Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika, a da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
U ovom momentu u sali su prisutna 92 narodna poslanika, pa postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Željko Tomić, Riza Halimi i Laslo Varga.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača dr Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prisustvuju i Željko Radošević, Mirjana Milošević i Milan Petrović, državni sekretari u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Momčilo Mitreski, Milan Stegić, Miloš Milovanović i Slobodan Teofanov, pomoćnici ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata, Dejan Serdar, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Saša Orlović, direktor Uprave za šume, Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, Zoran Jelačić, direktor Uprave zemljišta i Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres 8-14. i 84-90. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O ŠUMAMA, VODAMA, PRIZNAVANjU SORTI POLjOPRIVREDNOG BILjA, PIVU, ORGANSKOJ PROIZVODNjI, OBAVLjANjU SAVETODAVNIH I STRUČNIH POSLOVA U POLjOPRIVREDI, IZMENE ZAKONA O VETERINARSTVU I PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O SARADNjI U POLjOPRIVREDI SA INDIJOM I IZRAELOM, SA BRAZILOM I IRANOM U OBLASTI VETERINE I ZAŠTITE ZDRAVLjA ŽIVOTINjA, KAO I EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI KUĆNIH LjUBIMACA I KIČMENjAKA ZA OGLEDE I PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstven o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od 8. do 14. i 84. do 90, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspoređuje na sledeći način: Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Arpad Fremond, poslaničku grupa manjina, narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Zoran Bortić, poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Zoran Nikolić, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, poslaničku grupu SRS – Radiša Ilić, poslaničku grupu ZES – Željko Brestovački i poslaničku grupu Nova Srbija – Srđan Spasojević.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o šumama, Predlogu zakona o vodama, Predlogu zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, Predlogu zakona o pivu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o veterinarstvu, Predlogu zakona o organskoj proizvodnji, Predlogu zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti poljoprivrede i srodnim sektorima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Izrael o saradnji u oblasti poljoprivrede, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o saradnji u oblasti veterine i zaštite zdravlja životinja, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, izmenjene Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, Predlogu zakona o potvrđivanju evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca, Predlogu zakona o potvrđivanju Dopunskog sporazuma uz Osnovni sporazum o tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Federativne Republike Brazila o saradnji u oblasti veterine i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera.
Da li predstavnik predlagača dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo,  uvaženi narodni poslanici, izuzetno mi je drago da se posle par nedelja ponovo vidimo.
Kao što znate, prošle godine Skupština je usvojila 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. Pre par nedelja smo ovde debatovali o još dva zakona. Danas pred vama je 14 novih zakona i ratifikacija.
Prvo imamo sedam veoma značajnih sistemskih zakona. To su Predlog zakona o šumama, Predlog zakona o vodama, Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, Predlog zakona o pivu, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o veterinarstvu, Predlog zakona o organskoj proizvodnji i Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.
Dozvolite mi da pomenem, što se tiče ratifikacija, da su to četiri zakona o potvrđivanju sporazuma, i to sa Indijom, Izraelom, Iranom i Brazilom. To su sporazumi o saradnji, kao i dve ratifikacije konvencije iz oblasti dobrobiti životinja. Na kraju imamo jednu ratifikaciju iz oblasti zaštite i korišćenja prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera.
Želeo bih da posvetim u ovom izlaganju najviše pažnje sistemskim zakonima koji će urediti oblasti šumarstva, odnosno vodoprivrede.
Svi dobro znate da je stanje šumskog fonda u Srbiji vrlo heterogeno, iako Srbija ima oko 31% površine pod šumama, ni izbliza te šume nisu raspoređene ravnomerno, na adekvatan način. Pored toga, po mom ličnom i ubeđenju stručnih lica, sastav šumskog bilja bi mogao da bude bolji i da se unapredi.
Ono što je najbitnije i što je za mene važno, to je da treba da stvorimo jednu osnovu da i država i svi oni koji žele da povećaju pošumljenost Srbije to mogu da urade na jednostavniji, lakši i jeftiniji način. Time ispunjavamo dug prema sledećoj generaciji, jer svi znamo šta je Zmaj Jova rekao – gde god vidiš dobro mesto ti drvo posadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi.
