Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovo malo vremena što je ostalo LDP za diskusiju o ovoj tački dnevnog reda da posebno citiram Junga, koji kaže: "Ako neki pogrešan čovek koristi pravo sredstvo, onda pravo sredstvo deluje naopako". Nekako, ovaj citat mi deluje i na izbor Poverenika koji je na današnjem dnevnom redu. Zašto mi tako deluje? Deluje mi iz posebno dva razloga. Prvi razlog jeste taj što je ovo iz drugog puta pokušaj da se izabere Poverenik, nakon već proteklog roka, a drugi razlog je taj što se uporno pokušava da se sakrije jedna činjenica da se i od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u stvari, predviđa uloga jednog kontrolisanog političkog čoveka.
Kao prvo, podsetila bih vas na član 28. Zakona o zabrani diskriminacije, koji, između ostalog, kao jedan od uslova predviđa i radno iskustvo poverenika. Dakle, ne radni staž, nego radno iskustvo. Radi se o tome da mi ne utvrđujemo da li neko ispunjava uslove za penziju, pa da li ima određen broj godina za radni staž ili ne, nego da se bira, da se predlaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, tu se brkaju neke stvari i to je bio osnovni razlog zašto gospodin Miletić nije bio predložen od strane nadležnog odbora, u stvari, to je bio izgovor zašto se gospodin Miletić nije predložio.
Posebno bih napomenula da je u međuvremenu i kandidat iza koga je stala koalicija na vlasti povukao svoju kandidaturu, sa napomenom da se ta kandidatura ispolitizovala. Inače, gospodin je bio, možda još uvek i jeste, specijalni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava, gospodina Čiplića. Dakle, on već radi, odnosno radio je za Vladu kada je bio predložen da bude neko ko bi trebalo da bude samostalan i nezavisan u svom radu, pre svega samostalan i nezavisan od političkih faktora, od vlasti.
To su oni razlozi zbog kojih taj zakon o zabrani diskriminacije već na svom startu, dakle, u prvoj godini svoje primene ima takve mane koje daju sumnju da li će taj zakon zaista da se primenjuje tako kako bi trebalo da se primenjuje ili ne.
Još jednom podvlačim, ne radi se o tome ko će biti izabran za Poverenika. Pretpostavljamo da je kandidat koji je na današnjem dnevnom redu, što se stručnosti tiče, validan kandidat. Međutim, ono što je u pozadini, dakle, sve ono što daje mogućnosti da taj kandidat ne ispuni očekivanja, jeste, pre svega, strah vladajuće koalicije, strah vlasti da će eventualno da se otme, da neće prihvatiti bilo kakav pritisak, bilo šta što vlast, odnosno koalicija na vlasti bude tražila od tog poverenika.
Očigledno da se vlast štiti od nevladinog sektora, očigledno da neće dozvoliti da Poverenik bude u potpunosti samostalan i autonoman. Prema tome, sve ovo što sam rekla ne proizilazi iz nekog mog filozofskog razmišljanja, nego proizilazi iz načina na koji se predlaže kandidat vladajuće koalicije, odnosno DS za mesto Poverenika. Ta procedura od strane nadležnog odbora je problematična.
(Predsedavajući: Vreme.)
Inače, još jednom bih napomenula da poništaj pravnog posla u pravu isto može da se primeni i u…

Molim vas, vreme je isteklo. Zahvaljujem.        Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izbor uvažene i cenjene gospođe Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti svakako će unaprediti život u Srbiji.
Dosta se ovih dana licitiralo u javnosti sa imenom kandidata za Poverenika i bili smo svedoci da su zaista neki imali ogromnu želju da budu baš oni imenovani za Poverenika.
Sa druge strane, nevladine organizacije, od tih nevladinih organizacija od kojih se očekuje da kao demokratski korektor koji artikuliše nezadovoljstvo, bilo načinom rešavanja ili nerešavanja problema, imaju pravo da učestvuju u političkom životu na način da predlažu zakone, da predlažu čak i ljude koji će određene poslove obavljati.
Neću govoriti o gospođi Neveni Petrušić. O njenom delu i o njoj mnogo bolje govore nagrade i rezultati njenog rada, nego ja. Mislim da su moje kolege u svojim vrlo iscrpnim diskusijama kazali sve ono što krasi gospođu Petrušić. Samo ću napomenuti da mi je veliko zadovoljstvo da konačno jednu ženu biramo na ovakvu funkciju, da mi je veliko zadovoljstvo to što gospođa Petrušić dolazi iz Dimitrovgrada, jer sam Kruševljanin i znam koliko odgovorno ljudi iz Kruševca obavljaju poslove koji su im povereni ovog trenutka, i znam koliko ljudi u malim sredinama moraju da se dokažu da bi bili izabrani na javnu funkciju u Republici Srbiji.
Malo ću govoriti o diskriminaciji, pošto je bilo mnogo govora kada je reč o temi diskriminacije. Diskriminacije je izvor nasilja i kao takva ona je društveno neprihvatljiva, a sa nasiljem i diskriminacijom suočavamo se svakog dana. Zakon o zabrani diskriminacije je putokaz za izlaz iz mraka i to je izbor svetlosti u svakom društvu, pa tako i u našem.
