zbog javnosti da kažem, da je 1. aprila 1992. godine donet Zakon o izbeglicama i da se stenogram sa te sednice nalazi u Haškom tribunalu kao dokaz, optužujući materijal protiv Vojislava Šešelja. Na 30 i nešto stranica tog zapisnika stoji ko je šta pričao, na kojim je pozicijama bio i, gle čuda, kada je Mićunović čuo da treba ja da pričam, pobeže iz sale. Ali, sada ne bi bilo kulturno pričati o ljudima koji su odsutni.
Moram radi javnosti, a pre svega obraćam se javnosti, jer ovde je princip 126 apsolutni princip i to ne mogu da promenim. Građani su shvatili da moja malenkost nije jača od 126 i ne treba da bude jača. Ali, moram javnost da upozorim da neke stvari u obrazloženju ovog predloga zakona ne odgovaraju.
Prvo, izbeglištvo u Republici Srbije, SRJ itd, nije posledica raspada bivše SFRJ nego razbijanja bivše SFRJ. Ako kažete, gospodine Dačiću – ''raspad'', onda ste prihvatili stav Badenterove komisije, a znate i sami, da 20 godina, možda ne 20 godina, vodimo borbu da dokažemo da je stav Badenterove komisije pogrešan stav. To je prva stvar. Ovo vam je neko ubacio.
Reč "utočište" i "izbeglištvo" jesu dva različita pojma. Ne znam zašto ste pojam "azila" ubacili u jednoj rečenici, na stranici 14, jer, ipak je ''azil'' jedna pojedinačna kategorija, ali dobro.
Radi javnosti moram da kažem, 1. aprila 1992. godine, kada je donošen ovaj zakon, bilo registrovanih oko 160 i nešto hiljada izbeglica. Godine 1996, u junu mesecu, posle Dejtonskog sporazuma, izvršen je popis, u Srbiji je bilo 537 hiljada izbeglica. Kada je došao mir, jer se računa da je sa decembrom 1995. godine nastupio mir, u Srbiji se povećao broj izbeglica. I mi uvek stradamo kada je "mir"! Godine 2001, 377 hiljada, 2005. godine – 141 hiljada, a danas je procena da ima preko 300 hiljada izbeglica.
U raspravi u pojedinostima ćemo da iznesemo naše stavove pojedinih članova Predloga zakona, šta smatramo da je loše, šta smatramo da je dobro i od sudbine tih naših amandmana, poprilično će da zavisi i stav naše političke strane prilikom glasanja o ovom predlogu zakona.
Moram da skrenem pažnju, izbeglištvo je posledica, uzrok je nešto drugo. Uzrok, recimo, kada je Slovenija u pitanju, gospodine Dačiću, imamo 25 hiljada ''ispisanih'', znate. I, kada dođe Jelko Kacin, uhvatite ga za ruku. Pre nekoliko dana, kada je rekao ono "mirdita", on je to rekao zbog mene, da sam mu zagorčao boravak u Beogradu, podsetio sam ga šta je sa onim mrtvim vojnicima, bez oružja, koje su streljali, a on iz Cankarjevog doma je pričao kako napada avijacija, mornarica, sateliti na njihovu mladu ''demokraciju''.
Pitajte ga da odgovor da, da bi se kvalifikovao da uđe na razgovore ovde. Pa je pobesneo, pa se obratio sa "mirdita" a jadni Boris se uhvatio za glavu, ne zna, prethodne večeri su se sve dogovorili, kako puče čovek. Pukao je zbog mene. Tek će da pucaju, da znate.
Mi imamo potrebu za istinom. Tuđman je rekao da će da smanji srpski nacionalni korpus na teritoriji Hrvatske na 2%. To je i uradio. Prva etapa – izbacio je iz Ustava. Druga etapa – završio. Treća etapa –"Bljesak" i "Oluja". Gde vam je deklaracije o "Bljesku" i "Oluji"?! Kako oni koji su sinoć radosno glasali za onu deklaraciju, danas promeniše priču? Pa, to su dve različite priče, ljudi.
