Kao što rekoh, na član 5. Poslanička grupa SNS podnela je amandman. Član se odnosi na stepen nerazvijenosti i smatramo da najmanje što je Vlada trebalo da uradi jeste da u obrazloženju zakona naznači zbog čega se ide na ove izmene. Predlog koji imamo trenutno, to je, da se opštine dele na one koje imaju više i koje su ispod proseka BDP i one koje su ispod proseka BDP.
Pre toga imali smo raspodelu regiona na one koji imaju preko 75% BDP i motivi za sve ovo jesu ono što interesuje SNS i zbog čega je i podnela ovaj amandman – da li se na ovaj način stvara mogućnost da neki regioni koji, po našem mišljenju, spadaju u nerazvijene regione postanu zahvaljujući snižavanju ovih kriterijuma razvijeni. i zbog čega se u obrazloženju nije tačno navelo koji su to regioni koji su nerazvijeni, a koji su razvijeni? Imamo pet regiona u ovom predlogu zakona. Mislim da je trebalo makar u obrazloženju to da navedete, ako niste želeli u tekstu zakona.
Ministarstvo ima podatke o BDP za svaku opštinu, za svaki okrug i smatram da ova nejasnoća može da bude dopunjena, na kraju krajeva, i kroz izlaganje gospođe ministarke. Šta je bila svrha ovog novog predloga?
Iskoristio bih priliku da podsetim da postoji velika razlika u razvijenosti između regiona, da što se tiče nekog privrednog rasta preko četiri petine, 80% privrednog rasta, manje-više, zavisi od godine do godine, ostvaruje se Beogradu i Novom Sadu, a svojevremeno i u Nišu, koji je uspevao da ih prati, ali poslednjih nekoliko godina je bitno posustao. Da, od dosadašnje tranzicije, od tog ukupnog privrednog rasta skoro polovina Srbije nije imala nikakve koristi. To je uglavnom centralna Srbija, odakle ja dolazim. Smatram da građanima treba dati egzaktne podatke, ako ih već nema Zavod za statistiku ili ti podaci nisu dovoljno prisutni u javnosti, onda to mora da odradi Ministarstvo.
Da se razumemo, sa ovakvom ekonomskom politikom ovaj zakon ne znači ništa. Ako imate ekonomsku strukturu u kojoj dominiraju pre svega usluge, dakle, finansijske usluge, ako se kompletan ekonomski sistem zasniva na uvozu robe i ako se na uvoz vezuje trgovina i saobraćaj, sve će to biti skoncentrisano u Beogradu i Novom Sadu, jer su tu i najveća tržišta. Dok god se ne povede računa o industrijskoj proizvodnji, dok god u Srbiji imamo deindustrijalizaciju, dok god imamo gubitak radnih mesta u prerađivačkoj proizvodnji, a to su radna mesta pre svega iz unutrašnjosti, iz naših opština, neće biti ništa ni od ujednačenog regionalnog razvoja i ovaj zakon sam po sebi neće značiti ništa.
Uz ovaj zakon potrebna je drugačija ekonomska politika, ekonomska politika koja će da se bazira na proizvodnji, na industrijskom razvoju da bi smo mi iz unutrašnjosti, koji smo najteže pogođeni dosadašnjim tokom tranzicije koji je izazvao veliko osiromašenje građana iz centralne Srbije, pa i iz centralne Vojvodine, mada prosek Vojvodine u ovom slučaju vadi Novi Sad, da bismo imali koristi od ovog i ovakvih zakona. (Aplauz)

Dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Pošto je u ovoj raspravi objedinjen set od četiri potpuno različita zakona i pošto je naša poslanička grupa uglavnom fokusirana na izmenu Zakona o Agenciji za privatizaciji i izmenu Zakona koji reguliše besplatnu podelu akcija, ja ću samo iskoristiti minut-dva da podsetim javnost da smo mi o ovom zakonu razgovarali onda kada je on bio nedavno u proceduri po prvi put i da ponovim dva osnovna problema.
Jedan je da ogoljena statistička slika srpske privrede jeste već duže vremena pod lupom svetskih eksperata, ali njima ne možete da zamerite ništa, a nama možete da kažete da postoje podaci, samo mi ne možemo da ih pronađemo.