Svakako da ovaj zakon obezbeđuje progres države, društva, Srbije. Zakon o zabrani diskriminacije je garancija slobode, solidarnosti, socijalne pravde, to je zakon koji je mera i garancija vlasti, ali i ograničenje svake vrste samovolje svakog pojedinca. Ovaj zakon predstavlja jedinstvo ekonomskih, političkih, socijalnih i kulturnih potreba i zahteva našeg društva, koje su konačno pretočene u normu.
Da li će nas na glasanju biti malo više od 126 i 127? Iskreno verujem da hoće. Iskreno verujem da svako danas shvata značaj posla koji će obavljati gospođa Petrušić. Pozivam vas da ne robujemo predrasudama, političkim stegama, stranačkim, političkim i partijskim stegama i okovima i da na zabranu diskriminacije ne gledamo kao na partijsku i stranačku kategoriju, već kao na socijalnu kategoriju, pre svega na vrednosnu kategoriju i vrednosni standard kome težimo i koji želimo da dostignemo.
Hoću da se osvrnem i na diskusije koje sam čuo u sali. Bile su vrlo zanimljive. Ono što mi smeta i što mi je zaparalo ušli jeste rečenica jednog mog kolege – ljudi i žene. Mislim da ko god razmisli u ovoj sali i ko god čuje rečenicu – ljudi i žene, shvata zbog čega svakom čoveku u Srbiji i na svetu ta rečenica smeta.
Smeta mi rečenica – vaš i moj čovek. Nije gospođa Petrušić ni moj ni tvoj čovek, ona je čovek svih građana ove zemlje i ona će štititi prava svih ljudi u ovoj zemlji. (Aplauz)
Bile su neke interesantne diskusije na koje moram da se osvrnem. Bio je prvo poziv – da li mora baš 10 godina da obavlja posao kandidat za Poverenika, može i nešto malo manje. Ako na početku primene zakona neko pokaže spremnost da ga odmah na početku prekrši, šta da očekujemo od ljudi koji sa pištoljima zaustavljaju vozove da bi pretukli dečaka, šta da očekujemo od ljudi koji pucaju iz pištolja na fudbalskoj utakmici ili u kafiću u Čačku, kao da je to strelište?
Onda kaže – mogao je kandidat za Poverenika, odnosno kandidatkinja, da dođe malo u ovu salu i da porazgovara sa nama. Ne može. Poslovnik je poprilično ograničavajući i kaže da ne može, ali svih 250 poslanika, svi zainteresovani kandidati su mogli da dođu na Odbor za ustavna pitanja. Moglo je 250 poslanika, ako je pokazalo želju, da se izjasni da želi da prisustvuje Odboru za ustavna pitanja. Siguran sam da bi gospodin Veljko Odalović obezbedio da Odbor za ustavna pitanja imamo u ovoj sali, pa ovde lepo preko puta nas da sednu svi kandidati koji žele to da budu i onda da se lepo porazgovaramo, ispričamo sa njima, u skladu sa Poslovnikom.
Postavlja se pitanje – šta je mera zakona? Pravda i pravičnost su mera svakog zakona. Moć zakona utvrđena je Ustavom, a ograničena je slobodama i pravima građana i to posmatrajte kao tas, na jednoj strani imate Ustav, na drugoj strani slobode i prava građana. Kada tu vagu dovedete u jednu horizontalu, u jedan savršen sklad, doneli ste zakon koji savršeno odgovara potrebama jednog društva. Kantar svakako postoji i ubuduće svako onaj ko se sa aspekta kršenja Zakona o diskriminaciji zaduži biće kantar na kome će moći i da se razduži, i biće onaj ko će na tom kantaru moći da premeri njegovu grešku.
Apsolutno sam uveren da će taj posao gospođa Petrušić obavljati odgovorno, savesno, stručno i profesionalno, bez ikakvih partijskih i političkih primesa.
Kada govorimo o Zakonu, Zakon koji smo doneli o izboru Poverenika ne služi da ulepša stvarnost, ne donosimo ga idealizacije radi. Donosimo ga radi buduće stvarnosti za koju želimo da bude bolja i kao takav zakon sadrži volju većine koja je uvek jača od volje pojedinaca. To je tako bilo od vajkada, od kada se donose zakoni u civilizovanom svetu, uvek je volja većine bila iznad volje pojedinaca i bilo je prepušteno volji većine da donosi zakone.
Ovaj zakon koji donosimo mora da bude savršeniji kako u ideji, tako i u ostvarenju. Često su se u istoriji Srbije donosili zakoni koji su bili mnogo savršeniji u ideji nego u realizaciji i ostvarenju. Cilj nam je da ovaj zakon i u ideji i u ostvarenju bude istovetan, da se maksimalno približi idealu pravičnosti i pravednosti.
Apsolutno sam uveren da će izborom uvažene gospođe Nevene Petrušić ovaj cilj da zakon bude jednako savršen i u ideji i u ostvarenju biti ostvaren, jer mislim da smo našli jednu ličnost koja će to moći da sprovede u praksu i u delo. Zahvaljujem se. (Aplauz)

Lepo.

