Gospodin Dinkić ima reč.

Gospodine Markićeviću, ne raspisuje se referendum ni kada se vrši popis statistički stanovništva. Ovo je zakon o statističkoj regionalizaciji. Svako ko želi iz opozicije da od ovoga pravi politiku ima na to pravo i o tome ćemo debatovati tamo gde je mesto, kada budu tribine i ostale stvari. Nemojte da pravite od zakona o statističkim regionima političku priču.
Ovo ne znači da ako imamo pet regiona koji su statistički da će Srbija sutra imati pet političkih regiona. To neću niti ja odrediti, niti vi, već javna debata koja će biti široka, koja ne može da se okonča u kratkom roku. Većina građana će se opredeliti da li će se ići u tom pravcu i koliko ćemo imati administrativnih regiona. Ukoliko treba debatovati politički o tome, to je vreme za debatu. Ovo je vaše pravo i ja ga poštujem, ali zaista je skretanje pažnje sa teme zakona.

Gospodin Jovanović, pravo na repliku.

Javio sam se još tokom diskusije sa ministrom Dinkićem. Primeri koje sam spomenuo su samo primeri i ne bi bilo dobro da neko pomisli kako imamo nešto protiv zaposlenih u Kuršumliji ili u Kruševcu.
Populizam je, gospodine Dinkiću, u činjenici da kažete – mi smo procenili da industrija lesonita ima perspektivu. Mislim da zajedno treba da definišemo strategiju razvoja zemlje, pa da kažemo – naš koncept je u tome da s jedne strane smanjimo zavisnost od robe iz uvoza, sa druge strane da podignemo performanse naše izvozne privrede, pa da kažemo gde su sredstva za to. Ne u republičkom budžetu, nego negde u svetu. Da bi ta sredstva ovde došla do izražaja treba da stvorimo ambijent koji će biti prestižan, poželjan. To je obaveza Vlade.
Inače, ako počnemo da arbitriramo, onda je to čist populizam. Možda lesonit može da se pravi na nekom drugom mestu, ali nemaju sreće i ti ljudi nisu stigli do vas. To je suština našeg problema.
Ovaj zakon, koliko god vi imali dobru volju, ne može da da one rezultate koji su nam potrebni. Ako se ne složimo oko toga da vizija razvoja ove zemlje ne može da bude monopol jedne vladajuće koalicije, one su privremene. Ne možemo od danas do sutra da živimo. Hajde da vidimo kakve su performanse te zemlje o kojoj danas razgovaramo i o kojoj treba da vodimo računa.
Ko se u toj zemlji bavi ekonomijom? Neka se bavi privreda ekonomijom. Država stvara uslove da ta ekonomija dođe do izražaja i na takav način utiče na standard građana. Koliko god vi želeli, gospodine Dinkiću, ne možete da zaposlite svakog čoveka u ovoj zemlji.
Vi te ljude niste ni ostavili bez posla. Nesposobnost Srbije da se menja na kraju nas je suočila sa tako poražavajućim posledicama. To što ljudi u Užicu ne mogu da shvate taj zakon o kome govorite, što član vaše partije ne može da ga shvati, to je objektivan problem. Sutra ljudi neće moći da razumeju neki zakon koji ćemo mi predložiti i koji nema šanse na prolaznost ukoliko to ne bude izraz naše zajedničke volje i napora da se fundamentalni zakoni donose u jednom normalnom dijalogu sa jasnijim ciljevima.
Ne sporim vladajućoj koaliciji da želi najbolje ovoj zemlji. Ne mislim to. To neki drugi deo opozicije misli, ali mislim da rezultat izostaje, zbog toga što ne možete želeti najbolje zemlji, a isključiti sve one potencijale koji se vezuju isključivo za vladajuću koaliciju.
Moramo da kažemo da ako razvijamo auto industriju, onda ta auto industrija treba da ima tržište, treba da ima svoje kupce. Treba da postoji neki red u zemlji. Stabilnost. Sigurnost. Zbog toga je sve to populizam jer je kratkog daha. Sam po sebi populizam nije loš ako je komponenta jedne strategije, ali ako sve svedemo na – folk, onda ćemo završiti kao što je završila naša estrada.

 Reč ima Mlađan Dinkić.

