Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dvadeset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Zahvaljujem na prihvaćenom amandmanu, ali hteo bih da kažem nekoliko reči, da navedem iz prakse koje trenutno probleme imaju izbegla i prognana lica. Možda zato što sam već duže vreme u lokalnoj samoupravi, možda zato što sam baš iz grada Apatina, gde je u vreme izbeglica svaki 3,6 stanovnik u to vreme bio prognano i izbeglo lice. Dugo sam u opštini i znam koji su problemi onda bili, koji su u međuvremenu i sada, i znam da je Vlada mogla mnogo toga da učini što je obećala, a upravo u praksi nije tako.
Zato sam i predložio amandmanom da se, umesto 30 dana za skupljanje tih dokumenata, rok pomeri na 90 dana i to je prihvaćeno, što je dobro. Navešću vam primere onoga što nije urađeno, možda će vam dobro doći i za neke druge stvari. Trebalo je da nadležni organi u Srbiji preispitaju te procedure za dobijanje ličnih dokumenata i da ranije uvedu pojednostavljenje i jasne procedure za interno raseljena lica, uklanjanjem svih nepotrebnih birokratskih i administrativnih prepreka. Treba pojednostaviti administrativne postupke na način koji bi odgovarao posebno teškoćama lica bez dokumenata, koji se nalaze u statusu, rekao bih, nepoznatom, a odnosi se na Rome.
Uvek govorimo o raseljenim i izbeglim ili prinudno raseljenim licima, a niko ne spominje Rome koji nemaju svoja dokumenta, koji su, takođe, prognana i izbegla lica sa teritorija Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, pa i Kosova i Metohije. U mojoj sredini ih ima dosta, nemaju nikakvih dokumenata, niti umeju, niti znaju gde treba da se prijave, pa dolaze u opštinu, u komesarijat, pa, kad dođu na šaltere, tek im onda ništa nije jasno, kad dobiju spisak dokumenata koja su im potrebna da dostave za dobijanje legitimacije, jednostavno, ne mogu da se snađu.
To je ono o čemu bi trebalo voditi računa, pod hitno, a nije učinjeno. Dug je proces dobijanja tih potrebnih dokumenata da bi se predali, priložili, da dobiju državljanstvo Republike Srbije ili neka druga potrebna dokumenta.
Navešću vam primer porodice koja već duže vreme dolazi u opštinu, koja se žali, pokušao sam da intervenišem preko nadležnih organa, međutim, ništa. Oni su 2002. godine raseljeni u Nemačku, jedni iz Hrvatske, jedni iz Bosne, tamo su se uzeli i vratili u Republiku Srpsku, venčali su se, posle toga su došli da žive u Apatin, dobili su decu i tražili su državljanstvo Republike Srbije 2002. godine. Ni dan-danas ga nisu dobili.
Traženo je još dodatnih dokumenata, oni su do dostavljali, ponovo nikakvih odgovora nije bilo, jednostavno, već osam godina čekaju papire. Sve to zavisi od mnogih faktora, a jedan od glavnih jesu i policijske uprave koje nisu ujednačene u svim opštinama.
Znači, negde izađu u susret, negde oni sami urgiraju, negde na brzinu proslede te papire, ali negde ne.
Navešću vam primer i zloupotrebe nekih stvari kada su izbeglice u pitanju, to je ''pokrajinska vlada'', dame i gospodo, koja je pre nekoliko godina raspisala konkurs za kupovinu napuštenih kuća, po principu jedan na jedan ili jedan dinar izbeglica, a jedan dinar ''vlada'' ili pokrajinski Fond, pa neku otplatu itd, povoljne uslove, ali, onda, u jednom momentu, rečeno je ovako – ne možete da kupujete kuće u Svilojevu, gde je populacija mešovito stanovništvo, možete u Prigravici, navodim tačno imena, gde je čisto srpsko stanovništvo, samo tamo možete po tom principu da kupujete. Tamo su ta napuštena domaćinstva, a ta napuštena domaćinstva su sto posto skuplja nego u ovom manjem selu.
Dobili smo odgovor – da se ne remeti nacionalna struktura, zato ne možete kupovati, i nije dozvoljeno u Svilojevu, koje je mešovito, gde je većinski mađarski živalj. U tom Svilojevu ima puno napuštenih kuća, koje su, kažem, sto posto jeftinije, dakle, ta domaćinstava, nego u tom drugom selu gde su skuplja.