Hvala.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS svoj stav o Povereniku za diskriminaciju iznela je u vreme kada smo govorili o Zakonu protiv diskriminacije, koji je ovde usvojen pre nekoliko meseci. Govorio je i kolega Krasić, dobrim delom, o tome. Neću to da ponavljam, ali želim da skrenem pažnju zašto to tako mislimo i zašto smo to tako tada tvrdili, naravno i danas se ništa nije promenilo.
Najpre, imamo Ustav Republike Srbije koji garantuje svim građanima Srbije sva ljudska i manjinska prava iz korpusa ljudskih prava, koja postoje u najsavremenijim evropskim državama i demokratijama. Mislimo da je to dovoljno, naravno, u smislu da su sva ta prava, i ljudska i manjinska, na neki način regulisana određenim zakonima, ali zakonima koji su, izvinite, ozbiljniji od ovog zakona. Jer, ako imate zakon, odnosno mi imamo zakon i imaćemo nakon ove sednice i tog poverenika za diskriminaciju, a kakve su nadležnosti tog poverenika?
Mogu da kažem da ih nema. Postoje te nadležnosti u Zakonu, ali te nadležnosti ne obavezuju nikog, faktički nikog.
Naravno, navešću nekoliko primera tih tzv, kako ih zovete, nezavisnih regulatornih tela, na koji način oni rade svoj posao i koliko su zapravo uzaludan posao.
Sada, ne mislim ništa loše i niša lično protiv bilo kog imena koje ću spomenuti kroz funkciju koju obavlja, na osnovu određenih zakona.
O čemu se svojevremeno pričalo, pisalo, postigli smo vrhunac demokratije kada smo kao nezavisno regulatorno telo izabrali Savet za borbu protiv korupcije? Taj savet, odnosno Verica Barać na čelu tog saveta, počela je ozbiljno da se bavi korupcijom, počela je da proziva državne funkcionere, počela je, da, da, govorim o Savetu, gospodine Novakoviću, a kasnije ću o Agenciji.
Kada je gospođa Barać, verovatno, počela da smeta nekima iz vlasti, jer ih je puno pominjala, jer je pominjala i imena nekih ministara i drugih funkcionera, njihovu umešanost u neke afere, kada je pokušala da pokrene, odnosno da podrži gospodina Todorovića kao tada predsednika Odbora za bezbednost u raskrinkavanju afere ''Luke Beograd", pa "Večernjih novosti", i pre toga nekih, vi ste onda shvatili da vam ne treba baš toliko nezavisno regulatorno telo, pa ste onda u nekom međuvremenu doneli Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa ste onda, ne znam, ni danas ne mogu kao pravnik, pre svega, da razumem kako je i šta, i u kom je sad statusu taj savet, a sad poslove Saveta obavlja Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu opet zakona, i ovo prvo je bilo na osnovu zakona.
E, sada, kako Agencije za borbu protiv korupcije funkcioniše? Opet smo imali sve novine prepune hvalospeva o gospođi Zorani Marković, ako sam dobro zapamtila da se gospođa tako zove i, o njoj nismo lično raspravljali, niti ćemo sada, ali je obećavala najoštriju borbu protiv korupcije, neće biti povlašćenih, jedva čeka da zasuče rukave da se uhvati u koštac sa kriminalom, sa korupcijom.
Prvi ispit na kome je ta agencija pala jeste sukob interesa! Prvi ispit na kojem ste pali svi vi iz vladajuće većine, jer ista vladajuća većina je u i Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine, jeste što ste dozvolili, vi kao vlast, da Skupština Vojvodine derogira i Zakon i nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, tako što su funkcioneri koji žive na teritoriji AP Vojvodina rekli – za njih ne važi zakon, oni hoće da budu, recimo, i predsednici opština i pokrajinski poslanici ili već koje su funkcije u pitanju. I, oni su doneli nekakvu odluku, ne znam ni kako to može da se nazove, zapravo, kao pravnik znam da to uopšte ne može da se donese, da ne postoji nijedan akt kojim može da se stavi zakon van snage, osim zakona. Dakle, zakon može da stavi van snage neki zakon ili odredbe nekog zakona. I, to je očigledno prihvaćeno.
Sada, opet, tako čitamo u novinama kojem funkcioneru to jeste dozvoljeno, a kome nije, ali je to apsolutno ismevanje te značajne funkcije. Apsolutno, nesporno značajne funkcije, kao što je bila značajna i funkcija Verice Barać. Izvinjavam se što sada govorim imena, ali pošto govorim zbog javnosti i građana Srbije onda je svima sigurno bliže kada pomenem ime, nego kada pomenem Agenciju ili funkciju o kojoj je reč.
Šta imamo kada je u pitanju Državni revizor? Nije bilo spora da treba da postoji Državni revizor, da treba da postoji Zakon o Državnom revizoru. Donet je taj zakon i prošlo je, iii.. mnogo, mnogo vremena. Prekoračen je rok iz zakona dok je konačno izabran Državni revizor, pa onda, jedan dug period Državni revizor nema kancelarije, Državni revizor nema kompjuter, Državni revizor nema sa kim da radi. Uradi Državni revizor jedan delić svog posla, delić, sam je rekao ovde u parlamentu, da je svega jednu četvrtinu posla, koji je trebalo da uradi, završio. Videćemo kakva će biti sudbina i tih prekršajnih prijava koje je podneo. Najavljivao je i krivične prijave, pa ih nije podneo.