Znači jednom izlazite sa podatkom da ćete stepen razvijenosti meriti prema 75% od prosečnog bruto društvenog proizvoda, a sada kažete da će samo bruto društveni proizvod biti ta granica, a ja se osećam neprijatno što moram da vam ponovim pitanje – gde objavljujete od 2005. godine podatak, uopšte, o tome šta je društveni bruto proizvod po glavi stanovnika? Mogu ga naći zainteresovani građani samo u podacima koje objavljuje USAID u nekim podacima koji se tiču pregleda informacija o onome što se zove razvoj srpske privrede. Nije to samo primedba nas ekonomista iz Srpske napredne stranke, ljudi koji se ovim bave ozbiljno za razliku od onih koji ovaj zakon koriste za gradnju infrastrukture svoje stranke.
Dakle, ako nemate taj podatak koji je reper, vrlo je zanimljivo da vi možete bez ikakvih posledica i kazne da neki region oblikujete ovakvim ili onakvim, sa ovom ili onom opštinom, zato što mi ne možemo da kažemo prekršili ste proceduru ako ona ne postoji. Ispod ste te granice, a granica nije data. To je osnovna primedba
A, druga primedba tiče se vaše ustaljene prakse, da menjate zakone kojima određene institucije, agencije, zatvarate, druge otvarate, da bi u stvari zamaglili troškove postojanja Agencije za mala i srednja preduzeća i njihove učinke, da ne kažem štete, otvarajući nove bez ikakvih bilansa koji kažu – potrošeno ovoliko para, ovakvi su efekti, a ne efekti za autore zakona, konsultante koji su ih radili, autore, onih koji su politički profitirali na tim zakonima i takvim podelama para preko tih i takvih agencija, nego gde su i koliko su učinci za budžet Republike Srbije, tj. građana zbog kojih sve ovo i postoji.
Na način kako gasite jedan fond za finansiranje izvoza, pa ga pripajate drugom, kako osnivate treći, a da mi nismo dobili nijednog trenutka ovde bilans o tome, u pravom smislu reči bilans, i da se na ovakav nož dočekuju izveštaji Državne revizorske institucije, koja je samo zagrebla površinu ledenog brega, dovoljno govori o ozbiljnosti samog zakona i o primedbama koje mi uzalud, nažalost, iznosimo na ovaj zakon.
Mi o regionalnom razvoju nećemo trošiti više vreme poslaničke grupe, sem na amandmane, jer za ono što jeste glavna tema ostavljamo vreme za dalju raspravu. Hvala.

Od ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je četiri minuta.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Ovaj član 9. odnosi se na član 16. osnovnog Zakona o regionalnom razvoju i njime se definiše regionalna strategija.
Ovde ćemo ponovo da ukažemo na jedan vrlo paušalni pristup onih koji su pisali izmene Zakona, kao i sam zakon, i amandmanima koje smo predlagali na ovaj zakon, koji su potpuno drugačiji u odnosu na amandmane koje smo ranije predlagali, ali to, naravno, ne menja naš odnos i stav prema ovome što ste nam ponudili kao zakon koji će obezbediti ravnomerni razvoj Republike Srbije.
U članu 16. koji se menja ovim amandmanom u stavu 4. kaže se da: ''Ministarstvo predlog regionalne strategije priprema u saradnji sa jednom ili više nadležnih regionalnih razvojnih agencija osnovanih za određeni region i jedinicama lokalne samouprave'' itd.
Šta smo mi predložili? Predložili smo da se saradnje odnose na sve akreditovane regionalne razvojne agencije predviđene za jedan region.
Pazite, šta je predlagač zakona napisao u obrazloženju kojim je odbio amandman: ''Prilikom izbora regionalnih razvojnih agencija uzeće se u obzir kvalitet rada, reference i drugi elementi za vrednovanje rada regionalnih razvojnih agencija u skladu sa podzakonskim aktom'' itd.
Valjda ove uzuse mora da ispunjava svaka agencija koja je akreditovana. Kakav je onda smisao akreditacije ako će postojati agencije koje su akreditovane a rade dobro i one koje su akreditovane a ne rade dobro? Ovo je način da obesmislite akreditaciju. Kakvu težinu posle ovakvog odnosa prema amandmanu ima akreditacija? Naravno da nema nikakvu. To je vaš odnos prema zakonu.
