Zahvaljujem. Vi ste shvatili?!

Naravno, shvatio sam. Gospođa Čomić je pogrešno tumačena.

Niste u pravu u dve tačke. Jedno je da je javni tužilac na bilo koji način donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije sprečen da obavlja svoje dužnosti. Moguće je da vas nisam dobro razumela dok ste pričali, ali javni tužilac ima svoje nadležnosti i u obavezi je da po nadležnostima postupa, bez obzira da li radi sam ili po prijavi. O tome se u ovom zakonu ne radi. Mislim da svi mi ovde to znamo.
Ako hoćete da menjate društvene modele, da nešto proglasite društveno neprihvatljivim, nepoželjnim u društvu, onda imate dva izbora pred sobom. Jedno je da donesete regulaciju, propis, zakon, kako god ga stručno nazvali, nisam stručnjak za prava, dakle, da u tom članu zakona propišete koja je vrsta ponašanja zabranjena zato što je zasnovana na predrasudama. To morate da radite po nekom listingu, kao što je u Zakonu o zabrane diskriminacije navedeno, šta mi smatramo, u ime promena u društvu, kao zakonodavno telo, da je nepoželjno. U tom članu zakona kažemo svima – ova vrsta ponašanja je zabranjena, zato što je zasnovana na stereotipu, na predrasudi, na patnji nekog drugog koga diskriminišeš samo zato što je različit.
Druga vrsta je da učestvujete u javnim kampanjama, da razgovarate sa ljudima svaki dan i da u dijalogu pokušavate jedni druge da ubedite da ono što vi smatrate da je nepoželjno i neprihvatljivo da i drugi prihvati da je nepoželjno i neprihvatljivo. Takvi zakoni su najvažniji zakoni za mene i onog dela politike koji se bavi promenama socijalnih veza.
Zabrana diskriminacije ima dugu tradiciju donošenja propisa, i u delu u kojem ste govorili o Ustavu i obavezama koje proističu iz Ustava vi i ja se potpuno slažemo. Ali, ova dela, jednostavno, nisu dovoljno jasno definisana u bilo kojim drugim propisima, nisu predmet krivičnog zakonodavstva i usmereni su na to da napravimo kvalitetniji svakodnevni život ljudima koji žive u Srbiji.
Verbalno ćemo svi biti iza rečenice – ne treba niko nikoga da diskriminiše. Ko će od nas okrenuti glavu u parku kada vidite da se diskriminiše mlada Romkinja? Ko će reći – nemoj to da radiš? Ko će od nas okrenuti glavu kada vidite da sin diskriminiše oca od 80 godina ili ćete okrenuti glavu? O tome se radi.
Mi imamo obavezu da svima nama kažemo – ono što je poželjno, prihvatljivo ponašanje je da u parku, ako vidite da se diskriminiše mlada Romkinja kažete onom ko to radi – nemoj to da radiš! To se ne sme raditi! To je poenta zakona. (Aplauz)