Vi ovde kao vladajuća većina, niste dozvolili da narodni poslanici raspravljaju o Izveštaju Državnog revizora. Izmislili ste onu varijantu kada narodni poslanici mogu da postavljaju pitanja predstavnicima Vlade, odnosno predsedniku i ministrima, i onda ste vi iz vladajuće većine iskoristili tu sednicu da postavite nekoliko pitanja vezanih za Izveštaj revizora, da bismo sutradan u medijima pročitali kako su narodni poslanici raspravljali o Izveštaju revizora. Što, naravno, nije tačno! Recimo, poslanici SRS su toga dana mogli samo dva puta po pet minuta da postavljaju pitanja. Da je to bilo na dnevnom redu, onda bismo imali sat i 27 ili 28 minuta da govorimo o tome.
Vi sami radite nešto suprotno od onoga što tvrdite u vreme kada donosite zakon. Kada je donošen Zakon o Revizoru, onda su se svi zaklinjali, u međuvremenu, dok revizor nije počeo da radi bar ovo što je do sada uradio, onda smo svaki dan i na svakom mestu mogli da slušamo – kada državni revizor počne konačno da radi, onda više neće biti nikakvih problema. Znaće se onda ''ko kosi, a ko vodu nosi''. Znaće se onda gde ide svaki državni dinar, odnosno svaki dinar građana Srbije, jer pare u budžetu su, zapravo, pare građana Srbije, koji po osnovama, koje jesu u skladu sa zakonom, pune taj budžet.
Međutim, kada dođe do onog konkretnog, vi tu nekako povučete ručnu, nemate više volje da se ozbiljno bavite takvim poslom. Dozvolite, mogu da sumnjam i možemo da sumnjamo, da je to zato što u nekom momentu, kada bi ta nezavisna regulatorna tela počela ozbiljno da rade da su prepreke u tome što u toku svog posla moraju da kažu gde je pogrešio jedan ministar, a gde je predsednik Vlade, koji je prekršio zakon, koji je napravio prekršaj, koji je krivično delo itd. Onda tu nema više mesta za dalji rad. To je utisak koji stiču u SRS i mi imamo taj utisak. Tvrdimo da je to tako, ali takav utisak imaju i građani Srbije.
Opet imamo problem sa Državnim revizorom. Sada treba da radi reviziju poslovanja javnih preduzeća. Opet, čovek, kuka da nema sa kim da radi. Dajte više, zaposlite koliko treba. Govorili smo o tome i kolega Krasić je posebno govorio kao predsednik Odbora za finansije. Dajte da se stvore uslovi da konačno Državni revizor ima onoliko službenika koliko on tvrdi da mu je potrebno da taj svoj posao radi. Dajte im i pristojne plate, jer, ako dobro budu radili taj posao, te plate će, kolike god da su, i te kako da se isplate.
Vi imate konsenzus za rešavanje takvih problema i u ovom parlamentu, ali vi to nećete. Bar pokazujete da nećete, da to ne želite.
Imamo slučaj Poverenika za informacije od javnog značaja, gospodina Šabića. Da li se sećate koliko je taj čovek, to je već godinama, kukao u javnosti, opet nema uslova za rad, nema prostorije, nema platu, nema mogućnost da zaposli ljude. Konačno, kada se steknu takvi neki uslovi, kada čovek počne da radi, opet isti problemi. Iz medija opet saznajemo da gospodin Rodoljub Šabić ne može da dobije informaciju ni od određenih ministara, ni ministarstava, ni javnih preduzeća itd.
Obesmišljava se potpuno funkcija na koju je on biran i nije bitno da li je to Rodoljub Šabić ili je neko ime, govorimo o Povereniku za informacije od javnog značaja.
Onda, imamo Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića i opet je nebitno kako se zove. Volela bih da nam neko od vas kaže šta je to gospodin Saša Janković uradio kao Zaštitnik građana, na koji način, koliko građana, kojeg građanina je on zaštitio, koje pravo kojeg građanina je on zaštitio. Opet ne želim da govorim o Saši Jankoviću, niti bilo šta loše za njega lično, ali, jednostavno, takve su okolnosti, takva je politička klima da vi ne dozvoljavate da senka padne na nekoga ko je deo vladajuće većine, i vladajuće koalicije i vlasti u Srbiji. Ne možete vi biti bogom dani i ne može biti bezgrešni. Nadam se da se slažete sa tim.
Imamo predsednika države koji najavljuje u nekoliko navrata ozbiljnu borbu protiv korupcije, ozbiljnu borbu protiv kriminala i onda kada Dragan Todorović, kao srpski radikal, na Odboru za odbranu i bezbednost, nakon pojavljivanja pisma Borisa Tadića koji poziva sve državne organe da krenu u borbu protiv korupcije, traži da se sazove Odbor sa takvim dnevnim redom, onda ima opstrukciju iz DS i ima zahtev i konačno razrešenje sa te funkcije. Zašto vam smeta ako neko ko nije iz vaše političke opcije hoće da vam pomogne da se borite protiv korupcije i kriminala? Izvinite, mi mislimo da to znači da vi to iskreno ne želite. Drugačije ne može da se tumači.
