Da li još neko želi po članu 235? (Ne.)
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Đuro Perić i Riza Halimi.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača prof. dr Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, prisustvuju i Nevena Karanović i Periša Simonović, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja, i Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 6. i 7. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD IZLOŽENOSTI DUVANSKOM DIMU I PREDLOG ZAKONA O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA
Pre nego što pređemo na rad (Ministar Tomica Milosavljević ulazi u salu.)... dobar dan, izvolite... poštovani narodni poslanici, htela bih da vas podsetim da se danas obeležava Svetski dan Roma i tim povodom dozvolite da u vaše i svoje ime čestitam svim građanima Srbije romske nacionalnosti ovaj dan. (Aplauz.)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres po tačkama 6. i 7. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se na sledeći način: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinile, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju narodni poslanici: narodni poslanik Nikola Krpić, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Zoran Bortić, poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Simo Vuković, poslaničku grupu G 17 plus, narodni poslanik Zoran Šami, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, narodna poslanica Gordana Čomić poslaničku grupu Za evropsku Srbiju, kao i narodni poslanik Paja Momčilov, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 42. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i Predlogu zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije rasprava o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima i o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji je na snazi, usvojen je u Narodnoj skupštini avgusta 2004. godine, jedan je od prvih zakona Republike Srbije kojim je započeo postupak harmonizacije sa zakonodavstvom EU. Za njegovo sprovođenje u nekoliko proteklih godina doneto je više podzakonskim akata i oblast lekova i medicinskih sredstava u Srbiji u značajnoj meri je u prethodnih nekoliko godina unapređena.
Novine koje predviđa novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji se nalazi pred vama, predstavljaju značajan korak napred u harmonizaciji ovih propisa, u skladu sa najnovijim i najbezbednijim pravilima, koja oblast lekova i medicinskih sredstava definišu u modernom međunarodnom okruženju.
Samo bih ukratko podsetio da u ovom zakonu, posle višemesečne rasprave i postignute saglasnosti sa velikim krugom profesionalaca koji se bave proizvodnjom i prometom lekova, zatim u raspravi vođenoj unutar mreže zdravstvenih ustanova Srbije, ovim zakonom predviđamo novu definiciju leka i određenih vrsta lekova, biljnih, bioloških i imunoloških, lekovi za naprednu terapiju, radiofarmaceutici, tradicionalni lekovi, homeopatski, magistralni, galenski, lek sa dobro poznatom upotrebom, referenti lek, lek koji sadrži fiksnu kombinaciju aktivnih supstanci, lek sa informacijom o pristanku.
Zakonom se definiše nosilac dozvole za stavljanje leka u promet. Zakon definiše zaštitu podataka za lek koji se upotrebljava u humanoj medicini. Izdavanje dozvole za lek po ubrzanom postupku takođe je predviđeno ovim propisom za lekove koji su od najvišeg interesa za zdravlje stanovništva, pre svega u odnosu na terapijske inovacije, kao i za lekovi koji su dobili dozvolu po centralizovanoj proceduri u Evropskoj agenciji za lekove EUKEB, 150 dana u ovom slučaju.
Zatim, definiše se uslovna dozvola, kojom se izdaje dozvola uz uslovljavanje predlagača da ispuni određene konkretne obaveze, koje Agencija proverava jednom u toku godine, sve do momenta kada se ispune uslovi za izdavanje regularne dozvole za lek za rok od pet godina.
Takođe, definiše se dozvola pod posebnim okolnostima, koja se izdaje na rok od 12 meseci, za lek od posebnog javno-zdravstvenog interesa, uz obavezu predlagača da ispuni uslove u odnosu na bezbednost leka i da obaveštava Agenciju o svakom neželjenom događaju, o preduzetim bezbednosnim merama, s tim da se ova dozvola može ponovo da obnovi pod posebnim okolnostima.
Dalje, definiše se i izdavanje dozvole za lek na neograničeno vreme, za koje je dobijena dozvola i za koji Agencija utvrdi da je bezbedan, na osnovu podataka o farmakovigilansi u periodu od pet godina od dana izdavanja. Ako na osnovu tih zahteva Agencija utvrdi da lek nije bezbedan, onda najviše još jednom izdaje dozvolu na pet godina, zatim je dužna da ukine tu dozvolu.