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Judita Popović. Preostalo vreme poslaničke grupe je pet minuta.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovo malo vremena što je ostalo LDP za diskusiju o ovoj tački dnevnog reda da posebno citiram Junga, koji kaže: "Ako neki pogrešan čovek koristi pravo sredstvo, onda pravo sredstvo deluje naopako". Nekako, ovaj citat mi deluje i na izbor Poverenika koji je na današnjem dnevnom redu. Zašto mi tako deluje? Deluje mi iz posebno dva razloga. Prvi razlog jeste taj što je ovo iz drugog puta pokušaj da se izabere Poverenik, nakon već proteklog roka, a drugi razlog je taj što se uporno pokušava da se sakrije jedna činjenica da se i od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u stvari, predviđa uloga jednog kontrolisanog političkog čoveka.
Kao prvo, podsetila bih vas na član 28. Zakona o zabrani diskriminacije, koji, između ostalog, kao jedan od uslova predviđa i radno iskustvo poverenika. Dakle, ne radni staž, nego radno iskustvo. Radi se o tome da mi ne utvrđujemo da li neko ispunjava uslove za penziju, pa da li ima određen broj godina za radni staž ili ne, nego da se bira, da se predlaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, tu se brkaju neke stvari i to je bio osnovni razlog zašto gospodin Miletić nije bio predložen od strane nadležnog odbora, u stvari, to je bio izgovor zašto se gospodin Miletić nije predložio.
Posebno bih napomenula da je u međuvremenu i kandidat iza koga je stala koalicija na vlasti povukao svoju kandidaturu, sa napomenom da se ta kandidatura ispolitizovala. Inače, gospodin je bio, možda još uvek i jeste, specijalni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava, gospodina Čiplića. Dakle, on već radi, odnosno radio je za Vladu kada je bio predložen da bude neko ko bi trebalo da bude samostalan i nezavisan u svom radu, pre svega samostalan i nezavisan od političkih faktora, od vlasti.
To su oni razlozi zbog kojih taj zakon o zabrani diskriminacije već na svom startu, dakle, u prvoj godini svoje primene ima takve mane koje daju sumnju da li će taj zakon zaista da se primenjuje tako kako bi trebalo da se primenjuje ili ne.
Još jednom podvlačim, ne radi se o tome ko će biti izabran za Poverenika. Pretpostavljamo da je kandidat koji je na današnjem dnevnom redu, što se stručnosti tiče, validan kandidat. Međutim, ono što je u pozadini, dakle, sve ono što daje mogućnosti da taj kandidat ne ispuni očekivanja, jeste, pre svega, strah vladajuće koalicije, strah vlasti da će eventualno da se otme, da neće prihvatiti bilo kakav pritisak, bilo šta što vlast, odnosno koalicija na vlasti bude tražila od tog poverenika.
Očigledno da se vlast štiti od nevladinog sektora, očigledno da neće dozvoliti da Poverenik bude u potpunosti samostalan i autonoman. Prema tome, sve ovo što sam rekla ne proizilazi iz nekog mog filozofskog razmišljanja, nego proizilazi iz načina na koji se predlaže kandidat vladajuće koalicije, odnosno DS za mesto Poverenika. Ta procedura od strane nadležnog odbora je problematična.
(Predsedavajući: Vreme.)
Inače, još jednom bih napomenula da poništaj pravnog posla u pravu isto može da se primeni i u…

