DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.04.2010.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Zoran Mašić

Napred Srbijo
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, upravo kao što je gospodin Bortić rekao, takođe potičem rodom iz Mačve i sve ono što je on rekao o stanju poljoprivrede u Mačvi, pa i Srbiji, apsolutno podržavam i time potvrđujem da u oblasti poljoprivrede i pozicija i opozicija treba da imaju identično viđenje jer je to za ovu državu jedan od najznačajnijih privrednih resursa bio u prošlosti, on je to i u sadašnjosti i biće sigurno i u budućnosti.
Zato je za mene neshvatljivo da u situacijama i prilikama kada u ovom domu može da se raspravlja o poljoprivredi, a to je u periodu kada se donosi budžet Republike Srbije i kada se raspravlja o zakonima, to se ne čini. Želim javno da pohvalim ministra i njegove saradnike da je u mandatu ovog ministarstva učinjen ogroman napor, da je negde 21-22 zakona koji su novi doneto, ili značajne izmene, što u ovih proteklih 10 godina od tih, kako vi koji ste na vlasti nazivate, demokratskih promena nije nijedno prethodno ministarstvo učinilo.
Zato mi je neshvatljivo da u takvim prilikama, kada razgovaramo o zakonima koji regulišu ovako značajnu privrednu oblast, mi razgovaramo u objedinjenoj raspravi, sa veoma malim vremenom na raspolaganju da se dotaknemo svih zakona, a mislim da javnost naša, a pre svega poljoprivredni proizvođači od svakog zakona koji se donosi iz oblasti poljoprivrede očekuju da unapredi tu proizvodnju, da im donese nešto dobro.
Jednostavno, kroz ovakav vid rasprave apsolutno ne postoji mogućnost da ni u najminimalnijim detaljima javnost, upravo poljoprivredni proizvođači saznaju šta je suština ovih zakona o kojima danas raspravljamo i koji će za nedelju-dve dana biti doneti u parlamentu.
Mislim da treba sa takvom praksom prekinuti jer neke druge oblasti u ovom parlamentu imaju mnogo više vremena na raspolaganju jer češće menjaju zakone, donesu ih i posle nekoliko meseci se ponovo predlažu izmene i priča se o nekim mnogo manje važnim oblastima za ovu državu nego što je poljoprivreda.
Svakako ne krivim ministra i njegove saradnike što je ovo ovako predloženo, krivim pre svega Vladu, predsednika Vlade i one koji su odlučivali, i rukovodstvo Narodne skupštine, jer da je imalo sluha, ne bi ovako organizovalo današnju raspravu i ne bi nas dovelo u situaciju da prosto ne možemo ni po dva-tri minuta reći suštinsku stvar o pojedinim zakonima. Podvlačim ponovo, jedina prilika kada se u ovoj državi razgovara o poljoprivredi, upravo je razgovor o zakonima iz oblasti poljoprivrede.
Svojevremeno smo predlagali, kada je donošen Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da strategiju razvoja poljoprivrede i nacionalni program donosi ovaj parlament, gde bi bilo mnogo šire rasprave o tim značajnim strateškim dokumentima.
Nažalost, tada predlagač zakona, i Ministarstvo, ali i Vlada nisu prihvatili i ostalo je da ta značajna strateška dokumenta koja u ovoj državi mi nemamo kao nove i inovirane dokumente, na snazi je Strategija razvoja poljoprivrede iz 2005. godine, ona je značajno prevaziđena, mislim da ćemo se svi složiti, pogotovo vi u Ministarstvu, i na kraju, vi ste i primili obavezu donošenjem Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da do juna, znači za godinu dana, donesete strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja i nacionalni program.
Želeo bih da čujem dokle se stiglo sa tim i da li će se ispoštovati taj termin. Nažalost, i u oblasti poljoprivrede, kao i u mnogim drugim društvenim oblastima, doneti zakoni ne poštuju se baš dosledno i ne primenjuju u pravom smislu, pa ni neki doneti zakoni iz oblasti poljoprivrede, sa očekivanjem da će dati mnogo bolje rezultate i mnogo više pomoći poljoprivrednim proizvođačima, nisu, barem do sada, u pravom smislu implementirani i nisu dali rezultate koji su očekivani.
