Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ono što je simptomatično, a u ovoj skupštini je postala praksa da se spoji nespojivo, pa tako danas imamo 17 predloga zakona u jednoj objedinjenoj raspravi što, recimo, za Poslaničku grupu SRS ispada četiri minuta po jednom zakonu. To nije dobro vreme da se ozbiljno razmatra bilo koji sporazum, bilo koja konvencija, a kamoli bilo koji odnos između država, pogotovo država u regionu.
Bitno je napomena da je u ovaj paket zakona umešana i životna sredina i prognoza vremena, i zagađenje naftom i zagađenje mora, i set sporazuma sa Crnom Gorom, Mađarskom, Iranom, Švajcarskom i ostali predlozi u ovom dnevnom redu. Ono što je bitno za sve ove sporazume jeste da su napisani šablonski, da se odnose svi na iste stavke, samo je promenjen naziv zemlje za koju se sporazum donosi, uloga zemlje, kada je i kako radna komisija došla do sporazuma i način na koji sporazum treba da se sprovede.
Ono što je, takođe, očigledno jeste da postoje razlike između sporazuma sa zemljama članicama EU i zemljama koje još uvek to nisu. Podsetio bih, na primer, kakav je Sporazum između Srbije i Mađarske, a kakav je Sporazum između Srbije i Crne Gore i daću vam, u prilog svoje diskusije, konkretne primere za to.
Veoma je važno da se prioritet stavlja, kada je u pitanju Mađarska, na železnički i vodeni transport, da bi se rasteretio drumski, a sa ostalim zemljama iz regiona, pošto to nije moguće geografski, takav je i sporazum. Ono što je suštinski bitno za železnički saobraćaj sa Mađarskom i za vodeni saobraćaj sa Mađarskoj, jesu razlozi koji se navode u samom Predlogu zakona, a to je analiza privrednog aspekta, saradnja između Republike Srbije i Republike Mađarske, pa se u obrazloženju kaže da je poslednjih godina uočen stalni rast u količini uvezene i izvezene robe u Republiku Mađarsku, tačnije iz Mađarske u Srbiju. U startu moramo da kažemo da ovo nije razlog donošenja Sporazuma, ako uzmemo genezu kako je ovaj sporazum uopšte nastao. Onaj ko je pisao ovo obrazloženje očigledno nije imao kvalitetne argumente zbog čega ovaj sporazum dolazi na dnevni red Skupštine.
Međutim, ako uzmemo i to da je još 2005. godine krenula realizacija ovog sporazuma, kao što piše ovde, onda je sigurno da je pozadina ovog sporazuma nešto drugo. Elem, zarad istine i javnosti u državi Srbiji, jeste da Mađarska ima velike interese u Srbiji samo da bi napravila prodor ka Rusiji i Belorusiji, da suštinski mađarski interes jeste predstavljen i u obimu uvoza u našu zemlju i izvoza iz naše zemlje i da je činjenica da je, recimo, u periodu 2009. godine u vrednosti milijardu evra uvezeno iz Mađarske u Srbiju, a nepunih 320 miliona izvezeno iz Srbije u Mađarsku, tako da ekonomska opravdanost ovog sporazuma apsolutno ne postoji.
Postoje neke druge sfere koje su bitne. Kažu – prijateljska zemlja Mađarska i navodi se primer u tome kako je Mađarska pomogla Srbiji kada je bila gasna kriza. Kad uzmemo u obzir i to koliko nam je taj gas naplaćivan i koliko je u gubitku država Srbije zbog te cene gasa, vidimo da i ta cena prijateljstva nije baš mala.
Suštinski, ono što je povezano za nas i Mađarsku jeste Koridor 10, završetak autoputa Beograd – Budimpešta na evropskom Koridoru 10, koji je najavljen za kraj ove godine, videćemo kako će se to završiti i koja je uloga mađarske strane u tome.