Za nas je najbitniji deo zakona onaj koji se bavi uspostavljanjem budžetskog Fonda za šume Srbije, koji će isključivo biti korišćen za pošumljavanje i za iznalaženje sredstava za ovu jako važnu delatnost. Na takav način idemo u susret problemima koji muči sve zemlje na ovoj planeti, a to je ka rešavanju problema nagomilovanja ugljen-dioksida, rešavanju problema globalnog zagrevanja.
Drugi zakon za nas koji je ključni je Zakon o vodama. Kao što znate, tokom 90-tih godina, zbog nestašice sredstava, zbog nebrige, velike površine poljoprivrednog zemljišta su ostale bez sistema za navodnjavanje.
Iako smo zemlja koja ima najrazvijeniju mrežu kanala za navodnjavanje u Evropi, pored Holandije, iako smo zemlja sa neverovatnim vodnim resursima, oni se ne koriste na adekvatan način, odnosno vrlo se često odnosimo bahato prema tim vodnim resursima, kao da će trajati zauvek, kao da su oni nepresušni izvor, kao da će tu biti doveka i da ne moramo ništa da se brinemo o njima.
Ovaj zakon će mnogo toga da promeni. Šta će on doneti dobro poljoprivrednicima? Pre svega, napravićemo jednu novu praksu, koja je obrnuta i suprotna od onoga što je do sada postojalo, a to je da ćemo da podstičemo poljoprivrednike da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Svaki poljoprivrednik koji bude postavio sistem za navodnjavanje na svoju njivu i na takav način unapredio svoju proizvodnju, povećao svoje prinose, njemu će se smanjivati takse koje država naplaćuje.
Do sada je bila jedna nerazumna politika, da kada neko uloži u unapređenje svoje proizvodnje, onda ga država još više oglobi. Mislim da to nije u redu. Pored toga, i u zakonu o vodama se definiše fond za subvencionisanje izgradnje sistema za navodnjavanje, jer to je nešto što je postala stvar kulture.
Sve evropske zemlje koje drže do sebe su našle način da za takav jedan fond obezbede stalan prihod. Neke preko PDV, neke preko posebne takse, ali na ovaj način, što je najbitnije, u kasu, koja će biti na usluzi isključivo poljoprivrednicima koji žele da ulažu u ovakve sisteme, godišnje će moći da se slije između 17 i 20 miliona evra. Na taj način, sa nekih 6-7% površine pod sistemima za navodnjavanje možemo vrlo brzo da dođemo do nekih 30%, što jeste i što je čak možda i iznad proseka koji ima EU.
Hteo bih da kažem nešto i o zakonu o organskoj proizvodnji. Pored toga što je on pre svega važan iz tog razloga što su organski proizvodi daleko cenjeniji na tržištu, skuplji, ovo je zakon koji pomaže da zaštitimo naše prirodne i poljoprivredne resurse, da dobrom praksom u poljoprivrednoj proizvodnji, naprednom praksom u poljoprivrednoj proizvodnji unapredimo i život na selu, i povećamo zarade poljoprivrednicima i ono što je najbitnije da obezbedimo zdrave, kvalitetne hrane za naše građane i još više proizvoda za izvoz i samim tim povećamo prihode naše poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede, već sada, unapred je počelo sa pripremom i podzakonskih akata u ovoj oblasti, koji će nam omogućiti da se proizvodi koji se proizvedu kod nas na ovakav način mogu prodati sa one druge strane granice, u razvijenim zemljama u EU.
Tu je naravno i zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. To je jedna vrlo važna oblast, oblast od koje zavisi mogućnost Srbije da izvozi hranu. Iz tog razloga jako je važno da idemo u korak EU i da sve ono što se novo usvoji tamo, što pre ovde usvojimo i pokažemo da smo spremni da budemo dobar partner u ovoj oblasti i da pokažemo da proizvodimo jako dobru hranu animalnog porekla, da su naše životinje u sistemu zdravstvene zaštite na istom nivou kao i domaće životinje sa one druge strane granice i na takav način da obezbedimo još širu lepezu proizvoda koje možemo da izvozimo u EU.