Možemo da razumemo da postoji potreba onih koji su nadležni u okviru Vlade za ovo, da i ovu stvar u potpunosti stave pod kontrolu, ali zbog takvog stava ne mogu da nam garantuju da neće biti privilegovani razvojnih agencija.
Da se razumemo, regionalne razvojne agencije definisane kao privredna društva ili kao udruženja ne možemo da kažemo da nisu korisna stvar, ali su korisna stvar isključivo kada su u funkciji ili kada funkcionišu mimo državnog aparata, mimo Vlade Republike Srbije. Jedino tada pokažu i imaju svoj smisao. Jedino su tada slobodne i jedino tada mogu da donesu određene efekte. Ako je drugačije, one su isključivo predmet političke manipulacije i uvek će biti favorizovane one koje objedinjuju ili čiji su članovi opštine koje imaju podršku u Republičkoj vladi.
Ovakvim odnosom prema amandmanu ste definitivno pokazali, odnosno Vlada je pokazala opredeljenje da ne želi da bude nepristrasna kada je u pitanju odnos prema regionalnim razvojnim agencijama. One jesu koriste, to ponavljam, ali interes njihovog postojanja moraju da pokažu isključivo jedinice lokalnih samouprava.
Koji su parametri na osnovu kojih ćete definisati sa kojim ćete lokalnim samoupravama da komunicirate, a sa kojim nećete? Da li, zaista, tu neće biti zloupotreba? Postavlja se i pitanje kakvi su kapaciteti, od administrativnih do političkih, lokalnih samouprava danas u Srbiji da definišu regionalne razvojne agencije? Koliko lokalnih samouprava danas u okviru svojih službi ima ljudske i sve druge kapacitete da definiše projekte koji će biti podržani od neke regionalne razvojne agencije, da zasluže novac iz pretpristupnih fondova za koje se borite, o kojima malopre ovde govorite? Imate lokalne samouprave u kojima se i dalje kuca na kucaćim mašinama.
Imate lokale samouprave u kojima se rukovodstva ponaša kao da je mimo sveta, ne poštuju ni državu ni ministarstva ni inspekcijske organe, ništa i nikoga živog. Pravila i zakoni koji se usvajaju ovde u ovoj sali za njih je neobavezujuće. Kada se zbog takvih činjenica požalite ministarstvima oni slegnu razmenim i kažu, pa, šta mi tu možemo, mi smo svoje uradili, a oni i dalje rade sve šta hoće i kako hoće.
Imate lokalne samouprave koje obesmišljavaju razvojne dokumente koji su doneti pre dve i tri godine, dokumente koji će jedino moći da dobijaju podršku ili će se njima moći aplicirati za sredstva međunarodnih organizacija i institucija, zbog kvaliteta, zato što su regionalnog karaktera. Takvi dokumenti su se negde i ranije usvajali, neke opštine su bile spremne i ranije to da rade. Onda dođu nova rukovodstva koja kažu – znate, to je ranije doneto. Onda čine sve da razvojne dokumente ovakvog karaktera obesmisle, radi ostvarivanja svojih ličnih interesa ili interesa grupe ljudi koji u ovom trenutku imaju malo više novca iznad proseka, koliko imaju danas, nažalost, velika većina ljudi u Srbiji – jako malo.
Mi ovde govorimo o nepristrasnosti, odgovornosti lokalnih samouprava koje će ući u regionalne razvojne agencije kao društva sa ograničenom odgovornošću, a ovakav način treba da nam da poruku – da će Vlada biti nepristrasna. Onda danas prođete televizijskim kanalima i vidite gde se pojavljuju ministri iz pojedinih stranaka koji će se ovim baviti i odmah vam je jasno – tačno na prste jedne ruke možete da nabrojite koje će agencije, eventualno, moći da funkcionišu, a koje neće.