Ono što je bitno jeste prolaz Mađarske preko tog koridora 10 za zemlje EU, posebno za Grčku i Tursku i dalje ka Aziji. Dakle, nije baš toliki interes prijateljski odnos Mađarske prema Srbiji, pogotovo ako uzmemo i druge političke aspekte koji nisu vezani za saobraćaj, a to je priznanje Kosova itd.
Ono što je navedeno u ''trgovinskom plenumu'', koji je organizovan u Mađarskoj, jeste i informacija da je premijer rekao da planira da uloži više od 2,5 milijarde evra u realizaciju projekata Koridora 10 i da želi da iskoristi ovu priliku da pozove sve mađarske kompanije da učestvuju u njihovoj realizaciji. Gospodine ministre, mislim da je upravo drugačija politika vašeg ministarstva, da ste vi neko ko forsira domaće kompanije, ali vam se politika sa politikom premijera očigledno sada kosi.
Onda, i podatak koji je izneo predsednik Trgovinsko- industrijske komore Mađarske, Laslo Fara, ukazuje da deficit Srbije u trgovini sa Mađarskom predstavlja ozbiljan problem, jer je srpska privreda iz Mađarske uvezla prošle godine oko milijardu evra, a izvezla robe za 234 miliona evra i time je Srbija na 20 mestu po obimu spoljnotrgovinske razmene sa Mađarskom. Ovo su podaci sa srpsko-mađarskog ''biznis foruma'' iz Budimpešte.
Prošle godine izvoz iz Srbije za Mađarsku opao je 50%, a iz Mađarske u Srbiju 70%, tako da ekonomska opravdanost samog Sporazuma ne stoji u ovom obrazloženju, kao iskrena namera da je to pravi razlog za donošenje Sporazuma.
Onda imamo drugi podatak koji se nalazi u obrazloženju, a to je, da koordinisano pomažu investicije u infrastrukturu svojih železnica, terminala za intermodalni transport i luka. Sada ću se osvrnuti nakratko na političku situaciju u našoj zemlji, u kakvom je stanju ''Luka Beograd", da li je izmenjen plan detaljne regulacije za ''Luku Beograd" i kakva je uloga ovog sporazuma za ''Luku'', koja će možda biti na drugom mestu tek za deset godina.
Onda se navodi, u Razlozima za donošenje ovog predloga zakona, očuvanje životne sredine, kao i pomoć prilikom dodele dozvola za transport Ro-La i za Ro-Ro, koje se izdaju kao nagradne, a ne kao tranzitne. Ako se ne varam, to je jedina pozitivna stavka u ovom predlogu zakona, time što ćemo dobiti veći broj dozvola i što nećemo čekati duže od 30 minuta na prelazima, što je i striktno navedeno u ovom predlogu zakona.
Po podacima koje posedujemo, ima 5.500 mađarskih biltena i 26.500 tranzitnih dozvola što se tiče drumskog saobraćaja, tako da je i to jedan podatak u prilog tome da postoji već, na neki način, solidna saradnja u drumskom transportu sa Mađarskom.
Što se tiče zakona sa Švajcarskom, on je definisao neke nadležnosti koje su precizirane i u samom Predlogu Protokola, a to je ono što mi nemamo za našu stranu.
U Sporazumu između Srbije i Švajcarske, u Predlogu Protokola navodi se preambula koja važi za Švajcarsku konfederaciju, a to je, da posebnu dozvolu izdaje Savezni biro za puteve iz Berna za prevoz nedeljivih stvari i ako uslovi puta dozvoljavaju prevoz. Dakle, kod nas JP "Putevi Srbije" daju saglasnost na prevoz bilo koje vrste robe koja prelazi i gabarite i osovinsko opterećenje, a oni su se ogradili ovde i napisali "ako uslovi puta dozvoljavaju prevoz", što može da znači jasan signal da ova radna grupa nije precizirala da li će JP "Putevi Srbije" izdavati dozvole.