Pre svega, tu mislim upravo na Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, zatim Zakon o javnim poljoprivrednim skladištima i još neke druge zakone koje smo doneli, koji još nisu dali onaj doprinos i rezultat koji bi trebalo da daju.
Ono što je u krajnjem našoj poljoprivredi bitno i što je neophodno od strane države da se učini, to je da se apsolutno obezbede veća sredstva u smislu podsticaja te proizvodnje, pre svega subvencioniranja.
Nažalost, ni u tom segmentu, u fazi donošenja budžeta Republike Srbije, nije se ispoštovao ni zahtev poljoprivrednih proizvođača, ni zahtev stručne i naučne javnosti, a ni predlozi narodnih poslanika. Donet je budžet takav kakav je.
Vi iz Ministarstva stalno eksploatišete to da je uvećan za nekih 20%, 25%. Može se i prihvatiti da je uvećan onaj deo koji se odnosi na subvencije, ali ukupno nominalni agrarni budžet je manji u 2010. godini nego u 2009. godini. Pogotovo je manje učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu u 2010. nego u nekim prethodnim godinama.
To se mora ispraviti jer samo veća podsticajna sredstva našim poljoprivrednim proizvođačima mogu tu proizvodnju održati, revitalizovati i unaprediti.
U protivnom, biće ozbiljnih problema. Ako su mačvanski seljaci pre jedno mesec ili dva bili spremni da protestuju, imali su već jedno masovno okupljanje, sa zahtevima da dođu u Beograd zbog problema sa otkupnom cenom svinjskog mesa, šta se može očekivati u leto, kad dođe žetva pšenice ili na jesen, kad dođe berba kukuruza.
Jer ne znamo ni kakva će biti godina, kakvi će biti klimatski i drugi faktori koji će uticati na, pre svega, biljnu proizvodnju, a pogotovo se ne zna kakva se cena može očekivati kod tih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Jer, i dalje je u ovoj državi vrlo nestabilno tržište poljoprivrednim proizvodima, i dalje postoje određeni monopoli, pre svega od prerađivača, u raznim segmentima prerađivačke industrije.
I dalje imamo nedovoljno organizovana udruženja poljoprivrednih proizvođača koja na pravi način ne brane svoje interese kao primarnih proizvođača itd. Sve su to problemi i pitanja koja treba da se rešavaju da bi se stvorilo zadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača i da bi se unapredila poljoprivredna proizvodnja.
Imao sam možda veliki uvod u sve ovo što treba danas da govorim kao ovlašćeni predstavnik. Moje kolege će govoriti konkretno o pojedinim zakonima, tako da se ja ne bih šire bavio pojedinačnim zakonima. Možda ću o nešto šire reći o nekim zakonima, a tu pre svega mislim na zakon o vodama, i to opet samo u smislu obaveštavanja naše javnosti o onome šta je stanje i koji su problemi sa vodom kao životnom potrebom svakog stanovnika zemljine kugle, ali i značajnog resursa. Koliko mi vreme dozvoli, eventualno ću još nešto reći o nekim drugim predlozima zakona.
Znači, voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litra dnevno. Znači, za biološko opstajanje u smislu funkcionisanja svih životnih funkcija, neophodna je ta količina do tri litra vode. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice, od porodice do civilizacije. Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još brže, a njena količina se ne menja.
Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljni nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, da dve i po milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenjem vode.
Upozorava se na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeni sa nedostatkom vode, ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Reč je o najvećoj studiji o količinama pitke vode koju je svet imao na raspolaganju, a radi se o studiji UN. Predviđanja UN su prilično mračna – 6.000 dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovane zagađenjem vode.
Dalje se ističe da će količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu. Zdrave i upotrebive vode biće svakim danom sve manje, pa nije čudo što mnogi smatraju da je 20. vek bio obeležen ratovima za naftu, a da će 21. vek biti obeležen ratovima zbog vode.
