Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite kartice u elektronski sistem.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika i postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? Gospodin Todorović. Izvinite, najpre gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos...

Gospodine Nikoliću, molim vas sedite. Sedite, dekoncentriše me.

Zamolio bih vas, gospođo predsednice, da ministarki finansija Diani Dragutinović date javnu opomenu, kao što ste to nedavno uradili ministarki za sport Snežani Marković, zbog nepoštovanja Narodne skupštine i zbog neodgovaranja na pitanja koja sam postavio.

Pošto moram to pitanje ponovo, a imam drugo spremljeno, mislim da bi trebalo malo vremena da mi dodate. To je vaša volja.

Radi se o 515 miliona dinara kojima su opljačkani građani Srbije putem prevare, koja je nažalost emitovana i na Javnom servisu, i na nekim drugim televizijama, a radi se o pitanju - gde sam zaključio da iz zaplenjenih automobila, 53, nekoliko stanova, da je to sto miliona. Dakle, 400 miliona dinara se ne zna gde je. Gospodin drug Tijanić je (Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da čujemo gospodina Markićevića. Zaista nisam u mogućnosti da pratim. Gospodo poslanici, molim za tišinu.) odgovorio da je deo tih sredstava uplatio u budžet Republike Srbije.

Shodno zakonima ove zemlje smatram da ta sredstva, koja su na prevaran način sakupljena, opljačkana od građana Srbije, treba da budu blokirana. Pa šta je s tim? To je bilo moje pitanje, a gospođa ministarka do dan-danas mi nije odgovorila, pa vas molim da intervenišete.

Pitanje koje ja imam za danas, tiče se prodaje javnog preduzeća "Telekom" i ja ću biti slobodan, doduše bez dozvole ovih ljudi, ali to je emitovano na sajtu "Balkan magazina", gde je upućeno otvoreno pismo predsedniku Republike, da citiram nekoliko pitanja, a videćete ko su ti ljudi koji su ova pitanja postavili.

Prvo je pitanje za predsednika Vlade i ministarku za telekomunikacija, koje glasi: Koji su stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, učestvovali u izradi studije – Opravdanost prodaje "Telekoma"? To javnost još uvek ne zna. Drugo pitanje, koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se prodajom dominantnog operatora novac preliti direktnom stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnom značaja?

Pretplata na telefonske usluge, na telefon kako to narod kaže, ćutke, da niko iz Vlade nije rekao ko je to odobrio, koja je opravdanost, pre nekoliko dana je duplirana. Želim da podsetim građane, a i vas predsednice, da je pre godinu dana 63%, čini mi se, povećana ta usluga. Po meni, to je otvorena pljačka građana.

Sledeće pitanje, koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u "Telekomu Srbija", Javnom preduzeću "PTT Srbija" i telekomunikacionoj industriji? Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika "Telekoma" koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbeđenje tehničkih uslova za telefonski priključak?

Moja malenkost je jedan od tih građana i milioni građana Srbije su ulagali svoj novac, lični novac da bi dobili telefonske linije i brojeve, i u kablove, i u telefonske stubove, i sada to neko želi da proda. Da li se tu radi kao kod čuvene privatizacije "Novosti" da je već neko dobio narukvicu? Samo po osnovu povećanja telefonske pretplate 80 miliona evra, tobože ne znamo kome će to da bude uplaćeno, a već i vrapci na grani znaju koja firma će da "dobije" na tenderu.

"U nadi da će se obratiti pažnja na naša pitanja, srdačno vas pozdravljamo." Sada da čujete, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, koji to ljudi pitaju, a ja im se, ne sa njihovim dopuštenjem, iz skromnosti, pridružujem – dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije, dr Vera Vratuša, prof. Beogradskog univerziteta, dr Nebojša Popov, naučni savetnik, dr Branko Kovačević, redovni profesor – rektor Beogradskog univerziteta, dr Borivoje Lazić, redovni profesor Beogradskog univerziteta...

Vreme. Zahvaljujem.

Imali ste deset sekundi duže. Toliko je trajalo opominjanje.

Gospodin Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe postavljam pitanje – kada ću dobiti odgovore na postavljena pitanja iz prethodnih sednica?

Postavio sam pitanje da mi se dostave sve transformacije vezano za kompaniju "Novosti". To nije urađeno. Postavio sam pitanje – da li je tačno da je na računima Luke "Beograd" u 2005. godini u decembru bilo oko 42 miliona i 300 hiljada evra?

Do dana današnjeg nisam dobio odgovor, a imamo informaciju da je Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, uputila pismo Borisu Tadiću, upozoravajući ga na kriminal koji je bio vezan za privatizaciju Luke "Beograd". To sada stvarno prevazilazi sve moguće mere i granice – u kakvoj mi državi živimo.