Ovde je bilo reči, koleginica Trivan je pričala o raznim oblicima diskriminacije, ne želim da izazivam repliku, ali samo da podsetim šta smo to danas ovde čuli, zbog kojih je bilo neophodno da se donese ovaj zakon, pa onda da se bira Poverenik za diskriminaciju. Onda je koleginica pričala o diskriminaciji prilikom zapošljavanja, diskriminaciji zaposlenih, diskriminaciji žena, diskriminaciji starih ljudi, diskriminaciji ljudi u ruralnom području.
Izvinite, šta može Poverenik kojeg ćete da izaberete da uradi kada su u pitanju ove diskriminacije? Sve ovo što je nabrojala koleginica Jelena Trivan jeste diskriminacija države prema ovim grupacijama.
Evo kako. Objasniću vam. Ako postoji diskriminacije protiv zaposlenih ili prilikom zapošljavanja, a postoji, u smislu, kada dođete da se zaposlite da vas pitaju – koliko imate godine, da li ste udati ako je u pitanju žena, da li imate svoje vozilo, ono što nema veze sa onim što je vezano za radno mesto i poslove koje treba da obavljate.
Ovde smo pre nekoliko dana čuli da su u jednom ministarstvu u okviru smanjenja republičke administracije otkaze dobile tri ili četiri trudnice. Ili, ako znamo da je u lokalnim samoupravama i državnoj administraciji u okviru primene ovog zakona koji ste doneli, o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u celoj Srbiji prisutno da otkaze dobijaju ljudi koji ne pripadaju partijama koje su na vlasti u nekoj opštini ili ne pripadaju partijama koje vrše republičku vlast.
Ti ljudi dobijaju otkaze, a istog dana ili dan ranije, imate koliko god hoćete takvih primera, zapošljavaju se ljudi koji su partijski, koji partijski pripadaju onima koji vrše vlast, ali ih primaju, ako je zakon rekao, na određeno vreme, odnosno ugovorom, da bi ih kasnije preveli u stalni radni odnos. To jeste svojevrsna diskriminacija. Nažalost, ovaj vaš poverenik tu ne može ništa da uradi. Ovo je nadležnost Zakona o radu. Ovo je nadležnost ministarstva koje je resorno nadležno za primenu Zakona o radu i ovo je, pre svega i najviše od svega, nadležnost određenih sudova.
Kada je u pitanju diskriminacija, kako reče koleginica, prema starim licima, pa, nema veće diskriminacije nego ovo što ste obmanuli penzionere pre dve godine i što se ne držite obećanja da penzionerima usklađujete penzije onako kako ste im obećali. To je najveća diskriminacija. Da li može gospođa Nevena Petrušić, kada je izaberete, da se bori protiv takve diskriminacije? Ne može. Nema nadležnosti i ne može i niko je neće ni pitati za tako nešto.
Govorila je koleginica o diskriminaciji žena u okviru porodica, dece, takođe. Da li može gospođa Nevena Petrušić, makar bila 50 puta bolja od onoga što ste je vi ishvalili, nešto da uradi protiv te i takve diskriminacije? Ne može. Slažete se, ne može. Ko može? Nadležni državni organi. Nadležni državni organi su u ovom slučaju Centar za socijalni rad kao deo Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, sudovi, tužilaštva, MUP. Ti organi moraju da rade svoj posao i onda nećemo imati potrebu za ovim poverenikom.
Sve ovo govorim da bih vam objasnila zbog čega smo bili i protiv ovog zakona i protiv postavljenja ovog poverenika. Dakle, ne daj bože da nismo protiv diskriminacije svake vrste i da nismo za zaštitu svakog ko je diskriminisan po bilo kom osnovu. Apsolutno jesmo, ali smo mislimo da način nije dobar i da nije dovoljno iskreno to što vi takvu diskriminaciju, odnosno zaštitu protiv takve diskriminacije pokušavate da sakrivate nekakvim kvazidemokratskim institucijama ili demokratskim, ako tako hoćete, umesto da se insistira da nadležni organi rade svoj posao.
Zaštita ljudi u ruralnom području koji su, kako reče koleginica, diskriminisani, opet, ako postoji diskriminacija, onda je to diskriminacija od strane države i od strane lokalnih samouprava. Kako ti ljudi u ruralnim područjima mogu biti diskriminisani u odnosu na urbana područja? Tako što nemaju asfaltirane puteve. Da li će to Nevena Petrušić da uradi? Ne može. Zato što nemaju vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu, telefonske linije, dostupne mobilne telefone, kablovske televizije. Sve to jeste svojevrsna diskriminacija i strašno je da građani svakog našeg sela nemaju isto što imaju u gradu, ali nemaju, ali Poverenik ne može to da im omogući. To može država. To može ministarstvo koje ima pare, koje drži NIP, to može lokalna samouprava, a ovaj poverenik može samo da konstatuje i pitanje je da li bi to i prihvatila gospođa Petrušić kao diskriminaciju ljudi koji žive u ruralnim, odnosno seoskim sredinama.