Kakvo je stanje u Republici Srbiji? Dugo je vladala zabluda da je Srbija bogata vodnim resursima i da voda ne može biti limitirajući faktor razvoja. Međutim, prirodni uslovi koji determinišu vodni režim na teritoriji Srbije dosta su nepovoljni. Preko 92% svih voda imaju tranzitni karakter i dolaze iz drugih područja, dok se samo 8% formira na sopstvenoj teritoriji.
Vlastitih voda ima najmanje tamo gde su zahtevi najveći, a vode generalno ima malo u vreme kada su potrebe najveće. Kvalitet vode značajno je pogoršan delatnošću čoveka, tako da veliki broj vodotokova u Srbiji ne zadovoljava kriterijume za korišćenje voda.
Obuhvatnost stanovništva sistemima za vodosnabdevanje je ispod evropskog proseka, a stanovništvo priključeno na javne vodovode, čak i u većim gradovima, nema stabilno i pouzdano snabdevanje vodom, znači često su prisutne restrikcije.
Izvorišta vodosnabdevanja su podzemne vode, izvori, akumulacije, rečni tokovi nedovoljno su zaštićeni od zagađivanja. Uređaji za prečišćavanje otpadnih voda uglavnom ne rade ni u ono malo gradova u kojima su izgrađeni. Isti je slučaj i sa industrijskom otpadnim vodama. Izgradnju pojedinih akumulacija namenjenih vodosnabdevanju nisu pratile odgovarajuće mere antierozivne zaštite u slivu, pa se one intenzivno zasipaju nanosom i dolazi do degradacije kvaliteta vode.
Velike površine poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini ugrožene su unutrašnjim vodama i ne mogu se intenzivno koristiti bez primene mera odvodnjavanja. Neefikasnost u radu postojećih sistema za odvodnjavanje rezultat je neadekvatnog održavanja kanala, drenažnih sistema i crpnih stanica. Poseban problem javlja se u kanalima koji, pored odvodnjavanja, služe i za navodnjavanje. Negativne pojave odražavaju se na sekundarno zaslanjivanje zemljišta, što dovodi do gubljenja plodnih poljoprivrednih površina.
Potreba integralnog upravljanja vodnim resursima je zapostavljena i potpuno je izostala. Ne postoji izgrađena konzistentna hijerarhijska struktura i međusobna povezanost upravnih i stručnih institucija, počev od opština do republike, koji se sistematski bave problemom uređenja, korišćenja i zaštite vode.
U oblasti vodoprivrede postoje veoma ozbiljni problemi koje je neophodno rešavati, počev od osmatranja i merenja režima voda, zatim, informisanja, upravljanja, pa do svih aspekata koji se odnose na uređenje, zaštitu i korišćenje voda.
Ovi podaci koje sam izneo su sa sajta Ministarstva za nauku i potpisani od prof. dr Milorada Miloradova, direktora Nacionalnog programa za uređenje, zaštitu i korišćenje voda u Srbiji. Svakako, i u mnogim drugim dokumentima, u krajnjem i u sredstvima informisanja, mogu se čuti ovakve i slične informacije o stanju vode i vodotokova u našoj zemlji, tako da je u nekim sredstvima informisanja objavljeno da od 463 naselja u Vojvodini samo 44 imaju nekakav sistem odvođenja otpadnih voda.
Većina opština ima problem sa otpadnim vodama iz ruralnih sredina koje nemaju izgrađenu kanalizacionu mrežu. U seoskim naseljima veliki problem predstavljaju i septičke jame.
U srednjem i severnom delu Banata izražen je problem "žute vode" iz dubljih slojeva. Samo 25% stanovnika Banata pije ispravnu vodu. Oko 20% stanovnika Bačke pije ispravnu vodu.
Ovo su svakako podaci koji treba da zabrinu one koji brinu o stanju vode i vodotokova u našoj zemlji, iako smo mi imali već Zakon o vodama. Novim zakonom svakako sve ono što je dovodilo do ovakvog stanja i ovakvih konstatacija nadam se da će biti u kratkom roku otklonjeno i da će se na drugačiji način, mnogo boljim gazdovanjem i odnosom prema vodama i vodotocima, obezbediti da i ova i naredna pokoljenja u našoj zemlji imaju zdravu pijaću vodu jer, kao što se moglo čuti, to će biti strateški resurs u 21. veku.