Podsetio bih da smo prošle godine, posle 18 punih godina zabrane, dobili slobodan izvoz, znači bez kvota, prerađevina od svinjskog mesa, da ovih dana treba da dobijemo slobodan izvoz svežeg pilećeg mesa. Ovih dana treba da dobijemo slobodan izvoz ribe, a da Ministarstvo poljoprivrede pregovara o mogućnosti izvoza pasterizovanog mleka u zemlja EU.
Za nas je takođe bitno da i neke druge oblasti regulišemo u što boljem smislu, pa da na takav način pomognemo našoj industriji i našim institucijama da još bolje i efikasnije obavljaju svoj posao. Iz tog razloga, kao zemlja koja je veliki proizvođač i izvoznik piva u regionu, predložili smo da se i ta oblast uredi zakonom, da se zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja pomogne našim uglednim naučnim institucijama iz ove oblasti, koje su sigurno vrh tehnologije i znanja koje ova zemlja poseduje, da obavljaju svoj posao.
Naravno, to je zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, koji je za nas jako važan jer znanje, državna pomoć, moraju da budu preneti do krajnjih korisnika, a to su fizička lica, poljoprivrednici, porodična gazdinstva, na najjednostavniji i najbolji način.
Lično mogu da kažem da se u ovoj oblasti može uraditi mnogo toga na njenom unapređenju. Mislim da postoji prostor da se kroz ovaj zakon, odnosno kroz podzakonske akte koji će pratiti ovaj zakon mnogo toga uredi i da se poljoprivrednicima značajno pomogne.
Ministarstvo poljoprivrede mnogo polaže na međunarodnu saradnju. Mislimo da se na takav način najviše može i da uradi na povećanju izvoza naših poljoprivrednih proizvoda. Iz tog razloga su pred vama i ratifikacije sporazuma sa zemljama koje sam nabrojao u prethodnom izlaganju. Naravno, ostali dokumenti koje danas usvajamo su u interesu naše zemlje, gde mi pokazujemo civilizacijski kapacitet u poštovanju međunarodno priznatih konvencija i normi u našem zakonodavstvu.
Poštovani narodni poslanici, kao i uvek, Ministarstvo poljoprivrede će učestvovati u diskusiji o ovim zakonima. Očekujemo od vas da svojim konstruktivnim predlozima pomognete da ove zakone unapredimo, a kao što znate i kao što je uvek bila praksa, bez obzira na političku grupaciju koja predlaže amandmane na ove zakone, bez obzira na to da li je to opozicija ili je to pozicija, sve ćemo amandmane proučiti i svi oni koji budu bili prihvatljivi, u smislu poboljšanja zakonskih predloga, sa zadovoljstvom ćemo prihvati. Unapred se radujem konstruktivnoj diskusiji i debati o ovim zakonima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci Odbora za poljoprivredu, narodni poslanici Zoran Mašić, predsednik Odbora i Miroslav Markićević, član Odbora, žele reč? Gospodin Miroslav Marinković želi reč.

Uvažena gospođo predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je moje da mogu da kao integralni deo ovog postupka usvajanja ovolikog broja zakona iz poljoprivrede budem aktivan učesnik u ovome.
Odbor za poljoprivredu je razmatrao ove zakone i o njima se, da kažem, faktički izjasnio jednoglasno, međutim, uz izdvojena mišljenja koja su više pitanje tehnike, odnosno dobijanja vremena za raspravu, a ne stručne prirode.
Zakoni koje smo razmatrali su jedan vrhunski doprinos osavremenjenju našeg zakonodavstva i usaglašavanja sa EU, odnosno propisima koji tamo vladaju. Ono što bih posebno želeo da naglasim, to je da ovakvim zakonima koji su konkretni, savremeni i koji konačno stvaraju uslove da možemo u saradnji sa tom EU, koja predstavlja jedno izuzetno važno tržište za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, moći mnogo brže da sarađujemo time što ćemo podzakonskim aktima za koje su stvoreni uslovi donošenjem ovakvih zakona moći brzo da odreagujemo i budemo permanentno u trendu izvoza proizvoda.