Ne možete tako! Mora Srbija da sazna istinu!
Mi imamo najviše izbeglica. Imamo i novu kategoriju – ''interno raseljeni''. Da bi neko dobio status izbeglice, to znači da je na teritoriji gde je on živeo neko izvršio zločin protiv čovečnosti. Taj zločin se zove deportacija i prisilno premeštanje. Pa, tu vas čekam. Ne znate pojmove!
Izbeglica u Srbiji je negde živeo. Tamo gde je živeo, onaj ko je vršio faktičku vlast izvršio je deportaciju tih ljudi i prisilno premeštanje. Jeste li pokrenuli postupak protiv nekoga? Ne.
Zašto donosimo ovaj zakon? Vi ste ga napisali. Juče deklaracija po nalogu Evropskog parlamenta. Ovaj zakon, kažu – ''dovatićemo'' pare. I, evo šta ste napisali na 16. strani, to je treća strana obrazloženja, Program za integraciju u EU, odeljak taj i taj, kaže – usvojiti novi zakon o izbeglicama, nastaviti sa sprovođenjem nacionalne strategije o izbeglicama. Pa, vi sve radite po nalogu sa Zapada. Sve!
Jutros, u ono gluvo doba, izglasana Deklaracija, plus ovo, dobija se drugi plus. Idete po spisku šta treba da se ispuni. A, gde su tu naši interesi?
Hajde da vidimo malo kako se ko ponašao za ovih 15-20 godina? Gospodine Dačiću, juče nisam branio SPS, nego sam nastojao da kažem istinu. Ovi su napadali i vas i Slavicu Đukić i Slobodana Miloševića i sve druge. Slobodan Milošević je sa Dobricom Ćosićem išao da zavrće ruke Radovanu Karadžiću, da prihvate mirovne planove, a neki drugi su išli da jedu volove na Palama! A njih niste ni pomenuli.
Koga ste juče napadali? Ko je bio u Vladi Milana Panića? Radikali? Ne. Nevoljno su i ovi iz SPS prihvatili i Perišića, i Grubača i Đukića itd. Itd. To raščistite tamo, ali nemojte ono što napadate SPS da pripisujete nama. Nemojte nama da pripisujete! To je ta priča.
Gospodine Dačiću, da li se vi sećate kada su radikali došli na vlast u Opštinu Zemun, decembra 1996. godine? Pa je Vojislav Šešelj, SRS, pa i SPS, zašto da ne kažem, razradili neke lokacije, podelili, maltene besplatno, izbeglicama da pomognu da reše svoj status.
Jedno je izbeglištvo, a drugo su građanska prava, ljudska prava svakog čoveka. To su sve bivši državljani SFRJ. Da ih Tuđman i Alija Izetbegović nisu proterali, oni su u miru mogli da kupuju u Srbiji, a vi ste se protivili 1992. godine, zašto da se zapošljavaju, zašto da kupuju nepokretnosti. Čitajte stenogram! Tu sam da vas podsetim, da javnost shvati, da svi shvate ko ste i šta ste.
Ko je blokirao u Zemunu vodovod i kanalizaciju? Beogradska vlast! Ko je bio na vlasti? U jednom periodu Zoran Đinđić, a posle Vuk Drašković. Ni kanalizacija, ni voda, ni struja! Izbeglička naselja ste blokirali. Zašto? Ne glasaju izbeglice za DS. Evo, sada glasaju za vas. Jeste li rešili problem? Niste! Za vas je problem kako da se dohvatite glasa da biste bili na vlasti. Vi da rešavate problem? Teško onome ko vi rešite problem! To je surova istina u Srbiji. Blokirali ste.
