Zahvaljujem. Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga zakona radi stvaranja formalno-pravnih uslova za postupanje nadležnih organa po prijavama o nestanku novorođene dece iz porodilišta.
Naravno da se radi o par ekselans ljudskoj temi, etičkoj, temi, stručnoj temi, i naravno, da ništa ne počinje samo sa nama koji sedimo ovde, da kontinuitet rada parlamenta iziskuje nekada da neke nedovršene poslove iz prethodnog perioda nastavimo mi, i u tom smislu bih htela samo da vas obavestim da je neposredni povod da krenemo u ovu aktivnost u ovom sazivu bilo obraćanje Poverenika za informacije od javnog značaja, gospodina Šabića, koji mi se obratio 13.12.2008. godine, zbog toga što je obavio više razgovora sa predstavnicima roditelja nestalih beba, koji su u razgovoru izrazili veliko nezadovoljstvo zbog odsustva informacija o efektima mera za predloge mera Anketnog odbora Narodne skupštine, koji je ovaj problem tretirao 2005. godine, a o čemu se 2006. godine izjasnila ova skupština i donela Odluku o formiranju radne grupe.
Suština i tendencija rada ove radne grupe trebalo je da bude da prati sve one aktivnosti koje neće dozvoliti institut zastarelosti, sa jedne strane, i, sa druge strane, naravno, da se, pre svega, utvrdi istina.
U tom smislu, htela bih da vas obavestim da sam postupajući po našem poslovniku, a kažem, u skladu sa Odlukom Skupštine iz 2006. godine, pre svega, obratila sam se poslaničkim grupama koje su dale po jednog predstavnika za formiranje ove radne grupe, zatim sam se obratila Ministarstvu pravde, Unutrašnjih poslova i Zdravlja koji su, takođe, dali članovi ove radne grupe, i, naravno, Pravnom fakultetu u Beogradu kako bi u radnoj grupi bili i stručnjaci koji će dati svoj doprinos radu.
Pred vama je Predlog, koji, nadam se, ne treba da izaziva nikakve dileme i uverena sam, bez obzira što to nikako nije tehničko, već, kažem, i etičko i stručno, i duboko ljudsko pitanje, da ćemo se ovde svakako složiti i da ćemo svi biti za formiranje ove radne grupe. Zahvaljujem. (Aplauz)

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je poznata tema, to je gospođa Đukić-Dejanović objasnila. Tačno je da je 2005. godine veliki broj naših građana, roditelja koji smatraju da su doživeli, morao bih ipak da upotrebim reči, "ličnu i porodičnu tragediju", u to vreme su pričali o tome da postoji neka velika sumnja. Moram da kažem da su sve poslaničke grupe, u to vreme, prihvatile da se formira Anketni odbor, da se obavi razgovor sa predstavnicima, mislim, čak, da ima i Udruženje na tu temu. Bilo je dosta informacija, dosta podataka, jednostavno, očaj je ljude naterao da nam se obrate. Možda nisam baš preterao kada sam upotrebio ovu reč "očaj", ali nešto slično tome.
Ne postoji veća tragedija za oca i majku ako izgubi dete, dete umre ili pogine, ali ovo je vrlo specifično, oni čak nisu ni mogli da imaju taj do kraja izvedeni osećaj roditelja, majke i oca, zato što je neko zamenio ili ukrao dete. To je bilo stvarno šokantno, znam da je većina gledala sa nevericom, ali su neki podaci bili stvarno neumoljivi.
Narodna skupština je formirala Anketni odbor. Kažem, sve poslaničke grupe su učestvovale, sve su se uključile u to. Više sam se javio zbog ove tačke dnevnog reda, pre svega, u znak poštovanja prema našem pokojnom poslaniku dr Nedeljkoviću, koji je bio aktivan u tom odboru i maksimalno je doprineo da se što bolje sagleda taj problem.
