Dame i gospodo narodni poslanici, SRS svoj stav o Povereniku za diskriminaciju iznela je u vreme kada smo govorili o Zakonu protiv diskriminacije, koji je ovde usvojen pre nekoliko meseci. Govorio je i kolega Krasić, dobrim delom, o tome. Neću to da ponavljam, ali želim da skrenem pažnju zašto to tako mislimo i zašto smo to tako tada tvrdili, naravno i danas se ništa nije promenilo.
Najpre, imamo Ustav Republike Srbije koji garantuje svim građanima Srbije sva ljudska i manjinska prava iz korpusa ljudskih prava, koja postoje u najsavremenijim evropskim državama i demokratijama. Mislimo da je to dovoljno, naravno, u smislu da su sva ta prava, i ljudska i manjinska, na neki način regulisana određenim zakonima, ali zakonima koji su, izvinite, ozbiljniji od ovog zakona. Jer, ako imate zakon, odnosno mi imamo zakon i imaćemo nakon ove sednice i tog poverenika za diskriminaciju, a kakve su nadležnosti tog poverenika?
Mogu da kažem da ih nema. Postoje te nadležnosti u Zakonu, ali te nadležnosti ne obavezuju nikog, faktički nikog.
Naravno, navešću nekoliko primera tih tzv, kako ih zovete, nezavisnih regulatornih tela, na koji način oni rade svoj posao i koliko su zapravo uzaludan posao.
Sada, ne mislim ništa loše i niša lično protiv bilo kog imena koje ću spomenuti kroz funkciju koju obavlja, na osnovu određenih zakona.
O čemu se svojevremeno pričalo, pisalo, postigli smo vrhunac demokratije kada smo kao nezavisno regulatorno telo izabrali Savet za borbu protiv korupcije? Taj savet, odnosno Verica Barać na čelu tog saveta, počela je ozbiljno da se bavi korupcijom, počela je da proziva državne funkcionere, počela je, da, da, govorim o Savetu, gospodine Novakoviću, a kasnije ću o Agenciji.
Kada je gospođa Barać, verovatno, počela da smeta nekima iz vlasti, jer ih je puno pominjala, jer je pominjala i imena nekih ministara i drugih funkcionera, njihovu umešanost u neke afere, kada je pokušala da pokrene, odnosno da podrži gospodina Todorovića kao tada predsednika Odbora za bezbednost u raskrinkavanju afere ''Luke Beograd", pa "Večernjih novosti", i pre toga nekih, vi ste onda shvatili da vam ne treba baš toliko nezavisno regulatorno telo, pa ste onda u nekom međuvremenu doneli Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa ste onda, ne znam, ni danas ne mogu kao pravnik, pre svega, da razumem kako je i šta, i u kom je sad statusu taj savet, a sad poslove Saveta obavlja Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu opet zakona, i ovo prvo je bilo na osnovu zakona.
E, sada, kako Agencije za borbu protiv korupcije funkcioniše? Opet smo imali sve novine prepune hvalospeva o gospođi Zorani Marković, ako sam dobro zapamtila da se gospođa tako zove i, o njoj nismo lično raspravljali, niti ćemo sada, ali je obećavala najoštriju borbu protiv korupcije, neće biti povlašćenih, jedva čeka da zasuče rukave da se uhvati u koštac sa kriminalom, sa korupcijom.
Prvi ispit na kome je ta agencija pala jeste sukob interesa! Prvi ispit na kojem ste pali svi vi iz vladajuće većine, jer ista vladajuća većina je u i Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine, jeste što ste dozvolili, vi kao vlast, da Skupština Vojvodine derogira i Zakon i nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, tako što su funkcioneri koji žive na teritoriji AP Vojvodina rekli – za njih ne važi zakon, oni hoće da budu, recimo, i predsednici opština i pokrajinski poslanici ili već koje su funkcije u pitanju. I, oni su doneli nekakvu odluku, ne znam ni kako to može da se nazove, zapravo, kao pravnik znam da to uopšte ne može da se donese, da ne postoji nijedan akt kojim može da se stavi zakon van snage, osim zakona. Dakle, zakon može da stavi van snage neki zakon ili odredbe nekog zakona. I, to je očigledno prihvaćeno.
Sada, opet, tako čitamo u novinama kojem funkcioneru to jeste dozvoljeno, a kome nije, ali je to apsolutno ismevanje te značajne funkcije. Apsolutno, nesporno značajne funkcije, kao što je bila značajna i funkcija Verice Barać. Izvinjavam se što sada govorim imena, ali pošto govorim zbog javnosti i građana Srbije onda je svima sigurno bliže kada pomenem ime, nego kada pomenem Agenciju ili funkciju o kojoj je reč.
Šta imamo kada je u pitanju Državni revizor? Nije bilo spora da treba da postoji Državni revizor, da treba da postoji Zakon o Državnom revizoru. Donet je taj zakon i prošlo je, iii.. mnogo, mnogo vremena. Prekoračen je rok iz zakona dok je konačno izabran Državni revizor, pa onda, jedan dug period Državni revizor nema kancelarije, Državni revizor nema kompjuter, Državni revizor nema sa kim da radi. Uradi Državni revizor jedan delić svog posla, delić, sam je rekao ovde u parlamentu, da je svega jednu četvrtinu posla, koji je trebalo da uradi, završio. Videćemo kakva će biti sudbina i tih prekršajnih prijava koje je podneo. Najavljivao je i krivične prijave, pa ih nije podneo.
