Gospodine Novakoviću, ja o tome i pričam. Inače govorim kao zamenik šefa poslaničke grupe u okviru onih 15 minuta. U svakom slučaju, hvala vam na primedbi.
Te tako, gospođo ministarko, očekujem vaš odgovor, pogotovo što su građani, recimo, Zlatiborskog okruga i kraja dodatno uznemireni, ljudi koji tamo žive. Ja nisam iz Zlatiborskog okruga, jesam iz Čačka ali dosta putujem tamo i znam kako ljudi razmišljaju. Zaista je ovaj zakon izazvao mnoge kontraverze i zaista se ljudi opredeljuju i razmišljaju nezavisno od svoje političke pripadnosti ili za onoga za koga glasaju.
Danas ste čuli mnoge argumente ljudi iz raznih stranaka. Nismo dobili suvisle odgovore, te tako nam ostaje da razmišljamo. Ja ću ponoviti deo svoje diskusije iz rasprave u načelu.
Poštovani građani Srbije, pre svega Raške oblasti ili, kako neki drugi naši sugrađani kažu – Sandžaka, a meni ne smeta ni jedan ni drugi naziv, ovde se vrši eksperiment sa ovim zakonom, in vivo, na ljudima, na građanima, bez obzira da li su oni Bošnjaci ili Srbi, i bez potrebe se ljudi zavađaju.
To je zato što je ovaj zakon najobičnija politička trgovina. Neko je pristao da u Deklaraciji o Srebrenici ne piše reč "genocid", a neko je morao da pristane da Vlada ne padne – na ovakav zakon o regionima, a to već znaju ptice na grani. To je možda i zbog toga što sada imamo nekoliko predstavnika bošnjačkog naroda.
Čini mi se da u ovom trenutku, ma kako se to nekima ne sviđalo, jedini iskreni predstavnik bošnjačkog naroda je efendija Muamer Zukorlić, bez obzira što se ja sa mnogim njegovim stavovima ne slažem. Tvrdim, to može analizom da se utvrdi, tekom događaja, tokom događaja koji su se dešavali, dakle, ponavljam – prvo je usvojen Zakon sa sedam regiona i glasala su dva ministra iz reda bošnjačkog naroda, i to jednoglasno, pa ih je neko podsetio da otprilike ne znaju šta su glasali. Onda su oni rekli – da nisu to tako razmišljali. Dalje je bilo pismo bošnjačkih stranaka upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i jasno je o čemu se radi. O tome ne treba meni niko da priča, jer sam bio, nažalost, pripadnik koalicije koja je imala 126 poslanika.
Gospodine Novakoviću, znam šta to znači, sve male stranke, sateliti, jedan poslanik od 125, isto. Ako nema jednog, nema 126 i onda sad dolazi ovaj predlog zakona, ovakav kakav dolazi. Šta će biti tamo sa narodom, bilo da su oni Srbi ili Bošnjaci, u Beogradu ljude koji su na vlasti ne interesuje. Zar je moguće da oni bolje znaju u Beogradu šta je bolje za ljude u Zlatiborskom okrugu, u Raškoj oblasti, u Sandžaku? Ni jednoglasne odluke SO Nova Varoš gde su i neki Bošnjaci glasali protiv, radi istine, neke kolege nisu ovde prisutne, da im kažem.
Zar je dogorelo do nokata, zar devet meseci nije bilo dovoljno da se vidi da ovakav zakon, koji u suštini ima samo prepravke u ovom delu gde se vrši politička trgovina, nije doneo nikakve koristi? Da odemo i da pitamo tamo ljude svi zajedno, da napravimo ovde međustranačku multietničku delegaciju poslanika i da ih pitamo kakve su imali koristi devet meseci od prethodnog zakona? Nikakve koristi nisu imali, a od ovih izmena i dopuna imaće još više štete, jer se unosi razdor među građane bošnjačke i srpske nacionalnosti, a nema nikakvog razloga. Oni su ujedinjeni makar u jednoj stvari, a to je da zajedno loše žive.
Prema tome, neće njima sreću doneti niko iz Beograda. Oni moraju, po mom skromnom mišljenju, da se ujedine, i Bošnjaci i Srbi, protiv ovakve beogradske vlasti, rekao bih beogradskih dahija. To otvoreno kažem kao pripadnik srpske nacije. Ako je neko hteo da vrši iskreno decentralizaciju, trebalo je da krene odozdo, da to bude prvi korak, da se imovina vrati opštinama, i Novoj Varoši, i Priboju, i Užicu i Prijepolju. Onda bi ljudi glasali jednoglasno, ne bi se događalo da budu podeljeni po nacionalnim šavovima i to je za svakog dobronamernog čoveka da dobro stavi prst na čelo i da razmisli – kakva je to vlast koja je izazvala da se tako ljudi opredeljuju posle deset godina? Mislili smo da je 5. oktobra makar sa tim završeno.
Svedok sam, i moram da kažem da je to bilo vezano pre svega za Vladu Vojislava Koštunice 2004. i 2007. godine, da je napravljen jedan, da tako kažem, teren, neću da kažem za nacionalno pomirenje, tamo se ljudi nisu ni svađali, nego da se napravi jedan dobar prostor za dobre razgovore, da se priča pre svega o ekonomiji, da se vidi kako ljudi žive, bili oni Bošnjaci ili bili Srbi.
Moram da podsetim i naše sugrađane prijatelje Bošnjake da je ta Vlada donela zakon i o bosanskom jeziku, o bosanskoj zastavi i nikome to nije smetalo, niti sada smeta. Sad imamo Vladu koja u ime evropskog puta, u ime evropskih integracija, zakona koje mi moramo da donesemo na svom evropskom putu, u stvari, pravi razdor i svađu među građanima Raške oblasti. Nažalost, kako vidimo, to ide i po nacionalnim šavovima. Ko je za to odgovoran? Ko je najodgovorniji? Da li opozicija koja ukazuje na to ili vlast koja ovakve zakone donosi? Ostavka načelnika Zlatiborskog okruga, koji je do skora bio u vladajućoj stranci G17, i ono što je on rekao najbolje o tome govori.
Ovde zamena teza neće uspeti. Mislim da je tamo sav narod, celokupan, bili oni Bošnjaci ili Srbi, vrlo pametan i inteligentan, jer sam tamo upoznao mnoge ljude, shvatiće da ih beogradska vlast, ono što sad predstavlja beogradsku vlast, a to je Vlada Republike Srbije, zavađa i tako sakriva činjenicu da ne može ni na jednom segmentu, nijednim procentom da im poboljša kvalitet života, a to je najvažnije – kako ljudi tamo žive. Zato se i mnoge afere prave, ovih dana u Srbiji, da se sakrije od naroda kako narod živi. Zato mi imamo i prvog srpskog turistu u Hrvatskoj, nama susednoj državi, koji ne pita za 50 hiljada stanova bez kojih su ostali Srbi, nego imamo samo lepe priče, marketing, ali od marketinga žive samo pojedinci, a stotine hiljade građana gladuje.
''Vita jela, zelen bor'', gospođo ministarka, nadam se da ćete se vi probuditi i malo razgovarati sa poslanicima. Hvala lepo.