Jednostavno, stiče se utisak da je ovo apsolutno mafijaška država i to mafijaška uz pomoć vlasti koja omogućava da i ono što je apsolutno vidljivo da se ne razotkriva i da oni koji su odgovorni ne dođu pod udar zakona zato što bi oni koji bi to morali da rade takođe došli pod udar zakona.

Ono što je posebno interesantno, kada se neke stvari pokrenu i dođe do suda, onda imamo činjenicu da se susretnemo sa nečim što niko od vas ne bi mogao da poveruje da može da se desi.

Imali ste prilike juče i danas da čitate vezano za gospodina Radulovića, bivšeg direktora "C marketa", te skinuta mu je poternica, te nije. Iz svega može da se nazre da će on izgleda biti novi zaštićeni svedok kako bi se rasvetlile neke stvari vezano za privatizaciju "C marketa".

Juče je bila rasprava u sudu po tom pitanju i kada je sudija naredio poslužitelju da se donese dokumentacija vezana za "C market", poslužitelj je otišao, vratio se i rekao da dokumentacije nema, da je potopljena.

Zamislite samo u Specijalnom sudu, jedna od ustanova koja bi trebalo po zaštiti dokumentacije da bude kao NBJ, otišli su advokati da vide podrumske prostorije, a one poplavljene. Koga vi lažete? Dokle ćete da lažete? Zamislite, u Specijalnom sudu potopljena dokumentacija? Tako će da se desi sada za "Novosti", pa za Luku Beograd, pa redom.

Postavljam pitanje: kada ćemo napokon da dobijemo odgovor koji je tražila i Nada Kolundžija vezano za privatizaciju Luke Beograd?

Ima tu jedna interesantna stvar. Savet za borbu protiv korupcije 20. februara 2008. godine poslao je sav ovaj materijal nekim ličnostima, tako da Nada Kolundžija uopšte ne mora da postavlja pitanja Vladi, onda to meni izgleda licemerno – Nada Kolundžija postavlja pitanje Vladi, a 20. februara 2008. godine papiri vezani za privatizaciju su dostavljeni potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću?

Zašto pita Vladu? Neka pita Božu, vojvodu od "Meridijan banke", ministra ekonomije Mlađana Dinkića, direktora Akcijskog fonda Aleksandru Gračac, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca, zatim republičkog javnog tužioca Slobodana Radulovića.

Kada pogledate ovo, onda je stvar potpuno jasna. Štitite kriminalce i zajedno sa kriminalcima obavljate sve ove poslove i kada se dođe do podataka, umesto da krenete da radite po zakonu, vi činite sve da se odgovorni za to ne izvedu pred sud. Ako se i izvedu, onda dokazi na volšeban način ili nestanu ili se potope prostorije. Pojeo vuk magarca i nikome ništa, ali jednog dana ćete morati da odgovarate, nadam se posle prvih izbora.

Ovlašćeni predstavnik DSS gospodin Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, žuta fascikla, znači organizovani kriminal. Pitanje je iz te oblasti.

Imam isti problem kao prethodne kolege koje su govorile. Doduše, navikao sam na to, niko već duže od godinu dana ne odgovara ni na jedno pitanje. Da li su toliko komplikovana moja pitanja, to zaista ne znam, ili su komplikovani odgovori.

Prošli put kada sam postavio pitanje to je bilo pre 40 dana. Direktno sam ih postavio predsedniku Vlade koji je sedeo ovde, gledao u balkon. Nije mi ništa odgovorio, postavio je on meni pitanje, kao da je bio dan za postavljanje pitanja poslanicima a ne Vladi, i kasnije nisam dobio ni u pisanom obliku odgovor.

U svetlu najavljene borbe protiv organizovanog kriminala od strane ove vlasti želim da konkretizujem pitanje i danas ću ga konkretno reći kome jasno postavljam to pitanje u nadi da ću u roku od nekoliko dana predviđenih Poslovnikom našim i dobiti odgovor.

Naime, organizovani kriminal i u teoriji i u praksi ne postoji i ne može da se razvije bez podrške uticajnih pojedinaca iz vlasti ili nekih institucija u vlasti. Dobro znate da to što sam govorio pre 40 dana se tiče one velike afere ili velikog pokušaja hapšenja, oni su u bekstvu, kriminalne grupe Šariće, posle hapšenja u Južnoj Americi, zaplene ogromne količine kokaina, čime se ova vlast hvalila zajedno sa američkom agencijom koja se bavi borbom protiv narkotika DEA.

Tada sam jasno ponovio da je sve to povezano sa dotičnim Antonom Stanajem, koji je kod nas uhapšen, osuđen, jedan od suvlasnika firme crnogorske "Rokšped". U jučerašnjim novinama "Danas" imate, gospodo poslanici, čitavu piramidu u Srbiji kako idu firme koje su oni kupovali.