Vi ovde kao vladajuća većina, niste dozvolili da narodni poslanici raspravljaju o Izveštaju Državnog revizora. Izmislili ste onu varijantu kada narodni poslanici mogu da postavljaju pitanja predstavnicima Vlade, odnosno predsedniku i ministrima, i onda ste vi iz vladajuće većine iskoristili tu sednicu da postavite nekoliko pitanja vezanih za Izveštaj revizora, da bismo sutradan u medijima pročitali kako su narodni poslanici raspravljali o Izveštaju revizora. Što, naravno, nije tačno! Recimo, poslanici SRS su toga dana mogli samo dva puta po pet minuta da postavljaju pitanja. Da je to bilo na dnevnom redu, onda bismo imali sat i 27 ili 28 minuta da govorimo o tome.
Vi sami radite nešto suprotno od onoga što tvrdite u vreme kada donosite zakon. Kada je donošen Zakon o Revizoru, onda su se svi zaklinjali, u međuvremenu, dok revizor nije počeo da radi bar ovo što je do sada uradio, onda smo svaki dan i na svakom mestu mogli da slušamo – kada državni revizor počne konačno da radi, onda više neće biti nikakvih problema. Znaće se onda ''ko kosi, a ko vodu nosi''. Znaće se onda gde ide svaki državni dinar, odnosno svaki dinar građana Srbije, jer pare u budžetu su, zapravo, pare građana Srbije, koji po osnovama, koje jesu u skladu sa zakonom, pune taj budžet.
Međutim, kada dođe do onog konkretnog, vi tu nekako povučete ručnu, nemate više volje da se ozbiljno bavite takvim poslom. Dozvolite, mogu da sumnjam i možemo da sumnjamo, da je to zato što u nekom momentu, kada bi ta nezavisna regulatorna tela počela ozbiljno da rade da su prepreke u tome što u toku svog posla moraju da kažu gde je pogrešio jedan ministar, a gde je predsednik Vlade, koji je prekršio zakon, koji je napravio prekršaj, koji je krivično delo itd. Onda tu nema više mesta za dalji rad. To je utisak koji stiču u SRS i mi imamo taj utisak. Tvrdimo da je to tako, ali takav utisak imaju i građani Srbije.
Opet imamo problem sa Državnim revizorom. Sada treba da radi reviziju poslovanja javnih preduzeća. Opet, čovek, kuka da nema sa kim da radi. Dajte više, zaposlite koliko treba. Govorili smo o tome i kolega Krasić je posebno govorio kao predsednik Odbora za finansije. Dajte da se stvore uslovi da konačno Državni revizor ima onoliko službenika koliko on tvrdi da mu je potrebno da taj svoj posao radi. Dajte im i pristojne plate, jer, ako dobro budu radili taj posao, te plate će, kolike god da su, i te kako da se isplate.
Vi imate konsenzus za rešavanje takvih problema i u ovom parlamentu, ali vi to nećete. Bar pokazujete da nećete, da to ne želite.
Imamo slučaj Poverenika za informacije od javnog značaja, gospodina Šabića. Da li se sećate koliko je taj čovek, to je već godinama, kukao u javnosti, opet nema uslova za rad, nema prostorije, nema platu, nema mogućnost da zaposli ljude. Konačno, kada se steknu takvi neki uslovi, kada čovek počne da radi, opet isti problemi. Iz medija opet saznajemo da gospodin Rodoljub Šabić ne može da dobije informaciju ni od određenih ministara, ni ministarstava, ni javnih preduzeća itd.
Obesmišljava se potpuno funkcija na koju je on biran i nije bitno da li je to Rodoljub Šabić ili je neko ime, govorimo o Povereniku za informacije od javnog značaja.
Onda, imamo Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića i opet je nebitno kako se zove. Volela bih da nam neko od vas kaže šta je to gospodin Saša Janković uradio kao Zaštitnik građana, na koji način, koliko građana, kojeg građanina je on zaštitio, koje pravo kojeg građanina je on zaštitio. Opet ne želim da govorim o Saši Jankoviću, niti bilo šta loše za njega lično, ali, jednostavno, takve su okolnosti, takva je politička klima da vi ne dozvoljavate da senka padne na nekoga ko je deo vladajuće većine, i vladajuće koalicije i vlasti u Srbiji. Ne možete vi biti bogom dani i ne može biti bezgrešni. Nadam se da se slažete sa tim.
Imamo predsednika države koji najavljuje u nekoliko navrata ozbiljnu borbu protiv korupcije, ozbiljnu borbu protiv kriminala i onda kada Dragan Todorović, kao srpski radikal, na Odboru za odbranu i bezbednost, nakon pojavljivanja pisma Borisa Tadića koji poziva sve državne organe da krenu u borbu protiv korupcije, traži da se sazove Odbor sa takvim dnevnim redom, onda ima opstrukciju iz DS i ima zahtev i konačno razrešenje sa te funkcije. Zašto vam smeta ako neko ko nije iz vaše političke opcije hoće da vam pomogne da se borite protiv korupcije i kriminala? Izvinite, mi mislimo da to znači da vi to iskreno ne želite. Drugačije ne može da se tumači.
Ovde je bilo reči, koleginica Trivan je pričala o raznim oblicima diskriminacije, ne želim da izazivam repliku, ali samo da podsetim šta smo to danas ovde čuli, zbog kojih je bilo neophodno da se donese ovaj zakon, pa onda da se bira Poverenik za diskriminaciju. Onda je koleginica pričala o diskriminaciji prilikom zapošljavanja, diskriminaciji zaposlenih, diskriminaciji žena, diskriminaciji starih ljudi, diskriminaciji ljudi u ruralnom području.
Izvinite, šta može Poverenik kojeg ćete da izaberete da uradi kada su u pitanju ove diskriminacije? Sve ovo što je nabrojala koleginica Jelena Trivan jeste diskriminacija države prema ovim grupacijama.
Evo kako. Objasniću vam. Ako postoji diskriminacije protiv zaposlenih ili prilikom zapošljavanja, a postoji, u smislu, kada dođete da se zaposlite da vas pitaju – koliko imate godine, da li ste udati ako je u pitanju žena, da li imate svoje vozilo, ono što nema veze sa onim što je vezano za radno mesto i poslove koje treba da obavljate.