Ajde da vidimo dalje. Jedna od tekovina te EU, juče ste pričali o pravu na život, slažem se, jeste privatna svojina, svetinja. Je l' se ona poštuje u EU? Da. Što taj standard ne važi na prostoru bivše SFRJ? Zašto vaši prijatelji ne pritisnu vlast u Sloveniji, vlast u Zagrebu, vlast u BiH, ovu nazovivlast na KiM, da se privatna svojina poštuje kao svetinja, kao što se to radi u Francuskoj i Nemačkoj? Onda ne bi bilo problema izbeglištva.
Ali ne, dvojni standardi i, spisak: danas ovo, sutra ovo, prekosutra ono. Ako ovo ne uradiš – nema, ako ovo uradiš – nagradiću te. Šta je, šargarepa? Pokvarena? Pokvarena, trula. Vi od nje imate preko medija da napravite da je atomska bomba.
Dosta, bre, te manipulacije! Mi nemamo takmičenje u besedništvu povodom nekih datuma, pa da se literarni sastavi podele poslanicima, pa da nam dva dana čitaju neke žalopojke ovde. Suočite se sa istinom, sa realnošću, dva puta.
Šta kažu, hajde da vidimo (pošto mi je pri kraju ovo moje vreme, da ne kvarim mojim kolegama iz stranke) pre dve godine, na dan izbeglištva, pojavio se problem, naravno, javio se tu i Rasim Ljajić, znate, katastrofa u radnim odnosima, a on kritikuje vlast, a on na vlasti, dobro, to je Rasimova politika. Kako je Boris Tadić rekao da se reši pitanje izbeglištva? Nemojte da se čudite. Istu je rečenicu upotrebio kao kada treba da se reši problem komaraca, kao kad treba da se reši problem radnog mesta, monete, itd. Kaže Tadić: ''Integracija u EU – rešenje problema izbeglica.'' Naprosto, za sve je rešenje integracija u EU. I KiM ćemo da zadržimo ako se integrišemo u EU. Sve ćemo da postignemo, samo je bitna integracija u EU, a EU uze sve što može da se uzme iz ove države. E, to ste vi.
Pazite, vi ste juče pokušali nešto neverovatno da uradite. Između Grčke i Makedonije postoji spor oko naziva. Sada će Srbija sa EU da ima problem vezan za KiM zbog naziva. Niste za to da bude Kosovo, nego UNMIK-Kosovo. To bi bilo kao analogija – Grčka-Makedonija, bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Znači, neki elementarni vitalni problem vi svodite na lektorisanje, na gramatiku, na pravopis. Tako ste i pitanje genocida, juče je bila potrebna reč ''genocid'', ako ne jasno, onda da svako može tumačenjem da dođe do te reči. Juče smo pričali o tome, a dva dana u staroj zgradi održava se međunarodni skup, ''decentralizacija'', a to u prevodu znači – kako ''rasturiti'' Srbiju do kraja.
E, pa, ljudi, Srbiji je potrebna vlast koja vodi računa o interesima građana. Možda ovo što sam rekao nije lepo za uši, ali su sve suvoparne činjenice i istina. Suočimo se, dragi građani, sa istinom i sa činjenicama! I manite te literarne sastave i te priče – biće bolje. Kada će da bude bolje? Đekna?! Godinama nam pričaju – EU, EU.
Pa, ko nam otima, ko nam razara državu? NATO pakt i EU! Koga su oni prepoznali kao svog neprijatelja ovde? Srpsku radikalnu stranku! Zato je Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. Ovo je dokaz u Haškom tribunalu od koga su hteli da naprave dokaz optužbe protiv Vojislava Šešelja. Preokrenulo se, dokaz odbrane je postalo!
Pa, i ovo danas što pričate o izbeglicama, sve je to dokaz odbrane za srpski narod. Ali, mi se nismo promenili, a vi ste se promenili. To je vaš problem, nije naš. Mi smo principijelni. Ne kontroliše nas mafija, ne kontrolišu tajkuni, strane obaveštajne službe. Mi smo jasni, precizni, imamo argumentaciju za svaki politički stav. Ne stidimo se ničega da kažemo. I zato smo najbolja politička stranka, a DOS je najgori u svakom agregatnom stanju. (Aplauz)