Onoga čega bi još hteo da se dotaknem nakratko vezano je za zakon o šumama i apsolutno ono što je istaknuto kao projekcija u smislu investiranja u povećanje šumskog blaga, ako tako mogu reći, prihvatljivo je, jedino što je moje pitanje predlagačima - odakle će se obezbediti potrebna sredstva koja se planiraju za narednih 10 godina u iznosu 169 miliona evra, ako se godišnje dosad investiralo oko 11 miliona evra, a procene su da u narednom periodu, da bi se postigao stepen pošumljenosti oko 40-41%, da treba oko 44 miliona evra godišnje ostvariti u odnosu na situaciju i odnos ove države prema agrarnom budžetu? Odakle mislite da će se obezbediti ta sredstva ili se drugačijim načinom gazdovanja šumama prema ovom predlogu zakona mogu obezbediti ta sredstva?
Dalje, ono što želim još kratko da dotaknem i da svakako čujem i mišljenje vas predlagača zakona odnosi se na organsku proizvodnju.
Svakako, Predlog zakona koji ste dali u proceduru je dobar i konzistentniji je nego prethodni, ali suštinski njime se samo menja odnos prema sertifikacionim kućama koje su dosad, da tako kažem, slobodno radile iako nisu imale adekvatne akreditacije.
Druge neke odredbe, koje se odnose pre svega na organsku proizvodnju i postojećim zakonom one nisu ograničavale proizvodnju, ali kao što ukupna poljoprivredna proizvodnja nije u onom obimu u ovoj državi, pogotovo organska poljoprivredna proizvodnja je nedovoljno razvijena i svega nekih 1.200 hektara je pod organskom biljnom proizvodnjom, što je apsolutno malo u odnosu na resurse, a ne znam kako će se uvećati u narednom periodu ako ste ove godine od ukupnog agrarnog budžeta planirali svega 10 miliona kao investiranje za organsku poljoprivrednu proizvodnju, pa time i pitanje da li ćete promeniti taj odnos nakon donošenja ovog zakona i uvećati ta sredstva za subvencioniranje organske poljoprivredne proizvodnje?
Obzirom da je isteklo vreme, nadam se da će još u načelnoj raspravi ostati nešto vremena da ona pitanja koja nisam dotakao da ih apostrofiram.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani ministre i članovi Vlade, veoma sam zadovoljan činjenicom da ste došli u ovolikom broju. To ukazuje da je ministar ozbiljno razumeo svoj posao i da je došao sa čitavim svojim timom saradnika kako bi ova rasprava bila kvalitetnija, ali s obzirom koliko zakona imamo na dnevnom redu i s obzirom šta smo mogli čuti u uvodnom izlaganju ministra, vaše prisustvo upotpunjuje jednu dobro izrežiranu predstavu u kojoj se, kako vidim, javljaju intenzivno i predstavnici vladajuće koalicije, kako bi tu sveukupnu predstavu o stanju i u srpskoj poljoprivredi, ali sada vidimo, pošto na dnevnom redu imamo zakone i o šumama i o vodama, dakle i u ovom segmentu, predstavili na najbolji mogući način i kako je u državi Srbiji sve u redu.
Nama se više puta dešavalo da o bitnim zakonima iz oblasti poljoprivrede razgovaramo tako što smo suočeni sa desetak ili petnaestak zakona i prosto je nemoguće voditi kvalitetnu raspravu o svim tim zakonima.
Danas imamo na dnevnom redu sedam zakona, nabrojaću ih: zakon o šumama, zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, zakon o pivu, izmene i dopune Zakona o veterinarstvu, zakon o organskoj proizvodnji, vrlo važan zakon, Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede i, poseban skandal, u skupštinsku proceduru, neposredno pred početak ove sednice, dolazi i zakon o vodama.