Tu je režim izdavanja lekova sa potkategorijama, odnosno lekova koji se izdaju na lekarski recept za višestruko, obnovljivo ili jednokratno izdavanje, zatim i lekovi koji se izdaju uz poseban lekarski recept, lekovi koji se izdaju na lekarski recept uz ograničenje primene u određenim specijalizovanim oblastima.
Takođe zakonom se definiše oblast da u roku od tri godine, od dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet, ukoliko ne dođe do stavljanja u promet, Agencija donosi odluku o prestanku važenja dozvole, što je veoma važna mera.
Kontrola kvaliteta leka agencije vrši se i pre izdavanja dozvole, a sistematskim vanrednim i ispitivanjem kvaliteta osetljivih lekova i posle izdavanja dozvole. Zakonom su predviđena pojednostavljenja procedura u skladu sa modernim evropskim iskustvom, tako da agencija neće vršiti laboratorijsku kontrolu kvaliteta svake serije uvezenog leka.
Propisani su rokovi u kojima je agencija dužna da izvrši kontrolu kvaliteta i izda sertifikat i to je precizno definisano kao rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Dokumentaciona kontrola u roku od osam dana, kada se uzorci šalju i u druge laboratorije u roku od 45 dana, a za vakcine, serume, lekove iz krvi i imunološke lekove u roku od 60 dana.
Definisana je oblast proizvodnje lekova sa licencama kvalifikovanog farmaceuta odgovornog za puštanje serije leka u promet. Licenca se može i oduzeti i predviđa se početak važenja ove odredbe od 1. januara 2012. godine. U dozvoli za proizvodnju navodi se i mesto puštanja leka u promet, utvrđuje se usaglašenost proizvodnje sa smernicama Dobre proizvođačke prakse, odnosno laboratorijskog ispitivanja u skladu sa Dobrom laboratorijskom praksom.
Zatim, vrši se radi izdavanja sertifikata o dobroj proizvođačkoj ili laboratorijskoj praksi sertifikacija za period od tri godine i odnosi se na svako mesto u proizvodnji, odnosno kontroli kvaliteta i puštanja leka u promet.
Reguliše se obaveza obaveštavanja nadležnog ministarstva o svakoj promeni mesta proizvodnje, mesta kontrole i puštanja leka u promet, kvalifikovanog farmaceuta takođe, kao i svakoj nezgodi ili grešci u proizvodnji, definiše se dužnost kontinuiranog snabdevanja tržišta prema spisku koji se godišnje dostavlja Ministarstvu.
Veletrgovina je definisana u ovom zakonu sa obavezom kontinuiranog snabdevanja tržišta lekovima u skladu sa dozvolom. Takođe, definiše se obaveza blagovremenog započinjanja uvoza i dobijanja sertifikata o kvalitetu, kako ne bi došlo do prekida u snabdevanju. Medicinska sredstva definišu se upisom u registar medicinskih sredstava kod agencije na osnovu sertifikata o usklađenosti.
Novim propisom predviđa se ukidanje kontrole kvaliteta svake serije uvezenog medicinskog sredstva i prepoznavanje evropskog sertifikata kvaliteta. Cene lekova, što se tiče kriterijuma i konkretnih cena, ostavlja se ovlašćenje Vlade, ali se predviđa za lekove koji se izdaju bez recepta slobodno formiranje cena na tržištu.
Prelazni rok za usklađivanje je 18 meseci od dana stupanja zakona na snagu, a inspekcija će u roku od tri godine na osnovu inspekcijskog nalaza izdavati nove dozvole. U oblasti farmakovigilanse neželjenih efekata definišu se regionalni centri za praćenje farmakovigilanse.
Novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima treba da predstavlja značajan korak u harmonizaciji propisa Republike Srbije sa visokim standardima propisa EU. Smatramo da će donošenjem novog zakona o lekovima i medicinksim sredstvima Skupština Srbije učiniti značajan korak nabolje za građane Srbije, kao što je to bilo i 2004. godine, kada je donošenje prvog sistemskog zakona u oblasti zdravstvene zaštite, upravo zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, označilo donošenje novih pravila koja su zdravstveni sistem značajno unapredila.
