Gospodine Aligrudiću, iskoristili ste vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne) Pretpostavljam da je ovoliko interesovanje za amandman iznenadilo i samog predlagača, gospodina Stevanovića.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Reč ima gospođica Ilić.

Članom 3. stav 1. Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o regionalnom razvoju menja se član 5. stav 1. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju. Umesto sedam regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni region, Istočni region, Centralni region, Južni region i Region Kosovo i Metohija, predviđa se pet regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, Region Kosovo i Metohija.
Amandmanom sam predložila brisanje navedenog člana 3. stava 1. iz podnetog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju. Ovim predlogom zakona, smanjenjem broja regiona zanemaruju se svi relevantni kriterijumi isključivo jednom političkom odlukom bez pokrića. Udovoljava se zahtevima određenih stranaka i etničkih grupa, čiji je isključivo cilj grupisanje i formiranje teritorijalnih celina na čistom etničkom principu, u kojima će biti dominantne.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čelu sa ministrom Mlađanom Dinkićem, iako se na decembarskoj mapi statističkih regiona još mastilo nije osušilo, predložilo je da se menja Zakon o regionalnom razvoju i broj statističkih regiona sa sedam smanji na pet.
Izmene i dopune Zakona se pravdaju između ostalog i razlozima, citiram – ''ujednačavanje regiona po broju stanovnika'', ali nam novi krojači statističkih regiona ne objasniše kako sve to njihovi stručnjaci i eksperti, kao i članovi Vlade, nisu znali u decembru prošle godine kada su usvojili mapu od sedam regiona Srbije.
Vlada, a posebno Ministarstvo ekonomije sve vreme je isticalo da je cilj Zakona o regionalnom razvoju da se građani Srbije ne dele i ne grupišu po nacionalnoj osnovi, već da se formiraju statistički regioni u funkciji regionalnog razvoja i što efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova EU.
Može se sa punim pravom postavi pitanje definisanja statističkih regiona, ako se pogleda Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u kome u poglavlju regionalni i lokalni razvoj piše (citiram) – ''Svaka država sama određuje svoju regionalnu organizaciju, ali će EU pružiti finansijsku pomoć samo onim regionima koji imaju politička tela koja su izabrana na direktnim izborima, koja imaju ovlašćenje za donošenje bitnih odluka za dati region.'' (Završen citat)
Dakle, na jednoj strani statistički region koji nema pravni subjektivitet koji stoji u zakonu, a ne u Ustavu, a u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je to region sa definisanom teritorijom, direktnim izborima, svojim telima, odnosno izvršnom vlasti.
Rok za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je kraj 2012. godine. Postavlja se pitanje – kada ćemo početi koristiti pretpristupne fondove EU? U ovom momentu, očigledno, sa ovakvim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regionalnoj organizaciji, ne ispunjavamo te uslove. Očigledno je da nas očekuju novi uslovi koje ćemo morati bezuslovno da ispunimo.
Iako je već usvojen Zakon o regionalnom razvoju Srbije, 8. jula 2009. godine, kojim je Srbija podeljena na sedam statističkih regiona, sa kriterijumima na osnovu kojih će se odrediti koji regioni spadaju u razvijene, a koji u nerazvijene, kao i formiranje oblasti koje čine tih sedam regiona, a sve u skladu sa standardima EU, uz utvrđene mere za podsticanje regionalnog razvoja u vezi sa unapređenjem privrede, razvojem gradova i opština, unapređenjem zaštite životne sredine i razvojem nedovoljno razvijenih područja, čemu vode ove izmene i šta tek treba da nas očekuje?
Istina je jedino to da se ovim naknadim izmenama i dopunama isključivo udovoljava bošnjačkim strankama i njihovim liderima i da sve ovo apsolutno nema nikakve veze sa ekonomskim razlozima, kako se to bezuspešno objašnjava. Ovde se radi o čisto političkoj odluci, bez razmišljanja kakve posledice mogu da nastanu takvom odlukom i to ovom narodu mora da bude jasno. Ne smeju više da se čekaju posledice nerazumnih odluka i da se tek tada reaguje, kada reakcija više nema efekta. Tada, jedino, može da se konstatuje još jedan od naših promašaja i krajnje je pitanje do kada sve to mogu da trpe građani ove zemlje?