Reći ću malo o tome da postoje neki problemi oko rada te radne grupe i zbog čega postoje. Nisu problemi vezani za članove te radne grupe, nego načelni problemi postoje. Moram da kažem, radi javnosti, i to idem redom kako je navedeno u Predlogu odluke, da su na ovu inicijativu odgovorile poslaničke grupe: LDP, DS, Poslanička grupa manjine, SRS, G17 plus, SPS, DSS, PUPS i Nove Srbije. Naravno, vi ste ovde rekli da će u Radnoj grupi biti i predstavnici Ministarstva pravde, zdravlja, unutrašnjih poslova i dva redovna profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sada moram da se osvrnem na nešto što je tačka 3) Predloga ove odluke, a to je zadatak radne grupe. Sve se ovde lepo navodi, da je Narodna skupština na sednici održanoj 14. jula 2006. godine razmatrala Izveštaj Anketnog odbora, da je Narodna skupština odlučila da treba i Narodna skupština da se uključi u jednu vrstu zakonodavne aktivnosti koja se odnosi na izmenu propisa u oblasti krivičnog prava, upravnog prava, porodičnog prava i u oblasti zdravstva.
Naravno, kada se govori u oblasti zdravstva, pre svega, misli se na porodilišta da se ne dešavaju te stvari, da se dete rodi, a roditelji dobiju uverenje ili neku potvrdu da je dete mrtvo rođeno, ili da se ne dese neke druge stvari, zamene dece itd.
Međutim, ovde se otvara jedan veliki problem, moram da kažem, on prevazilazi značaj samo ove radne grupe. Rekao bih za ovu radnu grupu da je ad hok radna grupa, da ona treba da sagleda samo ovaj problem, da neka rešenja da i da se onda uključi neko ko bi mogao da bude zvanični predlagač. Zvanični predlagač po Ustavu može da bude Vlada, može da bude predsednik Republike, mogu da budu narodni poslanici. Ne može Skupština sama sebe da predlaže, čak i odbor ne može da bude predlagač po Ustavu. Prema tome, neko bi trebalo da preuzme tu inicijativu. Smatram da taj koji treba da preuzme inicijativu jeste Vlada Republike Srbije, jer ona i najviše treba da predlaže zakone koje bi možda, na neki, trebalo da doradimo, da bi bili naši, tako da to malo pojednostavim.
Međutim, neshvatljivo mi je, zar je moguće da u našem pravnom sistemu, citiram baš ove oblasti, dakle, krivičnog prava, upravnog prava, porodičnog prava i onoga što zovemo zdravstvo, ne postoje odgovarajuće odredbe koje sprečavaju da se te stvari dešavaju i da ne postoje odredbe koje omogućavaju da se vodi neki postupak odgovornosti protiv lica koja krše propise? Meni je neshvatljivo, prosto se plašim da ne bude po onom Čerčilovom, znate, kad nešto ne želiš da rešiš napravi komisiju, radnu grupu, oni će samo nešto da rade, da se svađaju, ne mogu da se dogovore, puj-pik ne važi, te imali smo dobru nameru. Koji su rezultati? Ništa!
Razgovarao sam sa predstavnici ovog udruženja i sve stranke su razgovarale sa tim ljudima, uvažavajući njihovu situaciju. Kažem vam, u početku je bila neverica da li je moguće da se to nešto dešava – kad su ljudi su počeli da iznose neku dokumentaciju, bilo je sasvim osnova da se sumnja. Išli su toliko konkretno da pričaju čak po imenima i prezimenima, to je degutantno danas pričati; te blizanci, sad je neko, te ovo, te ono, ne želim o tome da pričam da se ne bi devalvirala ova današnja tema, da neko pogrešno ne shvati ovo što pričam. Neshvatljivo je, zar je moguće da ta oblast nije regulisana našim propisima i zar je moguće da tužilaštvo i policija i drugi nadležni državni organi, pri postojećem stanju propisa, ne poseduju tu vrstu nadležnosti u delu koje se tiče odgovornosti ako je nešto prekršeno?
Mislim da postoji nadležnost. Ne želim da devalviram temu, ali ako ništa drugo nisu mogli da nađu Canetu Žapcu, pa su mu našli zloupotrebu službenog položaja, pa verovatno su mogli i ovde da nađu neko delo.
Sa gledišta sudske prakse postoji mogućnost i da se nekim tumačenjima ovo podvede pod neku odredbu, da li krivičnog zakona, da li nekog drugog propisa, itd. Zašto? Verovatno je ova tema značajna, prevazilazi strogo usko tumačenje nekih normi. Ovo moram da kažem zbog budućeg rada Radne grupe.