Razlozi za donošenje zakona o zaštiti stanovništva od izlaganja duvanskom dimu mnogobrojni su i podrazumevaju takođe kontinuitet posla koji zajednički radimo prethodnih nekoliko godina. Ovim zakonom uređuju se mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda radi zaštite stanovništva od izlaganja duvanskom dim, kontrola zabrane pušenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Razlog je, pre svega, da se sistemski uredi zaštita stanovništva od izlaganja duvanskom dimu u skladu sa naučnim dokazima, što podrazumeva potpuno uklanjanje duvanskog dima iz prostora, imajući u vidu činjenicu da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu.
U Srbiji prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika, sprovedenog 2006. godine, svakodnevno ili povremeno puši 33% odraslih stanovnika, odnosno 38% muškaraca i 29% žena. U odnosu na istraživanja iz 2009. godine, zahvaljujući zajedničkim naporima, učestalost pušenja smanjena je za prosečno 6,9%, 9,8% kod muškaraca i 3,8% kod žena.
Prema globalnom istraživanju na planeti, upotreba duvana kod mladih u svetu je 17,3% učenika od 13 do 15 godina koji navode da koriste neki duvanski proizvod, cigareta 8,9%, najviše u Evropi i Americi, a najmanje u jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu. U Srbiji 2008. godine 8,8% dečaka i 8,3% devojčica od 13 do 15 godina navodi da puši cigarete.
Duvanskom dimu osobe su najčešće izložene na javnim i radnim mestima i u svojim domovima i automobilima. Ovim zakonom na osnovu dokaza, na osnovu pozitivnih iskustava u kontroli duvana definiše se, pre svega, u početnom delu zakona duvanski proizvod, duvanski dim, prost bez duvanskog dima, zatvoreni prostor, radni prostor, javni prostor i javni prevoz, odgovorno lice za kontrolu zabrane pušenja je lice koje rukovodi radom, ugostiteljski objekat, upotrebna površina, ugostitelj.
Pušenje se ovim zakonom zabranjuje u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru pod uslovima koji su definisani ovim zakonom. Pušenje je ovim zakonom zabranjeno i u prostoru koji se u smislu ovog zakona ne smatra zatvorenim, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja zdravstvena delatnost, vaspitanje i obrazovanje, društvena briga o deci, socijalna zaštita, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.
Izuzetno se može u zatvorenom radnom prostoru odrediti posebna prostorija isključivo za pušenje u kojoj se ne može obavljati delatnost poslodavca, ali ovaj izuzetak ne važi za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za zdravstvenu zaštitu, za vaspitanje i obrazovanje, za društvenu brigu o deci, za socijalnu zaštitu, kulturu, sport i rekreaciju, proizvodnju, kontrolu i promet lekova, proizvodnju, smeštaj i promet životnih namirnica, društvenu ishranu, medije i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje, sastanke i javno okupljanje građana.
Donošenjem ovog zakona Srbija će učiniti značajan korak u smeri doslednog sprovođenja jasne strategije za kontrolu duvana i jasnih međunarodno prihvaćenih javno-zdravstvenih dokumenata.
U ovom zakonu predviđeni su izuzeci od zabrane pušenja i oni se odnose na određene uslove u ugostiteljskim objektima. Dakle, odgovorno lice u ugostiteljskom objektu može da sprovede zabranu pušenja u svim prostorijama, ali ako je ukupna potrebna površina veća od 80 kvadratnih metara onda se prostor može podeliti.
Znak da je pušenje dozvoljeno mora da bude istaknut. Ukoliko je površina upotrebna veća od 80 kvadrata, a da ovaj objekat nije u sastavu drugog prostora u kome je pušenje zabranjeno, onda se može odrediti posebna prostorija.
Kao što vam je poznato jer ste, siguran sam, pažljivo proučili članove ovog zakona, potpuno je jasno da ovakvim propisom činimo značajan korak napred u smeri kontrole duvana i u onom smeri koji je svima nama potreban, a taj smer je unapređenje i čuvanje zdravlja građana Srbije, smanjivanje umiranja i invaliditeta od onih bolesti koje se mogu sprečiti promenom ponašanja. Promena ponašanja je najteža. Zdravi stilovi života se teško osvajaju ali jesu dostižni ciljevi.