Što se tiče Zakona o šumama i Zakona o vodama, to su zakoni koji na civilizacijski način rešavaju upravljanje resursima koje ova zemlja ima. Jedan podatak koji je vrlo važan, to je – da bi se proizvela jedna tona papira, potrebna je energija jedne tone uglja.
Znači, olaki odnos prema ovakvim resursima može da dovede ne samo do ekološke katastrofe, nego i katastrofa velikih razmera koje ugrožavaju realno život stanovništva na jednom području. Ono što nam je dao bog trebalo bi da sačuvamo i pravilnim upravljanjem, a što kao mogućnost pružaju ovi zakoni, znači, možemo da proizvodimo, da izvozimo i očuvamo, odnosno uvećamo taj resurs koji postoji.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu, bitno je da se shvati ključna činjenica, šansa naše zemlje je u izvozu poljoprivrednih proizvoda, pre svega proizvoda stočarstva i ona je jedino moguća uz postojanje i usaglašavanje zakonske legislative sa legislativom EU. Ovakvim izmenama i dopunama, koje su zrele i koje su potpuno suvisle vremenu i nameri koju imamo kao zemlja, pruža se mogućnost da već započeti postupak, proces integracije u evropsko tržište završimo do kraja ove godine.
Šta želim reći? Država Srbija već ima izvozne objekte koji imaju prava i mogućnost da izvoze na evropsko tržište proizvode od junećeg mesa, evo, čuli smo, od svinjskog mesa, proizvode od mleka. Suština ovih zakona jeste da poštujući međunarodna pravila ispoštujemo pre svega zdravlje ljudi koji žive u ovoj zemlji.
Zakonom o veterinarstvu, izmenama i dopunama Zakona, pojačava se uloga i funkcija Ministarstva poljoprivrede, pre svega Uprave za veterinu koja je svojim sistemom kontrole integrisana u Zakon o bezbednosti hrane prepoznata od strane EU kao referenti činilac i analize rezultata koji postoje, koji se dobijaju analizama poljoprivrednih proizvoda, u smislu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, potpuno su priznati u svim zemljama Evrope. Takav sistem se izmenama i dopunama u potpunosti stabilizuje i čini integralni deo EU.
Šta to znači? To znači da Srbija praktično od početka sredine 2011. godine kao država je već, u smislu poljoprivrede, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i donošenju 22 sistemska zakona iz oblasti poljoprivrede ušla u EU.
To je velika tekovina i kao član Odbora za poljoprivredu zato sam i rekao da su u stručnom smislu zakoni u potpunosti prihvaćeni, de fakto su zakoni prihvaćeni uz izdvojena mišljenja. Ovde se ne radi o političkim zakonima, nego o stručnim zakonima, pa očekujem da će u daljoj raspravi svi učesnici imati taj stav prema zakonu i pomoći da naš seljak, kome je ovo zakonodavstvo praktično uputilo ove zakone, iskoristi resurse koje mi imamo i da na taj način stvori sebi zaradu, prihod na svom području, a ne da se seli u veće gradove, nego da praktično i u kontekstu ravnomernog regionalnog razvoja praktično razvijemo sve delove teritorije.
Ono što je takođe važno, Predlog zakona o organskoj proizvodnji, koliko je to važno? Vi imate danas opštine čija se privreda, to je organska proizvodnja u poljoprivrede, praktično predstavljaju strateške grane razvoja i upošljavanja velikog broja ljudi. Ne treba zanemarivati to i u tom smislu treba razvijati i dalje zakonodavstvo.
Ono što, na kraju, želim reći, to je da mi je čast da sam mogao i da mogu da učestvujem i da doprinesem donošenju ovakvih razloga, iz razloga što će se njime pružiti mnogo bolji uslovi za privređivanje, život u onim sredinama koje su najviše napaćene, najviše osiromašene i koje će pružiti mogućnost da se takve sredine razviju i postanu atraktivne za život.
Smatram da su ovi zakoni zreli i da će doneti potpuno poboljšanje, odnosno kvalitativni napredak u daljoj saradnji naše države sa ostalim zemljama u EU.