Ako ste ovaj zakon donosili zbog regionalnih razvojnih agencija – niste ni morali. Poziv Nacionalne agencije za regionalni razvoj, javni poziv, konkurs za novac – na poslednjoj strani je definisano 17 regionalnih razvojnih agencija, kod kojih se može da aplicira projektima za novac. Od svih 17 agencija koje su pobrojane samo je jedna nastala posle donošenja Zakona o regionalnom razvoju i to znate koja? To je Kancelarija Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Kosovskoj Mitrovici – hvala bogu, dobro je. Sve ostale su davno formirane, pre usvajanja ovog zakona i funkcionišu, neke dobro rade i nije im bio potreban ovaj zakon.
Kada ste se ipak već opredelili da donesete jedan ovakav zakon, onda ste morali da mu date smisao, a ne da ga donesete tek radi reda. Ovo je ozbiljna stvar. Ne možete govoriti da se zalažete za statističku regionalizaciju pre devet meseci, a onda politički problemi uruše tu statističku regionalizaciju.
Niko nije protiv toga da se stvore preduslovi da Srbija bude prihvatljiva za svakoga ko želi u njoj da troši i ulaže svoj novac, ali ovo nije put i vaš odnos prema ovakvim amandmanima, u stvari, govori koliko vi zaista prepoznajete šta je statistička regionalizacija i kako taj koncept treba uspostaviti u Srbiji. Zahvaljujem. (Aplauz)

Hvala gospodine Stevanoviću.
Ovako, potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika i još jedan je minut od poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Ko želi reč? Ima reč narodni poslanik Zoran Antić.

Član 11. se odnosi na registar mera i podsticaja regionalnog razvoja, koje vodi Agencija za privredne registre i intervencija SNS bila je usmerena u tom pravcu da Narodna skupština ima mnogo bolji uvid u mere koje su preduzete, naravno, i u efekte tih mera, jer smatram da je to obaveza svih nas narodnih poslanika, bez obzira da li smo iz vlasti ili opozicije. Verovatno 80% nas dolazi iz unutrašnjosti i ovaj zakon se pre svega odnosi na delove naše države, na unutrašnjost naše države, jer je tu veliki zaostatak u razvoju, pa sam smatrao da je interes svih nas da imamo češće, potpunije informacije, kao i da je to zadatak nas narodnih poslanika.
Zbog toga je i predloženo, i te kako je važno da imamo uvid u to kako se raspodeljuju sredstva, kako se raspodeljuju sredstva i kada su u pitanju nacionalni fondovi, kako će se ubuduće raspodeljivati sredstva iz fondova EU, kako napreduju projektni predlozi, ima tu dosta pitanja za koja smo svi mi narodni poslanici zainteresovani. Verujem, da bi usvajanjem ovog amandmana svi dobili na kvalitetu rada i mnogo bolje i mnogo potpunije bi odgovorili obavezama koje pred nas stavljaju sredine koje su nas i birale za narodne poslanike. To je suština ovog amandmana. Žao mi je što nije bilo razumevanja u Vladi. Nadam se da će moje kolege, bez obzira da li su u vlasti ili opoziciji, prepoznati potrebnu i usvojiti ovaj amandman. Hvala vam. (Aplauz)

Hvala vama. Ima reč gospodin Markićević. Izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moja je namera i želja da u ovu, mislim, konkretnu raspravu uključimo i ministarku. Jeste da ona nema mnogo, po resoru, veze sa ovim predlogom zakona, odnosno sa izmenama i dopunama Zakona o regionima, o regionalnom razvoju, odnosno Zakonu o regionima, kako bih ja rekao, ali možda ona ima nameru u 18.00 časova, kada se završi današnja rasprava, da nam odgovori na neka pitanja.
S obzirom na to da je pristala da dođe ovde, ja je tretiram kao kvalifikovanog stručnjaka. Da bih joj na neki način pomogao ja ću pitati gospođu ministarku – kako će se ovaj zakon odraziti, s obzirom na to da vi imate čvrstu nameru da prodate ''Telekom'', u razvijanju fiksne i mobilne mreže, telefonske i uopšte sistema telekomunikacija u regionima?
Da li to podrazumeva novu…?
Jeste li ste nešto hteli gospodine Novakoviću.

Slušam vas pažljivo, ali očekujem da povežete sa amandmanom na koji ste se javili, a koji glasi: "O preuzetim merama Agencija za privredne registre obaveštava Narodnu Skupštinu jedanput godišnje". Izvolite, nastavite.