Ovde smo pre nekoliko dana čuli da su u jednom ministarstvu u okviru smanjenja republičke administracije otkaze dobile tri ili četiri trudnice. Ili, ako znamo da je u lokalnim samoupravama i državnoj administraciji u okviru primene ovog zakona koji ste doneli, o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u celoj Srbiji prisutno da otkaze dobijaju ljudi koji ne pripadaju partijama koje su na vlasti u nekoj opštini ili ne pripadaju partijama koje vrše republičku vlast.
Ti ljudi dobijaju otkaze, a istog dana ili dan ranije, imate koliko god hoćete takvih primera, zapošljavaju se ljudi koji su partijski, koji partijski pripadaju onima koji vrše vlast, ali ih primaju, ako je zakon rekao, na određeno vreme, odnosno ugovorom, da bi ih kasnije preveli u stalni radni odnos. To jeste svojevrsna diskriminacija. Nažalost, ovaj vaš poverenik tu ne može ništa da uradi. Ovo je nadležnost Zakona o radu. Ovo je nadležnost ministarstva koje je resorno nadležno za primenu Zakona o radu i ovo je, pre svega i najviše od svega, nadležnost određenih sudova.
Kada je u pitanju diskriminacija, kako reče koleginica, prema starim licima, pa, nema veće diskriminacije nego ovo što ste obmanuli penzionere pre dve godine i što se ne držite obećanja da penzionerima usklađujete penzije onako kako ste im obećali. To je najveća diskriminacija. Da li može gospođa Nevena Petrušić, kada je izaberete, da se bori protiv takve diskriminacije? Ne može. Nema nadležnosti i ne može i niko je neće ni pitati za tako nešto.
Govorila je koleginica o diskriminaciji žena u okviru porodica, dece, takođe. Da li može gospođa Nevena Petrušić, makar bila 50 puta bolja od onoga što ste je vi ishvalili, nešto da uradi protiv te i takve diskriminacije? Ne može. Slažete se, ne može. Ko može? Nadležni državni organi. Nadležni državni organi su u ovom slučaju Centar za socijalni rad kao deo Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, sudovi, tužilaštva, MUP. Ti organi moraju da rade svoj posao i onda nećemo imati potrebu za ovim poverenikom.
Sve ovo govorim da bih vam objasnila zbog čega smo bili i protiv ovog zakona i protiv postavljenja ovog poverenika. Dakle, ne daj bože da nismo protiv diskriminacije svake vrste i da nismo za zaštitu svakog ko je diskriminisan po bilo kom osnovu. Apsolutno jesmo, ali smo mislimo da način nije dobar i da nije dovoljno iskreno to što vi takvu diskriminaciju, odnosno zaštitu protiv takve diskriminacije pokušavate da sakrivate nekakvim kvazidemokratskim institucijama ili demokratskim, ako tako hoćete, umesto da se insistira da nadležni organi rade svoj posao.
Zaštita ljudi u ruralnom području koji su, kako reče koleginica, diskriminisani, opet, ako postoji diskriminacija, onda je to diskriminacija od strane države i od strane lokalnih samouprava. Kako ti ljudi u ruralnim područjima mogu biti diskriminisani u odnosu na urbana područja? Tako što nemaju asfaltirane puteve. Da li će to Nevena Petrušić da uradi? Ne može. Zato što nemaju vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu, telefonske linije, dostupne mobilne telefone, kablovske televizije. Sve to jeste svojevrsna diskriminacija i strašno je da građani svakog našeg sela nemaju isto što imaju u gradu, ali nemaju, ali Poverenik ne može to da im omogući. To može država. To može ministarstvo koje ima pare, koje drži NIP, to može lokalna samouprava, a ovaj poverenik može samo da konstatuje i pitanje je da li bi to i prihvatila gospođa Petrušić kao diskriminaciju ljudi koji žive u ruralnim, odnosno seoskim sredinama.
Slažem se sa gospođom Trivan da to jeste diskriminacija i jeste obaveza države da reši i taj problem takve diskriminacije.
SRS je protiv diskriminacije u ovom društvu i u ovoj državi, protiv diskriminacije svake vrste. SRS se zalaže da nadležni državni organi rade svoj posao samostalno, nezavisno bez, političkih pritisaka, bez partijskih pritisaka, da MUP radi svoj posao, tužilaštva da rade svoj posao, da sudovi rade svoj posao i da jedinice lokalne samouprave budu servisi građana, da predstavnici ministarstava rade svoj posao onako kako im zakon propisuje, čak i loši zakoni a mnogo je, prema mišljenju SRS, loših zakona ali, kakav god je, zakon je da se primenjuje i to da se primenjuje jednako za svakog i da su svi isti pred zakonom. E, kada bismo to postigli onda bi Srbija bila pravna država, onda bi bile ili zanemarljive ili ne bi postojale te diskriminacije protiv kojih pokušavate da se borite na pogrešan način, zato što vi izborom Poverenika za diskriminaciju abolirate neke druge organe koje sam spominjala, nadležne državne organe koji su jedini pozvani.
Dakle, ne možete vi da imate neki organ koji ima nekakva ovlašćenja ako nema sankcije. To jednostavno ne znači ništa. Znate dobro i dok nije donet ovaj zakon o Agenciji za borbi protiv korupcije, videćemo, pominjala sam ga na početku, kako će se on, u suštini, primenjivati sad kad se objave podaci te agencije, itd, ali smo videli dok je bio Savet koga obavezuju te ''no, no'' primedbe, nekakve javne ili tajne opomene, koga to obavezuje. Onaj koga to obavezuje ima toliko morala da nikada sebi neće dozvoliti da dođe pod takvu normu da mu bude izrečena nekakva mera ili neka opomena.