Dozvolite najpre da vas obavestim da će ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo biti prof. dr Zoran Mašić, kome dajem reč, ali sada kao izvestiocu Odbora. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se, gospođo predsednice, ali na Odboru je dogovoreno da ovlašćeni predstavnik ispred Odbora bude gospodin Marinković. Izuzeo sam mišljenje, pa bih po tom osnovu govorio, uz svu sugestiju. Mogu da govorim i kao predsednik Odbora, ali bih prekršio ono što je dogovoreno na Odboru, tako da vam hvala, u svakom slučaju, na datoj reči.
Na početku bih želeo da kažem, pošto me je na neki način gospodin Marinković prozvao, da nisam izuzeo mišljenje reda radi i da bih zloupotrebio pravo da govorim. Naprotiv, imao sam i konkretne primedbe u načelnoj raspravi, ali svakako moja želja je da i kao predsednik Odbora, koristeći i ovo poslovničko pravo, mogu da izuzmem mišljenje i da nešto kažem i o ukupnom stanju u poljoprivredi.
Jer svakako ne možemo se pohvaliti da je ono sjajno, ali u krajnjem to najbolje osećaju upravo oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a mislim da je svako od nas u prilici da ode jedanput ili više puta u neko od naših sela i da vidi kako naši poljoprivredni proizvođači žive, upravo oni koji se najviše i bave tom poljoprivrednom proizvodnjom, jer od ukupne obradive površine kojima naša zemlja raspolaže, 90% je individualno vlasništvo, a svega oko 10% su neka državna zemlja i društvena, ako se može reći da je PKB i dalje neko društveno preduzeće ili akcionarsko, ne znam koji joj je status.
Razlog zbog čega sam želeo da se obratim upravo pre ove načelne rasprave je i da podsetim i ministra i saradnike u Ministarstvu, ali pre svega Vladu da je jesenas znatno manje zasejano zemljišnih površina nego što je to bilo u nekim proteklim godinama.
Prema podacima Privredne komore Srbije, zasejano je negde 646.041 hektar. Pšenice je zasejano svega 484.840 hektara i procene su da je to najmanje zasejana površina pod pšenicom u proteklih 60 godina. Ako je to nešto za šta možemo da kažemo da odslikava dobro stanje u poljoprivredi, mislim da se ne možemo složiti, bez obzira da li pripadamo poziciji ili opoziciji.
Svakako jedan od razloga što je ovoliko malo pšenice posejano je problem sa cenom te žitarice u proteklih godinu-dve dana, ali i cenom inputa koji su jesenas bili, a oni su još gori ovog proleća. Ovog proleća na raspolaganju je da se zaseje negde oko 2.800.000 hektara.
Svedoci smo maltene nedeljnog povećanja energenata, pre svega goriva i to dizel goriva koje koriste naši poljoprivredni proizvođači za mehanizaciju. Veliki broj savremene mehanizacije koristi evrodizel koji je maltene koliko i super benzin sa cenom.
Istine radi, proizvođači semenske robe su održali neke cene koje su bile i tokom prošle godine. Nisu značajnije povećavali, ali povećani su neki drugi inputi koji učestvuju u ceni koštanja, između ostalog i veštačko đubrivo, iako je ono po relativno povoljnim uslovima išlo preko produktne berze se prodavalo i postoje načini da se obezbede dovoljne količine.
Da ne kažem kakvo je stanje u stočarskoj proizvodnji, gde su stalne oscilacije cena, gde se permanentno uništavaju priplodni zapati, naročito u govedarstvu i svinjarstvu. Ima mnogo problema o kojima bi trebalo danas da govorimo. Mislim da će biti prilike da se i o zakonima koji su na raspravi, ali o drugim problemima koji dotiču poljoprivrednu proizvodnju otvoreno se dotaknemo, upravo ne ističući stranačke pripadnosti nego ono što je realnost naše poljoprivredne proizvodnje i kako je unaprediti u narednom periodu. Zahvaljujem.

Gospodine poslaniče, govorili ste duže od pet minuta i bili ste u pravu, zbog toga što je Odbor odlučio na sednici od 24. februara da predloži Narodnoj skupštini RS da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i amandmana na član 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera u načelu, a vas odredio za izvestioca. Po toj osnovi ste mogli govoriti duže od pet minuta.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Idemo na izdvojena mišljenja. Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojila narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, sada bi trebalo bi da za pet minuta iznesem 11 razloga zbog kojih sam izuzela mišljenje o 11 predloga o kojima se danas ovde govori, a zapravo 14 je na dnevnom redu. Naravno, dozvolićete da je to nemoguće.
