Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica teče na osnovu člana 235. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se omogućava predsednicima, odnosno ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa da traže obaveštenja i objašnjenja na osnovu istog člana.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika Narodne skupštine?

Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj, nadam se, direktan prenos, najpre želim da zatražim objašnjenje od vas potpredsednice i od generalnog sekretara, pošto već treći put uzastopce insistiram da dobijem odgovor na jedno pitanje na koje nisam dobio nikakav odgovor.

Moram da kažem da ovih prethodnih meseci sam gotovo redovno od svih ministara dobijao odgovore na pitanja koja sam postavljao u ime poslaničke grupe Nova Srbija, da li sam bio zadovoljan ili nisam na te odgovore to je drugo pitanje, ali na jedno nikako da dobijem.

Naime, radi se o pitanju koje sam postavio ministarki finansija Diani Dragutinović, a radi se o finansijskim sredstvima koja su stečena prevarnim radnjama. Neki ljudi su pohapšeni za organizovani kriminal za već čuvene kockarske igre koje su na nekim televizijama emitovane. Imamo podatak iz štampe da je tu, "na takav način" prikupljeno 15 miliona i 500 hiljada dinara.

Drug Saša Tijanić, direktor RTS je rekao da otprilike 20% od tog novca je uplaćeno u budžet Republike Srbije. Ne znam koliko je procenata ostalo Državnoj lutriji Srbije, pa sam pitao – šta je sa tim sredstvima? Zašto ona nisu blokirana? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, nadam se da ćete me udostojiti odgovora, šta mislite da preduzmete, želim da podsetim građane da je predsednica Skupštine jednu ministarku i opomenula, možda malo nepravedno, ali je opomenula zbog toga što ona nije odgovarala na neka, navodno nije odgovarala na neka pitanja?

Obaveštenje koje tražim danas 13. aprila, želim da podsetim svu javnost, sve narodne poslanike da prema najavama Ministarstva zdravlja, ministra zdravlja gospodin Milosavljevića, Predrag Kona i ostale ekipe, sredina aprila je vrhunac epidemije svinjskog gripa. Dobro je da se podsetim šta je pričano građanima i narodu Srbije, da se podsetimo da je za vakcine protiv svinjskog gripa, kako su ga oni nazvali, posle je to postao meksički grip, potrošeno, čini mi se, 18 miliona evra.

Nedavno smo imali jednu tihu poluizjavu ministra zdravlja da će te vakcine on nekome da pokloni. U godini kada imamo 600 hiljada ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama, potrošeno je 20 miliona evra. Nema nikakvog objašnjenja, nikakvog izvinjenja, da izađe gospodin ministar, gospodin Predrag Kon i da se izvine građanima Srbije, da kažu da nisu namerno to uradili, pogotovo što juče imamo saopštenje Svetske zdravstvene organizacije, gde se i oni povlače.

Prema tome, sumnjam da je to bila organizovana prevara, da bi gospodin Mišković i neki drugi ljudi nekih mafija zaradili novac. Još jedna pljačka građana, u visini od 18 miliona evra. Tražim od vas obaveštenje, odnosno od gospodina ministra, da li imaju hrabrosti da izađu pred građane Srbije? Ne moraju više da zavrću rukave i da pričaju da su primili vakcine, da izađu pred građane Srbije i da se makar izvine građanima Srbije za paniku koju su stvarali?

Zamislite sada situaciju, ako se na jesen desi da se, ne daj Bože, zaista, pojavi neka epidemija gripa u kojoj bi mi svi zajedno trebali da radimo propagandnu akciju da se stanovništvo vakciniše, ko će više da veruje Ministarstvu zdravlja, ministru i gospodinu Predragu Konu koji je šef tamo nekog tima? Sada su se ućutali i nema nigde nikog. Nema nigde nikog.