Slažem se sa gospođom Trivan da to jeste diskriminacija i jeste obaveza države da reši i taj problem takve diskriminacije.
SRS je protiv diskriminacije u ovom društvu i u ovoj državi, protiv diskriminacije svake vrste. SRS se zalaže da nadležni državni organi rade svoj posao samostalno, nezavisno bez, političkih pritisaka, bez partijskih pritisaka, da MUP radi svoj posao, tužilaštva da rade svoj posao, da sudovi rade svoj posao i da jedinice lokalne samouprave budu servisi građana, da predstavnici ministarstava rade svoj posao onako kako im zakon propisuje, čak i loši zakoni a mnogo je, prema mišljenju SRS, loših zakona ali, kakav god je, zakon je da se primenjuje i to da se primenjuje jednako za svakog i da su svi isti pred zakonom. E, kada bismo to postigli onda bi Srbija bila pravna država, onda bi bile ili zanemarljive ili ne bi postojale te diskriminacije protiv kojih pokušavate da se borite na pogrešan način, zato što vi izborom Poverenika za diskriminaciju abolirate neke druge organe koje sam spominjala, nadležne državne organe koji su jedini pozvani.
Dakle, ne možete vi da imate neki organ koji ima nekakva ovlašćenja ako nema sankcije. To jednostavno ne znači ništa. Znate dobro i dok nije donet ovaj zakon o Agenciji za borbi protiv korupcije, videćemo, pominjala sam ga na početku, kako će se on, u suštini, primenjivati sad kad se objave podaci te agencije, itd, ali smo videli dok je bio Savet koga obavezuju te ''no, no'' primedbe, nekakve javne ili tajne opomene, koga to obavezuje. Onaj koga to obavezuje ima toliko morala da nikada sebi neće dozvoliti da dođe pod takvu normu da mu bude izrečena nekakva mera ili neka opomena.
Govorili ste o tome kako je mišljenje nevladinih organizacija i ovom kandidatu i o nekim drugim kandidatima koji su bili na prethodnoj sednici. To je sa aspekta SRS pogrešan stav. Zašto bismo vodili računa o tome šta nevladine organizacije misle o nekom koga bira Skupština. Naravno, uopšte kada se spominju nevladine organizacije svakog građanina Srbije asocira na Sonju Biserko, Natašu Kandić i te omražene likove u Srbiji, ali čak i da su u pitanju neke druge nevladine organizacije više ne znam koje su to. Sada bih rekla humanitarne, pa se, onda, setim Katarine Rebrače. Jednostavno i to je dokaz, i te nevladine organizacije koje su i te kako vladine, ali ne Vlade Republike Srbije. U odnosu na Vladu Republike Srbije jesu nevladine, ali su i te kako vladine u odnosu na neke druge vlade koje ne misle baš dobro građanima Srbije. Zato, što se nas srpskih radikala tiče, nije vam neki argument to koliko nevladinih organizacija podržava ili ne podržava ovaj predlog.
Primetili ste da o kandidatu gospođi Neveni Petrušić nisam govorila, kolega Krasić je rekao nekoliko rečenica i to više kao o koleginici iz studentskih dana, ali zašto? Zato što mi retko govorimo o imenu i prezimenu kada je u pitanju neki predlog, osim ako je u pitanju neki drastično loš izbor vladajuće većine onda iznesemo argumente zbog čega je to tako loše, ako nije takav slučaj onda uglavnom ne govorimo o imenu i prezimenu koje je predloženo jer to nama nije ni bitno, to je vaša stvar, vas koji ste vlast, koji ste vladajuća većina. Vi predlažete, vi birate. Baš vas briga šta mi mislimo o tome, je l' tako? Tako je. Pa, i ako vas je i briga, izvolite, birajte sami, preuzmite odgovornost, u svakom slučaju.
Zašto još ne želimo da govorimo konkretno o tim predlozima? Zato što je za nas neprihvatljivo da vi i za ovog sada poverenika i sve ove poverenike, revizora, itd, koje sam pominjala u toku svoje rasprave, stalno tvrdite, ne znamo zašto, da su to ljudi koji ne pripadaju nijednoj stranci, koji nisu stranački opredeljeni. To jednostavno nije tačno. Ne vidimo zbog čega se vi toga stidite. Da li je Nevena Petrušić formalno član DS, G17, SPS, koje sad sve u vlasti, možda nije, možda jeste. Ali, da nije politički opredeljena i da to jasno ne pokazuje, kao neka od političkih stranaka koje su na vlasti, to je nemoguće.
Mi vama to ne zameramo, zameramo vam zašto nas obmanjujete, zašto obmanjujete javnost da se radi o nekome ko je nestranačka ličnost. To vam zameramo. A ne zameram vam ako ste vlast da kažete – da, Nevena Petrušić je, sve ovo, divna, krasna, sve ono što ste pričali o njoj, i uz to je član DS. Zašto se toga stidite? Zašto na taj način omalovažavate ljude koji se bave politikom i koji se opredeljuju stranački? Zašto neko treba da se stidi da kaže– ja sam odličan stručnjak, imam radno iskustvo, imam stručno iskustvo, imam iza sebe takav i takav rad, ali sam član te i te stranke? Zašto neko treba da se stidi toga i da mu to bude smetnja da bude izabran za neko regulatorno nezavisno telo?
