Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, izuzetno mi je drago da se posle par nedelja ponovo vidimo.
Kao što znate, prošle godine Skupština je usvojila 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. Pre par nedelja smo ovde debatovali o još dva zakona. Danas pred vama je 14 novih zakona i ratifikacija.
Prvo imamo sedam veoma značajnih sistemskih zakona. To su Predlog zakona o šumama, Predlog zakona o vodama, Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, Predlog zakona o pivu, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o veterinarstvu, Predlog zakona o organskoj proizvodnji i Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.
Dozvolite mi da pomenem, što se tiče ratifikacija, da su to četiri zakona o potvrđivanju sporazuma, i to sa Indijom, Izraelom, Iranom i Brazilom. To su sporazumi o saradnji, kao i dve ratifikacije konvencije iz oblasti dobrobiti životinja. Na kraju imamo jednu ratifikaciju iz oblasti zaštite i korišćenja prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera.
Želeo bih da posvetim u ovom izlaganju najviše pažnje sistemskim zakonima koji će urediti oblasti šumarstva, odnosno vodoprivrede.
Svi dobro znate da je stanje šumskog fonda u Srbiji vrlo heterogeno, iako Srbija ima oko 31% površine pod šumama, ni izbliza te šume nisu raspoređene ravnomerno, na adekvatan način. Pored toga, po mom ličnom i ubeđenju stručnih lica, sastav šumskog bilja bi mogao da bude bolji i da se unapredi.
Ono što je najbitnije i što je za mene važno, to je da treba da stvorimo jednu osnovu da i država i svi oni koji žele da povećaju pošumljenost Srbije to mogu da urade na jednostavniji, lakši i jeftiniji način. Time ispunjavamo dug prema sledećoj generaciji, jer svi znamo šta je Zmaj Jova rekao – gde god vidiš dobro mesto ti drvo posadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi.
Za nas je najbitniji deo zakona onaj koji se bavi uspostavljanjem budžetskog Fonda za šume Srbije, koji će isključivo biti korišćen za pošumljavanje i za iznalaženje sredstava za ovu jako važnu delatnost. Na takav način idemo u susret problemima koji muči sve zemlje na ovoj planeti, a to je ka rešavanju problema nagomilovanja ugljen-dioksida, rešavanju problema globalnog zagrevanja.
Drugi zakon za nas koji je ključni je Zakon o vodama. Kao što znate, tokom 90-tih godina, zbog nestašice sredstava, zbog nebrige, velike površine poljoprivrednog zemljišta su ostale bez sistema za navodnjavanje.
Iako smo zemlja koja ima najrazvijeniju mrežu kanala za navodnjavanje u Evropi, pored Holandije, iako smo zemlja sa neverovatnim vodnim resursima, oni se ne koriste na adekvatan način, odnosno vrlo se često odnosimo bahato prema tim vodnim resursima, kao da će trajati zauvek, kao da su oni nepresušni izvor, kao da će tu biti doveka i da ne moramo ništa da se brinemo o njima.
Ovaj zakon će mnogo toga da promeni. Šta će on doneti dobro poljoprivrednicima? Pre svega, napravićemo jednu novu praksu, koja je obrnuta i suprotna od onoga što je do sada postojalo, a to je da ćemo da podstičemo poljoprivrednike da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Svaki poljoprivrednik koji bude postavio sistem za navodnjavanje na svoju njivu i na takav način unapredio svoju proizvodnju, povećao svoje prinose, njemu će se smanjivati takse koje država naplaćuje.
Do sada je bila jedna nerazumna politika, da kada neko uloži u unapređenje svoje proizvodnje, onda ga država još više oglobi. Mislim da to nije u redu. Pored toga, i u zakonu o vodama se definiše fond za subvencionisanje izgradnje sistema za navodnjavanje, jer to je nešto što je postala stvar kulture.
Sve evropske zemlje koje drže do sebe su našle način da za takav jedan fond obezbede stalan prihod. Neke preko PDV, neke preko posebne takse, ali na ovaj način, što je najbitnije, u kasu, koja će biti na usluzi isključivo poljoprivrednicima koji žele da ulažu u ovakve sisteme, godišnje će moći da se slije između 17 i 20 miliona evra. Na taj način, sa nekih 6-7% površine pod sistemima za navodnjavanje možemo vrlo brzo da dođemo do nekih 30%, što jeste i što je čak možda i iznad proseka koji ima EU.