Govorili ste o tome kako je mišljenje nevladinih organizacija i ovom kandidatu i o nekim drugim kandidatima koji su bili na prethodnoj sednici. To je sa aspekta SRS pogrešan stav. Zašto bismo vodili računa o tome šta nevladine organizacije misle o nekom koga bira Skupština. Naravno, uopšte kada se spominju nevladine organizacije svakog građanina Srbije asocira na Sonju Biserko, Natašu Kandić i te omražene likove u Srbiji, ali čak i da su u pitanju neke druge nevladine organizacije više ne znam koje su to. Sada bih rekla humanitarne, pa se, onda, setim Katarine Rebrače. Jednostavno i to je dokaz, i te nevladine organizacije koje su i te kako vladine, ali ne Vlade Republike Srbije. U odnosu na Vladu Republike Srbije jesu nevladine, ali su i te kako vladine u odnosu na neke druge vlade koje ne misle baš dobro građanima Srbije. Zato, što se nas srpskih radikala tiče, nije vam neki argument to koliko nevladinih organizacija podržava ili ne podržava ovaj predlog.
Primetili ste da o kandidatu gospođi Neveni Petrušić nisam govorila, kolega Krasić je rekao nekoliko rečenica i to više kao o koleginici iz studentskih dana, ali zašto? Zato što mi retko govorimo o imenu i prezimenu kada je u pitanju neki predlog, osim ako je u pitanju neki drastično loš izbor vladajuće većine onda iznesemo argumente zbog čega je to tako loše, ako nije takav slučaj onda uglavnom ne govorimo o imenu i prezimenu koje je predloženo jer to nama nije ni bitno, to je vaša stvar, vas koji ste vlast, koji ste vladajuća većina. Vi predlažete, vi birate. Baš vas briga šta mi mislimo o tome, je l' tako? Tako je. Pa, i ako vas je i briga, izvolite, birajte sami, preuzmite odgovornost, u svakom slučaju.
Zašto još ne želimo da govorimo konkretno o tim predlozima? Zato što je za nas neprihvatljivo da vi i za ovog sada poverenika i sve ove poverenike, revizora, itd, koje sam pominjala u toku svoje rasprave, stalno tvrdite, ne znamo zašto, da su to ljudi koji ne pripadaju nijednoj stranci, koji nisu stranački opredeljeni. To jednostavno nije tačno. Ne vidimo zbog čega se vi toga stidite. Da li je Nevena Petrušić formalno član DS, G17, SPS, koje sad sve u vlasti, možda nije, možda jeste. Ali, da nije politički opredeljena i da to jasno ne pokazuje, kao neka od političkih stranaka koje su na vlasti, to je nemoguće.
Mi vama to ne zameramo, zameramo vam zašto nas obmanjujete, zašto obmanjujete javnost da se radi o nekome ko je nestranačka ličnost. To vam zameramo. A ne zameram vam ako ste vlast da kažete – da, Nevena Petrušić je, sve ovo, divna, krasna, sve ono što ste pričali o njoj, i uz to je član DS. Zašto se toga stidite? Zašto na taj način omalovažavate ljude koji se bave politikom i koji se opredeljuju stranački? Zašto neko treba da se stidi da kaže– ja sam odličan stručnjak, imam radno iskustvo, imam stručno iskustvo, imam iza sebe takav i takav rad, ali sam član te i te stranke? Zašto neko treba da se stidi toga i da mu to bude smetnja da bude izabran za neko regulatorno nezavisno telo?
Ako neko primenjuje zakon i ako zaista radi striktno po zakonu onda nikom normalnom neće smetati zašto pripada ovoj ili onoj stranci, ali nam smeta licemerstvo. Na tome ne insistiramo samo sada, kada god ste govorili o nekom regulatornom telu, o nekom povereniku, o nekoj agenciji i tvrdili nam da to nema veze sa strankama, uvek smo vam govorili da to nije tačno.
Ne znam, kako se ne desi za sve ove godine, za ovih deset godina, koliko birate te nestranačke ličnosti, kako vam se ne desi da izaberete nekog simpatizera SRS? Verujte, imamo i pametnih i stručnih i obrazovanih, koji nisu članovi, kao što Nevena Petrušić nije član DS. Znate, neće niko da ulazi u evidenciju članstva i da proverava da li je ova gospođa član nekih od stranaka koje su na vlasti ili nije, ali ne treba ni da krijete tu činjenicu.
Još samo dve stvari. Član 28. ovog zakona kaže da Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju niti profesionalnu delatnost. Pitanje na koje očekujem odgovor, ako ga znate, naravno, da li će gospođa Nevena Petrušić i dalje biti dekan na Niškom pravnom fakultetu? Znam da nema pravo.
Ako se neko bavio toliko godina, decenija, profesionalno naučnim radom, univerzitetski profesor, dekan fakulteta, interesantno bi bilo kada bismo to od gospođe Petrušić mogli da čujemo šta je to motiv da se odrekne takvog svog profesionalnog angažmana, naučnog rada, rada naučnika, profesor na univerzitetu je naučnik, da se odrekne toga a da se bavi ovim poslom koji, nažalost, u suštini ne znači ništa?
To, što je gospođa Petrušić radila volonterski u tom "SOS kanalu" itd, ona ništa više od toga neće moći da uradi ni sada, kao neko koga će na ovu funkciju, na ovo mesto, postaviti Narodna skupština, nema više drugih nadležnosti. Isto, kada se neko požali da kaže da mu je povređeno neko pravo, da je diskriminisan, onda će gospođa Petrušić da mu citira član 41. evo sada ga ja citiram, ovog zakona, kaže – svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu.
Da li je moguće da će neko ko je doktor pravnih nauka da se bavi tim i da se odriče svoje karijere da bi nekom, kome je diskriminatorskim postupkom povređeno pravo, rekla – možeš da podneseš tužbu, zato što ti je povređeno pravo? Malo nelogično, morate da priznate. Naravno, gospođa Petrušić ima pravo da bira.