Da vi slučajno ispravno tumačite Poslovnik, mogla bih da govorim 11 puta po pet minuta, pa bi onda imalo smisla to što sam izuzela mišljenje, odnosno da objasnim šta su razlozi zbog kojih sam izuzela mišljenje.
Naravno, ovo što je rekao kolega malopre da poslanici izuzimaju mišljenje samo da bi dobili pet minuta da govore, za mene je to prilično uvredljivo. Ne koristimo mi nikakvu priliku, nego koristimo ono što nam omogućava Poslovnik. Zašto to ne rade i ostali poslanici, to je njihova stvar i u to ne želimo da se mešamo.
Ali, sve to, počev od ovog dnevnog reda, od ovako spojenih, odnosno ovoliko spojenih tačaka dnevnog reda, sve ovo verujte negativno utiče na ugled Narodne skupštine, na rad parlamenta, jer nismo u stanju da za toliko vremena kažemo sve ono što bi trebalo i što imamo nameru da kažemo.
Skupština je, i ovo nije prvi put, očigledno u funkciji ispunjavanja želja Vlade RS i to je ono što nije dobro. To takođe vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Znamo mi da su predlozi za spajanje došli od poslanika, ali takođe je svakome jasno da je to zato što se tako dogovori sa ministrom, sa predstavnikom Vlade, da se ministri ne zamaraju da više puta dolaze u parlament.
Gospodin Dragin je uvek spreman da komunicira sa narodnim poslanicima. To nije sporno, ali bi bilo bolje da je to radio po svakom zakonu, da bi i narodni poslanici mogli da iznesu sve argumente zbog kojih eventualno imaju i primedbe na Predlog zakona, a da gospodin Dragin iznese argumente koji su rukovodili Ministarstvo da upravo takvi predlozi dođu pred narodne poslanike.
Nažalost, ova skupština je pretvorena u protočni bojler. Samo se predlažu zakoni iz Vlade. Ovde samo protrče. Počeli smo, odnosno već odavno radimo na normu. Mi, dame i gospodo, nismo fabrika za proizvodnju betonskih blokova. Ne možemo da radimo na normu.
Treba da se radi, treba da se donose zakoni. Nije to sporno, ali mora da se radi na način da građani Srbije znaju šta koja poslanička grupa misli o kojem Vladinom predlogu, na koji način bi koja poslanička grupa, odnosno koja stranka rešila problem koji je trenutno na dnevnom redu. Mi nažalost u ovakvim okolnostima nemamo ni vremena ni prilike za tako nešto.
Očekivala sam, gospođo Đukić-Dejanović, da ćete da reagujete na sinoćnu izjavu Borisa Tadića. Gospodin predsednik države nema ustavna ovlašćenja da u javnosti ocenjuje rad parlamenta. To je takođe udar na dostojanstvo Narodne skupštine. On kao predsednik DS može svoje poslanike da na partijskim sastancima postrojava, kritikuje. Nemamo ništa protiv.
To kao predsednik stranke i treba da radi, ali ne može i nema ustavno ovlašćenje da on iznosi stavove da li je bila grozna sednica, kako se ko ponašao na samoj sednici itd, a pogotovo je licemerno kada Boris Tadić kritikuje neke koje je sam stvorio, kritikuje njihovo nasilničko ponašanje, a kada služe za ispunjavanje i vršenje njegovih prljavih poslova zbog čega ih je stvarao, onda nema primedbi za njegovo ponašanje.
Ovo sve upućujem, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vama i očekujemo mi u SRS-u da skrenete pažnju Borisu Tadiću da svoje aktivnosti, bar što se tiče parlamenta, uokviri u Ustav RS. Hvala.