Da li je tačno, želim da izađu i da opovrgnu glasine, da na vanrednim lokalnim izborima u Aranđelovcu, građanima obećavaju po dve-tri doze besplatno tih vakcina koje stoje ne znamo gde? Kome se one poklanjaju? Na koga je mislio gospodin ministar, kada je rekao da će nekim siromašnim ljudima da pokloni te vakcine?

Dakle, u najskorije vreme, u roku od 48 sati, očekujem vanrednu konferenciju u Ministarstvu zdravlja gospodina ministra, gospodina Predraga Kona i svih, čini mi se i gospodina Tiodorović da se tako zovu da izađu pred građane Srbije, da se makar izvinu, ako ništa drugo. Hvala lepo.

Narodni poslaniče, za nedostavljanje odgovora na pitanja ili obaveštenja na zahtev mimo roka propisanog Poslovnikom i predsednica Narodne skupštine i pismeno i usmeno podsećaju na obavezu onih koji su dužni po Poslovniku Narodne skupštine da vam dostave objašnjenje i da vam dostave odgovor ako ste postavili pitanje. S obzirom da je ovo treći put, čini mi se, da vi ponavljate zahtev, tako jedino može da učini i služba Narodne skupštine, jer je naš osnovni posao da zaštitimo pravo narodnih poslanika da obaveštenje dobiju, tu se sa vama potpuno slažem.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Porodica Isufa Bajramovića iz Medveđe je dugo boravila u Soko Banji jer su tu našli zaposlenje, pa su im tu rođena deca, tu su odrasla, ali nisu evidentirani u evidenciji prebivališta u policiji jer su bili u nekom privremenom boravku tokom trajanja zapošljavanja.

Prošle godine porodica Bajramović se vratila u mesto prebivališta u selo Svirce gde imaju kuću i drugu imovinu, ali policija u Medveđi službenim rešenjem je odbila da izdaje potvrdu o prebivalištu deci ove porodice, što znači da oni i dalje ne mogu da dobiju ličnu kartu i putne isprave, iako su se žalili i zaštitniku građana.

Na žalost, ovaj primer grubog kršenja ljudskih prava nije izolovan jer veliki broj porodica Medveđe, Bujanovca i Preševa čija su deca rođena u porodilištima Prištine i Gnjilana, imaju još teže probleme, jer ne mogu svoju decu da registruju u glavnim knjigama rođenih, što znači da im onda deca ostaju bez prava na prebivalište, a onda posledično ostaju i bez mogućnosti da dobijaju lična dokumenta, a time gube prava na dečiji dodatak i na zdravstveno osiguranje i niz drugih Ustavom i zakonom zagarantovanih prava.

Slični problemi oko dobijanja prebivališta u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, imaju i udate žene sa Kosova na ovom području, a i jedan priličan broj građana sa ovog područja koji su se ranije odselili u određenim opštinama na Kosovu, a imaju imovinu u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, imaju i kuće, a ne mogu doći opet, iako popunjavaju celokupnu dokumentaciju, ne mogu ponovo da dobiju prebivalište u svom mestu rođenja i potenciram, gde imaju imovinu, gde imaju kuću.

U ovoj poprilično u poslednje vreme zagrejanoj atmosferi koliko građana sa Kosova je dobilo pasoše ovde i oni koji nikada nisu živeli na ovom području, istovremeno sada imamo problem onih koji imaju veoma debela prava i na prebivalište, a i na lična dokumenta i sva druga prava koja Ustavom i zakonom odatle proizilaze.

Postavljam pitanje ministru Dačiću, ja sam i lično sa njim pre nekoliko meseci razgovarao na ovu temu, a rešenja nema. Još uvek naši građani ne mogu ova elementarna prava da steknu i da rešavaju te veoma osetljive životne probleme. Pitanje je – kako ovu osetljivu problematiku rešavati da bi građani ostvarili Ustavom i zakonom zagarantovana prava? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, borba protiv organizovanog kriminala. Pitanje je opet o slučaju Šarić. Vidimo da je aktuelno. Znamo da je organizovani kriminal, to ću ponoviti kao i u četvrtak kada sam postavio pitanje, po svojoj definiciji spoj kriminalnih grupa i pojedinaca iz vlasti ili institucija vlasti u određenoj državi i samo takva organizacija kriminalna se može nazvati organizovanim kriminalom ili organizovanom kriminalnom grupom.