Molim vas, vreme je isteklo. Zahvaljujem.        Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izbor uvažene i cenjene gospođe Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti svakako će unaprediti život u Srbiji.
Dosta se ovih dana licitiralo u javnosti sa imenom kandidata za Poverenika i bili smo svedoci da su zaista neki imali ogromnu želju da budu baš oni imenovani za Poverenika.
Sa druge strane, nevladine organizacije, od tih nevladinih organizacija od kojih se očekuje da kao demokratski korektor koji artikuliše nezadovoljstvo, bilo načinom rešavanja ili nerešavanja problema, imaju pravo da učestvuju u političkom životu na način da predlažu zakone, da predlažu čak i ljude koji će određene poslove obavljati.
Neću govoriti o gospođi Neveni Petrušić. O njenom delu i o njoj mnogo bolje govore nagrade i rezultati njenog rada, nego ja. Mislim da su moje kolege u svojim vrlo iscrpnim diskusijama kazali sve ono što krasi gospođu Petrušić. Samo ću napomenuti da mi je veliko zadovoljstvo da konačno jednu ženu biramo na ovakvu funkciju, da mi je veliko zadovoljstvo to što gospođa Petrušić dolazi iz Dimitrovgrada, jer sam Kruševljanin i znam koliko odgovorno ljudi iz Kruševca obavljaju poslove koji su im povereni ovog trenutka, i znam koliko ljudi u malim sredinama moraju da se dokažu da bi bili izabrani na javnu funkciju u Republici Srbiji.
Malo ću govoriti o diskriminaciji, pošto je bilo mnogo govora kada je reč o temi diskriminacije. Diskriminacije je izvor nasilja i kao takva ona je društveno neprihvatljiva, a sa nasiljem i diskriminacijom suočavamo se svakog dana. Zakon o zabrani diskriminacije je putokaz za izlaz iz mraka i to je izbor svetlosti u svakom društvu, pa tako i u našem.
Svakako da ovaj zakon obezbeđuje progres države, društva, Srbije. Zakon o zabrani diskriminacije je garancija slobode, solidarnosti, socijalne pravde, to je zakon koji je mera i garancija vlasti, ali i ograničenje svake vrste samovolje svakog pojedinca. Ovaj zakon predstavlja jedinstvo ekonomskih, političkih, socijalnih i kulturnih potreba i zahteva našeg društva, koje su konačno pretočene u normu.
Da li će nas na glasanju biti malo više od 126 i 127? Iskreno verujem da hoće. Iskreno verujem da svako danas shvata značaj posla koji će obavljati gospođa Petrušić. Pozivam vas da ne robujemo predrasudama, političkim stegama, stranačkim, političkim i partijskim stegama i okovima i da na zabranu diskriminacije ne gledamo kao na partijsku i stranačku kategoriju, već kao na socijalnu kategoriju, pre svega na vrednosnu kategoriju i vrednosni standard kome težimo i koji želimo da dostignemo.
Hoću da se osvrnem i na diskusije koje sam čuo u sali. Bile su vrlo zanimljive. Ono što mi smeta i što mi je zaparalo ušli jeste rečenica jednog mog kolege – ljudi i žene. Mislim da ko god razmisli u ovoj sali i ko god čuje rečenicu – ljudi i žene, shvata zbog čega svakom čoveku u Srbiji i na svetu ta rečenica smeta.
Smeta mi rečenica – vaš i moj čovek. Nije gospođa Petrušić ni moj ni tvoj čovek, ona je čovek svih građana ove zemlje i ona će štititi prava svih ljudi u ovoj zemlji. (Aplauz)
Bile su neke interesantne diskusije na koje moram da se osvrnem. Bio je prvo poziv – da li mora baš 10 godina da obavlja posao kandidat za Poverenika, može i nešto malo manje. Ako na početku primene zakona neko pokaže spremnost da ga odmah na početku prekrši, šta da očekujemo od ljudi koji sa pištoljima zaustavljaju vozove da bi pretukli dečaka, šta da očekujemo od ljudi koji pucaju iz pištolja na fudbalskoj utakmici ili u kafiću u Čačku, kao da je to strelište?
Onda kaže – mogao je kandidat za Poverenika, odnosno kandidatkinja, da dođe malo u ovu salu i da porazgovara sa nama. Ne može. Poslovnik je poprilično ograničavajući i kaže da ne može, ali svih 250 poslanika, svi zainteresovani kandidati su mogli da dođu na Odbor za ustavna pitanja. Moglo je 250 poslanika, ako je pokazalo želju, da se izjasni da želi da prisustvuje Odboru za ustavna pitanja. Siguran sam da bi gospodin Veljko Odalović obezbedio da Odbor za ustavna pitanja imamo u ovoj sali, pa ovde lepo preko puta nas da sednu svi kandidati koji žele to da budu i onda da se lepo porazgovaramo, ispričamo sa njima, u skladu sa Poslovnikom.
Postavlja se pitanje – šta je mera zakona? Pravda i pravičnost su mera svakog zakona. Moć zakona utvrđena je Ustavom, a ograničena je slobodama i pravima građana i to posmatrajte kao tas, na jednoj strani imate Ustav, na drugoj strani slobode i prava građana. Kada tu vagu dovedete u jednu horizontalu, u jedan savršen sklad, doneli ste zakon koji savršeno odgovara potrebama jednog društva. Kantar svakako postoji i ubuduće svako onaj ko se sa aspekta kršenja Zakona o diskriminaciji zaduži biće kantar na kome će moći i da se razduži, i biće onaj ko će na tom kantaru moći da premeri njegovu grešku.
Apsolutno sam uveren da će taj posao gospođa Petrušić obavljati odgovorno, savesno, stručno i profesionalno, bez ikakvih partijskih i političkih primesa.
Kada govorimo o Zakonu, Zakon koji smo doneli o izboru Poverenika ne služi da ulepša stvarnost, ne donosimo ga idealizacije radi. Donosimo ga radi buduće stvarnosti za koju želimo da bude bolja i kao takav zakon sadrži volju većine koja je uvek jača od volje pojedinaca. To je tako bilo od vajkada, od kada se donose zakoni u civilizovanom svetu, uvek je volja većine bila iznad volje pojedinaca i bilo je prepušteno volji većine da donosi zakone.
Ovaj zakon koji donosimo mora da bude savršeniji kako u ideji, tako i u ostvarenju. Često su se u istoriji Srbije donosili zakoni koji su bili mnogo savršeniji u ideji nego u realizaciji i ostvarenju. Cilj nam je da ovaj zakon i u ideji i u ostvarenju bude istovetan, da se maksimalno približi idealu pravičnosti i pravednosti.
Apsolutno sam uveren da će izborom uvažene gospođe Nevene Petrušić ovaj cilj da zakon bude jednako savršen i u ideji i u ostvarenju biti ostvaren, jer mislim da smo našli jednu ličnost koja će to moći da sprovede u praksu i u delo. Zahvaljujem se. (Aplauz)

Lepo.

Hvala.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.