Hvala. Ima reč, na osnovu člana 101. Poslovnika, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, gospođa Čomić.

Dame i gospodo, poštujući kreativnost u opisu procedure, bez namere da bilo kome odričem pravo da bude kreativan, u izlaganju narodne poslanice Judite Popović je izrečena netačna konstatacija, a to je da je izbor kandidata Gorana Miletiće poništen.
Citiram deo Zapisnika sa sednice Odbora za ustavna pitanja "Za predlog da Goran Miletić bude predložen za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, glasao je jedan član, niko nije glasao protiv, devet članova je bilo uzdržano, a pet članova se nije izjasnilo. Predlog nije prihvaćen". Dakle, ne redi se ni o kakvom poništavanju u prilog iznošenja činjenica kada je procedura kandidovanja za Poverenika za ravnopravnost u pitanju.
Drugi deo odnosi se isto na moje razumevanje kreativnosti u nastupu, odnosno zameranju da predlagač, odnosno Odbor za ustavna pitanja, je izgubio kriterijume ili merila objektivnosti kada je Nevena Petrušić u pitanju, i to je prosto netačno. O tome govore podaci iz njene biografije, u materijalu koji je uz njenu kandidaturu dat. Dakle, sve kriterijume koje zakon zahteva, kandidatkinja Nevena Petrušić ispunjava, a objektivnost je relativna.
I jedna ili dve rečenice u to ime. Meni se sviđa kada nevladin sektor predlaže kandidate, sviđa mi se zato što je pretpostavka da u nevladinom sektoru sede ljudi, opremljeni znanjima, veštinama i svešću o opštem interesu. Ne sviđa mi se kada taj proces nije transparentan, dakle, ne sviđa mi se da karikiram, čuvena rečenica – ja nisam član nijedne političke stranke i pozdravljam sve u studiju, ja sam iz nevladinog sektora. Dakle, ako si član političke stranke onda se podrazumeva da nemaš svojstva i sposobnost za to da budeš objektivan niti da imaš kriterijume, a ako si iz nevladinog sektora da to imaš. Ni jedno ni drugo mislim da nije tačno, to bi trebalo da bude tema rasprava. Prema tome, ko god želi bilo koga da predloži za bilo koji javni posao mora da bude otvoren za pitanja i za kritike drugih.
Kao što ja imam dosta nisko mišljenje o transparentnosti donošenja odluka u političkim strankama, o čemu u mojoj političkoj stranci znaju sva tela, forumi, ličnosti i svi ostali, kao što se iskreno borim za reforme unutar političkih stranaka, tako isto mislim da je u Srbiji na delu jedna forma privatizacije nevladinog sektora, nedovoljno transparentna, bez potrebnih reformi i za nevladin sektor i za političke stranke i smatram da nam je potreban partnerski odnos kada je to u pitanju.
Nepotrebno je svoditi proceduru izbora kandidatkinje Nevene Petrušić na diskvalifikaciju objektivnosti predlagača. (Aplauz)

Razumeli smo poentu replike.
Gospođa Judita Popović smatra da je pogrešno protumačena. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da u Odboru za ustavna pitanja postoji jasan trag na koji je način tekla cela ta procedura oko predlaganja kandidata, oko odlučivanja o kandidatima i slično. Mislim da ta procedura može da se stavi na javni uvid i onda ćemo videti na koji način je sve to proticalo. Bitan rezultat cele te priče jeste da taj gospodin Miletić nije stigao do skupštinskog odlučivanja. Dakle, rezultat je ''ništica'', ''nula'', ''ništa'', kako god hoćete, može i slikovito da se kaže i da je ''poništeno''.
Mislim da je dovoljno da se o tome kaže, vi ste to, takođe, potvrdili, da je prilikom glasanja na Odboru ''jedan'' član Odbora bio ''za'', to je gospodin Čedomir Jovanović, i da su ''ostali'' bili ''suzdržani''. Dakle, ''niko'' nije bio ''protiv'', ali niko, dakle, osim Čedomira Jovanovića, nije ni podržao kandidata, jedinog kandidata koji je ispunjavao sve uslove. Još jednom podvlačim, nije to bilo na jednom sastanku Odbora za ustavna pitanja, to je malo poduže trajalo, tako da nikako ne može da se kaže da je to bilo toliko jasno i očito i transparentno.