Ali, sada ja pitam vas – vi ćete da birate, takođe, nesporno, vaše pravo. Mi nećemo glasati, kolege, tako da odmah raščistimo to.
Šta vas pitam – ovo je drugi pokušaj da se bira Poverenik? Danas smo čuli sve najlepše i mnogo pozitivnih stvari o gospođi Neveni Petrušić. Pitanje, zašto, a imali smo jedan propao pokušaj izbora Poverenika, odnosno kako je moguće…
(Uzvici: Nismo!)
Nismo?! Ovo je izbor Poverenika? A, nije bio na Odboru, pa propao pokušaj? Predlog, naravno. Imali ste jedan predlog koji nije prošao.
Pa, nemojte sada da obmanjujete javnost, jer je to bilo na Odboru, koleginice Čomić, nije bilo u ovoj sali. Nije bilo u direktnom prenosu, pa građani ne znaju.
Dakle, dobro, vi ćete da replicirate, pa ćete da kažete – nije sporno. Evo, ipak pitam, pošto je rok za izbor Poverenika bio 1. mart, rok je prošao a bio je na Odboru za ustavna pitanja, je li tako – tako je, zašto tada niste, odnosno gde vam se krila gospođa Nevena Petrušić tada, i zašto tada niste izišli sa tako idealnim predlogom? Tako ste je danas opisali i uopšte neću da dovodim u pitanje ništa od toga što ste rekli za gospođu Petrušić. Ako je zaista sve tako, onda prvo pitanje za vas je – gde vam se krila do tada, kako je tada niste predložili?
Pitanje za nju, javno je pitam – da li misli da je dobro da svoju karijeru naučnika, profesora Univerziteta, dekana, zameni ovim poslom koji, tvrdimo, nema nikakvu funkciju, nema nikakvu svrhu? Dakle, verujemo mi da je gospođa Petrušić borac protiv diskriminacije. To je pokazala baveći se nekakvim humanitarnim poslovima, preko ovog svog profesionalnog, zvaničnog, stručnog angažmana, ali bi trebalo da zna da joj ovaj zakon ne daje nikakva posebna ovlašćenja.
Još jedanput apelujemo – vi ste vladajuća većina, angažujte se da oni koji vrše vlast, u izvršnoj vlasti, u sudskoj grani vlasti, da rade svoj posao i da ga rade u interesu građana.
Pozivali smo vas i juče. Zamolili smo vas da tražite od nadležnih organa da zaštite građane Aranđelovca, jer njih ni gospođa Petrušić ovih dana ne bi mogla da zaštiti od najezde, od najgrublje agresije jedne političke partije, za koju još niko ne zna odakle se finansira, a zove se nekakva "Napredna stranka". Niko ne zna odakle se finansira.
Tražili smo od Revizora, evo opet se vraćam na Revizora, da utvrdi kako se finansiraju sve političke stranke u Srbiji, odakle pare svakoj političkoj stranci u Srbiji. Verovatno mu ne bi bio veliki problem da utvrdi kako se finansiraju stranke koje se finansiraju iz budžeta, neke verovatno i mimo budžeta. Pričao ovaj Stanko Subotić Cane o tome – o Šarićevim parama, o svojim parama, o Miškoviću i o Beku. Mnogo para se vrti oko političkih partija, nekih, naravno, a sigurno je pod najvećom sumnjom i pod najvećim pitanjem kako može da se finansira stranka koja iz budžeta Srbije ne dobija ni jedan jedini dinar? Sada, kada bi ovaj vaš revizor svoj posao radio onako kako mu piše u zakonu – mi bismo, vi biste, svi bismo i javnost Srbije bi do sada imala odgovor na to pitanje.
Iz takvih razloga, dakle, iz konkretnih primera o kojima već pola sata pričam – mi ne verujemo ni u ovu instituciju, ni u ovaj zakon, ni u iskrenu nameru vladajuće većine, ni da se bori na pravi način protiv diskriminacije. Sada opet ne govorim o onim diskriminacijama o kojima ste vi govorili, naravno, jer protiv svake diskriminacije moramo najoštrije da se borimo i da joj se suprotstavimo, ali sam ilustrovala primere koje je koleginica Trivan ovde navela i pokazala vam – da zapravo država diskriminiše građane. Država diskriminiše i invalidna lica, jer im ne dozvoljava, ne omogućava u dovoljnoj meri da se zapošljavaju, jer ne obavezuje u dovoljnoj meri da imaju pristup.
Koliko danas ustanova, evo u gradu Beogradu, da ne kažem u celoj Srbiji, ima onaj prilaz za invalidska kolica, koliko? Nažalost, nedovoljno – a nedovoljno je, čim nemaju svi. Tu moramo, a tu ne može, odnosno Poverenik može svaki dan da piše, tj. da prolazi pored neke opštine, na primer, i da u toj opštini nema onog spusta za invalidska kolica, kome će da piše – predsedniku opštine, kaže "baš me briga" i baci u korpu? Dakle, nema nadležnosti, nema mogućnosti da ga natera.
Zato, gospodo iz vladajuće većine, naterajte svoju vladu, vi ste ih birali, naterajte ih da svoj posao rade ozbiljno, svako ministarstvo. Naravno, to podrazumeva da ćete naterati i lokalne samouprave tamo gde vršite vlast i mi gde mi vršimo vlast, i sve stranke koje vrše vlast u lokalnim samoupravama – da se najoštrije bore protiv svake vrste diskriminacije. To kao stranke možemo i moramo i svojim javnim nastupima, mi jedino tako i možemo, ali je i to dovoljno od stranaka – pa ne bi moglo da se desi ono što se desilo pre nekoliko dana, pre tri dana, u Leskovcu, kada je opet Odbor Srpske napredne stranke pričao kako je romska populacija nemoralna grupacija, kako su oni to rekli, zato što se rano udaju i rano žene.