Podsetiću vas i na slučaj od nekih prethodnih rasprava, kada sam pomenuo zloupotrebu jedne rumunske firme "Koleman", koja je premašila sve gabarite, a našla se na našim putevima, i tražio sam od vas obaveštenje šta je sa tom firmom urađeno. Do danas nisam dobio nijedan odgovor.
Zakon između Vlade Islamske Republike Iran i Srbije, takođe, ima mešovitu komisiju, s tim što je terminologija između kabotaže i unutrašnjeg transporta precizirana u samom naslovu Protokola.
Ono što je dobro, a i što bi trebalo da bude primenjeno kod nas da dobre ideje prihvatamo mi za naša pravila, iako nam se uporište nalazi u našem zakonu o međunarodnom drumskom transportu, jeste zabrana unutrašnjeg prevoza, dakle, zabrana kabataže po svim osnovama. Nema saglasnost nijedna mešovita komisija da donosi nikakve posebne odluke za kabatažu. U našem predlogu zakona se kaže "U slučaju da ne postoji državno preduzeće ili preduzeće koje ne može da izvrši takvu vrstu prevoza, onda se odobrava kabataža". U ovom slučaju, u ovom sporazumu sa Islamskom Republikom Iran striktno postoji zabrana unutrašnjeg prevoza ili u našem terminološkom prevodu – zabrana kabataže po svim osnovama. To je ono što je trebalo i mi da primenjujemo, posebno što imamo izveštaj Privredne komore da u Srbiji postoje preduzeća za sve vrste transporta.
Takođe, u Predlogu zakona Vlade Srbije i Vlade Crne Gore ima nešto što se razlikuje između predloga zakona ovih ostalih predloga koji se nalaze na dnevnom redu, a to je, mogućnost mešovite komisije da poništi kompletan ovaj sporazum, da donosi odluke mimo ovog sporazuma, da posebnim aktom utvrđuje ko može da vozi i bez dozvole, da posebnim aktom utvrđuje da li može da izdaje dozvole i da posebnim aktom utvrđuje ko može ujedno da radi i kabotažu.
Pa kaže: "Mešovita komisija iz člana 13. stav 2." To je član koji govori o formiranju ove komisije, "sporazumno može proširiti listu prevoza iz stava 1. ovog člana". Stav 1. ovog člana kaže "teretnim vozilima čija je najveća dozvoljena masa, uključujući i prikolice, ne prelazi 6 tona ili čija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom prelazi 3,5 tone". Dakle, mešovita komisija, koliko sam ja razumeo, možda sam pogrešio, ispravite me ako grešim, ima pravo da odobri bilo kome prekoračenje i gabarita i opterećenja osovine mimo JP ''Putevi Srbije'' u ovom predlogu zakona sa Crnom Gorom.
Ako uzmemo i taj podatak da mešovitu komisiju prave članovi ministarstava i jedne i druge potpisnice Sporazuma, onda je činjenica da u saradnji sa Ministarstvom iz Crne Gore možemo raditi sve mimo ovog sporazuma, posebno što ovaj sporazum ima naglašenu preambulu koja kaže da ovaj sporazum ne može remetiti osnovne njihove druge sporazume koje su oni potpisali ili njihovo zakonodavstvo. A, sada, ovim sporazumima dajemo saglasnost mešovitoj komisiji da ujedno svuda remeti ono što je precizirano i samim sporazumom.
Ne znam koliko sam bio jasan, cilj svih ovih sporazuma i jeste da se poboljša tranzit ili transport između zemalja potpisnica ovih sporazuma, da se utvrdi broj CEMT dozvola koje će se koristiti, ali da, pri tom, mešovita komisija ni u jednom od ovih sporazuma nema sankciju koju može da snosi ukoliko bi napravila neki propust. To je ono što je osnovna zamerka svim ovim sporazumima. Nema pravni lek osim pravnog leka državnog zakonodavstva ukoliko se nešto iz ovog sporazuma ne ispoštuje, nema pravni status za mešovitu komisiju. Ima za vozače, ima za preduzeće koje vrši transport, ali za mešovitu komisiju nema.