Ako neko primenjuje zakon i ako zaista radi striktno po zakonu onda nikom normalnom neće smetati zašto pripada ovoj ili onoj stranci, ali nam smeta licemerstvo. Na tome ne insistiramo samo sada, kada god ste govorili o nekom regulatornom telu, o nekom povereniku, o nekoj agenciji i tvrdili nam da to nema veze sa strankama, uvek smo vam govorili da to nije tačno.
Ne znam, kako se ne desi za sve ove godine, za ovih deset godina, koliko birate te nestranačke ličnosti, kako vam se ne desi da izaberete nekog simpatizera SRS? Verujte, imamo i pametnih i stručnih i obrazovanih, koji nisu članovi, kao što Nevena Petrušić nije član DS. Znate, neće niko da ulazi u evidenciju članstva i da proverava da li je ova gospođa član nekih od stranaka koje su na vlasti ili nije, ali ne treba ni da krijete tu činjenicu.
Još samo dve stvari. Član 28. ovog zakona kaže da Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju niti profesionalnu delatnost. Pitanje na koje očekujem odgovor, ako ga znate, naravno, da li će gospođa Nevena Petrušić i dalje biti dekan na Niškom pravnom fakultetu? Znam da nema pravo.
Ako se neko bavio toliko godina, decenija, profesionalno naučnim radom, univerzitetski profesor, dekan fakulteta, interesantno bi bilo kada bismo to od gospođe Petrušić mogli da čujemo šta je to motiv da se odrekne takvog svog profesionalnog angažmana, naučnog rada, rada naučnika, profesor na univerzitetu je naučnik, da se odrekne toga a da se bavi ovim poslom koji, nažalost, u suštini ne znači ništa?
To, što je gospođa Petrušić radila volonterski u tom "SOS kanalu" itd, ona ništa više od toga neće moći da uradi ni sada, kao neko koga će na ovu funkciju, na ovo mesto, postaviti Narodna skupština, nema više drugih nadležnosti. Isto, kada se neko požali da kaže da mu je povređeno neko pravo, da je diskriminisan, onda će gospođa Petrušić da mu citira član 41. evo sada ga ja citiram, ovog zakona, kaže – svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu.
Da li je moguće da će neko ko je doktor pravnih nauka da se bavi tim i da se odriče svoje karijere da bi nekom, kome je diskriminatorskim postupkom povređeno pravo, rekla – možeš da podneseš tužbu, zato što ti je povređeno pravo? Malo nelogično, morate da priznate. Naravno, gospođa Petrušić ima pravo da bira.
Ali, sada ja pitam vas – vi ćete da birate, takođe, nesporno, vaše pravo. Mi nećemo glasati, kolege, tako da odmah raščistimo to.
Šta vas pitam – ovo je drugi pokušaj da se bira Poverenik? Danas smo čuli sve najlepše i mnogo pozitivnih stvari o gospođi Neveni Petrušić. Pitanje, zašto, a imali smo jedan propao pokušaj izbora Poverenika, odnosno kako je moguće…
(Uzvici: Nismo!)
Nismo?! Ovo je izbor Poverenika? A, nije bio na Odboru, pa propao pokušaj? Predlog, naravno. Imali ste jedan predlog koji nije prošao.
Pa, nemojte sada da obmanjujete javnost, jer je to bilo na Odboru, koleginice Čomić, nije bilo u ovoj sali. Nije bilo u direktnom prenosu, pa građani ne znaju.
Dakle, dobro, vi ćete da replicirate, pa ćete da kažete – nije sporno. Evo, ipak pitam, pošto je rok za izbor Poverenika bio 1. mart, rok je prošao a bio je na Odboru za ustavna pitanja, je li tako – tako je, zašto tada niste, odnosno gde vam se krila gospođa Nevena Petrušić tada, i zašto tada niste izišli sa tako idealnim predlogom? Tako ste je danas opisali i uopšte neću da dovodim u pitanje ništa od toga što ste rekli za gospođu Petrušić. Ako je zaista sve tako, onda prvo pitanje za vas je – gde vam se krila do tada, kako je tada niste predložili?
Pitanje za nju, javno je pitam – da li misli da je dobro da svoju karijeru naučnika, profesora Univerziteta, dekana, zameni ovim poslom koji, tvrdimo, nema nikakvu funkciju, nema nikakvu svrhu? Dakle, verujemo mi da je gospođa Petrušić borac protiv diskriminacije. To je pokazala baveći se nekakvim humanitarnim poslovima, preko ovog svog profesionalnog, zvaničnog, stručnog angažmana, ali bi trebalo da zna da joj ovaj zakon ne daje nikakva posebna ovlašćenja.
Još jedanput apelujemo – vi ste vladajuća većina, angažujte se da oni koji vrše vlast, u izvršnoj vlasti, u sudskoj grani vlasti, da rade svoj posao i da ga rade u interesu građana.
Pozivali smo vas i juče. Zamolili smo vas da tražite od nadležnih organa da zaštite građane Aranđelovca, jer njih ni gospođa Petrušić ovih dana ne bi mogla da zaštiti od najezde, od najgrublje agresije jedne političke partije, za koju još niko ne zna odakle se finansira, a zove se nekakva "Napredna stranka". Niko ne zna odakle se finansira.