Moram da kažem, jer mislim da imate zabludu u jednom pogledu, tržište jeste najsavršeniji mehanizam za usmeravanje ekonomije, ali u svim zemljama u svetu i najtržišnijim mogućim nerazvijena područja tržište ne može razviti. To se u teoriji zove defekt tržišta.
Defekti tržišta postoje u nekim oblastima. Jedan je u oblasti nedovoljno razvijenih područja. Tu država mora da se umeša. Ako se država ne umeša u Kuršumliju, Žitorađe, Trgovište, nema ko da se umeša, jer tržište dovodi do toga da ako je tamo 20 puta veća nezaposlenost, ako su tamo pet puta niže plate, da ti ljudi idu u Beograd. To je tržište. Tržište će dovesti te ljude u Beograd.
U svim zemljama, u razvijenim zemljama od Nemačke do Italije i drugih država se meša i mora da se meša. U tom smislu čista ekonomska liberalna teorija ne važi u uslovima nerazvijenih područja. Zato ovaj zakon valja i treba da se donese.
Država mora i treba da se meša i to treba da propagira čak i onaj koji je generalno za liberalnu ekonomiju, jer u ovom segmentu ona ne funkcioniše, jer dovodi do toga da ljudi teže da idu tamo gde im je bolje, a to je Beograd, a onda nema nikog u Kuršumliji i imamo problem da se pitamo kroz 20 godina – gde smo bili kada su ljudi odlazili.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

U vašem obrazloženju, gospodine Dinkiću, jeste suština problema. Nije Vlada država. Mogu s vama da se složim da država treba da se bavi tim problemom, ali izvinite, i mi smo država. Ova poslanička grupa ovde radikala je država, i DSS je država, i Privredna komora je država i privrednik je država. Nije samo vlast država. Vi treba da pokrenete te procese. To nije sporno. To je zadatak vlasti, ali ukoliko pokrenete taj proces sa ambicijom da smo vi date odgovore izostaće uspeh.
Zašto može da bankrotira "General Motors", a ne može da bankrotira Priboj ili "Zastava" u Kragujevcu? To ne želim da se desi, ali sve dok se ovde ne složimo oko nekih jednostavnih istina, vlast koja sebe izjednači sa državom će biti neuspešna u nameri da tu državu učini boljom. Vi to ne možete sami da uradite. To je suština.
Ovo nema mnogo veze za liberalnim tržištem. Ne može tržište u Srbiji da bude još dugo vremena liberalno, jer to liberalno tržište nije postalo liberalno dekretom, nego su ljudi, tražeći svoja prava, preuzimali i odgovornosti koja ta prava prate, između ostalog i odgovornost da mogu da propadnu u jednom danu, a kada zatraže pomoć države da moraju tu pomoć da vrate.
Američka država je profitirala 52 milijarde dolara u prošloj godini na osnovu investicija u američku ekonomiju, je l' tako, pozajmica koje su dali? Kada pitamo predsednika Vlade zašto ste dali 190 miliona evra pozajmice javnim preduzećima, pa onda to nisu vratili, on kaže da je to naša politika, ostali bi ljudi bez posla. To ne može tako. To je populizam.
Kada govorimo o besplatnim akcijama, onda treba ljudima da kažemo da zakon donosimo da bi zatvorili jednu istorijsku priču, a ne da bi na kraju te istorijske priče, koja je u najvećoj meri bila poražavajuća, mi ljudima dali ono što nisu nigde u svom životu mogli da pronađu. Mi želimo da akcionarski fond bude efikasan fond, a ne fond koji funkcioniše mimo svih pravila, egzemplar. To je problem i vi to vrlo dobro znate.
Pošto imam još jedan minut, želeo bih da vam kažem šta je suština onoga na šta smo i prošli put ukazivali. Ne možete sami da realizujete ovaj zakon. Ako govorite o statističkim regionima potrebna vam je privreda u tome. Da li je učestvovala privreda? Da li neki privrednik oseća potrebu da s vama o tome razgovara? Iz jednih rovova smo prešli u druge, pa sada više nema kordona i demokratske opozicije, nego su u jednom rovu sindikati, u drugom rovu su privrednici, u trećem rovu opozicija, u četvrtom rovu vlast.