Moram da ponovim ono što sam rekao prošli put, da je upravo politika Ministarstva iz prethodnog perioda bila pogrešna, da je ta politika napravila ogromne propuste prilikom dodela CEMT dozvola i da smo mi od Sekretarijata CEMT dozvola dobili pretnju da ćemo doživeti rumunski sindrom, zato što su uočene nepravilnosti. Te nepravilnosti se očigledno odnose na mešovite komisije i na politiku Ministarstva koje je u tom trenutku vršilo dodelu CEMT dozvola.
Podsetiću vas i to, prošli put sam dao neku dokumentaciju, kao jednu vrstu dokaza u prilog mojoj diskusiji, da postoje sudske presude u korist privatnih preduzeća koja su mogla da vrše transport nekog tereta, a država je dala, tj. Ministarstvo je dalo saglasnost inostranoj firmi, tačnije, dalo je saglasnost na kabotažu firmi koja nije iz naše zemlje. Onda je s tim u vezi nastao problem da li je prikolica naša ili iz Hrvatske, da li je vozač naš ili Hrvat itd. Suštinski, postoji sudska presuda koja zabranjuje rešenje Ministarstva o kabotaži, kao i privremena mera i nalog da se obešteti ono preduzeće koje je imalo mogućnost za transport te vrste tereta.
Zbog te prakse, moramo pomenuti da u svim ovim sporazumima imate preambulu u kojoj kažete da je dozvola neprenosiva i da je dozvola važeća za ime i prezime, za jedno preduzeće, kao i da se ne može menjati. Podsetiću vas, i to sam vam dao kao dokaz, da ste vi upravo politikom Ministarstva tražili da firme međusobno razmenjuju dozvole. Imam ovde spisak preduzeća koja su konkurisala za zamenu dozvola i to im je bilo omogućeno. Znate da ste jedan deo dozvola povukli, jedan deo ostavili kao rezervu, a da je jedan deo ostao u primeni tih CEMT dozvola i da su zemlje regiona, Nemačka, Hrvatska, Rumunija, pisale prigovore Ministarstvu da je uočeno da na carinskom prelazu postoje dozvole koje nisu u skladu sa CEMT dozvolama koje su objavljene na sajtu.
Evo jedan prilog o tome. Kaže: Molba za zamenu CEMT-a – molimo vas da nam za potrebe firme izvršite zamenu naše CEMT dozvole, njen model, E-3 S-1 za dozvolu E-4 S-1 sa firmom tom i tom. Dakle, ne mogu firme između sebe razmenjivati dozvole po našem zakonu. U ovim ugovorima vi imate stavku da je dozvola neprenosiva. Sada, ako Ministarstvo nije poštovalo ovu dozvolu kada je trebalo, kako će je poštovati u ovom sporazumu?
Mi apsolutno nismo protiv toga da postoji bolja saradnja u međunarodnom drumskom saobraćaju sa svim zemljama regiona, to je dobro. Treba da se zna ko gde vozi, ko šta vozi, treba da postoji red, ali ovakvom politikom Ministarstva omogućeno je da firme menjaju između sebe CEMT dozvole, i nije sprovedena sankcija ili vrsta sankcije koje treba Ministarstvo da sprovede prema firmi koja je napravila prekršaj, evo, daću vam primer.