Očigledno je da se čekao drugi kandidat, drugi kandidat nije ispunjavao uslove. Kada su videli da ne mogu na taj način, govorim o koaliciji na vlasti, da reše to pitanje, da svog čoveka postave na mesto Poverenika zabrane diskriminacije, e, tada je, jednostavno, došlo do glasanja koje se završilo tako kako se završilo. Uglavnom, rezultat je taj da čovek koji je imao sve kvalitete, i moralne i stručne, kao i radni staž, nije izabran, a mi danas pričamo o nekom sasvim trećem.

Hvala. Sada je malo jasnije, ali ja samo želim da kažem da je ogromna razlika između ''poništiti'' nešto i ''neizabrati'', pa ste u početku poništili, na kraju je kandidat ipak bio neizabran. To je u redu. Ako je to dalje osnov, nema razgovora, pravno je vrlo egzaktno.
Gospodin Miković Srđan, kao član Odbora za ustavna pitanja ima reč.

U svakom slučaju, postoje razlozi da se ovde neke stvari razjasne. Činjenica je da sam bio 19. februara na sednici Odbora za ustavna pitanja i aktivno učestvovao u radu. Tada je razmatrana kandidatura gospodina Miletića kao kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Moram da kažem da je u njegovoj biografiji, koju je on sačinjavao, dao podatke da je diplomirao 1999. godine na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu, da je od 1999. do 2000. godine radio u izdavačkom preduzeću "Trik", njegovom izdavačkom preduzeću, dao je to objašnjenje, a da tek od 2000. godine radi u Fondu za humanitarno pravo u Beogradu.
Upravo na sednici Odbora za ustavna pitanja ja sam postavio pitanje gospodinu Miletiću – od kada, od kog je meseca u 2000. godini počeo da radi u Fondu za humanitarno pravo. Mnogo je ovde prisutnih u sali koji mogu da posvedoče, a za to postoji i stenografski zapis, da gospodin Miletić na samoj sednici Odbora nije znao od kog meseca je radio u Fondu za humanitarno pravo. A hteo bih da ukažem na ono što je predviđeno u članu 28. Zakona o zabrani diskriminacije, kao jedan od uslova jeste da za Poverenika može biti izabrano ono lice koje ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava. Dakle, na samoj sednici Odbora za ustavna pitanja gospodin Miletić nije znao da li ispunjava zakonski uslov ili ne ispunjava zakonski uslov.
Još jednu stvar po pitanju toga da gospođa Gordana Ćušić, koja je isto tada bila kandidat, navodno, ne ispunjava neke zakonske uslove. O tome nije bilo izjašnjavanja na samom Odboru za ustavna pitanja, nego se izjašnjavalo i o tom kandidatu. To je radi istine. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospodine Mikoviću.
S obzirom na to da je na dnevnom redu predlog sasvim jedne druge odluke, ovim zaključujem ovaj deo rasprave.
Da li još neko želi reč od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa? Gospodin Markićević, izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, koji, verujem, gledate ovaj prenos, Poslanički klub Nove Srbije u vezi Predloga o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dakle, niko od poslanika Nove Srbije nije imao nameru da se javlja, svesni realnosti da predlog koji da vladajuća koalicija, u ovom slučaju DS, prolazi sigurno, ne želeći profesorki Nevenki Petrušić na bilo koji način u startu saplićemo ruke i noge, zbog važnosti posla s kojim ona treba da se nosi i obavlja, dakle, nismo hteli da diskutujemo, ali s obzirom na to kakva se ovde polemika vodila prethodnih pola sata, ponukan sam da kažem nekoliko reči.