Hteo bih da kažem nešto i o zakonu o organskoj proizvodnji. Pored toga što je on pre svega važan iz tog razloga što su organski proizvodi daleko cenjeniji na tržištu, skuplji, ovo je zakon koji pomaže da zaštitimo naše prirodne i poljoprivredne resurse, da dobrom praksom u poljoprivrednoj proizvodnji, naprednom praksom u poljoprivrednoj proizvodnji unapredimo i život na selu, i povećamo zarade poljoprivrednicima i ono što je najbitnije da obezbedimo zdrave, kvalitetne hrane za naše građane i još više proizvoda za izvoz i samim tim povećamo prihode naše poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede, već sada, unapred je počelo sa pripremom i podzakonskih akata u ovoj oblasti, koji će nam omogućiti da se proizvodi koji se proizvedu kod nas na ovakav način mogu prodati sa one druge strane granice, u razvijenim zemljama u EU.
Tu je naravno i zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. To je jedna vrlo važna oblast, oblast od koje zavisi mogućnost Srbije da izvozi hranu. Iz tog razloga jako je važno da idemo u korak EU i da sve ono što se novo usvoji tamo, što pre ovde usvojimo i pokažemo da smo spremni da budemo dobar partner u ovoj oblasti i da pokažemo da proizvodimo jako dobru hranu animalnog porekla, da su naše životinje u sistemu zdravstvene zaštite na istom nivou kao i domaće životinje sa one druge strane granice i na takav način da obezbedimo još širu lepezu proizvoda koje možemo da izvozimo u EU.
Podsetio bih da smo prošle godine, posle 18 punih godina zabrane, dobili slobodan izvoz, znači bez kvota, prerađevina od svinjskog mesa, da ovih dana treba da dobijemo slobodan izvoz svežeg pilećeg mesa. Ovih dana treba da dobijemo slobodan izvoz ribe, a da Ministarstvo poljoprivrede pregovara o mogućnosti izvoza pasterizovanog mleka u zemlja EU.
Za nas je takođe bitno da i neke druge oblasti regulišemo u što boljem smislu, pa da na takav način pomognemo našoj industriji i našim institucijama da još bolje i efikasnije obavljaju svoj posao. Iz tog razloga, kao zemlja koja je veliki proizvođač i izvoznik piva u regionu, predložili smo da se i ta oblast uredi zakonom, da se zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja pomogne našim uglednim naučnim institucijama iz ove oblasti, koje su sigurno vrh tehnologije i znanja koje ova zemlja poseduje, da obavljaju svoj posao.
Naravno, to je zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, koji je za nas jako važan jer znanje, državna pomoć, moraju da budu preneti do krajnjih korisnika, a to su fizička lica, poljoprivrednici, porodična gazdinstva, na najjednostavniji i najbolji način.
Lično mogu da kažem da se u ovoj oblasti može uraditi mnogo toga na njenom unapređenju. Mislim da postoji prostor da se kroz ovaj zakon, odnosno kroz podzakonske akte koji će pratiti ovaj zakon mnogo toga uredi i da se poljoprivrednicima značajno pomogne.
Ministarstvo poljoprivrede mnogo polaže na međunarodnu saradnju. Mislimo da se na takav način najviše može i da uradi na povećanju izvoza naših poljoprivrednih proizvoda. Iz tog razloga su pred vama i ratifikacije sporazuma sa zemljama koje sam nabrojao u prethodnom izlaganju. Naravno, ostali dokumenti koje danas usvajamo su u interesu naše zemlje, gde mi pokazujemo civilizacijski kapacitet u poštovanju međunarodno priznatih konvencija i normi u našem zakonodavstvu.
Poštovani narodni poslanici, kao i uvek, Ministarstvo poljoprivrede će učestvovati u diskusiji o ovim zakonima. Očekujemo od vas da svojim konstruktivnim predlozima pomognete da ove zakone unapredimo, a kao što znate i kao što je uvek bila praksa, bez obzira na političku grupaciju koja predlaže amandmane na ove zakone, bez obzira na to da li je to opozicija ili je to pozicija, sve ćemo amandmane proučiti i svi oni koji budu bili prihvatljivi, u smislu poboljšanja zakonskih predloga, sa zadovoljstvom ćemo prihvati. Unapred se radujem konstruktivnoj diskusiji i debati o ovim zakonima. Zahvaljujem.