Tražili smo od Revizora, evo opet se vraćam na Revizora, da utvrdi kako se finansiraju sve političke stranke u Srbiji, odakle pare svakoj političkoj stranci u Srbiji. Verovatno mu ne bi bio veliki problem da utvrdi kako se finansiraju stranke koje se finansiraju iz budžeta, neke verovatno i mimo budžeta. Pričao ovaj Stanko Subotić Cane o tome – o Šarićevim parama, o svojim parama, o Miškoviću i o Beku. Mnogo para se vrti oko političkih partija, nekih, naravno, a sigurno je pod najvećom sumnjom i pod najvećim pitanjem kako može da se finansira stranka koja iz budžeta Srbije ne dobija ni jedan jedini dinar? Sada, kada bi ovaj vaš revizor svoj posao radio onako kako mu piše u zakonu – mi bismo, vi biste, svi bismo i javnost Srbije bi do sada imala odgovor na to pitanje.
Iz takvih razloga, dakle, iz konkretnih primera o kojima već pola sata pričam – mi ne verujemo ni u ovu instituciju, ni u ovaj zakon, ni u iskrenu nameru vladajuće većine, ni da se bori na pravi način protiv diskriminacije. Sada opet ne govorim o onim diskriminacijama o kojima ste vi govorili, naravno, jer protiv svake diskriminacije moramo najoštrije da se borimo i da joj se suprotstavimo, ali sam ilustrovala primere koje je koleginica Trivan ovde navela i pokazala vam – da zapravo država diskriminiše građane. Država diskriminiše i invalidna lica, jer im ne dozvoljava, ne omogućava u dovoljnoj meri da se zapošljavaju, jer ne obavezuje u dovoljnoj meri da imaju pristup.
Koliko danas ustanova, evo u gradu Beogradu, da ne kažem u celoj Srbiji, ima onaj prilaz za invalidska kolica, koliko? Nažalost, nedovoljno – a nedovoljno je, čim nemaju svi. Tu moramo, a tu ne može, odnosno Poverenik može svaki dan da piše, tj. da prolazi pored neke opštine, na primer, i da u toj opštini nema onog spusta za invalidska kolica, kome će da piše – predsedniku opštine, kaže "baš me briga" i baci u korpu? Dakle, nema nadležnosti, nema mogućnosti da ga natera.
Zato, gospodo iz vladajuće većine, naterajte svoju vladu, vi ste ih birali, naterajte ih da svoj posao rade ozbiljno, svako ministarstvo. Naravno, to podrazumeva da ćete naterati i lokalne samouprave tamo gde vršite vlast i mi gde mi vršimo vlast, i sve stranke koje vrše vlast u lokalnim samoupravama – da se najoštrije bore protiv svake vrste diskriminacije. To kao stranke možemo i moramo i svojim javnim nastupima, mi jedino tako i možemo, ali je i to dovoljno od stranaka – pa ne bi moglo da se desi ono što se desilo pre nekoliko dana, pre tri dana, u Leskovcu, kada je opet Odbor Srpske napredne stranke pričao kako je romska populacija nemoralna grupacija, kako su oni to rekli, zato što se rano udaju i rano žene.
Dakle, postoji mnogo način da pokažemo i humanost i borbu protiv diskriminacije, a oni koji vrše vlast, oni koji su izvršna vlast, oni koji su sudska grana vlasti, oni su ti koji ne samo "treba", nego koji "moraju". A, vi, kao vladajuća većina, možete da ih naterate – moraju da se suprotstave i svakoj vrsti diskriminacije u društvu i da se ozbiljno pozabave borbom protiv svake korupcije i kriminala. Hvala. (Aplauz)

Hvala vama.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93? (Da)
Počećemo od gospođe Judite Popović, a preostalo je vreme dva i po minuta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nama iz LDP je zaista drago kada vidimo koliko ste ponosni što je donet Zakon o zabrani diskriminacije, pogotovo što smo dali veliki doprinos i uz našu podršku je taj zakon i izglasan, sa tesnom većinom od 127 glasova ''za''.
Jako nam je drago što je uopšte taj zakon stigao na dnevni red Skupštine, što je uopšte ova skupština raspravljala o tom zakonu. Smatramo da je to bilo izuzetno hrabro od strane vladajuće koalicije, barem od onih koji su podržali taj zakon. Međutim, očigledno da ste na više nemate hrabrosti da se taj zakon i dalje podrži u takvom obliku i da se sprovodi kako bi trebalo da se sprovodi.
Taj drugi korak je u stvari izbor Poverenika. Očigledno da tu ima problema i očigledno da tu nema političke volje. Ne ulazeći više u političke razloge i bilo koje druge razloge, mogu samo jedno da vam kažem, smatram da ničija ni biografija ne može da pokrije tu činjenicu da vi u sledećem koraku niste imali ni dovoljno snage, ni dovoljno hrabrosti da ovaj zakon podržite u celosti.

Zahvaljujem, gospođo Popović.
Reč ima gospodin Miroslav Markićević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija.