Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, saradnici u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, u ovo vreme koje imam na raspolaganju nastaviću prepodnevnu raspravu.
Želim pre svega da kažem još nekoliko reči vezano za Zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i o onome šta on treba da donese. Pre svega, želim više da kažem o tome šta bi naša država trebalo u narednom periodu da uradi, u smislu omasovljenja te proizvodnje, pre svega, jer imamo izvanredne resurse prirodne i druge objektivne resurse.
Nažalost, u našoj zemlji znatno manje se u svim proteklim godinama koristilo veštačko đubrivo u poljoprivrednoj proizvodnji. Samim tim će biti mnogo lakše preći konverzijom na organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Pogotovo značajne resurse imamo u tzv. marginalnim područjima, znači brdsko-planinskim ili na prelazima iz ravničarskih u brdsko–planinska područja, gde postoje izuzetno dobri uslovi za organsku proizvodnju, sa mnogo većim obimom te proizvodnje da se pojavimo na svetskom i evropskom tržištu, nego što je to danas. Ne smemo zaboraviti da cena proizvoda iz organske proizvodnje je najmanje 50 i najčešće 100% skuplja nego proizvodi iz konvencionalne proizvodnje.
Svakako da bi se omasovila ta proizvodnja neophodno je da država pokaže više interesovanja i više pažnje, a pre svega da obezbedi veća sredstva u smislu podsticaja te proizvodnje. Sa sajta Privredne komore Srbije došao sam do podataka da u zemljama EU subvencioniranje po hektaru jednogodišnje ratarske proizvodnje u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je 600 evra, a subvencioniranje višegodišnjih ratarskih useva opet u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je 900 evra po hektaru.
Ako smo mi za ovu godinu, tj. vi u Ministarstvu ste predložili raspodelom agrarnog budžeta da za podsticaj organske poljoprivredne proizvodnje bude namenski opredeljeno 10 miliona dinara, to je nekih 100 hiljada evra. Ako bi se primenila stopa subvencija ova koja je u EU, sa ciljem da povećamo tu proizvodnju, onda bi stvarno veoma mali broj korisnika tih podsticaja mogao ostvariti to.
Stoga sugerišem da se izvidi mogućnost iz postojećih sredstava da li se može više opredeliti za organsku proizvodnju. Takođe, oni koji se opredeljuju za tu proizvodnju da im se omogući, ako ništa drugo, da pod povoljnim uslovima dobiju dugoročne kreditne podsticaje.
Znači, da se njihovi zahtevi u tom smislu uvaže kod poslovnih banaka, s kojima su napravili aranžmane za davanje dugoročnih podsticaja, a iz onog dela koji je Ministarstvo opredelilo u smislu pomoći kod dugoročnog kreditiranja da takođe bude namenski opredeljeno i za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Time će se omogućiti onima koji su zainteresovani da se bave tom proizvodnjom da dođu do većih novčanih sredstava, jer apsolutno je istinito da ta proizvodnja značajno više košta nego konvencionalna i ulaganja u takvu proizvodnju i sprovođenje takve proizvodnje neuporedivo je skuplje nego konvencionalne.
Isto tako, da bi ta proizvodnja u pravom smislu zaživela, neophodno je dodatno edukovanje, pre svega, kroz visoko obrazovanje. Poljoprivredni fakulteti i oni koji školuju poljoprivredne stručnjake trebalo bi u nastavnom procesu da uvedu obavezno i smer organske poljoprivredne proizvodnje. Kroz tu edukaciju da se iškoluju stručnjaci, koji će stvarno na pravi način pomoći u organizovanju i afirmisanju te proizvodnje, jer ovako ipak je velika nepoznanica kako se ta proizvodnja sprovodi i šta je sve potrebno obezbediti i u suštini šta ona donosi.
Molim predsedavajućeg da mi kaže još koliko minuta imam na raspolaganju? (Predsedavajući: Imali ste ukupno 10,50 minuta). Dobro, još pet minuta. Još par reči bih rekao, da ne bude kao veterinar da se nisam maltene osvrnuo na izmene Zakona o veterinarstvu.
Svakako pozdravljam te izmene, one su bile neophodne u postojećem zakonu, i pre svega su izazvane donošenjem zakona o bezbednosti hrane i najveći deo izmena je upravo usaglašavanje ovog zakona sa tim zakonom, ali i neki drugi poslovi koji su Zakonom o veterinarstvu bili regulisani na drugačiji način, donošenjem novih evropskih uredbi, pa je bilo neminovno da se izvrši usklađivanje i u ovom zakonu.
Izmenama ovog zakona su definisani neki novi veterinarski subjekti ili su neki malo drugačije definisani i određene su im nadležnosti. Tu pre svega mislim na veterinarsku laboratoriju, koja kao takva je postojala i u postojećem zakonu, i mislim na referentnu laboratoriju koja se uvodi kao nešto novo i u ovom zakonu o veterinarstvu, mada je ona definisana i u ovom zakonu o bezbednosti hrane, a još preciznije možda određene su nadležnosti te laboratorije.
Što se tiče laboratorije, ja je nazivam "veterinarska", jer je ona tim Zakonom o veterinarstvu određena, definisano je da ta laboratorija vrši: dijagnostička ispitivanja, bakteriološka, serološka, virusološka, parazitološka, zatim hemijska, biohemijska, fizička (koja ne znam baš kakva su), patološka i radiološka.
Ono što mislim da je ovde predlagač propustio da definiše – to je neki kadrovski minimum koji mora da zadovolji ova laboratorija, jer ovo što je definisano za ovu laboratoriju, to radi laboratorija u specijalističkim i naučnim institutima, i za ta pravna lica, za te laboratorije u tim institutima, odnosno za institucije koje imaju te laboratorije definisano je da moraju imati – specijalistu mikrobiologa, da moraju imati specijalistu iz patologije, epizootologije, vezano opet za dijagnostiku zaraznih bolesti, reprodukciju veštačkog osemenjavanja.
Ovde to nije definisano na taj način, nego je data mogućnost ministru da on bliže odredi koje kadrove ta laboratorija može imati, da joj odredi ovlašćenja. Bojim se da formiranjem nekih novih veterinarskih laboratorija ili nekih opštih laboratorija koje će da obavljaju ove poslove – da će te laboratorije dobiti ovlašćenja i preuzeti poslove od specijalističkih veterinarskih instituta, te institucije postoje duži niz godina i ulagale su u svoje kadrove, opremu i sve ostalo.
Znači, daje se pravo ministru da on odredi jer sada imamo situaciju da jedna laboratorija u jednoj kompaniji, recimo Sojaprotein, ovlašćena je da vrši određena ispitivanja hrane za životinje, proizvoda životinjskih porekla, sa obrazloženjem da je dobro opremljena i da ispunjava određene uslove i da je ovlašćena. Sutra to može biti neka druga, treća i faktički dovešćemo u situaciju naše institucije koje godinama postoje da će ostati bez posla.
Što se tiče referentnih laboratorija, mislim da referentna laboratorija mora da postoji i tu su pobrojane značajne nadležnosti. Ono što mislim da je nešto što se ne može operacionalizovati, to je tek u fazi zaživljavanja, a ovde su određene nadležnosti jasnije definisanje da ta laboratorija treba da obavlja, pa između ostalog, recimo, testiranje i proveru kvaliteta vakcine i dijagnostičkih sredstava i reagenasa. To su dosad radili upravo naučni instituti jer su imali kadrove i opremu i prostorije jer tu trebaju i žive životinje i sve ostalo.
Mislim da je prevelik zalogaj sad prenet na tu laboratoriju. Da li će ona moći sve da ispuni? Imamo obećanje od direktora da ću već sledeće nedelje otići da vidim šta to tamo postoji i kako će se organizovati, pa možda ću i promeniti mišljenje, ali zasad ove nadležnosti koje su ovde definisane prosto ne može ta laboratorija prihvatiti, a kad se donese ovaj zakon on stupa i na snagu i takva laboratorija počinje da živi, a objektivno mnogo štošta nema u sebi.
Isteklo mi je vreme, predsedniče, poštujem. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Mašiću na striktnom i dobrom poštovanju Poslovnika i prakse.
Reč ima gospodin Dobrislav Prelić, preostalo vreme poslaničke grupe SRS je 13, 5 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste danas imali prilike da se uverite da se SRS ne zalaže samo deklarativno za bolji status naše poljoprivrede, a pogotovo za bolji status naših individualnih poljoprivrednih proizvođača.
Bez obzira što imamo primedbu na ovakav način rada gde su objedinjeni zakoni, uverili ste se danas da smo podelili zakone između sebe i da smo se potrudili da što konkretnije i što preciznije damo do znanja i vama, a i javnosti, pogotovo našim poljoprivrednicima, da imamo nameru da u svakom slučaju poboljšamo ove zakone, u jednoj korektnoj komunikaciji sa međusobnim uvažavanjem sa Ministarstvom poljoprivrede, sve za dobrobit naše poljoprivrede.
Osvrnuo bih se u svom izlaganju na organsku proizvodnju. Mislim da smo mi, kada kažem mi mislim na Srbiju i na naše poljoprivredne proizvođače, pioniri u ovom poslu. Da su nam mogućnosti velike, svakako da jesu, ali da bi dostigli jedan zavidan nivo u organskoj proizvodnji svakako da je neophodna pomoć i države, a pre svega Ministarstva poljoprivrede.
Mislim da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno upućeni uopšte kada je organska proizvodnja u pitanju, ali se nadam da će u budućnosti doći do kvalitetnijih saznanja, da će imati nesebičnu podršku, pre svega mislim na manja poljoprivredna gazdinstva, jer mislim da je ovo jedan način da oni lakše dolaze do prihoda, a pogotovo ako budemo ispoštovali sve što je i ovim zakonom predviđeno.
Uslovi za otpočinjanje organske proizvodnje su pre svega izuzetno strogi. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva.
U svakom slučaju da je važno da i voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni. Najveća dilema kod naših proizvođača je kakvo zemljište odabrati. Naime, kod nas ne postoje tačno određene lokacije u Srbiji gde bi mogla da se vrši organska proizvodnja, ali su neke pretpostavke da čak 80% našeg zemljišta zadovoljava potrebe ovakve proizvodnje. Na svakoj parceli koja ispunjava opšte uslove mogu se proizvoditi organski proizvodi. Međutim, potrebno je ipak udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojima se poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan način. Povrtari moraju dobro da pripreme i očiste zemljište za ovakvu proizvodnju, a najbitnije je ispoštovati period konverzije, odnosno vreme potrebno da se sa standardne proizvodnje pređe na organsku.
Da li će proizvođači ispunjavati sve ove uslove procenjivaće ovlašćena sertifikovna organizacija, na osnovu čijeg izveštaja se izdaje odobrenje. Proizvođačima organskih proizvoda nije trenutno potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom, ali moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih sertifikacionih kuća koje kontrolišu i sertifikuju organske proizvode.
Ono što treba svakako reći, to je da su površine pod organskom proizvodnjom povećane u zadnjih par godina, ali svakako da su nam mogućnosti mnogo veće i da bi trebalo da bude mnogo veći broj površina zastupljeno. Ono na šta naše ministarstvo mora posebno obratiti pažnju je svakako jedan veliki problem koji se nadvija nad Srbijom, a to su genetski modifikovani organizmi. O tome smo pričali i prošle godine. Činjenica je da je u Srbiju ušla semenska soja koja modifikovana, a svakako i da je činjenica da je "Monsantu" dozvoljeno da vrši oglede na našim površinama, gde se vrše ogledi semenskog kukuruza, a imamo saznanja da će doći kod nas i genetski modifikovan krompir, pa čak i paradajz, što je ovde jedan od kolega rekao.
Moramo se opredeliti čemu ćemo dati prioritet u svakom slučaju, a ja sam siguran da će i Ministarstvo poljoprivrede i naša Vlada smoći snage i hrabrosti da kažu velikim kompanijama, pre svega "Monsantu", ne, i da ćemo se okrenuti ovome što može da bude profit, a i ovo što svi znamo i svesni smo činjenice da je poljoprivreda jedina grana gde ostvarujemo suficit.
SRS smatra da to može da bude na mnogo većem nivou, ali da bi to bilo na mnogo većem nivou svakako da mora i Vlada da pomogne. Ministar je ovde u svom uvodnom izlaganju rekao da su ovo sistemski zakoni, a ja moram da kažem da stičem utisak da ova naša Vlada sistemski urušava poljoprivredu.
Zbog čega? Vi ste rekli, gospodine ministre, da je nivo subvencija povećan, i jeste, da je budžet podignut na 3,1% i to je svakako dobro, ali se postavlja pitanje da li je dovoljno? Nadam se da delite i vi naše mišljenje da nije. Da je budžet 6% siguran sam da bi bilo daleko lakše i vama da radite i da ne biste morali da pribegavate nekim stvarima koje ste uradili u prošlosti, pre svega kada su subvencije u pitanju. Vi ste jednostavno bili primorani na tako nešto, a tu pre svega mislim na subvencije gde ste uredbom skinuli poljoprivrednim penzionerima na 30%.
Hteo bih da vam kažem jednu činjenicu sa terena. Možda je to u tom datom momentu i bilo na neki način opravdano, ali ti poljoprivredni penzioneri, još uvek ima na selu domaćinstava gde žive i poljoprivredni penzioner i njegov sin, pa čak i unuk i svi se bave poljoprivredom. Imali su mogućnost, znam da ćete reći da se jedan od mlađih članova profesionalno registruje, ali šta sa manjim poljoprivrednim gazdinstvima, on kada plati doprinose i, recimo, kada ima tri hektara, njemu bukvalno ne ostane ništa.
Zatim, ima još jedna primedba na koju verujem da i vi nećete imati primedbu, a to je da ste ukinuli pomoć nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima kada su penzioneri u pitanju.
Vi znate da su oni imali pomoć od 40.000 dinara i da im je ukinuta. Poljoprivredne penzije su na nivou od 8.200 dinara. Mislim da je to stvarno jedna mizerija i da je, pre svega Vlada, a i Ministarstvo moglo da smogne snage toliko da ti ljudima na neki način izađe u susret i da im ne ukine tu pomoć na godišnjem nivou.
Drugo, siguran sam i da treća rata, to je ujedno i pitanje, za poljoprivredne penzionere nije isplaćena, u iznosu od 24.000 dinara. Mislim da bi trebalo i to da imate u vidu u nekom narednom periodu. Svakako da je dobro što više subvencija našim poljoprivrednicima, ali danas ste rekli da ne možete direktno da utičete na cene na tržištu. Mislim da ipak Ministarstvo može da utiče donekle na cene na tržištu, pre svega kada su robne rezerve u pitanju. Znate i sami kako je došlo do pada cene mleka. Često se ovde u parlamentu priča o cenama mleka.
Ima tu još jedan dodatni problem. Mnogo ljudi je dobilo otkaze u svojim firmama i okrenuli su se poljoprivredi, podigli su kredite, a podigli su kredite, gospodine ministre, u vreme kada je mleko bilo 32 dinara, kada je evro bio između 78 i 82 dinara. Sada je cena mleka od 18 do 27 dinara za ekstra klasu, ali verujte da cena jako puno varira i da jako mali broj ljudi ostvaruje ekstra klasu mleka.
Znate i sami da je potrebno mnogo toga, somatske ćelije, bakterije, tačka mržnjenja, kada ima dosta mleka nađu bilo koji razlog da obore cenu. To je činjenica. Nadam se da ćete se složiti da je jedan od problema što nemamo nezavisnu laboratoriju. Mislim da je to neophodno i da na tome mora ozbiljno Ministarstvo da poradi, da moramo imati nezavisnu laboratoriju u što skorije vreme.
Ne sumnjamo u vaše loše namere, ali sumnjamo u loše namere Vlade. Verujem da vam je teško da se izborite za budžet. Jako puno ministarstava, kolač mali, ali moram da kažem nešto zbog javnosti: ne može da prođe nijedna sednica u našem parlamentu da nemamo neki novi kredit kojim se Srbija zadužuje.
Podižemo kredite da pokrivamo dugove javnih preduzeća, sada smo dobili kredit od Ruske Federacije da pokrijemo rupe u budžetu. Zamislite da dobijemo 200 miliona evra kredita da vi upumpate u našu poljoprivredu. Mislim da Vlada mora da se okrene mnogo ozbiljnije poljoprivredi, da da i vama podršku, jer je to, pre svega, u interesu svih građana, a vidite i sami da nam sela ostaju pusta.
Moglo je nekada lepo da se živi od poljoprivrede, ubeđeni smo da može i dalje lepo da se živi od poljoprivrede, ali da, u svakom slučaju, treba da ima više razumevanja i da moramo ozbiljnije da se posvetimo našim poljoprivrednim proizvođačima.
Imamo još jedan problem, gde trenutno samo registrovana poljoprivredna gazdinstva i profesionalni poljoprivrednici dobijaju subvencije. Pogotovo mislim, kada je organska proizvodnja u pitanju, da biste trebalo tu da ubacite i zemljoradničke zadruge i sva poljoprivredna društva koja su registrovana i kojima je osnovna delatnost poljoprivreda.
Sami ste rekli da nemate trenutno novca da na takav način podržavate nešto, ali kada je organska proizvodnja u pitanju, mislim da to nisu velike površine i da bi tu mogli da smognete snage i da izađete ljudima u susret. Nadam se da ćete naše današnje diskusije shvatiti krajnje dobronamerno, da ćete pogledati naše amandmane. Mislim da ima prostora da dosta amandmana i usvojite, u interesu naših poljoprivrednika.
Napominjem, SRS smatra da suficit koji ostvarujemo može da bude i tri puta veći i da zajedničkim snagama možemo da obezbedimo pristojan život našim poljoprivrednim proizvođačima i da što više mladih ljudi ostaje na selu. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujemo se i mi vama.
Ministar Dragin.

Hteo bih da se zahvalim na dobroj diskusiji. Ono što je bitno da napomenemo još jednom, Ministarstvo poljoprivrede je ove godine dobilo 25% veći budžet nego prošle godine. Pre svega, to moram da se zahvalim našem predsedniku države gospodinu Borisu Tadiću, koji se založio za to, i predsedniku Vlade gospodinu Mirku Cvetkoviću.
Ministarstvo poljoprivrede namerava da sve do zadnjeg dinara od tog budžeta potroši isključivo na profesionalne registrovane poljoprivredne proizvođače, ljude koji su od jutra do večeri na njivi, odnosno u štali, voćnjaku, povrtnjaku ili čime se bave. Nažalost, mi nemamo više sredstava da nekog drugog van te kategorije sufinansiramo.
Ono što je bitno, to je da finansiramo samo one poljoprivrednike koji su manji, koji ne mogu sami, ne mogu bez pomoći države. Dogod ne budemo imali zaista daleko značajnija sredstva, mi ćemo isključivo ovu grupu poljoprivrednika podržavati.
Svake godine povećavamo subvencije, redovno isplaćujemo, za razliku od zemalja u okruženju, gde možda veće subvencije postoje, ali se isplaćuju sa dve godine zakašnjenja. Trudimo se da u što kraćem roku usvojimo što više zakona iz evropskog korpusa zakona i da na taj način takođe pomognemo malim poljoprivrednicima. Sve što radimo, sve do zadnjeg dinara koji imamo je usmereno prema tim ljudima.
Naravno, uvek postoje razlike i među njima. Oni koji su u marginalnim područjima moraju da dobijaju više i po blažim kriterijumima od onih koji su u bogatijim delovima zemlje. Tako ćemo i nadalje da radimo. Hvala vam mnogo na podršci.

Hvala, gospodine ministre.
Ovim smo iscrpili sve prijavljene govornike na listi poslaničkih grupa.
Ukoliko se gospodin Željko Brestovački ne javlja za reč, zaključujem zajednički i jedinstveni načelni pretres.
Nastavljamo u utorak, 13. aprila 2010. godine, u 10.00 sati.
Lepo provedite vikend. Zapamtite atmosferu iz koje smo otišli, nadam se da ćemo je zateći kad budemo stigli u utorak.