Mi iz Nove Srbije mislimo da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti morao biti izabran konsenzusom, ako smo zaista svi za poštovanje ljudskih prava, odnosno za zaštitu ravnopravnosti, makar kod ovog kadrovskog rešenja, tako da kažem, dakle, i između stranaka vladajuće koalicije, stranaka opozicije, stručne javnosti i nevladinih organizacija. Ovako, ova rasprava od prethodnih pola sata liči na jednu partijsku borbu, političku borbu gde dve stranke imaju svoje kandidate i gde se unapred, na neki način, već snižava mogući nivo rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li je moguće da bi jedan kandidat tu zaštitu ravnopravnosti građana Srbije vršio na jedan način, a drugi na drugi način, s obzirom na suprotnost stavova koje su ovde izneli predstavnici LDP i predstavnica DS? Da li je moguće i da je ovaj predlog, odnosno ova funkcija predmet stranačkih nadgornjavanja, i stranačkih interesa, i političkog interesa?
Što se tiče Nove Srbije, naš jedini politički interes ovde je da taj poverenik radi ni po babu ni po stričevima, da se ne desi kao što se desilo pre nekoliko dana da imamo tajni sastanak predsednika Vlade sa ''15 najčestitijih, najpoštenijih i najbogatijih ljudi u ovoj državi'', sa sve i šefovom sindikata, i da taj sastanak bude proglašen tajnim i da se na taj način izvrši diskriminacija stotine hiljada privrednika u ovoj zemlji, da ne kažem malih, običnih ljudi!
Moguće je da su na tom tajnom sastanku dogovarani neki ekonomski principi, nova ekonomska politika. Zar nisu onda stotine hiljada građana Srbije, privrednika, pre svega, malih, srednjih, pa možda i velikih, diskriminisani jer nisu prisustvovali na tom sastanku, a nemamo ni izveštaj sa tog sastanka da vidimo koji su dogovoreni principi neke nove ekonomske politike, koliki će da budu porezi, PDV itd?
Dakle, polazim od činjenice da čovek, građanin Srbije koji nije ekonomski slobodan, on nikako nije slobodan. Sada zbog ove diskusije koja je vođena u prethodnih pola sata, postavljam pitanje, neću da sumnjam, pa čime će u stvari taj poverenik za zaštitu ravnopravnosti da se bavi? Da li mi njemu, odnosno njoj, gospođi Petrušić, unapred zadajemo političke koordinate, s obzirom na nivo diskusije? Očigledno je da ovde postoje politički, stranački interesi.
Zabrinut sam, iako tu gospođu ne poznajem, priznajem da nisam detaljnije upoznat sa njenim dosadašnjim radom, ali nikoga ne treba unapred dezavuisati i osuđivati, dok se ne dokaže na tom poslu i tom radu. Mislim da je to ljudski i pošteno reći, i ja to iskreno mislim. S obzirom na ovakvu diskusiju, da li ona sad, naravno, znajući da neko mora da predloži nekoga, pa, po prilici to je neko iz vladajuće koalicije, trenutno je to DS, ali ovakvim načinom diskusije mi nju unapred dezavuišemo. Ne mi, nego Narodna skupština koja će sa 126 ili 127 glasova usvojiti, možda sam naivan, ja sam mislio da 250 ljudi treba da izabere tog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Gospođo Čomić, ubeđen sam da bi tako trebalo, ali to podrazumeva i neki proces kandidature i razgovora, podrazumeva da gospođa Petrušić i ne gleda ovo što mi ovde pričamo negde u direktnom prenosu, nego treba da sedne ovde sa nama i da porazgovara sa poslanicima. Vi ćete reći naravno – to je bilo na Ustavnom odboru, razgovarano je. Znate, kada slušam gospođu Juditu Popović, ne znam zašto se ne bismo opredelili za gospodina Miletića. Ako je to važna, a mislim da je izuzetno važna funkcija, sada ćemo mi da merimo dan ili mesec njegovog staža, da li on formalno-pravno ispunjava uslove. I, sad ćete vi mene da ubedite da gospodin Miletić, uopšte, nije došao na glasanje ovde u Skupštinu samo zbog toga. E, pa, nije! Nije to razlog, nego zato što je gospođa Petrušić kandidat DS, a to je legalno i legitimno vaše pravo, zato što imate većinu i većinu u okviru vladajuće koalicije kao DS.
