Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani koje je SRS podnela na članovi 5, 6. i 7. od izuzetne su važnosti. Upravo način na koji ste formulisali ove članove još jednom potvrđuje ono što pričamo već duže vreme, a to je da vi uglavnom prevodite tuđe zakone i da se često izgubite u tom lošem prevodu ili bukvalnom prevodu.
To se može videti iz više članova, iz člana 3. u kojem se pozivate na stavove 8. i 9. koje ne postoje u ovom članu. To se može videti i tamo gde određujete posebna pravila za sobe u hotelima koji imaju plafon, iako, koliko je nama poznato, a evo čekamo još uvek odgovor od ministarstva, sve sobe u hotelima u Beogradu imaju plafone, još nismo čuli da postoji neki hotel koji raspolaže sobama bez plafona.
Vi ne prihvatate ove naše amandmane, ali se ovde suštinski vidi koliko diskriminišete, koliko je besmislen zakon, jer diskriminišete vlasnike onih ugostiteljskih objekata koji se odluče da uvedu stroža pravila, a upravo mislim da bi intencija države morala, barem prema onome što ste nam rekli, biti drugačija.
U članu 6. gospodin Marić predložio je brisanje stavova 3, 4, 5. i 7, jer se kroz njih uvode neka dodatna opterećenja za vlasnike ugostiteljskih objekata većih od 80 kvadrata, koji se opredele umesto da podele lokal na dva dela, dva jednaka dela ili veći deo za nepušače, u kom slučaju duvanski dim može bez ikakvih prepreka prelaziti iz jednog dela ugostiteljskog objekta u drugi, dok za one koji se odluče da izgrade ili da obezbede na drugi način posebnu prostoriju za pušenje propisujete čitav niz potpuno besmislenih odredbi.
Moram pročitati ovu, gde kažete da se ispred ulaza u prostoriju za pušenje, kao i samoj prostoriji za pušenje mora obezbediti da se u slučaju kvara ventilacionog sistema automatski pojavi oznaka zabranjenog pušenja zbog kvara na ventilacionom sistemu.
Zaista ne znam kome je ovakva besmislica pala na pamet, ali je suštinsko pitanje – zašto propisujete teže uslove za one koji se odluče da se u njihovim objektima ne puši? Normalno bi bilo da za one koji idu na to da njihovi objekti budu za pušače budu teži uslovi, a vi ste propisali upravo suprotno. To se možda na najbolji način vidi kroz naredni član 7, koji govori o vlasnicima lokala i ugostiteljskih objekata manjih od 80 kvadratnih metara, gde kažete da se vlasnici takvih objekata mogu opredeliti da li će njihovi objekti u potpunosti biti ''za'' ili će biti u potpunosti u njima zabranjeno pušenje.
Kako je moguće da vlasnik lokala od 70 kvadrata, ukoliko se opredeli da njegov objekat u potpunosti bude za pušenje ima samo obavezu da na ulazna vrata objekta istakne odgovarajuću nalepnicu u skladu sa ovim zakonom, da sa druge strane, onaj ko se opredeli da pola objekta bude za pušače, pola za nepušače, takođe, ima samo obavezu da na pola stolova zalepi nalepnice gde je pušenje dozvoljeno, a gde nije, a da na kraju, one koji se opredele da se u tom objektu ne puši, već da postoji posebna prostorija za pušenje, praktično, terate i poterujete ih kroz pakao, propisujući dva odvojena ventilaciona sistema, propisujući automatska vrata, mehaničko zatvaranje i ne znam šta još.
Zar ne bi bilo normalno, ukoliko se objekat podeli na dva dela, pa se kaže pola je za pušenje, a pola na pušenje, da u tom slučaju propišete dva odvojena ventilaciona sistema. Vi ovako šaljete jednu poruku da, praktično, Vlada Republike Srbije propagira pušenje; da li je to zbog onih milijardi koje svake godine dobijate iz akciza ili iz nekih drugih razloga, dobro bi bilo da nam ministar kaže.
Još jedanput gospodina Bradića moram podsetiti da je uloga ministra da aktivno učestvuje u diskusiji. Ovako, potpuno se obesmišljava njegovo prisustvo. On, zaista, mirno čeka da poslanici završe raspravu po amandmanima i da onda kaže i pročita nekoliko rečenica koje je unapred pripremio, a nama bi bilo i mnogo draže i mislim da bi to bilo konstruktivnije, mislim da je to i njegova obaveza, da na ove konkretne primedbe, koje nemaju nikakve veze sa političkom pripadnošću ili dnevnom politikom, odgovara neposredno nakon što one budu iznete. Hvala. (Aplauz)