Treba danas da razgovaramo o jednom sistemskom zakonu, zakonu o šumama. Mislim da se slažete da to zaslužuje jednu celodnevnu raspravu. Danas treba da raspravljamo i o zakonu o vodama, takođe sistemski zakon, pa i to zaslužuje posebnu raspravu. Ali, vladajuća koalicija, pre svega ovde u Skupštini, želi da u što kraćem vremenu prođe više zakona i da samim tim onemogući kvalitetnu raspravu.
Poslanici DSS će raspravljati o svim zakonima. Ja ću se malo više skoncentrisati na zakon o šumama. Napominjem, u uvodu smo čuli samo par naznaka vezano za zakon o šumama. Opet je to jedan scenario jedne dobro izrežirane predstave, uravnilovke koja treba da uljuljka sve nas kako u ovoj oblasti sve funkcioniše na najbolji mogući način.
Moja namera je da malo unesem dramaturgije u čitavu ovu priču, jer je stanje u srpskom šumarstvu dramatično, možda se čak može nazvati i tragičnim. Sada hajde da vidimo ko su tragičari u ovoj predstavi za koju ste mislili da tragičara nema i da sve ide po svom planu i po svom toku.
Pred nama je zakon o šumama, posle skoro 20 godine novi predlog zakona. Koje su namere ovog zakona? Koje su posledice primene ovog zakona? Šta će se bitno promeniti u srpskom šumarstvu kao posledica primene ovog zakona? To je nešto što treba da čujemo od ministra.
Dozvoljavam da je vama sektor poljoprivrede bliži, on je i značajniji i dotiče veći broj ljudi, ali takođe šumarstvo nije tako beznačajna privredna grana. Ona je bila značajnija u nekom proteklom periodu i sredinom 20. veka, ali ni sada nije beznačajna, a naročito po svojim potencijalima koje ima ta grana može da bude mnogo značajnija.
Ovaj zakon je uveliko oslonjen na zakonska rešenja iz 1991. godine. Posledice primene tog zakona nam govore da se u proteklih 20 godina nije mnogo dobrih stvari desilo u šumarstvu i da kvalitet šuma kao osnovni resurs nije popravljen i nije unapređen, naprotiv.
Ako se ovaj zakon oslanja, a on traži i određenu političku volju ili određeni politički stav, politički milje koji razume tu materiju i koji nije korumpiran, što je odlika proteklih godina kada govorimo o ovoj oblasti, onda možemo pretpostaviti i zaključiti vrlo jasno da će i posledice biti identične kao protekle dve decenije.
Kakvo je stanje u javnim preduzećima "Srbijašume" i "Vojvodinašume"? Kakvi su finansijski bilansi u protekloj godini "Srbijašume"? Šta se to dešava u tom javnom preduzeću? Da li ste upoznati sa činjenicom da po prvi put "Srbijašume" uzimaju kredite od komercijalnih banaka, šumska gazdinstva, kako bi izmirili plate prema svojim zaposlenima?
Da li je to domaćinsko gazdovanje Javnim preduzećem Srbijašume? Zašto se baš u ovoj godini po prvi put pojavljuje - da se šumska gazdinstva i da se Srbijašume zadužuju? Da li ste napravili analizu korišćenja resursa, kvaliteta zaposlenih?
Šta se desilo u poslednjih godinu dana, otkako je nova koalicija došla na vlast? Koliko je novih ljudi zaposleno, struktura tih zaposlenih, obrazovna struktura tih zaposlenih? Da li su to ljudi iz struke? Nisu, to su politički kadrovi.
Da li ima zaposlenih sada, dodatno aktiviranih penzionera iz stranke PUPS-a? Ima. Ko je direktor Srbijašuma danas? Da li je to neko iz struke? Nije. To su pitanja na koja vi treba da odgovorite. Mislim da ste i vi kao ministar zainteresovani da stanje u tom Javnom preduzeću ne bude gore za vreme vašeg mandata, a ono rapidno propada u poslednjih godinu-dve dana.