Treba se pogledati u oči i pokušati postići razuman dogovor i sporazum koji je isključivo u interesu svih građana i same države u kojoj žive ti građani. Bošnjaci žele autonomiju po svojoj meri i ovo je put u ostvarivanju tog cilja, ne vodeći računa šta žele Srbi. A i jedni i drugi i eventualno treći moraju na prvom mestu da shvate realnost i posebno državni interes. Da li ovu vlast u ovom pitanju interesuje mišljenje Srba Zlatiborskog okruga? Oni se oštro protive ovim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Ministarstvo ekonomije, kao predlagač zakona, ni jednog trenutka nije konsultovao predstavnike lokalnih samouprava, niti načelnika okruga, niti je to našlo za shodno. Nikoga od vlasti nije interesovalo stanje na terenu i kakve su reakcije građana na ovaj predlog izmene Zakona, a stanje na terenu je zabrinjavajuće, a još je više zabrinjavajuće to što ovu vlast to ne interesuje.
Nova Srbija je upozoravala i dalje upozorava da nije opravdano prihvatanje zahteva koji su uslovili ovo novo prekrajanje regiona, jer zakon o statističkim regionima treba da vodi ravnomernom regionalnom razvoju sa već utvrđenim zakonskim kriterijumima, a ne etničkom spajanju i grupisanju. Evropski standardi ne prepoznaju kriterijum nacionalne pripadnosti pri formiranju statističkih regiona, jer je njihova svrha decentralizacija i ekonomski razvoj. Ovim novim stavovima unosi se nepotrebna i nedopustiva klica razdora u opštinama Zlatiborskog okruga, gde decenijama postoje dobri međunacionalni i dobrosusedski odnosi.
Upozoravamo da izglasavanje ovog pogubnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju može izazvati velike proteste, građansku neposlušnost, referendume i nedopustivu destabilizaciju ovog dela države. Ovakve reakcije već su i najavljene u skupštinskim odlukama, zaključcima i deklaracijama. Skupštine opština Priboj, Nova Varoš i Čajetina usvojile su zaključke kojima su artikulisale zahteve građana Zlatiborskog okruga, odnosno sa Zapadne Srbije, protiv najavljene izmene i dopune, odnosno člana 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, po kome se član 5. stav 1. menja i dva regiona spaja u Region Šumadije i Zapadne Srbije. Pored ovoga, u Prijepolju je pet hiljada građana svojim potpisima iskazalo neslaganje sa predloženim zakonom. U Užicu već uveliko traju protesti i akcije političkih stranaka, Nove Srbije, kojoj su se priključile i SNS i DSS.
Istovremeno, građani Užica svojim potpisima izražavaju najoštriju osudu vladinih predloga za izmene Zakona o regionalnom razvoju. Radi se o građanskoj inicijativi bez partijskih obeležja, akcija pod nazivom "Pokažimo Vladi Srbije da se i mi pitamo". Treba da pokaže šta građani zaista žele i da građani očekuju od svoje Vlade da radi u korist građana. Do sada je u Zlatiborskom okrugu prikupljeno više od 20 hiljada potpisa.
Zašto naknadno ovakva regionalizacija, bez javne rasprave, bez ikakvih konsultacija sa lokalnim samoupravama, ostaje predlagaču da odgovor i objašnjenje da. Zašto po hitnom postupku hoćete da progurate ovakva rešenja? Kako ćete objasniti građanima Zapadne Srbije da Vlada bolje prepoznaje njihove interese od njih samih? Jasno je svima da su ovakvu mapu regiona skrojile ucene onih od kojih Vlada zavisi, samo je pitanje do koje cene će vladajuća većina takve ucene prihvatiti. Da je tako, vidi se i po članu 34. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, gde za region Šumadija – Zapadna Srbija predlažete četiri regionalne razvojne agencije, najviše od svih ostalih regiona. Ovim se jasno nagoveštava da jedna regionalna razvojna agencija treba da bude u Novom Pazaru, ako i to bude dovoljno, za početak.