Super je ako možete da rešite problem Bora, ali sećam se Zorana Đinđića i 2001. godine, zajedno smo tamo bili, kada im je tadašnji predsednik Vlade rekao da dolazi sa dve informacije, jedna je dobra, druga je loša. Koju žele informaciju prvo da čuju, tražili su lošu. Loša je bila – vaš basen može i da propadne kao što propadaju drugi po svetu. Ono što je dobro – 150 opština u Srbiji živi mimo basena u Boru. Hajde da vidimo kako oni žive, da li takav život može i ovde da se ostvari.
Prekinite sa tim utopijama. Tražite podršku za nešto tako i rešićemo to. Ako nastavite tim putem, bićete usamljeni, vratićete se u Skupštinu ponovo sa ovim zakonom.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Razgovor na današnju temu bih mogla da nazovem - gospodin Dinkić umesto Ničea piše knjigu "Volja za moć", ali bih molila gospodina Dinkića da ono što ću govoriti ne komentariše na način kako je to radio dok su govorili kolega Velimir Ilić, pa je njemu rekao da govori besmislice, kolegi Čedomiru Jovanoviću je davao ocenu kao niste shvatili i ne baratate činjenicama itd. i tome slično.
Očekujem da ministar koji ovde dođe treba da zna da razgovara, a ne da drži monologe onako kako to čini, kada pozove Agenciju za privatizaciju i direktore centara koji je čine, gde u jednoj vrsti monologa izdaje naloge za ono za šta se nama u javnosti predstavlja da nije nadležan i odgovoran.
Gospodine ministre, želela bih da vas podsetim da postoji nesklad o kojem su mnogi govorili, ne samo nesklad vaših želja i snage da pokrijete sve o čemu je reč, nego postoji jedan osnovni nesklad između ove knjige ovde koja se zove Ustav, gde je u članu 26. zabranjeno ropstvo, a da je, između ostalog, Zakon o Agenciji za privatizaciju o akcijskom i akcionarskom fondu, o besplatnoj podeli akcija i slično u stvari zakon koji govori o tome da su se ovde silni sasvim obogatili i da se namnožio broj robova, a da broj robova znači veliki broj neprijatelja.
Neka mi niko ne zameri na grubosti reči "robovi" jer su to ovde nezaposleni, koji jesu produkt ovih i ovakvih zakona, donošenih u vašoj režiji od 2000. godine do danas, i da je ta armija nezaposlenih pravi primer robova za koje Ustav znate na šta liči – na leptir kravatu na nagom čoveku.
Kada nekom omogućite da ostane bez posla, bez mogućnosti da se nada da će taj posao dobiti, možda i ne shvatate kakvo beznađe ostavljate mlađim generacijama, a ja sam jedna od mnogih, majka troje odrasle dece, čiji je sin prošle nedelje bio na jednoj sahrani. Vrlo neraspoložen dočekao me je s puta pričom da se drug njegovog godišta, 1983. godine rođen, ubio, bacio s prozora, ostavivši za sobom ženu i dete.
Radio je u jednoj banci u Novom Sadu. Završio je fakultet i bio je prebačen sa odeljenja IT tehnologije u kreditno odeljenje. Dobio je posao da poziva dužnike, da im preti i da ih "moli" da vrate kredit. Od devetoro mladih školovanih ljudi, njih sedmoro je uzelo bolovanje, dvoje je ostalo da radi, znajući da i sami žive od takvih kredita pali u depresiju i jedan od njih uradio taj tragični čin.
Moj sin je rekao da je mnogo mladih bilo na sahrani. Jedan komentar, ne bih da kažem šta oni misle da je rešenje, jer ja ne mislim tako, kažem kada se dese takve stvari svi mi koji želimo nešto da promenimo treba još agilnije, još prilježnije da uzmemo i da radimo ovaj naš posao, a on je rekao – ne, mama, kada vi, roditelji naši, privatizujete sve fabrike i ostavite nas na milost i nemilost gazdama kojima je profit ispred svega, šta nama, vašoj deci, preostaje?
Verujte mi da sam razmišljala da li ova tema u kojoj ste taman lepo sabrali deo vaših nadležnosti zaista zaslužuje raspravu u detaljima ili je ovo najbolji dokaz, zaista drastičan, i izvinjavam se mnogima što sam ga upotrebila kao ilustraciju uspešnosti privatizacija. On jeste vrlo težak u svojoj ilustrativnosti i nije izuzetak koji potvrđuje pravilo da su privatizacije uglavnom uspešne, naprotiv.