Mi smo gospodina Paju Momčilova predložili da bude član ove radne grupe. Mi želimo da se uključimo u ovaj posao. Želimo da pomognemo.
Ovo nije stvar koja se tiče političkih stranaka, to je valjda svima jasno. Ovo prevazilazi sve. Čovek 30 godina traga za svojim detetom, neki 40 godina tragaju, zato što imaju sumnju nisu dobili adekvatan odgovor, moram da kažem da neki nisu dobili čak ni logički odgovor. Moram da pomenem grupu ljudi iz Niša koji su maltene inicijatori ovoga, jer stvarno kada pogledate onu dokumentaciju to na prvi pogled deluje naučno-fantastično. Ali, verovatno ima nečega povodom toga.
Ovako kako je formulisana tačka 3) ovog predloga odluke može da se protumači da će Radna grupa da učini nešto, na bazi toga ćemo mi kasnije da izmenimo ove propise, pa na bazi tih izmenjenih propisa neko će da sprovodi na radnje od pre 30, 40 godina. Tako to izgleda kada se pročita ovo.
Možete vi da klimate glavom do mile volje, ali se kaže upravo ovako – da sačini tekstove predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona u onim oblastima radi stvaranja formalno-pravnih uslova za postupanje pravosudnih i drugih nadležnih organa po prijavama roditelja koji sumnjaju, prema tome, po onim prijavama koje već postoje 30 godina.
Pazite, nešto deluje od danas za ubuduće. Ne može od danas da deluje u prošlost. Zato vraćam temu. To je u našem pravnom poretku već bilo. Ne smemo mi ovom odlukom da amnestiramo Republičko javno tužilaštvo i sva druga javna tužilaštva koja su bila nadležna da postupaju po ovome. Samo vam skrećem pažnju. Ne želim niti replike, niti bilo kakva osporavanja. Samo skrećem pažnju da, ako se upustimo u neki posao da ga radimo, onda taj posao treba da radimo ozbiljno, ne po Čerčilovim metodama – formiraj radnu grupu, posvađaće se, ništa neće biti od tog posla.
Mi imamo vrlo negativno iskustvo sa anketnim odborima, počev od prvog Anketnog odbora koji je formiran tamo, negde, u drugoj polovini 1993. godine. U ovoj zgradi, isto. Anketni odbor za ispitivanje Dafine, Jezde i stare devizne štednje. Nikad taj izveštaj nije ugledao svetlost dana. U međuvremenu je bilo još puno tih anketnih odbora. Jedva se stranke u Skupštini dogovore oko formiranja anketnog odbora, anketni odbor nešto radi, završi nešto. Nema!
Ovo je jedan od retkih slučajeva gde je Izveštaj Anketnog odbora došao na Narodnu skupštinu, Narodna skupština ga usvojila, preuzela obavezu 2006. godine. U međuvremenu se promenilo nekoliko predsednika Narodne skupštine, ne hvalim gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, daleko od toga, ali ovo ne treba izbeći. Dobro je da se i 2010. godine krene sa realizacijom onoga što je Narodna skupština odlučila 2006. godine.
Pa, naravno da će to da predloži neki poslanik iz vlasti, da je neki iz opozicije, vi koliko ste tvrdoglavi ni ovo ne biste uvrstili u dnevni red, ali ovo je obaveza predsednika Narodne skupštine i nema tu da se sad pravi neko čudo od toga.
Sad je kod nas čudo ako neko ispunjava obaveze po zakonu. Nije. To je normalno stanje. Nenormalno je stanje kad se krši zakon, a kad se poštuju propisi to je normalno stanje. Znate, mi treba da kritikujemo one koji krše, a sada smo uveli manir da hvalimo one koji poštuju zakon. Dobro, medijski posmatrano i to nije loše.
Ne izražavam niti sumnju niti bojazan, nego upozoravam da ukoliko se nešto radi to treba kvalitetno da se uradi. Izražavam i stav da u postojećem pravnom sistemu postoje i propisi, postoje i odredbe koje ovo pitanje mogu i moraju da reše. To što nadležni državni organi nisu bili aktivni, samo da vas podsetim, u tim grupama ljudi koji su sumnjali u ovo da se desilo bilo je i sudija i tužilaca i, koliko se sećam, jedan od funkcionera tog udruženja je čovek u penziji, ali nekada je radio u policiji pa je on svoja profesionalna znanja iskoristio da se prođe kroz te izvode matičnih knjiga rođenih, izveštaja porodilišta, itd.