Takođe ne dobijam odgovore na pitanja, hajde ono od četvrtka, još ima nekoliko dana, sačekaćemo da vidimo. Hajde što nisam dobio od ministara ili iz Vlade odgovore na pitanja koja sam postavljao iz ove oblasti, ali sada čekam odgovor od gospodina Radisavljevića, specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Nadam se da će, pošto mu rok ističe tamo negde do četvrtka-petka, da će mi odgovoriti na prethodno pitanje, kako bih mogao da radim i dalje kao narodni poslanik, kao član Odbora za odbranu i bezbednost i da se upoznajem sa tim slučajem.

Uzgred bih upoznao gospodu kolege iz Odbora za odbranu i bezbednost iz vladajuće većine da nemamo predsednika, da tim odborom sada predsedava zamenik koji je iz vladajuće većine, to je, po mom mišljenju, najvažniji odbor u Skupštini. Dobra parlamentarna praksa je da njime predsedava neko iz opozicije.

Mi imamo zaista nezgodnu situaciju da recimo policiju vodi ministar koji je član SPS, a sada bi trebalo odbor da vodi član SPS, isto bi bilo da vodi iz DS, pošto je ministar odbrane iz DS. U punom kapacitetu, a nadam se da će i druge kolege iz opozicionih stranaka, ja ću raditi kao član tog odbora tek kada upodobimo tu dobru praksu, a do tada, naravno, samo kada su nam ove bitne teme ili izveštaji tih ministarstava na dnevnom redu.

Vidimo da klan ili organizovana grupa Šarića preti, juče smo čak čuli takvu vrstu obaveštenja, preti državnim funkcionerima, preti predsedniku države Borisu Tadiću. Prosto mi nije jasno kako neko najavljuje preko televizije da mu je povećanje obezbeđenje, znači, hoće i da obavesti ove koji mu preti da moraju bolje da se organizuju ako hoće da dođu do njega, što je dosta neprofesionalno i čudno, nigde u svetu se tako nešto ne radi, ili je opet u pitanju ono što DS voli, a to je politički marketing, bez neke stvarne opasnosti.

Voleo bih da predsednik države, kao institucija, zaista bude dobro zaštićen. Čujemo da se to dešava zato što su u toj organizovanoj grupi prepoznali Borisa Tadića kao čoveka koji se najviše bori protiv organizovanog kriminala. Više bih voleo, kao narodni poslanik, da su oni to osetili na svojoj koži nego da su prepoznali da je on taj koji hoće to da radi, ali dobro takva je situacija kakva je. Nadamo se da će biti bolje i da će oni osetiti na svojoj koži i da se neće šetati po celom svetu i dalje raditi svoje poslove.

Konkretno pitanje je sada za ministra poljoprivrede. Naime, po našim zakonima nadležno ministarstvo u procesu privatizacije daje mišljenje o tome na koji način će neko preduzeće biti privatizovano. Šarići su 2009. godine, druga polovina 2008. godine, pokupovali veliki broj, preko 30, preduzeća koja se bave poljoprivredom na teritoriji Vojvodine, kao što su i kupovali poljoprivredno zemljište u Vojvodini. To je sada već svima jasno.

Moje pitanje je za ministra Dragina – da li je Ministarstvo poljoprivrede dalo mišljenje što se tiče tih konkretnih privatizacija? Nadam se da će me o tome brzo obavestiti.

Interesuje me – da li je konkretno za svako preduzeće, svaku zadrugu, svako to zemljište koje je prodavano, zna se kome, svi su oni u istrazi, nije tako teško to utvrditi, da li je Ministarstvo poljoprivrede, ponavljam još jednom, davalo mišljenja na te privatizacije i kakva su ta mišljenja bila?