To nije dobro, kakve to veze ima? Valjda je bolje da u ovom društvu i u ovo današnje vreme zajednički živimo, ne samo Srbi posebno, Mađari posebno, nego da se stanovništvo meša za dobrobit ove države i svih njenih stanovnika. To je ono što sam baš hteo da naglasim.
Ne znam, imam još malo vremena, imam još tri minuta, otprilike? Gospodine ministre, vi biste mogli da utičete na neke stvari, upravo u pogledu ubrzavanja i olakšavanja postupka prijava izbeglica u državljanstvo Republike Srbije. Mi iz SRS preporučujemo nadležnom ministarstvu da prilikom oglašavanja zahteva za prijem u državljanstvo izbeglicama daje prioritet, zašto da ne, i da ujednači praksu, rekao sam malopre, lokalnih policijskih uprava u pogledu prijema zahteva za državljanstvo, dakle, isključivo preko Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ima puno stvari koje druga ministarstva moraju da urade, recimo, omogućiti interno raseljenim licima da zahtev za ličnu kartu podnose preko mesta boravišta, pa nadležni organi Srbije treba da izmene postojeće zakone o upravnom postupku i da uspostave novi vanparnični postupak za utvrđivanje činjenica rođenja, preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva pravde, Ministarstva policije itd, itd.
Preporučujemo mi iz SRS i ranije smo to pokušavali preko svojih amandmana, diskusija, da skrenemo pažnju svim resornim ministarstvima, na neke stvari, koja se tiču izbeglica. Vidim, sad, u poslednje vreme da ima dobre volje da kada su takve teme u pitanju da se dogovorimo, bez obzira ko je iz koje poslaničke grupe. Tako su neki naši amandmani i prihvaćeni ovde u ovom delu izmena i dopuna Zakona.
Preko mnogih institucija trebalo bi i preispitati Zakon o prebivalištu i boravištu i izmeniti neke druge relevantne zakone, sa ciljem da bi se omogućilo tim izgnanicima, prognanicima da lakše dođu do nekog statusa ovde u ovoj državi. Doduše, ima i onih koji su se dobro snašli, koji dobro žive, ali veliki broj još uvek šeta ulicom i sami sa sobom pričaju, što je tužno i žalosno posle 20 godina.
Ponavljam još jednom, ne odnosi se samo na prognanike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, samo na Srbe, nego i na Rome i ostali narod koji je morao da se iseli pod pritiskom iz navedenih krajeva, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i KiM. Hvala lepo. (Aplauz)

Da li se još neko javlja za reč?
Ako ne, ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a pošto smo završili, na osnovu člana 144. Poslovnika Narodne skupštine, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)
Narodni poslanik Mićo Rogović.
Niste prijavljeni u elektronskom sistemu na vreme, ali imate pravo da koristite vreme poslaničke grupe i vreme ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ne bih da oduzimam puno vremena. Na kraju ove današnje rasprave o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izbeglicama, hteo bih samo da konstatujem jednu činjenicu, da bez obzira sa koje strane dolazimo, sa desne, leve, ovog parlamenta, iz pozicije, opozicije, o ovakvim pitanjima nije bilo različitih stavova, ni u načelnoj, ni u raspravi o pojedinostima, i da je ovo pitanje još uvek rak-rana ovog društva.
Izbeglička kriza u Srbiji traje dugih 17 godina, ona je dugotrajna i zbog toga smo na 13. mestu u svetu, a prvi u Evropi, a eto, neki ratni sukobi su počeli 1992. godine.
Poslednja agresija je bila 1999. godine i još uvek u Srbiji imamo u kategoriji izbeglih lica 86.000 i prema namerama Vlade ako godišnje budemo rešavali, pogotovo stambeni deo, to jest goruće egzistencijalno pitanje ove kategorije, odnosno populacije stanovništva, sa hiljadu stanova, to znači da će ovaj proces dugotrajne izbegličke krize u Srbiji trajati još 86 godina.
Sa druge strane, u okruženju, imamo Republiku Hrvatsku sa kojom nam i dalje stoje, kako kažete, otvorena pitanja, ali ta otvorena pitanja vuku se već duži niz godina i samo ispašta ova populacija ljudi, s obzirom na činjenicu da je 120.000 ljudi hrvatske nacionalnosti iz BiH prešlo da žive u Hrvatsku i da su uzurpirali uglavnom stanove Srba, koji su živeli u njima. Znamo da se to dešavalo krajem 90-ih godina. Ti sukobi i sve ono što se, nažalost, dešavalo u tom periodu uslovilo je da milion i 300 nam pomenutih ljudi u Srbiji nije moglo otkupiti svoje stanove zbog neprilika zbog kojih su morali otići sa svojih ognjišta i iz svojih stanova, pa su dovedeni u situaciju da posle 17 godina u Srbiji i dalje budu u statusu izbeglica.