Sada moram da vas podsetim, pošto je SRS, za razliku od drugih stranaka, u mogućnosti samo da podseća na ono što je nekada pričala, za šta se nekada zalagala. Mi se uvek zalažemo za to, i danas i sutra ćemo da se zalažemo. Ne stidimo se onoga što smo radili. Mi se ponosimo sa svim onim što smo uradili na političkoj sceni Republike Srbije, ali na neke stvari moramo da podsetimo. Kada je bio na dnevnom redu Zakon o porodičnim odnosima i kada su se prvi put u oblasti porodičnog prava ubacivale odredbe o usvajanju neke dece, nekada je bilo ograničenje kada su u pitanju bolesna deca itd, ne obično bolesno, nego, ono, ne daj bože da se ikome desi itd, mi smo tada izražavali sumnju da li te odredbe treba da stoje, tada smo nekima delovali vrlo brutalni u argumentaciji, ali smo pričali o tome da neki iz inostranstva žele da trguju ljudskim životima i organima.
Naravno, po običaju, kada SRS kaže vi se nasmejete itd. Već, kada je posle nekoliko godina izišla priča o "Žutoj kući" mnogi su zaledili svoj osmeh i ozbiljnije su shvatali na šta mi upozoravamo. Činjenica je da idemo nekoliko meseci ili nekoliko godina ispred, to je u osnovi radikalizma, korenita promena, nešto iz temelja da se promeni. I to vas treba da čudi, nas ne čudi. Navikli smo na to početno nerazumevanje.
Da ne bih širio ovu temu i nikako ne želim da devalviram Predlog odluke, da vam bude jasno, mi ćemo ovo podržati, ali upozoravamo, obaveštavamo sve buduće članove ove radne grupe da, pored toga što treba da taj posao efikasno da urade, i Narodna Skupština na adekvatan način odgovori sa promenom ovih propisa, ali i skrećemo pažnju da u postojećem pravnom sistemu postoji sasvim dovoljan broj odredbi u ovim propisima koji omogućavaju da se ovo pitanje razreši. Ako ne može da se reši ono fundamentalno pitanje koje interesuje ove građane onda može da se reši pitanje odgovornosti onih koji su, očigledno prekršili propise i pričinili svima nama štetu.
Verujte, velika je šteta kada o ovome moramo da raspravljamo. Ovo teška i bolna tema. Svako ko je roditelj shvatiće ovu situaciju. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta i 30 sekundi. Reč ima narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović.

Gospodo poslanici, pošto imamo jedinstven pretres, htela bih da vam kažem da je na Predlog ove odluke amandman podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić i kao predlagač ove odluke izjavljujem da ovaj amandman prihvatam.       
Suština amandmana je predlog da se u Poglavlju 1 umesto narodnog poslanika Milana Dimitrijevića u rad ovog tela uključi narodni poslanik Milica Vojić-Marković. Razlog su profesionalne i skupštinske obaveze, tako da nema nijednog razloga da ne prihvatimo ovaj amandman.

Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
U tom slučaju, obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijavu za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnela Poslanička grupa SRS, te prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju prijavljeni narodni poslanici
Prvi na listi govornika je narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić. Molim da se registrujete u elektronski sistem poslaničke grupe. Izvolite.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, očigledno je da je nužna revizija srpskog zakonodavstva.
Ovaj predlog odluke ukazuje i potvrđuje da se godinama ništa nije uradilo u pogledu rasvetljavanja ovih sumnjivih slučajeva, a prema građanskim inicijativama i prema prijavama nadležnim državnim organima radi se o velikom broju građana, koji sumnjaju – da su njihova deca ukradena, da se sudbina dece ne zna, da oni godinama pate i na taj način traže pomoć od državnih organa, ali državni organi u ovom slučaju nisu ništa učinili.