Gospodine Dinkiću, vi koji mislite da možete da budete ministar za privredu, nadležni ministar za stečaj kada smo raspravljali o stečaju, nadležni ministar za regionalizaciju, koja je u stvari gradnja stranačka infrastrukture za stranku koja želi državnim novcem da pređe cenzus, vi koji sebi pripisujete pravo da, sada nazivajući akcionarskim fondom raniji akcijski fond, vodite i dalje privatizaciju u ovoj zemlji, vi koji ste nadležni za turizam, za zapošljavanje, za Zavod za mere i dragocene metale, vi ste nam zato i spojili u zajedničkoj raspravi četiri zakona, od kojih dva mogu da se razmatraju zajedno, ali regionalizacija i metrologija sigurno da nisu mogli da idu po suštini svojoj jedan s drugim.
Ali idu zajedno zato što ste vi ministar koji je s pravom razlog da se gospodin Cvetković može nazvati dobitnikom nagrade za sporednu ulogu, a da ono što nije u vašoj nadležnosti jeste u nadležnosti predsednika Republike.
Juče sam se u odgovoru jednom novinaru našalila mogućnošću da predsednik sada predlaže guvernera, a u stvari je to danas pravo obrazloženje zašto ćemo dva meseca čekati novog guvernera. To što niste uzeli vi da odlučujete, da se pitate, evo, predsednik će.
Sada da bih dokazala koliko vam je stalo do vas samih i vaših partija, samo ću dve ilustracije iz zakona da kažem. Da, bilo je neobično da Odbor za finansije predlaže guvernera u trenutku kada u Odboru učestvuje opozicija koju smatrate nužnim zlom i ikebanom, i možda i može da bude logično da guvernera predlaže predsednik.
Ta institucija treba da promeni politiku i ne sme da zavisi od čoveka. Da vama nije cilj zaposlenost, razvoj i da vas nije briga za te crne marame i te dečje suze, koje vi ekonomskim zločinom nanosite, govori to da ste ovim zakonom stavili - da se pitate ko će biti izabran u Savet fonda akcionarskog, koji će odlučivati o privatizacijama, da ste izbrisali nadzor nad radom agencije, da ćete određivati i plate članova Saveta, ali da se nigde ne vidi kome članovi Saveta, koje ministar predlaže, odgovaraju.
Da, Vlada i bira i razrešava. Ali, Vlada se navodi u nekim konkretnim poslovima, kada želite da podelite odgovornost o načinu i metodologiji prodaje akcija koje će ovaj Fond prodavati, ali o direktnoj odgovornosti - ni jedne jedine reči u oba ova zakona koja tretiraju jednu te istu materiju. Šta ste nam napisali? Da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Gospodine Dinkiću, koliko je to uspešno videli smo i po tome kome Državna revizorska institucija podnosi izveštaj – Skupštini. Ovoj Skupštini koju vodite vi, kao takva koalicija, izmenjeno je - da radi efikasnije, da govorimo kraće, da imamo dnevni red od 94 i 92 tačke, ali ne i način da razmatramo način trošenja novca Državne revizorske institucije. Znači, još jedan lep cvetić ukrasni u zakonu, gde u stvari nemate odgovornost pred građanima za ono kako trošite novac. Zašto je to važno?
U tom Državnom revizorskom izveštaju imaju obrazloženje da ste lično vi, sada kao paradigma čoveka koji ima mnogo vlasti i nadležnosti pod sobom, neko ko poznaje ekonomiju, vi ste magistar ekonomije, vi morate da znate i praktične stvari, iako nikada niste radili u nekoj privrednoj organizaciji, ali ste to morali naučiti u Vladi, ne možete dati Institutu za ekonomska i socijalna istraživanja u Beogradu 5.900.000 dinara kao polovinu ugovorene sume da vam naprave - analizu, publikaciju prognoze na tržištu rada Srbije, a da to ne navedete kao avans u knjigovodstvenoj dokumentaciji.
Znači, platite unapred, niste dobili nikakav dokumenat da je to istraživanje urađeno, sad na stranu što to treba da radi Nacionalna služba za zapošljavanje itd. Kada vam se kaže da ste vašoj mami dali deset miliona i nešto, vi kažete – ne, to nije tačno.