Moramo naći drugi modus, s obzirom na ofanzivu koja i od naše strane i od strane međunarodne organizacije nije uspela. Zadatak ove vlade, zadatak svih vlada bio je i treba da bude, i to zaista treba ozbiljno da se uradi u najskorijem periodu, da se problemi 86 hiljada ovih lica, kao što ste rekli, koji nisu integrisani u Republiku Srbiju, u društveni život Republike Srbije, što pre reši. Način kao što predlažete, hiljadu stanova godišnje, to će zaista dugo trajati. Zato sam vam rekao, i u načelnoj raspravi, da deo problematike, pogotovo vezano za član 19. ovog zakona, treba da se reši izmenama i dopunama Zakona o socijalnom stanovanju.
Oko toga smo se svi složili i pozicija i opozicija. Nedavno smo imali taj zakon. On nije obuhvatio tu oblast, ali krajnje je vreme da izmene i dopune vezano za ovu kategoriju lica u pomenutom zakonu ugledaju svetlo ovog doma, u što kraćem roku, da bi se problemi ovih lica što pre rešavala.
Jedan iz ove kategorije lica, moram još jednom da vas podsetim na njegovu rečenicu, kaže ovako – još uvek mogu da sanjam krajeve sa kojih sam došao i tamo me niko ne prihvata da se vratim, a ovde sam još uvek neprihvaćen.
U kategoriji ovih 86 hiljada ljudi, uglavnom su najviše siromasi, bolesni, stari ljudi. Izvinjavam se zbog ovoga što ću da navedem i reč jednog od njih, da će izbeglice u Srbiji nestati ako čekamo da, nažalost, oni umru. Zaista to ne bi trebalo da dozvolimo i treba što pre da napravimo nacrt izmena i dopuna Zakona socijalnog stanovanja, da probleme ove kategorije lica rešavamo što pre.
Svesni ste i sami znamo da je humanitarne pomoći sve manje i manje, da se kolektivni centri sve više zatvaraju, da ovi ljudi nemaju gde, da su bukvalno prepušteni sami sebi i da nemaju gde da se vrate.
Šta je to posebno što mene brine, sa neke druge strane, a u ovom parlamentu, na svu sreću, ima nas poslanika, u dosta solidnom broju, koji su došli u Srbiju delom i kao izbeglice, a delom kao interno raseljena lica, gospodine ministre, o problemu interno raseljenih lica niko skoro da i ne govori, osim Komesarijata, šta je sa tom kategorijom lica? Kojim zakonskim okvirima njihov status treba da se reši? Oni zaista jesu državljani Srbije, ali državljani Srbije u Srbiji a ne mogu da se vrate na svoja ognjišta i ne mogu da koriste ono što su godinama stekli.
Još jednom napominjem da je u ovoj kategoriji 86 hiljada izbeglica i preko 200 hiljada interno raseljenih lica, ljudi, koji su puka sirotinja. Ne može tu da važi parola – dinar na dinar. Tu može samo da važi potpuno i 100% učešće države.
Zar ovih preko 200 hiljada ljudi sa KiM treba da budu nevidljivi za sve nas? I u tom segmentu, u toj kategoriji ima više nerešenih problema nego u kategoriji izbeglica. Svi skupa moramo da nađemo snage, nadam se, da u narednom periodu rešavamo probleme i te kategorije ljudi, iako se radi o državljanima Republike Srbije, ali državljanima koji nemaju svoje ognjište i koji nemaju pravo na povratak na svoja ognjišta. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Ponavljam pitanje predstavniku predlagača, ministru Čipliću, da li želite završnu reč? (Ne)
U tom slučaju, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu. Završavamo prepodnevni deo sednice. Rad nastavljamo popodne u 15.45 minuta. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prvo, obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima po tačkama 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, mr Verice Kalanović, ministarke za Nacionalni investicioni plan, i mr Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, pozvala da sednici prisustvuju i: Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Popović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Radulović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju i Branka Radović, savetnica u Agenciji za privatizaciju.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Ilić, Zlata Đerić, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Bojan Mladenović, Aleksandar Martinović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljna Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, kao i amandmani Vlade Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što dam reč po amandmanu na član 1, podsećam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa po 2, 3, 4. i 5. tački dnevnog reda: narodni poslanik Zoran Kasalović – Poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Slobodan Samardžić – Poslanička grupa DSS, narodni poslanik Dragan Stevanović – Poslanička grupa SRS i narodna poslanica Branka Ljiljak – Poslanička grupa ZES.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman kojim se član 1. stavovi 1, 2. i 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona brišu.