Revizija srpskog zakonodavstva je nužna, evo i sami potvrđujete ovim predlogom odluke da je potrebno da se menja i određeni broj odredaba Krivičnog zakonika, što znači da se Krivičnim zakonikom jedino može urediti na pravi način ova materija, kao i Zakonom o zdravstvu.
Sa roditeljima koji su dolazili u Narodnu skupštinu Republike Srbije učestvovao sam u razgovorima 2006. godine. Bilo ih je u velikom broju koji su došli pred Narodnu skupštinu i koji su tražili pomoć od narodnih poslanika svih poslaničkih grupa, pa je Skupština učestvovala, u tom delu, preko svojih nadležnih institucija, a to su odbori. Ali, pravih rezultata nije bilo i u tom slučaju, kao što vidite, ova inicijativa je sasvim prihvatljiva i treba o tome voditi računa da se samo na odgovarajući način pristupi rešavanju ovog problema, koji je za neke naše sugrađane i te kako važan.
Što se tiče ustavnih odredaba, u članu 64. Ustava Republike Srbije normirano je: ''Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.''
U stavu 2. se kaže: ''Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.'' Ova odredba Ustava obavezuje Narodnu skupštinu da donese i uredi odgovarajući propis, a po mom mišljenju jedini propis i zakon koji ovu materiju može da reguliše i da učini odgovornim one neodgovorne i one koji su se bavili kriminalom u ovoj oblasti, jeste Krivični zakonik i Zakon o zdravstvu.
Ovaj predloga odluke, kao što je rekao gospodin Krasić, sa stanovišta i po mišljenju SRS jeste prihvatljiv. Vezano za odnos zdravstva i zdravstvenih ustanova prema građanima, posebno prema deci i prema majkama, skrenuću vašu pažnju, samo utoliko, da sam dobio jedno pismo iz Južnog Banata, tačnije, preciznije u ime Južnog Banata, grupa zdravstvenih radnika iz Pančeva, koji se žale na stanje u zdravstvu u Pančevu, u bolnici, i posebno ukazuju – na ostvarivanje prava porodilja u pančevačkoj bolnici i na ostvarivanje prava iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvu.
Naime, jedna majka iz Vršca, Jelena Oliverić, zatekla se 31. decembra u Beogradu kod svojih roditelja da čeka Novu godinu. Kao hitan slučaj otpočeo je porođaj i ona nije mogla da putuje u Vršac da bi se porodila. Ona je hitno prebačena u ''Zdravstveni centar Zvezdara''. Tu se ova majka i porodila, međutim, neposredno posle izlaska iz bolnice, naravno, ''Zdravstveni centar iz Zvezdare'' uputio je račun ''Filijali u Pančevu'' i ''Filijala Pančevo'' je odbila da ovoj majci plati 56 hiljada dinara troškove porođaja u bolnici na Zvezdari.
U pismu, u kome na to ukazuju, zaposleni u zdravstvenim ustanovama u Pančevu kažu – takvih slučajeva je bilo 170 i da su porodilje i građani iz Južnobanatskog okruga su diskriminisani. Žene iz Južnobanatskog okruga nemaju pravo da traže lečenje u Beogradu. Ukazuju na neke nepravilnosti, a te nepravilnosti su veoma velike. Krive i optužuju dr Jelenu Kovačević, predsednicu Lekarske komisije i načelnicu Odeljenja za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja u ''Filijali'', kao i Smiljku Čalić.
Dakle, one su onemogućavale porodiljama da 15 kilometara od Pančeva ili iz Kovina, Bele Crkve, Vršca, Plandišta, Alibunara, Kovačice, Opova, iz Pančeva, ne mogu da ostvare svoja prava u Beogradu.
Moram da kažem da je ovo zaista neprihvatljivo. Na ovo je bilo reakcija. Verujem da će nadležni organi morati da reaguju da se ispoštuju ustavna prava, a pre svega Zakon o zdravstvenom osiguranju. Možete misliti, dame i gospodo, da građani iz Pančeva i iz ovih okolnih mesta i Južnog Banata moraju da putuju u Sremsku Kamenicu na terapiju, a da to pravo ne mogu da ostvare u Beogradu? Ti građani su, takođe, izloženi velikim troškovima, velikoj patnji i zbog toga treba pristupiti uređenja ovih prava koja su usko vezana i za ostvarivanja prava dece u zdravstvenim ustanovama, dece koja se rađaju, naravno i njihovih roditelja, a pre svega porodilja.