Dakle, postoji mnogo način da pokažemo i humanost i borbu protiv diskriminacije, a oni koji vrše vlast, oni koji su izvršna vlast, oni koji su sudska grana vlasti, oni su ti koji ne samo "treba", nego koji "moraju". A, vi, kao vladajuća većina, možete da ih naterate – moraju da se suprotstave i svakoj vrsti diskriminacije u društvu i da se ozbiljno pozabave borbom protiv svake korupcije i kriminala. Hvala. (Aplauz)

Hvala vama.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93? (Da)
Počećemo od gospođe Judite Popović, a preostalo je vreme dva i po minuta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nama iz LDP je zaista drago kada vidimo koliko ste ponosni što je donet Zakon o zabrani diskriminacije, pogotovo što smo dali veliki doprinos i uz našu podršku je taj zakon i izglasan, sa tesnom većinom od 127 glasova ''za''.
Jako nam je drago što je uopšte taj zakon stigao na dnevni red Skupštine, što je uopšte ova skupština raspravljala o tom zakonu. Smatramo da je to bilo izuzetno hrabro od strane vladajuće koalicije, barem od onih koji su podržali taj zakon. Međutim, očigledno da ste na više nemate hrabrosti da se taj zakon i dalje podrži u takvom obliku i da se sprovodi kako bi trebalo da se sprovodi.
Taj drugi korak je u stvari izbor Poverenika. Očigledno da tu ima problema i očigledno da tu nema političke volje. Ne ulazeći više u političke razloge i bilo koje druge razloge, mogu samo jedno da vam kažem, smatram da ničija ni biografija ne može da pokrije tu činjenicu da vi u sledećem koraku niste imali ni dovoljno snage, ni dovoljno hrabrosti da ovaj zakon podržite u celosti.

Zahvaljujem, gospođo Popović.
Reč ima gospodin Miroslav Markićević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija.

Poštovani gospodine potpredsedniče, ja sam potpredsednik poslaničke grupe, nije ni bitno.
U polušali i u poluzbilji da kažem da što se tiče ove diskriminacije, otprilike, da smo mi od nekih poslanika diskriminisani, neki mogu da govore sa govornice, neki ne, ali dobro, ''nije greda'', što kaže narod, nije ništa strašno.
Zapravo, želim u ovom preostalom vremenu, smatrajući da je to važno za građane Srbije koji gledaju ovaj prenos, kažem nekoliko reči, tako da postajem sve uvereniji da je bilo potrebno ovo što sam rekao, da ovo nisu samo formalne stvari koje sam rekao, tako da sad kažem građanima otvoreno da mislim da se ovde trgovina izjalovila, pošto je ovo otprilike politički interes i stranački. Da je bilo obećano LDP ovo mesto, pa pošto je LDP i nevladine organizacije predložile kandidata koji formalno-pravno ne ispunjava uslove, e, onda smo došli gde smo došli.
Upravo, zbog toga sam govorio da je trebalo da se stvore uslovi, da se stvori klima da kod ovakvih funkcija gde se bira ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti'', dakle, Predlog same odluke vrši diskriminaciju. Mi ne biramo ''poverenika'' nego ''poverenicu''. Prema tome, Predlog odluke trebalo je da glasi – Predlog odluke o izboru ''poverenika'' ili ''poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti. Iz tog razloga, ako su kod gospodina Miletića bili neki formalno-pravni razlozi, da li ima deset godina ili nema, onda su i ovo formalno-pravni razlozi.
Zato sam vas zamolio da povučete ovo, da se izvrši neka shodno ograničavajuća, po Poslovniku, kako kaže gospodin Milivojević, što je, naravno, diskriminacija, on i priznaje zašto je Poslovnik ograničavajući, neka kažu svi poslanici i poslaničke grupe šta misle, da ga povučete i da se onda iduće sedmice, isto po hitnom postupku, stvori atmosfera da se za ovakvu funkciju stvore uslovi, i politički, i ljudski i poslovnički, da svi glasaju. I, onda, da damo poruku građanima da ovo neće biti jedna od more funkcija i nekih agencija, koje smo ovde izabrali kako smo izabrali, neko glasao, neko nije, nego da građani zaista od toga imaju neke koristi.
Jer, smatram da sve zakone koje ovde donosimo ne donosimo valjda samo zato, gospođo Popović, što je to neko tražio iz Evrope, nego zbog nas samih, zbog građana Srbije. Tačno je, kako vi kažete, da je uslov za skidanje viza bio i donošenje Zakona o zabrani diskriminacije. Da je bar samo taj zakon. Uslovi su i mnogi zakoni koji nisu na interesu građana. Ovo su očigledno u interesu građana. EU je, zašto to da ne kažemo, ispoštovala svoje obećanje i skinula vize građanima. A, šta smo mi uradili? Šta je uradila Vlada Republike Srbije? Da li vi, gospođo Popović, znate? Verujte, ne treba ovo da vam bude razlog za repliku, dobronamerno vam kažem.
Procenat građana koji putuje u Evropu pre skidanja viza i sada kada su skinute vize jeste isti. Šta to govori? Dakle, EU makar po tom osnovu više ne diskriminiše građane Srbije, dozvoljava im da slobodno putuju, ali ih diskriminiše Vlada Republike Srbije svojim lošim radom, niskim standardom građana Srbije. Oni nemaju novac da putuju. Šta ima koristi 90% građana Srbije što su skinute vize? Kakve oni koristi imaju od toga, na papiru, kad nemaju novac da putuju? Nemaju novac da se prehrane.