Gospodine Dinkiću, ima nas koji još imamo odgovornost prema onom što kažemo, jer se do zvezda ide držanjem do reči, još od Vergilija, vi to sigurno znate. Institut za ekonomska i socijalna istraživanja, koliko god da je enigma, ima u podacima koji se nalaze na Internetu podatak - da je zamenik predsednika Upravnog odbora gospođa Mirosinka Dinkić, koja je ovde bila i direktor Odeljenja za ljudske resurse i socijalnu politiku iz Beograda.
Taj podatak smo morali da dobijemo posredno, kada ste tom istom Institutu, s kojim ste u direktnom sukobu interesa zbog ovakvog načina njegovog rukovođenja i vašeg prenošenja para građana - obezbeđivali da rade jedan projekat u saradnji sa Inekom iz Bratislave, uz finansijsku podršku Vlade Republike Slovačke itd.
Znači, 5.900.000 je kap u moru, ali je paradigma odnosa ministra koji se čak usuđuje da direktno prenosi estiju, kako se on zove ovde, a to nije teško danas naći - novac svojoj majci. A nama pričate o opštem dobru, spremni ste da povremeno izađete sa pokajničkim izjavama kako neke greške niste sagledali u trenutku, a videli ih kasnije. Ovo je ipak sitnica.
Ovo dokazuje koliko nezakonito samo radite, ono što je vaš bivši prijatelj 2007. godine najavio o ukidanju Akcijskog fonda, gospodin Milić Ivanović, tadašnji stručnjak za sve izmene u oblasti zakona o finansijskim uslugama, derivatima, tržištu itd. Ono što ste njemu obećali 2007. godine, evo vi realizujete danas. Kako?
Tako što gasite Akcijski fond, za koji nam niste dostavili nijedan jedini podatak - kako je poslovao, koliko je štete naneo i dobro radio. Kažem – nije radio dobro, jer imamo spornih privatizacija u smislu vremena iznošenja određenih paketa, gde se Agencija za privatizaciju i Akcijski fond spore ko je po zakonu imao nadležnost da odredi vreme, cenu i paket, gde gospodin Cvetković Vladislav je izašao, on pere ruke od toga i kaže – mi smo ih samo obaveštavali, a oni su birali metodologiju, gde se gospodin Gračanac brani obrnuto, a nama nije važno koliko ste vi i kada radili jedan za drugog, jedan protiv drugog, ali za nekog trećeg, a ne za građane.
Nama je važno da ste doneli takve zakone, primenjivali ih gotovo 10 godina unazad i da mi kao rezultat takvih zakona imamo deindustrijalizaciju, deficit platnog bilansa, deficit tekućeg bilansa i da smo danas uzeli još 180 miliona evra od MMF za održavanje deviznih rezervi. To su rezultati.
Osnovali ste agenciju novcem iz budžeta, dok je to bilo korisno, a onda je izvučena iz nadležnosti Republičke vlade, budžeta, Ministarstva finansija, ali ne i iz vašeg ličnog uticaja, jer vi jednom nedeljno držite kolegijum. Direktorima centara određujete, onda kada ste zainteresovani, kako da postupe.
Znači, pravilo vašeg vladanja 10 godina je - da nema krovnog zakona o subvencijama, o kriterijumima kako se te subvencije dobijaju, ko njima može da pristupi a da ne traži člansku kartu, da ne bude član G17 ili bilo koje druge partije, nego da u ovoj državi funkcioniše nešto što se zove pravni sistem.
Vaša zasluga je to i to je mnogo veće od onih 5.900 ili 10 miliona i nešto koje ste prebacili nezakonito, i nije greška knjigovođe koji to nije knjižio kao avans, nego je to slika nekoga, pa što Andrić reče – ne može se manja krađa pravdati većom. Jer onaj ko je nečemu sklon, mogu samo da zamislim, imajući na umu kako je prodavan Mobi 063, kakve su sve veze bile oko Nacionalne štedionice i svega ostalog, šta ćemo jednog dana imati prilike da vidimo.
Ono što je strašno, strašno je da kad ste gasili SMEK-u, onaj fond koji je pomagao izvoz, nismo dobili nikakav izveštaj o tome koliko je bio uspešan, ni koje ćete ljude prebaciti u neke nove fondove za finansiranje izvoza spajanjem. Onog trenutka kada ste gasili agencije za mala i srednja preduzeća, osnivajući ove za stranačku podršku, takođe nemamo izveštaj koliko su uspešni.