Vi znate, gospodine ministre, da ste omogućili firmama koje se nalaze u registru svega tri, četiri meseca, da dobiju CEMT dozvole. To je dobro da se mlada preduzeća što pre razvijaju, ali je loše što se to kosi sa zakonom, kao što je i loše to da se neka preduzeća prijavljuju policiji da im je CEMT dozvola ukradena ili opljačkana, a onda se sa istom nađe na granici, pa onda vi imate problem kao Ministarstvo. Jer, na onoj granici ministarstvo te zemlje koje je uhvatilo tu CEMT dozvolu koja je proglašena nevažećom piše vama pismo i vama daje obaveštenje o svim firmama koje su zloupotrebile dozvole koje faktički ne postoje. Ono što nije dobro jeste što ta preduzeća ne snose sankcije, ne snose odgovornost. Po zakonu bi trebalo da ona snose odgovornost ili opomenu, ili da im se uzme ta dozvola, ili, možda, da im se prilikom sledeće raspodele ne da dozvola, ili da se sankcionišu novčano.
Neću sada da nabrajam koje su to firme, ali imate priloge kada su, recimo, evo, mogu to i da pročitam kako je to obavešteno od strane jednog preduzetnika ili privatnog preduzeća, koje je tražilo da mu se izda dozvola na osnovu toga što je njihova dozvola nestala u vozilu čiji je vlasnik prijavio krivičnom gonjenju "nn" lice koje je tu dozvolu ukralo. Onda se ta dozvola našla na hrvatskoj granici.
A Hrvati odmah pišu dopis Srbiji, pa kažu ovako: "Savezni ured za robni transport obavestio me je o falsifikovanim javnim ispravama CEMT dozvole. Radi se konkretno o dozvolama sa brojevima'', da ne nabrajam brojeve, ''dozvola'' (ta i ta) ''prikazana je kontrolorima dana'' (tog i tog) svež je datum, ''30. jun 2009, na saveznom autoputu A-6 od strane vozača prevoznika "MB Trans Frigo"; ''dozvola broj'' (taj i taj) ''prikazana je kontrolorima 16. juna 2009. godine na saveznom autoputu A-3 od strane prevoznika "Dunić d.o.o", pa naziv firme itd. itd.
Oni obaveštavaju da su dozvole zadržane, jer je utvrđeno odstupanje od originalne javne isprave. Onda kaže – ''Bavarski pokrajinski kriminalistički ured je utvrdio da se dotični obrasci u svojoj izvedbi štamparski materijal štampa greška razlikuje od autentičnog uporednog materijala.'' Prema tome, radi se o imitacijama.
Tako, recimo, imate iz Nemačke dopis, iz Hrvatske dopis, za "Pavlović LD Kompani", za "LDM Grup", za "NS Malić trans", itd, itd.
Sve su to preduzeća i spreman sam da vam dam tu dokumentaciju, mada sam vam već dao, ako ste pogledali, koja su zloupotrebila ministarstvo, tačnije, poništene dozvole ministarstva su koristili, jer su prijavili da im je ukradena.
Na koji način će se sankcionisati ovo, u prilog tome govori i podatak koji kaže da će se sankcionisati svi ovi sporazumi i odredbe ovih sporazuma u kojima se kaže da je dozvola neprenosiva.
Dakle, uvaženi ministre Mrkonjiću, moja namera nije bila da omalovažim ni Ministarstvo ni vas, nego politiku i praksu koja se mora promeniti i da se sankcionišu preduzeća poput ovog rumunskog preduzeća "Koleman" koje je vozilo za Kosovo i Metohiju bagere iz Nemačke, koji su stigli ''Lukom'' u Smederevo, da kopaju srpsku rudu u Obiliću, bez ikakvih saglasnosti JP ''Srbija putevi'' za gabarite koje je imalo. Ona je uhvaćena, (za sekund završavam) od strane kontrole preduzeća JP ''Srbija putevi'' da je prešlo gabarite, isključeno je iz saobraćaja i pobeglo za Kosovo i Metohiju. To preduzeće ne sme više da radi u Srbiji, jer je nanelo ogromnu štetu. Hvala. (Aplauz)