Godine 2006. je usvojena Strategija razvoja šumarstva u Srbiji. Ona, između ostalog, predviđa vašu obavezu, kao ministra i Ministarstva, da izradite nacionalni šumski program, odnosno šumarski program. Zašto nije urađen?
Znate zbog čega to nije urađeno? Zato što nacionalni šumarski program ne postoji - on ovim zakonom se razbija. Jedno je, ako i ovom Strategijom se predvidi da se pronađe optimalni nivo decentralizacije, to je jedna stvar i niko nije protiv toga. Sasvim je druga stvar, po mom mišljenju katastrofalna stvar, da mi pravimo dva nezavisna sistema. Pravimo Srbijašume na teritoriji uže Srbije i Srbija Vojvodinašume na teritoriji Vojvodine, da je tako to govori ovaj zakon.
Program razvoja šumarstva od 10 godina će usvajati ovaj parlament. Gospodo poslanici, to vi ipak usvajate samo za teritoriju uže Srbije. Program razvoja šumarstva AP Vojvodine usvaja Skupština APV. Nadzor realizacije tog programa takođe vrši Ministarstvo Republike Srbije i određene ingerencije će imati srpski parlament, ali nadležnost nad kontrolom i nadzorom imaće u Vojvodini isključivo organi APV.
Izvinite, to nije decentralizacija, to je razbijanje države – to želim ovde da kažem. Možda kolege poslanici nesvesno, i verujem da većina nesvesno učestvuje u stvaranju preduslova, da ne daj bože kroz određeno vreme stvorimo takvu administraciju koja je kadra da stvori državu. To se po ovom zakonu jasno vidi, da je intencija ovog zakona zapravo takva.
Dakle, stanje u Srbijašumama? Zašto je ona tako rapidno počela da opada, odnosno finansijski pokazatelji da budu tako loši u proteklih godinu dana – to je odgovor koji vi nama treba da date? Šta se to dešava u tom Javnom preduzeću? Kakvo je stanje u Vojvodinašumama? Nešto bolje, ali ni tamo nije dobro.
Šta se dešava sa šumskom inspekcijom? Šta se dešava sa Generalnim inspektoratom, koji je formiran kako ste vi postali ministar? Da li znate da su ti ljudi koji su postavljeni na ta mesta jako dobro organizovani. Deleći istu strast, a to je lov, dogovaraju se kako jedan drugome da nameste poslove i direktno su u sukobu interesa – da se šumski inspektori bave doznakama, da primoravaju inženjere na terenu da se bave doznakama, a pri tome ih primoravaju čak da se seče više nego što treba.
Da li znate kako se troše subvencije u šumarstvu? Da li možete ovde da kažete da se te subvencije ne troše za plate, nego namenski za šta su namenjeni, za šta ste im novac prebacili?
Da li znate šta je sa problemom otvorenosti šuma? Država gradi tzv. tvrde šumske puteve po nekoliko puta i sve to prolazi kroz organe u vašem Ministarstvu, dok neki šumski putevi nisu otvarani sada već dvadesetak godina i da jednostavno imamo prezrele sastojine koje se ne iskorišćavaju. Ti puteve koje gradimo po nekoliko puta za posledicu imaju da određene sastojine i površine iskorišćavamo više nego što je to potrebno.
Dakle, da li znate kakvo je stanje u šumskoj inspekciji? Da li znate kakvo je stanje u Generalnom inspektoratu? Da li tu postoji kod najodgovornijih ljudi sukob interesa? Da li se oni bave poslovima kojima se ne bi smeli baviti, jer ujedno i nadziru te poslove? Kakav je status šumske inspekcije? Oni zavise od Srbijašume. Oni, umesto da ih kontrolišu, oni od Srbijašume dobijaju i sva sredstva i resurse – kola, pa čak i prostore i određene stvari koje su im potrebne za obavljanje njihove delatnosti.
Kada govorimo o iskorišćavanju šuma najgore je iskorišćavati šumu za ogrevno drvo, ali naravno mi smo još uvek takva zemlja gde se pretpostavlja da 600.000 domaćinstava se još greje na taj energent. Prostom računicom kada pogledate, na 600.000 domaćinstava, kada uzmete neku prosečnu potrošnju, godišnje se potroši oko pet miliona kubnih metara ogrevnog drveta.
Da li znate koliko se prijavi od strane Srbijašuma da je drveta potrošeno – najviše tri miliona? Da li znate koliko država izgubi novca, ne oporezujući ogrevno drvo? Po nekim paušalnim ocenama između sedam i deset miliona evra svake godine. Kakav je to javašluk u tim Srbijašumama i zašto se to toleriše?
Zašto Srbijašume nemaju svog generalnog direktora? Zato što je to stvar nagodbe i političke trgovine unutar vladajuće koalicije. Kao što smo dobili pouzdane informacije, to je valjda pripalo stranci Ujedinjenih penzionera. Ujedinjeni penzioneri žele da gazduju srpskim šumama. To je jedan novi momenat, ali nije u redu – da mi budemo taoci takvog lošeg političkog dogovora i tako loše političke trgovine.
Recite da li znate koliko je novih kadrova zaposleno i koja je obrazovna struktura? Odakle se tamo pojavljuju ljudi koji nemaju nikakve veze sa šumarstvom? Pri tome novca nema, ali u Direkciji novca ima za njihove visoke plate i visoke nadoknade.
Ovaj zakon, kažem, nije bitan, odnosno nema bitne razlike u odnosu na Zakon iz 1991. godine i to je ono što je loše. On ne razdvaja javnu funkciju od poslovne funkcije, ne pravi jasnu razliku, a on bi to trebalo da uradi.
Pogotovu ovaj zakon je štur u tom pogledu da daje vama – da ćete vi naknadnim uredbama definisati mnoge stvari, što takođe nije dobro. Intencija da sve kontrolišete, pokazuje se i vidi jasno u jednom dobrom predlogu da se formira šumarska komora, što je svakako dobro i potrebno. Ali, takođe ima jedan predlog u zakonu, koji ovde imate u članu 93 – gde želite apsolutnu kontrolu te komore.
Znači, Inženjerska komora, Upravni odbor Inženjerske komore čine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva i dva predstavnika nadležnog organa AP. Kakva je to onda inženjerska šumarska komora? To je komora koju formira Vlada, u kojoj Vlada ima većinu pet prema dva. To je baš uvreda, jedan šamar za struku i to vam svakako nije na čast.
Govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju. Predložio sam jedan amandman – zašto bi sedište te Inženjerske komore bilo u Beogradu? Zašto sve mora da bude u Beogradu? Da li u Beogradu raste najviše šuma? Možda najviše platana raste po ulicama, ali sasvim je sigurno da beogradsko gazdinstvo nije najznačajnije i da postoje centri kao što su: Loznica, Boranja, postoji Ivanjica, postoji Kučevo.
Zašto ne izvršimo tu decentralizaciju? Predložio sam da sedište te komore bude u Loznici. Zašto ne bi bilo? Zašto sve mora da bude u Beogradu ili u Novom Sadu? Čuo sam da ste taj predlog odbili.
Dakle, sve je u redu, predložiti puno zakona, reći da je to potreba za usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa EU, ali to nije suština. Suština jeste da li primena tih zakona poboljšava određeni sektor ili ne. Kažem vam sad da ovaj zakon o šumama neće poboljšati stanje u srpskom šumarstvu. Izneo sam par argumenata i imam ih još dosta.
Postavlja se onda pitanje – zbog čega mi donosimo taj zakon? Da bi na listi Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva pisalo kako je predloženo i usvojeno na desetak zakona, i kako smo bliži EU i kako ćete od neke nadležne komisije dobiti pozitivnu ocenu? U redu, ali kakve koristi od toga imaju građani? Kakve koristi od toga ima struka? Kakve koristi od toga ima, u krajnjoj liniji, država, ako se ovakvo stanje stvari nastavi ili, ne daj bože, čak nastavi da se pogoršava i produbljuje?
