Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, više se neću javljati, do kraja, dakle, na ove amandmane koje smo podneli.
Prvo, samo nekoliko reči o samom amandmanu. Ovaj i sledeći amandmani odnose se na kaznene odredbe, gde mi predlažemo da se te kazne smanje. Smatramo da je potpuno neprimereno da onaj ko prekrši zakon i uhvate ga u pušenju plaća 5.000 dinara, a još manje je primereno da odgovorno lice treba da plaća kaznu od 500. 000 do milion dinara. Neću da kažem, 'ajde, sad, da budem malo maliciozan, ako, recimo, zaduženo lice kod nas, sekretar Skupštine, a ja hoću da napakostim sekretaru, onda ću prvo da zovnem inspekciju, zapalim cigaretu, platim kaznu od 5.000, a gospodin sekretar od milion dinara, i tako pet puta. Moram malo da karikiram, da vidite da to nije baš primereno, a oni koji znaju, a advokati će znati kakve su kazne u nekim drugim oblastima npr. za remećenje javnog reda i mira, neke saobraćajne prekršaje itd.
Imam utisak da su predviđene kazne ovim zakonom više nego visoke. Zato smo tražili da se one smanje. No, ni daleko važnije amandmane od ovih predlagač niti je prihvatio, niti ima nameru da prihvati, tako da ne vredi da mnogo trošim vreme da vas u to ubeđujem.
Dozvolite mi na kraju nekoliko završnih napomena. I, pored toga što su se neki trudili da dokažu kako se ovde radi o tome da mi hoćemo da i dalje da nastavimo da maltretiramo nepušače itd., mi koji pušimo, ovde se, naravno, o tome uopšte ne radi. Moram, sa žaljenjem, da konstatujem da je propuštena prilika da se jedan, apsolutno se slažem, nepolitički zakon donese sa 250 glasova.
Slušao sam vrlo pažljivo sve poslaničke grupe, sve kolege iz raznih poslaničkih grupa, niko nije sporio da je pušenje štetno, niko nije sporio potrebu da postoji jedan dobar, uravnotežen zakon, i više poslanika je istaklo da taj zakon mora, s jedne strane, da brani i odbrani ljudska prava nepušača, da ih pušači ne zagađuju duvanskim dimom. Da mora da odbrani i ljudska prava pušača, da imaju neki prostor gde mogu da puše, a neće druge da ugrožavaju.
Onda, na kraju krajeva, da odbrani prava svih zainteresovanih lica, vlasnika i ugostiteljskih objekata i raznih prostora za organizovanje kulturnih, sportskih i sličnih priredbi, da imaju kao svoje goste, i pušače i nepušače i da, prema tome, mogu nesmetano da razvijaju svoj posao. Nažalost, ponuđeni zakon nije dobar, jer nije odgovorio na to osnovno pitanje.
Pored toga što je uvodio parametre koje ne valja uvoditi, a što sam pokušavao da vam objasnim, ali izgleda uzalud, pored toga što je koristio neke stvari koje nema potrebe, čemu priča o tome da li soba ima plafon, kao da postoji soba bez plafona, čemu priča o tome da ne mogu da postoje vrata između prostora za pušenje i prostora gde se ne puši, kao da možemo da se teleportujemo bez vrata u prostor gde se ne puši itd. itd, sve u svemu, jedan čitav niz, a lično mislim, od drugih kolega, korisnih amandmana je odbijen, to samo dokazuje, nažalost, jedan moj utisak koji sam izrekao u raspravi u načelu, a to je da se sa nekom velikom strašću krenulo u borbu protiv pušenja i pušača.
Imam utisak da se poveo jedan krstaški rat. Znate, krstaški ratovi ne završavaju preterano slavno. Bez obzira što nam je prošli put gospodin ministar saopštio, između ostalog, da on ne vidi razlog zašto on ne bi još jako dugo bio ministar, lično mislim da on neće dugo biti ministar, a i oni koji su ovaj zakon pisali, njegovi saradnici u Ministarstvu, neće dugo biti saradnici ministra u Ministarstvu. Mislim da će jedna sledeća vlada doneti jedan dobar zakon o kontrolisanju i zaštiti stanovništva od duvanskog dima, koji će da sadrži suvislo rešenje, koji će da bude primenljiv i koji će da bude potpuno uravnotežen i da brani interese svih.
Na kraju, imam dve poruke za gospodina ministra zdravlja. Prvo i osnovno, želim da što pre ozdravi. Drugo, bio bih mnogo srećniji da se sa polovinom strasti sa kojom se promoviše i gura ovaj zakon vodi računa o nekim drugim problemima. Nabrojaću samo neke: o tome kako promovisati borbu protiv narkomanije u osnovnim školama, a da ne govorim o srednjim školama, o tome kako izbeći, čini mi se, drugo mesto u Evropi po smrtnosti novorođenčadi. Treće, kako izbeći svakodnevne skandale koji se dešavaju u zdravstvu, neću da ih nabrajam. Kada bi se o svemu tome malo više vodilo računa i to radilo sa malo više strasti, umesto što se ta strast iscrpljuje na ovakvim zakonima, lično, moram priznati, bio bih mnogo srećniji. Hvala.