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje bih hteo da postavim i zahtevam odgovor u najkraćem mogućem roku, ako je moguće, od ministra zdravlja, gospodina Tomice Milosavljevića, našeg večnog ministra zdravlja.

Naime, 2008. godine decembra je stupio na snagu Zakon o dopunskom radu lekara. Znači, lekari koji su zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama dobili su pravo da mogu da podele svoje radno vreme na minimum 80-20%, tj. 80% u državnoj ustanovi, a 20% u nekoj od privatnih ambulanti, ordinacija ili bolnica.

Taj zakon je, kažem, stupio na snagu 2008. godine decembra i važio je za sve lekare zaposlene u državnim institucijama. Međutim, posle kratko vremena, tj. posle jedno dva meseca ministar zdravlja i Ministarstvo donose jedan, ako mogu da kažem, leks specijalis, krajnje diskriminatorski propis, da se izuzimaju iz ovog zakona profesori univerziteta.

Uz svo poštovanje profesora univerziteta, ipak je to diskriminatorski, dobili su pravo da ne moraju da imaju striktnu saglasnost direktora ustanove i da podele radno vreme. Šta znači podela radnog vremena? To znači da ukoliko neko sklopi ugovor sa privatnom ordinacijom, 80% će mu prinadležnosti plaćati da državna ustanova, a 20% ordinacija u kojoj je zaposlen. Iz ovoga su izuzeti profesori univerziteta.

Posle toga su lekari smislili, ako tako mogu da kažem, odnosno ljudi koji ne žele da poštuju zakon, videvši da nema nekih instrumenata kontrole, i sklapaju sada ugovore o edukaciji ili volonterskom radu. To je, dame i gospodo, smešno, jer šta znači ugovor o volontiranju?

To znači ukoliko bi inspekcija koja inače ne radi uhvatila dotičnog lekara da radi u privatnoj ordinaciji imala bi pravo da ga kazni ako nema ugovor. Ovako, on prikazuje jedan fiktivan ugovor o volontiranju, tj. neće da ide na pecanje ili nešto drugo, neće da čita, ali, eto tako, voli da se bavi medicinom u privatnoj ordinaciji bez materijalne nadoknade. To je jedno.

Drugi je ugovor o edukaciji, koji je takođe izvrgnut ruglu. Mogu da pretpostavim da mlad lekar može da se edukuje u privatnoj ordinaciji. Međutim, ističem da dolazimo u situaciju da lekari sa 10 ili 15 godina radnog staža, recimo ginekolozi, tj. moje kolege, u edukativne svrhe rade prekid trudnoće u privatnoj ordinaciji. Dozvolite, to je smešno.

Bilo je prijava inspekciji Ministarstva zdravlja, gospođi Dani Mihajlović, koja ne reaguje. Taj odgovor tražim – zašto inspekcija Ministarstva zdravlja ne radi svoj posao, jer na pitanje direktor ustanove i direktorima ustanove – zašto dozvoljavaju da im posle podne ili pre podne lekari rade van zakona, odgovor je – nisam policajac.

Pitam ministra zdravlja – čija je dužnost da vodi računa da li postoji ili ne postoji podela radnog vremena, validna podela, tj. zakonska podela, onako kako zakon propisuje ili smo taj zakon doneli u kozmetičke svrhe, na nečiji zahtev, da li zbog pridruživanja EU ili već ne znam čemu, i služi samo za paradu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, mislim da je krajnje vreme da Skupština uradi nešto kako bi podigla dostojanstvo i ugled ove institucije, jer očigledno je da je Skupština RS došla na najniže moguće grane. Mislim da je jedan od razloga, i to bitnih razloga, zbog čega je to – zbog toga što građani vide da Skupština RS suštinski ne znači ništa, sem da predloge koji stignu iz Nemanjine 11 od strane Vlade izglasaju i posle toga da se rasturimo.