Dakle, "Srbijašume", "Vojvodinašume" - džinovi naše države na staklenim nogama. Generalni inspektorat, šumske inspekcije, sve je to jako lepo umreženo na štetu države. O tome treba da razmišljate i tome je trebalo prilagoditi zakon, da se razbije ta međusobna veza koja je na štetu šuma i šumarstva. Ostaviću još tri minuta za izlaganje na kraju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ovlašćeni predstavnik Zoran Nikolić ima dva minuta i 30 sekundi da iskoristi nakon rasprave po prijavama za reč.
Pre nego što nastavimo rad, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da vas obavestim o tome da deo današnje sednice, deo našeg današnjeg rada, počevši od 13.00 časova, sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine prati grupa studenata četvrte godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to: Andrea Todosijević, Mirela Kondić, Irena Marković, Jovo Popović, Dragan Mitić, Milorad Tunić, Ivana Bogdanović, Jelena Pejić, Ljiljana Cmiljanović, Marija Nikčević, Nemanja Miletić, Jovan Joksimović, Dejan Krkljuš, Ivana Stević, Ivana Marjanović, Nikola Božinović, Dušica Tasić, Vladan Marjanović, Tea Lucić, Igor Despotović, Mladen Vučićević, Darko Ilić, Milan Aleksić, Mirjana Vasić, Miodrag Milovanović, kao i njihovi profesori Emilija Manić, Svetlana Popović i Slavica Lazarević.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Za reč se javio ministar Saša Dragin.

Saša Dragin

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku na diskusiji. Ovo je vrlo ozbiljna tema i mogu da vas informišem da je, što se tiče rada Generalnog inspektorata i šumsko-lovne inspekcije, tokom prošle godine izvršeno 16 hiljada nadzora. U tim nadzorima je nađeno osnova za podizanje 3.977 prekršajnih prijava, 173 krivične prijave i 71 prijava za privredni prestup.
Poštovani narodni poslaniče, vi se u vašoj diskusiji izneli ozbiljne optužbe na rad Javnog preduzeća "Srbijašuma", odnosno njegovih zaposlenih, kao i optužbe za nelegalan rad inspektora u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ono što mogu da primetim, to je da ste vrlo detaljno opisali kakva su to prekršajna ili krivična, ili već kakva druga dela, u ovom slučaju izvršena. Očekujem da, s obzirom da ste jako dobro upoznati sa time, u vrlo kratkom roku Ministarstvu poljoprivrede dostavite sve dokaze o izvršenju tih dela ili, na kraju krajeva, policiji.
Ukoliko to ne uradite, imate moju reč da ćete odgovarati za krivično delo neprijavljivanja krivičnog dela, krivično delo pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela, odnosno krivičnog dela prikrivanja izvršenja dela.
Svaka reč koja se u ovom parlamentu izgovori je javna. Svaka reč treba da bude dobro odvagana i svaka reč treba da ima veliku ozbiljnost i da iza te reči stoji mnogo razloga što je ona izgovorena.
Moj cilj i jedini cilj je da se unapredi sektor, ne samo šumarstva, nego i vodoprivrede i poljoprivrede. Iskreno stojim iza toga. Ukoliko možete da mi pomognete u tome, biću vam zaista zahvalan.
Verujte mi, ukoliko ovakve stvari koje ste malopre izneli postoje, da ću biti prvi da to iznesem u javnost i da te probleme rešim. Zato vas molim još jednom da ukoliko postoje takve informacije, a vidim da ste vrlo detaljni upoznati sa njima, da nam što pre to dostavite, a ja vam obećavam da ćemo mi te informacije hitno dostaviti organima koji treba takve stvari da ispitaju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Zoran Nikolić, pravo na repliku.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Reći ću vam dve stvari. Nemojte nikada pretiti narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, da je bilo koji učesnik sednice pretio narodnom poslaniku bio bi upozoren, pa ako bi nastavio bio bi opomenut.
Ukoliko ste pažljivo slušali ministra Sašu Dragina, ministar Saša Dragin je dao obaveštenje na čega je obavezan u postupanju u slučaju…

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Na šta! Govorite ispravno.