Zato što vi to radite bez kazne, vama se to sad osladilo. Niko ne kažnjava, to što poneka majka zaplače za detetom koje je slabo pa se povuklo, to što su redovi i dalje onih koji žele da odu dugački, to što mladi trpe mobing na poslu i što se pod firmom dobrovoljnih odlazaka ostavlja da se radi van fizičkih i mentalnih granica moći, baš onako kako je zabranjeno Ustavom i članom 26 - to vas ne zanima.
Vi mislite da će vaša vladavina trajati doveka. Ja vam tvrdim da argumenti koji stoje u ovom zakonu ovde, gde Agencija za privatizaciju, koja je posle isplate honorara finansijskim i pravnim konsultantima i pokrića svih troškova – kusur, ostatak uplaćivala u budžet, nad čim niko nije imao kontrolu, jeste način zloupotrebe vlasti koju činite 10 godina unazad.
Principijelno govorim, koliko ste davali naknade za uspeh u privatizaciji dok je Bubalo ozakonio onih 5%, kome i koliko? Da li ćemo ikada da saznamo - koji su se to silni sasvim obogatili na ovim privatizacijama i to ne u postupcima, gde niste samo raskidali ugovore, kada su se za to sticali, gospođa Branka ovde prisutna odlično zna, uslovi za raskidanje tih i takvih privatizacija, nego ste uvek na prvom koraku sebi, svojim konsultantima i svojim kućama obezbeđivali zaradu - na isti onakav način kako ste i u priči o besplatnoj podeli akcija prvo obezbedili one koji će učestvovati u tom poslu da će dobiti naknadu za taj posao, da to neće plaćati građani, što je laž.
Platiće direktno, ali preko budžeta, ne direktno građani, nego preko budžeta, jer vi njih niste naučili da rade ništa iz dobrobiti i slavoljublja, nego samo iz čiste zarade koja se zove profit.
Zašto ste ukinuli nadzorni odbor nad radom Agencije? Da bi se opet pitali samo vi da nikom ne odgovarate. Zašto vam gospodin Tadić i ovih 126 ruku to dozvoljava? To je moje pitanje za njih i za vas.
Uvodite savet čije članove vi predlažete. Ministar predlaže članove saveta onako kako predlaže i ljude odgovorne za stečaje. Ne odgovara nikome. Zašto vam ćute na to? Vrlo je interesantno.
Ono što je zanimljivo, rastegljivost kriterijuma, kada obavljate razne modele prodaja, kao što se radilo preko Akcijskog fonda koji se ukida, gde ima niz problema, od "Večernjih novosti" pa nadalje, jeste vrlo zanimljivo zato što je očigledno koliko svako od vas pojedinačno udene svoj interes u neki posao i nama kao građanima Srbije i kao poslanicima apsolutno nije moguća kontrola zakonitog i racionalnog i naplaćivanja svih troškova, ali i trošenja koja se tamo obavljaju.
Za građane zanimljiv podatak, da vi npr. u Agenciji za privatizaciju imate za prinudne likvidacije potrošen iznos ne manje od dva miliona evra, a direktno iz sredstava Agencije za privatizaciju finansirali ste projekat besplatnih akcija koji nije koštao manje od pet miliona evra.
Gospodin Ćirić nije tu, a volela bih da jeste, ostaće u stenogramu zapisano, prenesite mu, njega pitam, kao i vas – u onoj sistematizaciji koju ste bili dužni da donesete do kraja godine 12 porodilja trudnica ste stavili na spisak da dobiju otkaz, ali je zato otac gospodina Ćirića, koji je samo godinu dana ranije napustio Agenciju, dobio otpremninu posle nekoliko meseci provedenih u Agenciji na fiktivnom radnom mestu.
Lažem li ja ili o ovome postoji dokumentacija? U toj istoj agenciji, koju niko nije kontrolisao, koja nikome nije polagala račune, 2008. ste nabavili veći broj službenih vozila marke "pasat", od kojih se samo jedan vozi za potrebe Agencije. Glumite štednju jer su ostali automobili ustupljeni vama, a istovremeno je zbog nedostatka vozila neophodnih za rad Agencije mesecima vršeno rentiranje vozila od jedne renta kar agencije, a na platnom spisku Agencije, na mestima specijalnih savetnika i eksternih savetnika direktora nalaze se osobe iz stranke G17 plus koje nemaju sa poslovanjem Agencije mnogo dodirnih tačaka.