Da je to činjenica, najbolje potvrđuju pitanja kolega poslanika koji su ih uputili već nekoliko puta, a da iz određenih institucija odgovore nisu dobili ni do dana današnjeg. Takav je slučaj i sa pitanjima koje sam ja postavio, a sada vidimo u novinama koliko je to ozbiljno da je čak ugrožen život predsednika Republike zato što mu prete kriminalci, pretpostavljam kao jednom od prvih boraca protiv organizovanog kriminala.

Onda sam nekako u dilemi – kako to predsednik, borac protiv organizovanog kriminala, a ja ne dobijam odgovore već dosta dugo na probleme koji su vezani za organizovani kriminal i koji bi u velikoj meri razrešili neke stvari koje su se dešavale u proteklom periodu.

Jedna od prvih stvari vezana je za kompaniju "Novosti" i za preduzeće "Luka Beograd". Postavio sam ta pitanja i mislim da bi razjašnjenje tih pitanja u velikoj meri pomogla da se obračunamo sa organizovanim kriminalom, jer znate i sam Tadić je naveo da je taj problem nastao onog momenta kada je Šarić tražio Caneta da mu vrati 50 miliona, a ovaj rekao da ne može zato što je to dao Beku i Miškoviću, da kupe "Novosti", odnosno "Luku".

Očigledno da tu nešto ima. Ne znam šta, ali nešto ima, posebno imajući u vidu činjenice kako i šta se sve dešavalo sa kompanijom "Novosti". Postavio sam jednostavno pitanje, da se dostave poslanicima, odnosno meni sve transformacije vezano za AD "Novosti", da vidimo kako je to 2005. godine odjedanput nova vlasnička struktura u "Novostima". Kako je to moguće, ljudi?

Sada vas obaveštavam i javnost obaveštavam, postoje podaci za svakog akcionara "Novosti" do tada, koliko je bio njegov udeo u "Novostima". Sada je neko jednim potezom papira neke lišio tog vlasničkog dela. Da vidimo ko je to u tom momentu bio iznad zakona. Taj odgovor do dana današnjeg ne dobijam.

Postavio sam pitanje – koje su to kompanije koje su privatizovale "Novosti", čije su i odakle pare? Do dana današnjeg nema ništa. Zapanjen sam. Predsednik poslaničke grupe ZES-a dva puta postavlja pitanje Vladi vezano za "Luku Beograd". Hajde to što ja postavljam, opozicija, ali zamislite kada oni ne cene ni vladajuću većinu. Oni se, ljudi, nikog ne plaše. Šta ih briga za vladajuću većinu.

Sada se postavlja pitanje – koji je to razlog, gospođo Kolundžija, da oni do dana današnjeg iz Vlade vama ne odgovaraju kako je privatizovana "Luka Beograd"? Onda ozbiljno razmišljam da oni možda nisu u sprezi sa onima koji su privatizovali "Luku Beograd" ili oni koji im diriguju, da je ovde suštinski Vlada samo paravan za tajkune ili tajfune, kako ih već zovu, koji suštinski upravljaju ovom državom.

Apelujem na vas, dajte da vidimo, kako je moguće da "Luka Beograd" bude privatizovana od strane preduzeća koje je osnovano sa 31.000 evra, da do dana današnjeg ne dobijemo odgovor – koliko je "Luka Beograd" 2005. godine imala na svojim deviznim računima kod Narodne banke? Da li je tačno da je imala 42.300.000 evra? Ovo su neopevani lopovi šta rade.

Ovo stvarno prevazilazi sve moguće granice. I ako ste vi mislili da ćete smenom sa mesta Odbora za odbranu i bezbednost prekinuti pokušaj da se neke stvari razreše, prevarili ste se. Svakog utorka, to minimalno vreme koje imamo na raspolaganju, trudićemo se da vam stavimo do znanja da preko ovoga nećemo preći i da ćete jedanput ovo pitanje morati da otvarate, kao što sad otvarate sa PIK-om Zemun i nekim drugim, ali ne da bi zataškali ove prethodne afere, nego ćete morati sa pravim stvarima da izađete na svetlost dana.