Izostavljanjem oblasti iz postojećeg zakona jasno se vidi da se Zakon o regionalizaciji pretvara u Zakon o centralizaciji, a ne o decentralizaciji i samim tim, faktički, u svoju suprotnost.
Moram naglasiti da predlaganje zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju od iste Vlade na čiji predlog je polovinom prošle godine skupštinskom većinom usvojen zakon koji se sada menja, najbolje govori o kredibilitetu Vlade Republike Srbije, kao i tada kada je vladajuća koalicija usvajala taj zakon, tako i sada menjanjem istog, brzopotezno se nameću rešenja koja se uopšte, generalno, ne bave suštinom problema, odnosno ravnomernim razvojem i decentralizacijom Srbije.
U članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju navode se načela podsticanja regionalnog razvoja i u stavu 1. tačka 5) navodi se načelo planiranja, koje podrazumeva planiranje regionalnog razvoja na osnovu razvojnih dokumenata na republičkom, regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou. I, zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže njegovo brisanje?
Takođe, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 6) navodi se načelo supsidijarnosti, koje se odnosi na decentralizaciju u obavljanju poslova pripreme, izvođenja i nadzora programa za podsticanje regionalnog razvoja na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou, uz prethodno obezbeđenje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta, odnosno ljudskih resursa. Zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže se njegovo brisanje?
Isto tako, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 11) navodi se načelo ravnomernosti regionalnog razvoja, koje se odnosi na podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih regiona, oblasti i jedinica lokalne samouprave. Zašto sada smeta podsticanje nedovoljno razvijenih područja na nivou oblasti i predlaže njegovo brisanje.
Iako je u postojećem Zakonu o regionalnom razvoju ''oblast'' statistička funkcionalna teritorijalna celina, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovođenje politike regionalnog razvoja, zašto se u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju ona briše i pored nepromenjenosti kriterijuma koji su postojali prilikom donošenja zakona koji se sada menja, nakon nepunih godinu dana? Očigledno je da se učešće i uticaj oblasti na donošenje bitnih odluka potpuno eliminiše i gde je ovde decentralizacija o kojoj se toliko govori kao neophodnoj u daljem razvoju sistema? Zbog toga se predlaže ovaj amandman kojim je predloženo brisanje u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 10 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih na samom početku da ukažem na jednu činjenicu.
Naime, amandmani koje je SRS podnela na Predlog osnovne verzije ovog zakona su poprilično različiti u odnosu na amandmane koje smo podneli na tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona, ne zato što je stranka promenila svoj stav i odnos prema konceptu regionalizacije, očigledno, koji zastupa Vlada, nego zbog činjenice da će se izgleda skupiti tih 126 poslanika koji će glasati za ovo.
Pokušali smo da tim svojim amandmanima i to što ćete usvojiti vrlo tendenciozno ovaj zakon nazivamo i to, jer verujemo da će proizvesti iste efekte koje je proizveo i prethodni zakon, koji svoju primenu u praksi nije doživeo, a, evo, nažalost i na nesreću mi ga danas menjamo.
Mogli bismo da razumemo da ga menjamo na osnovu iskustva, na osnovu nekih problema koji su u praksi bili prisutni i očigledni, međutim, menjamo ga i u pozadini tih promena su isključivo politički razlozi.
U postupku načelne rasprave predstavnik Vlade je tada pokušao, čak, da spočita SRS da se zalaže za formiranje nacionalnih regiona. To zaista nije tačno. Mi se zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj, a to ne podrazumeva regionalizaciju, ovako kako je definiše predlagač u ovom zakonu.
Vrlo je interesantna jedna stvar i to opet promoviše i pokazuje politički pragmatizam onih koji Vladu predstavljaju u određenoj situaciji, nebitno, da li ste vi ili neko drugi, gospođo Kalanović, i kako se za određene argumente hvatamo kako nam u kom trenutku odgovaraju.