Pored iznetog, mora se istaći i nesporna činjenica da je ustavna obaveza Srbije da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju. Tako država uređuje i obezbeđuje ''razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja…'' (citiram član 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije). Gde je ovde pomenut statistički region?! U Ustavu ga nema.
Postavlja se i pitanje – gde se u Ustavu pominje regionalne razvojne agencije? Preko tih agencija trošiće se novac poreskih obveznika, građana Srbije, ali i sredstva iz pretpristupnih sredstava EU. Ko će da kandiduje projekte da ih odobrava, pa onda i da ih sprovodi, jasno je svim građanima Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz)

Preostalo vreme je minut i 40 sekundi od poslaničke grupe. Reč ima ministar, gospođa Kalanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista molim da kada se obraćamo javnosti, pre svega javnosti, koristimo činjenice, jer jako je teško izdržati na ovom mestu kad se sluša ovolika skupina činjenica koje se koriste u pogrešnom pravcu i zloupotreba, ne znam kako da nazovem zloupotrebu činjenica koje se koriste kako bi se kritikovao ovaj zakon.  
Da podsetimo prvo kako se troše fondovi EU. Vi ste rekli da do tog trenutka dok ne budemo članica EU koja definiše statističke regione itd. Podsećam, mi smo zadnja zemlja u Evropi koja donosi zakon o regionalnom razvoju. Takođe, podsećam vas da je Slovenija 1991. godine donela prvi zakon o regionalnom razvoju. Takođe, podsećam vas da je Slovenija 2004. godine postala članica EU, a da je tek 2008. godine imala izbore na regionalnom nivou. Da li zaista neko u ovoj sali misli da Slovenija nije koristila fondove EU do izbora na regionalnom nivou? Nemojte to da podmećemo, to nije istina, to nisu činjenice, to su zloupotrebe.
Druga stvar, da li, gospođice, zaista, smatrate da niko iz Republičke vlade nije bio u Zlatiborskom regionu da vidi šta rade političke partije i kako seju nacionalnu mržnju, koristeći Zakon o regionalnom razvoju? (Neki poslanici u sali negoduju)
Naravno da sam bila dva puta na sastanku celokupnog Zlatiborskog okruga, sa predsednicima opština iz Zlatiborskog okruga. (Opet neki poslanici u sali negoduju)
I ovog puta im zahvaljujem. Hvala im, imaju veću odgovornost nego što je to prisutno danas ovde. Oni jako dobro znaju da iza ovoga ne stoji politička pozadina. Neki od njih, koji nisu članovi partija vladajuće većine, nego su članovi opozicije, kažu – da, dobili smo iz centrala zahtev da skupljamo, ali nećemo.
Ti predsednici su dva puta bili na sastanku samnom u Zlatiborskom okrugu i onda, kada su me pozvali da zajednički obiđemo projekte koji su jako važni za njihov život, kada smo zajedno gledali kako se pravi most u Prijepolju, gde predsednik opštine javno kaže da je to najveća investicija u infrastrukturu, u periodu od Drugog svetskog rata do danas, gde predsednik opštine Priboj kaže, da mu je retko ko pomogao kao Mlađan Dinkić u oživljavanju "Fap-a" u Priboju i radnika koji se vraćaju u svoje hale.
Naravno, vama to danas ne odgovara. Pozivam vas, da kao narodni poslanici, odete u Zlatiborski okrug i vidite te plakate i te parole koje danas partijski jurišnici pokazuju na ulicama. Ali to nije stvarni odjek sa terena, ti ljudi žele, naravno, i dalje da žive tamo. Ti ljudi, naravno, traže pomoć države. Traže je kroz regionalnu razvojnu agenciju, koja im prenosi iskustva u razvoju biznis inkubatora, traže kroz mere i podsticaje Vlade. I, naravno, da mi sa zadovoljstvom tu pomoć pružamo. (Neki poslanici su za vreme govora ministra Verice Kalanović negodovali u sali)

Zahvaljujem. Reč ima gospođica Aleksandara Ilić. Izvolite.