Siguran sam da je 2010. godina u kojoj će ovaj veoma važan korak koji je izmeren pažljivo analizirajući naučne dokaza i sprovodeći vrlo opsežnu diskusiju i uvažavajući sva međunarodna iskustva i realno okruženje i da će on svim predstavnicima narodne volje u ovoj Narodnoj skupštini služiti na čast. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč - Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković? (Ne)
Narodni poslanik Vjerica Radeta, koja je izdvojila mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, prilikom razmatranja navedenih predloga? Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, ova dva zakona trebalo bi da budu tema ljudi iz struke i u SRS poslanici lekari svakako će sa medicinskog aspekta govoriti o ovim predlozima.
Ali, ovaj zakon o zabrani pušenja, kolokvijalno rečeno, mislim da može da se posmatra i sa aspekta ljudskih prava. Rigorozno je i preterano ovo što je predviđeno u ovom zakonu i ako ovako bude i usvojeno, imaće i te kako loše posledice u mnogim segmentima našeg društva. Ono što je činjenica, nažalost, u državi Srbiji ima mnogo problema i mnogo većih zala od samog duvana. Naravno da mi jesmo za zaštitu zdravlja stanovništva u svakom pogledu, pa i za zaštitu od duvanskog dima, ali je interesantno da svaki dan u crnim hronikama možemo da pročitamo šta uradi neko u alkoholisanom stanju. Vi ništa ne preduzimate. Maloletnici ulaze u kafane, maloletnici kupuju alkohol, državni organi ništa ne preduzimaju.
Svaki dan i na svakom ćošku niče po nova kladionica. To je klasična kocka, od koje država ima koristi. Svako ko prođe pored bilo koje kladionice može da vidi kako maloletnici ulaze u te kladionice. Nema inspekcije, nema države, to vas ne interesuje.
Imamo najveći problem, ne samo u Srbiji nego verovatno i u svetu, a to je problem narkomanije. Osim što pričate o borbi protiv narkomanije, ništa kao država konkretno niste uradili. Niste u stanju da isterate drogu iz školskih dvorišta, a kamoli sa nekog drugog mesta.
Pre nekih mesec, mesec i po dana, u jednom dnevnom listu pročitali smo, odnosno mogli smo da pročitamo, intervju, na primer, Aleksandra Vučića koji kaže – kada oni dođu, ne daj bože, na vlast, da će se potruditi da se smanji cena droge na ulicama u Beogradu i ako to ne uradi za šest meseci, povući će se sa vlasti. Niste ni kao ministar, niti bilo ko, javno reagovali na takvu izjavu.
Dakle, na ovaj zakon bi sa stanovišta SRS mogla da se primeni ona poslovica – Selo gori, a baba se češlja. Mnogo je više problema, gospodine ministre, u ovom društvu nego što su izmene ovog zakona, a osim toga mi ovaj zakon o zabrani pušenja imamo. Šta ste uradili? Gde ste ga primenili? Naravno, neprimenjiv je, a takav će biti i ovaj o kojem se danas raspravlja i koji ćete verovatno usvojiti.
Kažete – ispunjavate nekakve uslove Evropske unije. Juče gospođa pomoćnik u vašem ministarstvu na Zakonodavnom odboru kaže da će EU 2012. godine doneti nekakve preporuke i kriterijume koje vi danas kao vidoviti ugrađujete u zakon. Kome se vi dodvoravate i zbog čega?
Ono što je takođe vrlo interesantno i što treba da znaju svi narodni poslanici, a i građani Srbije, za ova dva zakona, ministre, nemate saglasnost Odbora za zdravlje. Da predsednik parlamenta ispravno tumači Poslovnik, mi danas ne bismo ni mogli raspravljati o ovim predlozima.
Da li znate, dragi građani, zbog čega Odbor za zdravlje nije dao nikakvo mišljenje, ni pozitivno ni negativno, o ova dva predloga? Zato što je predsednik tog odbora dr Paja Momčilov, srpski radikal, zato što je u danu kada se raspravljalo o ovim predlozima postojao kvorum i nakon rasprave je bilo očigledno da će Odbor imati većinu da da negativno mišljenje na ove vaše predloge. Onda su poslanici vladajuće većine napustili Odbor, da bi Odbor ostao bez kvoruma i da ne bi mogao da da mišljenje.
To je odnos vladajuće većine, ne samo prema ovim vašim zakonima, ministre, nego uopšte prema problemima u državi Srbiji. Kad vas neko pita zašto vam nema poslanika u sali, kažete – rade po odborima. Naravno, opstruišu rad odbora i to je ono što nije dobro za parlamentarni rad u ovoj državi.