Polazim možda malo sa naivne pozicije i konstrukcije da takve funkcije, takvi ljudi i žene moraju da budu kandidati zbog posla koji će da obavljaju, da rešavaju sudbine i manjina i skupina, ne znam sve kojih manjina, i građana i pojedinaca. Ne treba unapred taj izbor da bude obeleženi ovakvom diskusijom ovde, gde se stoji iza tvrdih stranačkih šančeva, rovova i bezmalo pucaju jedni na druge. Zašto onda nismo dozvolili da se glasa i o Goranu Miletiću? Neka dođe ovde, čovek. Ne znam nešto mnogo o njegovom radu, ali mi je vrlo sumnjiva ta diskusija kako se eliminišu kandidati i kako je jedan kandidat u prethodnoj proceduri odustao. I, čovek je rekao da je zbog pritiska! Je l' tako? Ko je njega pritiskao?
Dakle, ako imamo ovde političko prepucavanje, nadgornjavanje oko raznih zakona, oko političkih puteva, pravaca, zar treba i o ovakvoj funkciji? Mislim da je ovo jedna od najvažnijih funkcija u zemlji. Trebalo bi, s obzirom na nepravdu koju trpe građani Srbije, pojedinci, u ovoj državi, mislim da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imati stvarno najviše posla u ovoj državi. Njemu će se javljati stotine hiljada građana. Naravno, neće on rešavati samo diskriminaciju seksualnih manjina, da se ne zavaravamo ovde.
U Ustavu piše da svi imaju pravo na rad, a mi vidimo na ''tajnom sastanku predsednika Vlade sa 15 najbogatijih ljudi u ovoj zemlji'', da neki od njih imaju brodove po 100 metara, sve to čestito i pošteno zaradili, a neki nemaju hleba da jedu, neki su u narodnim kuhinjama. Mislim da je to osnovni princip neravnopravnosti, odnosno postulat neravnopravnosti. Mi u startu, kao građani Srbije, nemamo iste pozicije. Neki ne mogu da zarade za hleb, a neki će da imaju ''tajne sastanke sa predsednikom Vlade!''
E, ja mislim da će Poverenik za ravnopravnost prvo početi da rešava takve slučajeve. Znate, ovi građani o kojima pričam, oni nisu manjina, oni su, nažalost, većina u ovoj državi, jadni, većina. I penzioneri koji imaju ispod 11.000 penzije, i nezaposleni ljudi, i otpušteni ljudi i svi ljudi koji su na ulicama. Kad mi se kaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ne smanjujući mu odgovornost, da kažem, kompetencije i vlast, da rešava i probleme seksualnih manjina, ali ja kao pripadnik Nove Srbije, kao čovek mislim da će pre svega da rešava o ovim slojevima građana o kojima ja pričam, koji nemaju hleba da jedu, koji su ugroženi i koji nisu u startu ravnopravni. Nisu, zato što neki najbolji studenti ne mogu da plate školarinu, a neki mogu. Možda nisu pametni kao oni, ali, tate sede na ''tajnom sastanku sa predsednikom Vlade''. I gde je onda tu ravnopravnost?
Možda ne tumačim dobro ingerencije i zadatke budućeg Poverenika, odnosno, čudi me da ovde niste napisali – POVERENICA. Gospođo Čomić, mislim da je trebalo vi to da kažete, a ne ja kao pripadnik desne nacionalne stranke, ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti''! I molim, gospodine Novakoviću, da ovo ispravite da bude u duhu evropskog puta koji vi ovde promovišete. Dakle, da dobijemo svi ovde predlog gde će da piše – Predlog odluke o izboru ''Poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti, pošto je očigledno da je jedan jedini kandidat i ta osoba je žena. Zar ja treba vama Evropljanima da kažem da je ovde trebalo da piše – ''Predlog odluke o izboru Poverenice za zaštitu ravnopravnosti?''
Evo još jednog razloga da sumnjam da se iza ovakvih diskusija koje smo slušali u prethodnih nekoliko desetina minuta kriju obični partijski i politički interesi stranaka koje se bore za svoje kandidate. Znate, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za ljudska prava, Poverenik za slobodno informisanje i dostupnost informacija, on već samom tom funkcijom, ne sumnjajući u kredibilitet i biografije tih ljudi i žena koji će biti izabrani i koji su već izabrani, samim nazivom funkcije ima već jedan ugled kod građana. I kad on nekoga optuži ili skrene pažnju da je prekršio, recimo, Zakon o diskriminaciji, o kršenju ljudskih prava, mislim da će većina građana bar u tom trenutku da mu poveruje, da je taj čovek nezavisan, da nije poverenik jedne stranke, u ovom slučaju DS ili u drugom slučaju LDP, nego poverenik građana, koji će da zastupa građane pred državom.