Posle njegovog hapšenja je uglavnom išlo do poništavanja tih privatizacija, ali ono što ste vi pokušali, da zamenite tezu u toj čitavoj raspravi medijski kada su postavljana pitanja, vi ste postavljali pitanja o tome kako su oni radili, kako su se bavili svim tim. Jasno sam rekao da su oni kao grupa koja se bavila trgovinom narkoticima praćenih od 2004. godine, hapšeni neki od njih 2007. godine, poput brata Darka Šarića, Arse Šarića u Beogradu sa 20 kilograma heroina.

Međutim, ono što je njihov posao i gde se oni pojavljuju u drugoj polovini 2008. godine, od kada ste vi vlast, a to je kupovina, vi to očigledno ne biste ni znali da ih Dea nije otkrila da postoje kao kriminalna grupa i da se nalaze u Vojvodini, to je kupovina svih ovih firmi koje je kupovao Anton Stanaj preko kapitala prve crnogorske banke i "Metals banke", gde je AP Vojvodina držala novac i drži dan-danas, i kupila tu banku da od nje pravi prvu razvojnu banku Vojvodine, kupovala preko Akcijskog fonda te iste firme. Znači, kupovala je na berzi.

Kada su poništene privatizacije Šarići su na taj način, u vreme vaše vlasti, došli u Vojvodinu i kupovali te firme i da se nije otkrilo ovo sa kokainom u Južnoj Americi, oni verovatno ne bi bili ni jureni ni hapšeni.

Koliko tu ljudi ima, reći ću samo jedno ime, već sam ga pominjao – Zoran Ćopić-Ćopa. Meni su radnici IKL-a doneli zaključak koji je čovek potpisao kao predsednik Upravnog odbora te firme 26. januara 2010. godine, a on je pod istragom od Stanaja, od 2007. godine. Čovek potpisuje i vodi firme i dalje, niko ništa ne radi.

Inače, bitno je utvrditi učešće pojedinaca i učešće institucija. Moje pitanje za Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca za organizovani kriminal – da li se vodi istraga u slučaju Šarić u pravcu saradnika među pojedincima u vlasti, u institucijama države Srbije i da li će se, ako se vodi takva istraga i kada krenuti sa hapšenjem istih i procesuiranje?

(Predsednik: Završite rečenicu.)

Pa, valjda mogu da završim pitanje?

(Predsednik: Završite rečenicu, a ne pitanje.)

Pa rečenica je pitanje.

Gospodin Zoran Ostojić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP.

Predsednice, koleginice i kolege, juče smo pričali o regionima sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja gospodinom Dinkićem. Neki su se psovali, a mi smo pričali.

Moje pitanje je upućeno gospodinu Dinkiću, a tiče se sledećeg. Gospodin Dinkić u svom resoru ima nadležnosti nad turizmom. Reklo bi se po aktivnostima da ga turizam veoma zanima. Ne govorim samo o onim žičarama koje je gradio na 1000 metara nadmorske visine, govorim i o ovom lakom kešu i o keš kreditima za razvoj turizma, odnosno turističkih organizacija. Međutim, na 80 kilometara od Beograda nalazi se Aranđelovac, jedna od najstarijih banja u Srbiji. Aranđelovac nema status banje.

Dakle, to što je izgubio status banje, što je sve zapušteno i u jadnom stanju, a zaista je u Aranđelovcu turizam u Srbiji počeo da se razvija još u pretprošlom veku, ima katastrofalne posledice po taj grad, koji ionako ima 5.000 nezaposlenih u ovom trenutku.

Zbog toga što nema status banje Aranđelovac nije u turističkoj ponudi, ne može da aplicira za sredstva EU koje podstiču razvoj banjskog turizma, na kraju krajeva, nije ni na spiskovima ministra i ministarstva koje je nadležno za turizam.

Zbog svega toga izgleda nam da se gospodin Dinkić u svom vođenju Ministarstva ipak vodi više nekakvim ličnim i partijskim interesima, tamo gde je G 17 jak, ili nekakva buduća sestrinska partnerska stranka, u toj novoj stranci koju pravite, tu ide novac i tom kraju ili gradu ili opštini posvećuje se pažnja. A ovde gde nema interesa, kao što je Aranđelovac, svodi se na to – da, eto, ta najstarija Banja u Srbiji nema status banje.

Dakle, moje pitanje glasi – zbog čega gospodin Dinkić ne povede računa o Aranđelovcu? Zašto mu ne vrati status banje? Jer, ako može da šalje ekonomske predstavnike u Australiju, može i 80 kilometara od Beograda da skokne i da vidi kakav je to potencijal, kakva je to tradicija. To što je Aranđelovac imao vlast kakvu je imao ne može biti razlog da se tako prema tom gradu ponašamo.

Uveren sam da će i predstojeći izbori u Aranđelovcu i kampanja dovesti do toga, da gospodin ministar svrati u Aranđelovac i da bar tamo građanima kaže - kada će Aranđelovac ponovo dobiti status banje? Ako to propusti da uradi tamo, nadam se da će odgovoriti na ovo pitanje u predviđenom roku.