Što se tiče stručnog dela i obrazloženja zašto poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon, o tome će vam vrlo iscrpno i detaljno, kao i svaki put, gospodine ministre, stručnije od vas govoriti lekari SRS.

Da li narodni poslanici Radica Jocić, Momir Marković i Slađan Mijaljević, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, prilikom razmatranja, žele reč? (Da) Gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem o ovom zakonu, pitaću ministra zdravlja, juče ili prekjuče sam pročitao u novinama njegovu izjavu da će on, Ministarstvo, ali čitajte on, ostatak vakcina koji je uvezen protiv svinjskog gripa, pokloniti onima koji su siromašniji od nas, pa pitam ministra…
(Predsednik: Molim vas, institut postavljanja pitanja nije danas. Držite se dnevnog reda.)
U sklopu ovog zakona ipak ću pitati ministra ko ga je ovlastio da imovinom građana Srbije na taj način raspolaže i da li se slučajno Mišković odrekao ona dva evra po dozi?
(Predsednik: Gospodine Markoviću, upozoravam vas da se držite dnevnog reda.)
Pretpostavljam da se nije odrekao, ali da ne bismo gospodina Miškovića uvredili, jer je on sponzor mnogih ovih stranaka, vratiću se na temu, pa da pitam nešto drugo ministra, ako dozvoljavate.
Zašto se pozitivna lista lekova menja na svaka dva, odnosno tri meseca? To je u sastavu diskusije o ovom zakonu, ne morate me prekidati. Zašto se sa te pozitivne liste skidaju proizvođači iz Srbije, a usput ubacuju proizvođači "Krka", "Pliva", "Alkaloid" itd? Pretpostavio sam, gospodine Todoroviću, da je to zbog provizije, ali moram da pitam.
Činjenica je da se svaka dva-tri meseca menja pozitivna lista, ali i činjenica je da je cena lekova na svakoj novoj pozitivnoj listi daleko veća, pogotovo lekova koji nisu u onom pozitivnom delu, odnosno u delu za koji država plaća.
Ima još jedna stvar koja je vezana za zdravstvo, a nije ovim zakonom dovoljno definisana, a to je strašno opterećenje ordinirajućih lekara. Danas lekar mora da primi 35-40 pacijenata, ne što pregleda pacijente, nego onaj drugi deo koji ste mu natovarili, a vezan je za čistu administraciju, šifre i sve ostalo. On sedam minuta po pacijentu treba da provede upravo pišući papirologiju i ostaje mu par minuta da pregleda pacijenta.
Međutim, nešto što je mnogo opasnije i mnogo gore po građane Srbije, a ovim zakonom nije definisano, a trebalo bi, to su ograničenja u listi lekova. Recimo, vi imate bolesnice koje su operisane od raka dojke. Posle one primarne terapije citostaticima i svim ostalim lekovima, ona pet godina mora da pije lek koji se zove "nolvadeks", a vi ste je ograničili da na svaka dva meseca mora da ode kod ordinirajućeg lekara da ponovo dobije recept da bi za sledeća dva meseca dobila taj lek.
Ako nije slučajno njen ordinirajući lekar tu, nego ga neko menja, onda može samo mesec dana. Ima još jedna stvar, taj "nolvadeks", pored toga što je izuzetan lek, ima mnogo pratećih pojava koje se javljaju kod pacijenata, nekad i vrlo teških.
Postoji lek, i vi to znate, koji se zove, ako sam dobro prepisao, "femara" koji ima mnogo manje nuspojava od tog leka, ali je nažalost skuplji, košta negde mesečna doza oko deset hiljada. Taj lek se ne prepisuje pacijentima.
Na Odboru za evropske integracije vaša zamenica ili pomoćnica je rekla da je Ministarstvo uštedelo 800 miliona dinara za godinu dana, ako sam dobro razumeo. Na taj način ste uštedeli što ste primorali građane, bolesne građane, da se na ovaj drugi način snabdevaju, dakle, da kupuju lekove i onda je ministarstvo uštedelo.