Kada smo govorili o osnovnoj verziji zakona, svi oni koji su govorili da se radi o regionalizaciji, ministar ih je lično ispravljao. Ovo je zakon o regionalnom razvoju. Otkako su ove izmene i dopune ušle u proceduru, otkako o njima govorimo, gotovo da svi poslanici govore o regionalizaciji i nema reakcije na takvu konstataciju.
Mi smatramo da su dve potpuno različite stvari regionalni i ravnomerni regionalni razvoj i regionalizacija, i da regionalizacija predstavlja čistu političku priču, a da ovo treba da bude izolovano od politike, da se prepusti pre svega nauci, struci, onome čega mi zaista imamo, ali kroz ovaj zakon neće biti na adekvatan način primenjeni i stavljeni u funkciju ravnomernog regionalnog razvoja. Čini nam se da je ovo u stvari zakon u pokušaju.
Predlagač je hteo da odgovori, na kraju krajeva, u raspravi u načelu, mi, zaista, do kraja rasprave nismo dobili odgovor šta je istinski razlog za usvajanje ovog zakona, ne verujem da ćemo ga dobiti ni sada, do kraja rasprave u pojedinostima.
Očigledno je da je on odgovor tendencijama pojedinih lokalnih i regionalnih stranaka da zloupotrebe, odnosno skupili su hrabrosti da izraze kako su oni prepoznali koncept zakona koji danas menjate, a definiše se njime regionalni razvoj i onda ste na to dali vrlo nedorečen, vrlo površan odgovor. Čini mi se da će i u planskom smislu i u smislu dokumenata proizvesti probleme, da neće zaživeti.
Samo ću vam jedan primer navesti, on se odnosi na član 14. U stavu 2. kažete – ''Razvojni dokumenti regionalnog razvoja predstavljaju jednu od polaznih osnova za izradu dokumenata prostornog planiranja'', a u sledećem stavu kažete: ''Razvojni dokumenti regionalnog razvoja izrađuju se u skladu sa važećim dokumentima prostornog planiranja.''
Sad, razvojni dokumenti služe za izradu prostornih planova, a onda se razvojni dokumenti rade na osnovu prostornih planova?!
U raspravi u načelu isticali smo da ovo mora isključivo da se zasniva na razvojnim dokumentima i nijedna namera teritorijalne kohezije, uravnoteženja, ne sme da podrazumeva crtanje granica. Vi i ovim zakonom do kraja niste izbrisali prisutnost političkog karaktera regionalizacije, odnosno i dalje podrazumevate regione. To nije dobro.
I potpuno drugačiji kontekst u duhu regionalnog razvoja imaju ''oblasti'' kada se provlače kroz ovakvu političku osnovu, a potpuno drugačiji položaj i poziciju oblasti imaju kada se definišu kroz razvojne dokumente, odnosno kroz prostorne planove ili dokumente nižeg reda koji iz njih proističu. I to je opasnost i to je opasno, jer će i u ovome biti prepoznato isto ono što je prepoznato u prvoj verziji zakona i, nažalost, i ovaj zakon neće videti svetlost dana, odnosno primene i doći ćemo u situaciju da ga povučemo ili ponovo da ga menjamo, ili ponovo da usvajamo neki novi zakon.
SRS smatra da je jedini racionalni potez bio da se povuče iz primene osnovna verzija zakona, da sedne onaj ko danas rukovodi ili učestvuje u Vladi i da za podršku konceptu uravnoteženog regionalnog razvoja obezbedi opšti politički konsenzus i opštu političku podršku. Bez takvog pristupa uravnoteženom razvoju u Republici Srbiji, Srbija regionalni razvoj, uravnoteženi, neće doživeti.
I ono što je sporno, i što je suština svega ovoga, jeste da ovako ozbiljnim stvarima ne može da se pristupa na osnovu dnevnopolitičkih opredeljenja i određenja. Ovo su stvari na koje ne sme da se odgovara stihijski od danas do sutra. Ovo su stvari, a nažalost od svega toga nema ničega, gde Srbiju moramo ili možemo da prepoznamo u narednih pet, odnosno deset godina.
A, vrlo konkretno ćemo govoriti o određenim stvarima ovog zakona kroz naredne amandmane koje očekujemo. Hvala. (Aplauz)

Četiri minuta od ovlašćenog predstavnika.
Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.