A propo činjenici i zloupotrebe činjenica, imamo i neopozivu ostavku načelnika Zlatiborskog i Upravnog okruga, koji se ovim činom deklarisao protiv izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, zbog svih nedoslednosti u Zakonu, za koje smatra da je štetan po grad Užice i Zlatiborski okrug.
Takođe, zbog svega ovoga, napustio je stranku G17 plus. Kako je sam isticao u medijima (citiram) – ''…jer se ne slažem sa odlukama vrha stranke i ustupcima koji se prave iz raznoraznih političkih interesa.'' Objavljeno je u listu "Danas", 26. marta 2010. godine, pod naslovom "Protiv predloga Vlade za pet statističkih regiona". U samom tekstu, pored slike, između ostalog, citirana je i njegova izjava – ''Glavni razlog moje ostavke su izmene i dopune Zakona o regionalizaciji, koje je predložilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u kome su moje stranačke kolege.'' Zahvaljujem. (Aplauz)

Hvala i vama.
Reč ima gospodin Branislav Mitrović.

Javljam se po Poslovniku, član 104. Moram da kažem ono što sam prošli put rekao, mojoj uvaženoj koleginici, Aleksandri iz Užica. Ostavka načelnika okruga je čisto tehničko, a ne političko pitanje. Njegova ostavka je dostavljena premijeru 10. februara ove godine, a Vlada je predlog izmena i dopuna ovog zakona usvojila na svojoj sednici 11. marta. Njegova ostavka je čisto tehničko, a ne političko pitanje.
Znam da vam je interesantna u ovoj raspravi, ali ipak to morate prihvatiti kao činjenicu. Hvala.

Nema povrede Poslovnika iz člana 104. Molim vas da ne zloupotrebljavate dalje ni Poslovnik, a ni temu.
Reč ima gospodin Zoran Krasić, po amandmanu.

 S obzirom na to da je ovo interesantan amandman, ali eto, nemam sreće sa predstavnicima Vlade, čim uzmem reč, odmah mi pobegnu, šta da radimo. Ali, gospodine Novakoviću, objasniću nešto povodom ovog amandmana.
SRS nema obavezu ni da podržava ovaj amandman niti da kudi amandman. Radi javnosti, i kada se podnose amandmani, samo da se razumemo, ovo je zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, mi ne podražavamo ni ovaj zakon o izmenama i dopunama, a ni onaj osnovni tekst. To vam je valjda jasno.
Mislim da imamo potrebu da objasnimo u čemu se ogleda taj naš stav. Naravno, ravnomerni regionalni razvoj jeste ustavna obaveza Republike Srbije, ali Republike Srbije. Ova priča o statističkim regionima, o kriterijumima, o standardima EU, takođe, postoji. To niko ne spori.
Samo da vas podsetim, vi ste u obrazloženju ovoga zakona rekli – idete na ovu izmenu i dopunu da biste bili u mogućnosti u periodu za 15, 20 godina da koristite pristupna sredstva EU. I, naravno, po logici stvari, odmah se otvara politička tema. Ovaj zakon jeste politički propis, ma koliko da se on uobličava sa nekim navodno kriterijumima, standardima koji važe. Pitanje je da li oni i ovako važe u EU, pošto svaka država autonomno primenjuje ove kriterijume.
Zato ne želimo da učestvujemo u ovoj priči. U ovoj priči vidimo pripremu za nešto što može biti vrlo opasno i ružno po Republiku Srbiju. Želimo da budemo centralizovana država kao što je Francuska. Ako Francuska ne ispunjava evropske kriterijume, onda, 'ajde da i mi ne ispunjavamo te evropske kriterijume.
Inače, ima ovde interesantnih predloga – oko 20 regiona. Verovatno je u tih 20 regiona, po ovim standardima od osam stotina hiljada do dva miliona ljudi, tu i neki region Knin, Petrinja itd. To je nama interesantno, naravno.