Još nešto, žao mi je gospođa Čomić nije ovde. Prihvatam pohvale koje je uputila na račun Nove Srbije. Znate, mi smo doneli neke zakone o ravnopravnosti polova, odnosno o ''ravnomernoj zastupljenosti polova u javnim poslovima'', to se tako zove, a čitaj – žena. Onda se ovde usaglasimo svi da je jedno Nova Srbija koja je puna, hvala Bogu, lepih i pametnih žena, što želim i drugim strankama, ispoštovala to i ima 33,33% žena, odnosno manje zastupljenog pola. Zašto to nisu uradile druge stranke? Zašto to nije uradila Vlada Republike Srbije? I, da onda budemo uverljiviji i dokažemo građanima da mi ne glasamo more zakona ovde zato što je to neko tražio od nas, nego zato što će to biti dobro za građane Srbije?
Prema tome, predlažem DS kao vođi evropskog puta, u ponedeljak je Administrativni odbor, sutra mogu da zakažu Glavni odbor i da, da tako kažem, molim vas da me shvatite pravilno, višak kolega u svom poslaničkom klubu pošalje na neke druge funkcije, a manjak koleginica stavi u poslaničku grupu, kao što je to uradila Nova Srbija. I, da tako dokažu da zaista iskreno zastupaju i misle ono o čemu nama ovde propovedaju i kakve zakone i ovakvu odluku predlažu.
Dakle, šta je problem? Uradite to, gospodo, dokažite i onda će građani više da vam veruju. Onda će možda i više građana da bude za brži put i ulazak u EU. Dakle, osnovni je problem što se 80% građana Srbije izjašnjava u svim anketama za EU, za ulazak u EU, za evropske vrednosti, ali što ne veruje glavnim promoterima, ekskluzivnim, samozvanim, evropskih vrednosti, zato što to očigledno iskreno ne zastupaju. Evo vam prilika, gospodo iz DS, u ponedeljak je Administrativni odbor, ja ću da se javim kao član Administrativnog odbora da tražim dopunu dnevnog reda, vi samo dajte spisak žena koje vam fale po broju u vašem poslaničkom klubu i dokažite da ste na evropskom putu. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Markićeviću. Izvinjavam se još jedanput, naravno da znam da ste vi zamenik predsednika poslaničke grupe. Reč ima gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, ovlašćeni predstavnik SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine utvrdio je Predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 28. Zakona o zabrani diskriminacije i na osnovu člana 183. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
U obrazloženju predlagača se, između ostalog, navodi – Odbor za ustavna pitanja, na sednici održanoj 30. marta 2010. godine, razmotrio je predlog kandidata Gorana Miletića i profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Nakon razmatranja biografija i obavljenih razgovara sa predloženim kandidatima odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese odluku o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po hitnom postupku, u skladu sa članom 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je predviđeno da se u toku sednice Narodne skupštine, izuzetno, može po hitnom postupku na dnevni red sednice staviti predlog za izbor funkcionera na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača.
Donošenjem ove odluke obezbeđuju se uslovi za početak rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalnog državnog organa u čijem je delokrugu rada zaštita građana od svih oblika diskriminacije.
Mislim da bi trebalo malo reda u ovu skupštinu da se uvede, gospodine Novakoviću, jer jeste kraj radnog vremena, ali treba malo poštovanja i dostojanstva ove skupštine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samo formalno nije ovlašćen da kontroliše Narodnu skupštinu, Vladu, sudove i tužilaštva, ali ako kontroliše državnu upravu, ona nije nešto samostalno, izvan Vlade, jer Vlada pokriva sve to. Poverenik za ravnopravnost je, u suštini, državni organ, ali je, sa gledišta odluke koje on donosi i značaja njegovih odluka, vrlo važan paradržavni organ u tom smislu. U organizacionom smislu, kao ustavna kategorija jeste državni organ, ali se bavi pitanjima zaštite ravnopravnosti.
Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije bira se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, od člana 28. do člana 40. Postupak izbora Poverenika smo već čuli, znači, bira ga Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: prvo, da je diplomirani pravnik; drugo, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava i treće, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
SRS smatra da je ovaj predlog zakona trebalo još pre šest meseci da dođe u ovaj uvaženi dom, jer po članu 63. Predloga zakona o zaštiti od diskriminacije i članu 61, ovi članovi zakona trebalo je da stupe na snagu još pre dva meseca, odnosno 1. marta 2010. godine. Znači, već u startu kasni.
Takođe, SRS se zalaže za ravnopravnost na svim nivoima i bori se protiv diskriminacije. SRS se bori protiv diskriminacije na svim nivoima i Zakon o zabrani diskriminacije, koji je usvojen u ovom uvaženom domu 2009. godine, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, po drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
SRS smatra da se ovaj zakon o diskriminaciji selektivno sprovodi po raznim osnovama. Doneti su zakoni i propisi koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola, rodnog identiteta, invaliditeta. Međutim, ono što nas prosto opterećuje, to je i razlog zbog čestih ovih problema koje imamo u zemlji sa nasiljem, a to je što se vrši diskriminacija osoba po zdravstvenom stanju. S jedne strane, mediji, i štampani i pisani, puni su raznih obaveštenja i informacija o tome kako se pomaže osobama sa invaliditetom, to je u redu i to treba da se radi, osobama sa genetskim osobenostima, međutim, ni u novinama, a nema ni zakonskih rešenja koja pomažu osobama obolelim. Naročito nema ovde nikakvih principa, niti prevencije psihičkog stanja mladih. Zbog toga se plašimo da će u vreme ove ekonomske krize, nemaštine, siromaštva i sve većeg nasilja deca biti zapostavljena i da će porast kriminala biti na sve većem nivou. Zato se zalažemo da se i ova grupa stanovništva, dakle, osobe koje imaju zdravstvene probleme, reguliše u okviru nekog zakona, a ne da budu diskriminisane.