Na sednici Odbora za evropske integracije mišljenje su izdvojili narodni poslanici Radica Jocić, Momir Marković i Slađan Mijaljević. Gospodin Marković želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam video ovoliko ministara, zamenika, pomoćnika ili državnih sekretara, kako se sada zamenici zovu, u Skupštini, pitao sam se da li je neko ostao da čuva kuću dole? Bojim se dok ste ovde da vam se neko ne useli u one kancelarije.
Sada da pređemo na zakone. Pošto ne mogu o svim zakonima za koje sam izuzeo mišljenje da govorim, kratko je vreme, osvrnuću se samo na zakon o šumama, ali prethodno bih zamolio ministra poljoprivrede, gospodina Dragina, da se potrudi da zaustavi najveće zlo koje se sprema da uđe u Srbiju.
Pretpostavljam da je čuo da se firma "Monsanto" sprema da uđe i da vrši eksperimente u Institutu za kukuruz, Zemun Polje. Zaustavite tu pošast. Ne dajte da GMO uđu u Srbiju. Posle toga nam sigurno više neće biti leka. Da pređemo na zakon o šumama.
Da li vi mislite, gospodo iz Vlade, da će ovaj zakon rešiti problem delimično ili potpuno devastiranih šuma koje su sada u Srbiji? Da vas podsetim, podatak koji sam našao upravo u ovom zakonu, kod nas je 27% šuma, u EU je 41%, a nekad je Srbija bila prva u Evropi po šumama. Uostalom, čitava područja, čitavi delovi Srbije ili, kako ministar Dinkić sad to lepo prekroji, regioni su imena dobijali upravo po šumama.
Rodom sam iz jednog sela ispod Malog Jastrepca i sećam se kakav je Mali Jastrebac bio pošumljen i da je na svakih 500 ili 1000 metara postojao izvor jer su šume čuvale vodu i ta voda je u izvorima najčistija i dan-danas u nekoliko izvora koliko je ostalo.
Onda su došli neki drugi koji su shvatili da šumu treba poseći, da drvo treba izvesti u Italiju i sad imate na 100–150 metara po jednu bukvu, a doneli su sorte koje nisu autohtone, sorte koje ne rastu tu, sorte kojima ne odgovaraju u krajnjoj liniji uslovi i sad imate boriće, ne borove, nego boriće koji su stari 40 godina, a visoki tri ili četiri metra, tamo gde su nekad bile stoletne bukove šume i prekrivale čitav Jastrebac. Ovim zakonom sigurno to nećete moći da rešite.
Ima još jedan problem koji država Srbija mora pre nego što krene u bilo kakvo rešavanje problema šuma da reši, a to je povraćaj manastirske imovine i manastirskih šuma. Znam samo za jedan primer i to sam čuo u jednom izlaganju od gospodina Radiše Ilića koji je doneo podatke da, recimo, samo manastiru Ravanica treba da se vrati više od 1.200 hektara šuma. Zašto država Srbija to ne vraća?
Odgovor je vrlo jednostavan – deo koji se zove Pasuljanske livade i koji je nekad država oduzela od manastira i pretvorila u poligon sada se priprema isto za vojni poligon, ali za neku drugu vojsku, neku vojsku koja je 1999. godine našla za shodno, i to svih 19 zemalja ili 23, kako stoje drugi podaci, da bombarduje ovu Srbiju.
Čini mi se da će, pored Bondstila, nići još jedna velika baza ne bi li se Rusija okružila NATO odnosno čitaj američkim bazama.
Da ste vratili šume onda kada ste obećali, kada ste dolazili posle "buldožer revolucije" na vlast, da ste vratili šume i imovinu manastirima, danas ne bismo imali problem Kosova i Metohije jer je cela Metohija u stvari manastirsko zemljište koje je komunistička Brozova vlast oduzela odnosno kralj Aleksandar jedno vreme, a posle toga i Broz oduzeli su od manastira.
Danas bismo imali manastirsku imovinu. Manastiri su srpski i ne bismo imali ovaj problem. Uostalom, Metohija je cela dobila ime po Metohu, manastirskom zemljištu.
Sada da vidimo kako ste rešili u narednih 10 godina da potrošite oko milijardu evra i trebalo bi, čini mi se, i to analizirati. To je bio razlog zbog čega sam izuzeo svoje mišljenje.