Vi znate da od početka pričam o regionalizaciji po evropskom modelu. Moderna evro-regija "Velika Srbija", šta fali? (Aplauz) Isti jezik, ista ekonomija, narod isti, kompatibilne privrede itd. Naravno, mene će neko da optuži za velikosrpski hegemonizam, ali, zašto ste me sve optuživali, to je nešto najmanje zašta možete da me optužite.
Molim vas, kada pominjete Nikolu Pašića, vi iz DS, pozovite se na Grola, na Davidovića, na Mićunovića, na neke druge, nemojte na naše da se pozivate. Kako to demokrate nalaze pokriće za svoju političku platformu u ideologija SRS? Hvaliću vas uvek kada vi pogodite. Pre neki dan sam hvalio i Šutanovca. Sve ću da vas pohvalim, kada prihvatate ideologiju SRS, ali budite malo oprezni, znate. Bolje povedite računa o tome, zašto su ona goveda prema Aranđelovcu crkla u kamionu. Povedite malo računa, što dele neki veštačko đubrivo, po 50 tona, u subotu. Povedite računa, šta ste napravili, šta ste iznedrili, o tome vodite računa.
Inače, što se tiče naših stavova, nama je drago kada vi sa zakašnjenjem prihvatite naš stav. Mi ne sporimo, i prošli put smo u načelnoj raspravi rekli – jeste, nešto se koristi od strane Evropske statističke organizacije za praćenje itd. Međutim, to je preuranjeno za Srbiju. Apsolutno preuranjeno za Srbiju. Zašto? Zato što su još uvek jake političke tenzije u Republici Srbiji.
Samo da vas podsetim, neko već u srpskoj političkoj eliti pravi dogovor o tome, da četiri opštine na KiM pripadnu Srbiji, a da se ostatak podeli i postane nezavisno Kosovo. To su one mesije koje se kunu biračima. Koriste svaku priliku da prevare birače.
Naše je kao SRS da oštro kritikujemo, da na vreme upozorimo, da na vreme kažemo. Vi naravno to ne prihvatate. Posle nekoliko godina se pojavi naknadna pamet i onda imam potrebu da vas pohvalim zbog naknadne pameti, ali i da vas upozorim i da obavestim javnost koje su, u međuvremenu, štetne posledice nastupile.
Malopre ste čuli, u Sporazumu o pridruživanju, nalazi se i stavka regionalizacija. Bili smo protiv tog sporazuma. Videli ste i sami i prihvatanje tog sporazuma nije sprečilo da 22 države, od 27 koje čine EU, priznaju nezavisno Kosovo. Sada vi solite na to pitanje, čisto političko, gde se javljaju centripetalne i centrifugalne sile koje bitno utiču na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.
Sada idu ove priče – neko podstiče nacionalnu mržnju, neko želi da kroji regione kako želi itd. Mi smo protiv. Molim vas, dragi građani, mi smo i protiv Zakona i protiv izmena i dopuna. Podnosimo amandmane samo da podsetimo javnost na naše političke stavove koje 20 godina nismo promenili.
Ako Francuska nije demokratska država, onda, ne treba ni Srbija da bude demokratska država. To je isti princip – visokorazvijena centralizovana država, to želimo da budemo i mi u Srbiji. Ako ona ispunjava te uslove EU, verovatno i mi ispunjavamo.
Sada se ovde promoviše novi princip – dajte te pare iz inostranstva, pristupni fondovi, 'ajde da to mi organizujemo da bi koristili pare.
Gde će te pare da završe? Do sada je 35% svih para koje su došle iz inostranstva završile u inostranstvu. Kako? Konsalting usluge, usluge savetovanja, platnog prometa itd. itd. Zašto povećavate obaveze građanima? Vodite računa. Mi moramo da vodimo računa i o deci i o unucima, o čukununucima. Nama se gadi na takve standarde od kojih Srbija propada kao država. Vodite računa.
I, molim vas, gospodine Novakoviću, sa ovim stvarima mi nemamo nikakve veze, da se zna! (Aplauz)