Gospođu Nevenu Petrušić sam upoznala kao predsednik Odbora za rodnu ravnopravnost, učestvovala je u radu dva okrugla stola Odbora za rodnu ravnopravnost, kada se razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti. O njenoj stručnosti ne mogu da govorim. Smatram da je njena biografija pravična i istinita, ali mogu da kažem da je ona jedan veliki profesionalac i da se, u okviru ove diskusije povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veoma dobro uključila i zauzela, tako da je posledica toga i donošenje ovog jednog od krovnih zakona protiv diskriminacije, znači, Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Bila su dva okrugla stola, jedan je bio u Nišu, drugi je bio u Beogradu, a na jednom okruglom stolu u Beogradu bio je i gospodin Saša Janković, Zaštitnik prava građana, čovek koji se bavi svim ljudskim pravima i u okviru tih ljudskih prava su i antidiskriminacioni zakoni. Ono što je on tom prilikom rekao je veoma interesantno. On je ukazao na postojanje diskriminacije pri samom sprovođenju Zakona o zaštitniku građana, kojim je propisana obaveza postojanja pet Zamenika zaštitnika za pet ključnih oblasti, a izabrana su samo četiri, tako da Zamenik zaštitnika građana za ravnopravnost polova pokriva i oblast osoba sa invaliditetom.
Takođe, ukazao je na postojanje izvesnih manjkavosti u ovom predlogu zakona o diskriminaciji i izostavljanje nekih normi koje bi na bolji način ukazale da se ovaj zakon implementira u ovoj našoj sredini.
SRS smatra, kao jednu spornu tačku, a to je da predlog poverenika ne mora da bude iz oblasti nevladinih organizacija i da gospođi koja je predložena nije to manjak, jer ona iza sebe ima sto nevladinih organizacija i desetak institucionalnih organizacija. Znači, ako bi imala 150, to nije neki plus da bi ona bila izabrana za Poverenika za ravnopravnost.
SRS posebno insistira na načelu profesionalnosti, objektivnosti, samostalnosti i nezavisnosti. Nismo sigurni da li će ona ove uslove uspeti da realizuje, jer, kao što smo videli, ona neće biti u svom radu potpuno samostalna.
Dakle, ljudi koji moraju ove zakone da sprovedu moraju biti samostalni i nezavisni i to je garancija da postoji volja da se zakoni implementiraju u društvu. Važno da ovaj zakon ne krši ljudska prava i da Poverenik radi pravično i moralno.
Srpska radikalna stranka se nada da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne bude zloupotrebljen u čisto političke svrhe.
Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je protiv diskriminacije političkih stranaka u odnosu na nevladine organizacije i smatramo da nije neophodno da neka osoba bude iz nevladine organizacije, kako bi bila stručna, moralna i kako ne bi politizovala ovu stvar.
Mi nemamo ništa protiv gospođe Nevene Petrušić, ali mi nismo ovlašćeni kao opozicija i principijelno da glasamo za ovaj predlog. Mi nemamo obavezu kao opozicija da se izjašnjavamo po ovom pitanju i smatramo da o ovome treba da odluči vladajuća koalicija koja ima 126, nadamo, se glasova.
Diskriminacija, kažem, samo jedan segment ljudskih prava, ali nema efikasnost, jer zavisi od ovih drugih zakona, koji su iznad nje.
Protiv smo nasilja i diskriminacije i zato moramo biti oprezni da se to ne bi na neki način diskvalifikovalo.
Na kraju, član 21. Ustava Republike Srbije se odnosi na zabranu diskriminacije. Smatramo da, kažem još jednom, Srpska radikalna stranka nema ništa lično protiv gospođe Nevene Petrušić, ali smo mi principijelno protiv ovog zakona, jer izražavamo sumnju, ali nam to ne daje pravo da ne poštujemo zakone. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem. Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnik predlagača, narodna poslanica prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Odbra za ustavna pitanja, želi završnu reč? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres, a kako smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
(Judita Popović, narodni poslanik, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku gospođo Popović.
Po Poslovniku. Izvolite.

Javljam se po članu 104. Poslovnika. Smatram da sam kao potpredsednik Skupštine imala pravo, ako ništa drugo, bar, da se preko mikrofona izjasni predsedavajući o tome da li imam pravo na repliku ili nemam pravo, a ne ovako kroz neku diskusiju za ovim stolom.
Inače, javila sam se iz razloga s obzirom na to da je Liberalno demokratska partija prozvana da je napravila neku trgovinu u vezi svog kandidata za Poverenika. Dakle, Liberalno demokratska partija jeste bila formalni predlagač kandidata, međutim, uz Liberalno demokratsku partiju bilo je i 211 nevladinih organizacija koje su podržale ovaj predlog.
To je ogromna podrška za jednog kandidata, a to je gospodin Miletić. Ni o kakvoj trgovini se ne radi. Mi smo i tada u prvom pokušaju kada je taj kandidat predložen smatrali da ispunjava sve formalno-pravne uslove, što jeste, imao je bukvalno sve uslove koji su zakonom predviđeni, a to što ima pogrešno tumačenje Zakona o zabrani diskriminacije, to je opet drugo pitanje.
Dakle, ostajem pri tome da je Liberalno demokratska partija zaista predložila gospodina Miletića, ali da su uz Liberalno demokratsku partiju taj predlog stavile i nevladine organizacije, i to 211. Hvala.

Nema povrede Poslovnika član 104.
Pravo na repliku ne može biti uopšte predmet povrede Poslovnika. Poslovnik se primenjuje jedinstveno i važi za sve narodne poslanike i ne pravi nikakvu diskriminaciju u odnosu na funkciju koju trenutno vi i ja zauzimamo.
Ako niste zadovoljni ovim objašnjenjem, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o vašoj ukazanoj povredi.