Nije prihvatljivo da se ovako odnosimo prema našim građanima, pogotovu, moram da skrenem pažnju, gospođo predsedavajuća, gospođo Čomić, da je Pančevo grad gde je zdravstveno stanje dece i naših građana i te kako ugroženo, odnosno najugroženije u celoj Srbiji. Zamislite, radi vaše informacije, pored onih mera koje je preduzela i Vlada i Ministarstvo za ekologiju, koje preduzima i gospodin Dulić, neko je odlučio da dodatno zagadi Pančevo i gradi, takoreći, usred grada ''asfaltnu bazu''.
U tom delu grada žive pretežno naši sugrađani Mađari i Slovaci i neprimereno je da ti ljudi moraju da dožive da njihova deca i oni ne mogu živeti kao što to žive i građani u drugim gradovima. Ali, i ministar Dulić se zauzeo pa je naložio ''Petrohemiji'' i ''Rafineriji'' da zatvore bazene sa otrovnim materijama koje zagađuju grad ponekad i po 150 puta od dozvoljenog. Međutim, ni ''Rafinerija'' ni ''Petrohemija'' ne preduzimaju nikakve mere u pogledu zaštite i zatvaranja tih bazena, i stavljanja filtera, a imam informaciju da je i ministar Dulić rekao da je Vlada izdvojila dva miliona evra za sanaciju tih filtera da se reši taj problem.
Što se tiče ovoga, napomenuo bih, tu je kolega Novanović kao ugledni advokat i veliki stručnjak, da ova oblast može isključivo dobro da se reguliše i uredi Krivičnim zakonikom i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Na kraju, neću oduzimati suviše vremena, morao bih da iskoristim priliku da skrenem pažnju da vas zamolim i da vam predložim, gospodin Novaković je predsedavao sednici pre neko veče, u sredu, u popodnevnom delu, i ta sednica je, po meni, vođena sasvim korektno od strane potpredsednika Skupštine. Učestvovali su poslanici u diskusiji, prekinut je prenos zbog utakmica. Nije moralno i nije prihvatljivo kada su završene utakmice, a da se taj prenos ne nastavi. Šta se dogodilo? Završene su utakmice, otpočinju kaubojski filmovi američki, a nastavak sednice Skupštine Srbije počinje u 01.00 čas narednog dana. Zašto to dozvoljavate? Nemojte to dozvoljavati, predsedavajući, a ujedno da skrenem pažnju i direktoru ''Televizije'', gospodinu Tijaniću.
Gospodinu Tijaniću, u vašem Informativnom programu učinite nešto da se one vremenske prognoze 30 puta dnevno ne ponavljaju, a da prostor na ''Televiziji Republike Srbije'' ne moraju samo da dobiju one ''koketuše'' koje vode ujutru onu emisiju i cerekaju se, smeju se, podsmevaju se narodu, gledaocima! Pogledajte ujutru kada u šest uključite televiziju – vremenska prognoza, prođe 15 minuta – vremenska prognoza, ceo dan, ali zato, molim vas, nema na ''Televiziji'' kakvo je stanje u poljoprivredi, nema o školstvu, nema o zdravstvu, o problemima u zdravstvu da ne govorim. Tu ima svega i svačega.

Narodni poslaniče, molim vas, da se podsetimo zajedno člana 103. i obaveze da se govori o temi koja je na dnevnom redu, sa punim razumevanjem za vaše ocene o TV programu.

Jeste, jeste. U pravu ste, ali morao sam ukazati na ovo vama kao predsedavajućem. Vaše je pravo i vaša je obaveza da vas uvažavaju. Da vas uvažava Tijanić! Tijanića ne plaća neko iz svemira, njega plaća narod i njega plaćaju gledaoci i poreski obveznici. Zbog toga sam, oprostite, ovo želeo da ukažem, jer vidim oni vas ne uvažavaju. Žalim zbog toga i tražim da vi budete uvažavani i da bude uvažavan parlament, a ne kaubojski filmovi.

Tu se slažemo, narodni poslaniče, parlament se uvažava što poštujemo Poslovnik Narodne Skupštine, član 103. i govorimo o dnevnom redu.