Svi ovi prekršaji Zakona o ljudskim pravima, ravnopravnosti, borbi protiv diskriminacije, pa, to mogu i pojedinci da rade, mogu i stranke, ali se, pre svega, tako mislim, to odnosi na državu i institucije koje krše prava ljudi i ne poštuju ravnopravnost.
Stoga, izvinjavam se ako me neko nije dobro razumeo što sam potrošio ovih 10-12 minuta, čini mi se da bi trebalo na ta pitanja vi da date odgovore. Možda je moj predlog koji hoću sada da dam uzaludan, kao što je uzaludno sve što ovde opozicija mesecima i godinama predlaže, da skinete ovo sa dnevnog reda, pre svega zbog ove kandidatkinje, za koju ću u startu da verujem da je čestita, poštena i stručna žena i da će odlično da obavlja svoj posao.
Predlažem da ponovite ovu proceduru, da uključite, ne 253 nego 1.500 nevladinih organizacija, ako ih ima, sve stranke i stručnu javnost, da se na jedan miran i kulturan način dođe do kadrovskog rešenja, pa da svi dignemo ruku ovde i da glasamo, s obzirom na važnost posla koji će ta žena, odnosno čovek da obavlja, a ne da ovo bude stvar stranačkih prepucavanja i političkih interesa. Hvala lepo.

Hvala vama. Naravno, ovo nije stranačka stvar. Ovo je Predlog odluke Odbora za ustavna pitanja.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o zabrani diskriminacije procedura za izbor Poverenika je takva da formalni predlagač Skupštini jeste Odbor za ustavna pitanja, a da Odboru predloge upućuju poslaničke grupe. Kada je predsednica Skupštine, kao predsednica Odbora za ustavna pitanja, uputila svim poslaničkim grupama poziv da kandiduju svoje predloge, na taj poziv su se odazvale samo dve stranke. Druge stranke su ili procenjivale da nemaju kandidata ili iz nekog razloga u toj proceduri nisu želele da učestvuju.
Ono što je bila naša namera od samog početka jeste da dođemo do kandidata koji neće polarizovati društvo. Potpuno sam sigurna, kada bi svi sada izašli iz stranačkih rovova i ove duboke podeljenosti između vlasti i opozicije, da bi sasvim sigurno, mirne savesti, duboko uvereni da je Nevena Petrušić najbolji kandidat koji će u najboljem smislu odgovoriti upravo na ono što ste vi, takođe, potencirali kao potrebe kada je Poverenik za ravnopravnost u pitanju.
To što se u jednom trenutku desila naizgled polarizacija, jeste posledica činjenice da kandidat koji je bio predložen u prvom krugu predlaganja nije dobio većinu. Zakon kaže da Skupštini Odbor upućuje onaj predlog za koga je glasalo više od 50% članova Odbora za ustavna pitanja.
Možemo da otvorimo raspravu o tome zašto jedan kandidat nije dobio većinu, a zašto je neki drugi kandidat dobio potrebnu većinu pa je tako ušao u ovu proceduru, ali mislim da nas to ne bi odvelo na pravi put. Ono što je za nas sada važno jeste da li Nevena Petrušić, kao kandidat koji je dobio većinsku podršku Odbora za ustavna pitanja, jeste kandidat koji će na najbolji mogući način izgraditi instituciju povereništva za ravnopravnost. Po našem dubokom uverenju, Nevena Petrušić je upravo kandidat koji će na najbolji mogući način poštovati zakon. Dakle, njena profesionalna, radna, volonterska, kakva god hoćete biografija, njene osobine kao čoveka koji se zalagao za ravnopravnost kroz svoj profesionalni rad i kroz život, najbolja je potvrda da ona zaista jeste najbolji kandidat. Činjenica da je ona dobila i podršku 50% dokaz je da ona jeste kandidat koji može da dobiju potrebnu većinu.(Aplauz)