Ima još jedna stvar, gospodine ministre, na koju bih morao da vam skrenem pažnju. Radi se o lekovima za šećernu bolest, dakle dijabetes, i tu su ogromna ograničenja, onaj humani insulin, koji se daje koliko se razumem pomoću onih penkala takozvanih, ne može se dobiti osim ako je akutni dijabetes ili ako dve godine prima ovaj klasičan insulin. Dovodite ljude koji su trajno bolesni u situaciju da moraju, i pored svog siromašnog budžeta, završavam samo još jednu rečenicu. (Predsednik: Vreme.) i još jedna stvar samo, još jedna rečenica, molim vas.
(Predsednik: Ne može, stvarno, može rečenica, ali stvarno...)
Izvinite za ove dve sekunde, molim vas.

Narodni poslanik Slađan Mijaljević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, izdvojio sam mišljenje na Odboru za evropske integracije povodom ova dva zakona, dakle, Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima i Predloga zakona  o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ovi zakoni, po meni, doživeće sudbinu svojih prethodnika, odnosno neće u potpunosti biti sprovedeni ili će samo selektivno biti sprovedeni. Mi fabrikujemo zakone kao da radimo na normu. Radimo otprilike u dve i po smene. Doneli smo na hiljade zakona, a koliko ih je zaista zaživelo, to je veliko pitanje, a to vam zameraju i ovi vaši mentori sa zapada, naročito iz EU.
Dakle, doneti zakoni se ne sprovode ili se ne sprovode u potpunosti. Zaista izražavam ozbiljnu skepsu da će i ovi zakoni zaživeti, naročito Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Možda samo u nekom delu kada neko pokrene neku kampanju protiv duvanskog dima, a da bi zarad ličnog bogatstva ili bogaćenja vodio tu kampanju, možda u tom jednom delu te kampanje proradi svest nekog pušača, pa nas poštedi izloženosti duvanskom dimu na zaista bezbroj mesta, prostora, zatvorenih i otvorenih u ovoj našoj državi.
Izražavam skepsu i zbog toga, evo recimo, pogledajte samo državne institucije, tamo gde ste vi najjači, otkako otvorite vrata neke državne institucije zapahne vas duvanski dim i dok ne izađete napolje vi ste stalno obavijeni duvanskim dimom.
Nekad ste makar mogli da izađete napolje, pa da ga ne osetite, a danas ne možete ni kroz park da prođete, a da vas ne zapahne duvanski dim.
Čini mi se da je ovo već treći predlog zakona ili treći zakon koji se na ovu temu zaštite od duvanskog dima donosi u zemlji Srbiji, ali ništa do sada nije urađeno i neće biti. Donećete zakon, imaćete pokriće na papiru, dobićete neku pohvalu iz EU, ali u stvarnom životu biće – džaba ste krečili.
Daleko od toga da sam protiv ovog zakona, ali ne verujem da imate želju i snagu da ga sprovedete u delo. Otežavajuća je okolnost, s jedne strane, imate predsednika stranke, potpredsednika Vlade, koji polaže kamene temeljce, otvara fabrike po Vojvodini, po Srbiji, za preradu duvana i pravljenje cigareta, a vi sada treba da radite protiv njega i da nas štitite od duvanskog dima.
Mislim da represije koje ćete sprovoditi nad određenim licima i ljudima koji imaju neke lokale ili neke firme biće mnogo više nad njima, tom nekom privatnom sektoru, nego u samim državnim institucijama.
Ako uspete, može da se dođe i do toga da doživite neuspeh ili negativnu ocenu od samih ljudi u Vladi, a ako uspete mnogi ljudi u Srbiji mogu da budu zahvalni. Međutim, i ovo će biti mrtvo slovo na papiru. Vama treba samo nešto što vam donosi određene poene, populističke poene i pohvalu od strane EU, a duvanski dim će nas i dalje okruživati.

Narodni poslanik Radica Jocić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje o oba ova predloga zakona i htela bih da izrazim svoje nezadovoljstvo što na Odboru za evropske integracije, koliko sam sada ovde čula i na Odboru za zdravlje, predloge zakona nije obrazlagao ministar, što nije uobičajena praksa, već neko iz njegovog ministarstva.       
To u nekom smislu i postaje jasno kada se ima u vidu da posle afere sa vakcinama protiv gripa A­­­­1­H­1 ni stanovništvo nema više poverenja ni u ministra, ni u Ministarstvo, a kamoli da smatra da će neki od ovih zakona biti primenjeni onako kako treba.